Kostić je neophodna kopča vučića sa lažnim kulturnim, visokoumnim, "umivenim" evrofašizmom sa ljudskim likom. Da pojasnim ovu tešku kvalifikaciju: Vučić ima u sebi primese fašiste ali nikad neće imati veštinu niti kulturološki štof da na to lice navuče "demokratsku" i selektivno-ljudskopravašku, tačnije liberal-globalističku masku, a to je veština koju su DSovci i ostala žuta raja poput ovog zalutalog akademika uvežbali do savršenstva u prethodnih 2-3 decenije. Shodno tome, ako vučić želi da se svi bar prave da je on deo tog žutoevropskog društva, trebaju mu ovakvi izvori tzv. kredibiliteta. A kakvi izvori, takav i kredibilitet. Valjda je i AVAVu jasno kolika je to farsa pa je prestao u poslednje vreme da prosipa svoje veberovske instant-pročitane mudrosti. Ali fašizam svakako ostaje, sa ili bez maske: da podsetim, to je onaj sistem u kojem samo vladari imaju sva prava, a narod (u ovom slučaju Srbi) je taoc države.

Sve je lepo što je autor napisao samo što nije baš sve tako idealno kako piše u zapadnom “liberalnom” svetu, naročito po pitanju podele i ravnoteže vlasti. I tamo politika utiče itekako npr. na pravosuđe.
Nije nešto dobro ili bolje zato što se tako radi na “demokratskom” zapadu već je dobro ako proizvodi boljitak. Za 750000 građana Srbije, članova SNS, i malo više od samo njih sudeći po poslednjim izborima, Vučić je taj koji proizvodi boljitak.
Dakle, ako ćemo već teorisati, Vučića ne treba određivati poređenjima s onim što se radi na zapadu i onim što se radi na istoku, naročito ne pred narodom koji sigurno oseća veću naklonost prema Lukašenku nego Nemcima iako više voli nemačke automobile od beloruskih (ako uopšte ima takvih).
Možemo smatrati da je liberalizam ispravniji ali narod može da se ne složi. Ako ćemo da teorišemo, to što Vučić i SNS rade je nemoralno, pogubno i nerazumno jer takva je priroda laži, i ne treba ih napadati ideologijom već čistom etikom i logikom.