Не верујем ни Марсизму јер су они по мени само друга страна исте медаље. Затварали су и оног што написа књигу "Како сам постао Во" јер се преобукао у Маркса а полицајац (у време "Марса")није препознао поменутог брадоњу. По мени треба студирати како настаје НОВАЦ и ко има монопол издавања тог истог новца. Не верујем да су тзв. фондови за "боранију" новац са покрићем. Малтене непознати Silvio Gessel много је значајнији од извиканог Маркса.

Можда сам остарио па ми трпила мало попуштају, али шта је конкретно песник хтео да каже? Сем гомиле стари које су милион пута поновљене, у овом тексту не видим бог зна шта ново нити пут куда даље. Која је сврха још једног понављања као у Америц цвета бог зна колико култура (ми који мислимо другачије смо неупућени?). Да би другачија култура запра о постојала, потребан је другачији начин мишљења а не другачија налепница. А где су та сва другачија мишљења, не само у односу на Србију већ и на остале текуће сукобе у свету? Хамбургер је исто смеће без обзира да ли на кесу налепиш МекДоналдс или БургерКинг.

Ponovo povrsne, neozbiljne i neodrzive pricice koje se navodne kritike kapitalizma (od bivseg praksisovca) izrode u pro-americku propagandu jer nema kritickog odnosa prema laznim cinjenicama koje CIA plasari po svetu. Evo primera:

западни капитализам добио опасног непријатеља у исламском фундаментализму и тероризму

Neopravdano i neozbiljno je insistirati na ovoj americkoj patki. Poznato je da je tkz. "isslamski terorizam" izkonstruisan ogromnim novcem koji je CIA jos od Kartera neograniceno trosila da se stvore "islamski teroristi" kao borici prvo protiv sovjetskog komunizma u Avganistanu, a sad kao jedna neopisivo maglovita ali sveprisutna opasnost po zapad koji daje opravdanje SAD da nastavi ekspanziju vojno-industrijskog kompleksa na globalnom planu.

@Брм
Одговор на то питање морају да дају и исток и запад. Тај одговор мора да подразумева признање српском народу на истрајавању у одбрани хуманих вредности. Српски народ је на посебној географији али је сопственом жртвом (у функцији времена, историја нас томе учи) кориговао антихумане отклоне и једних и других. Српски народ је мета посебне еволутивне метафизике и стални је изазов за неку силу. Ако бројнији не поразиш малобројне Србе, ниси сила. За Србе се "лепе". То му дође као квалификовање за финални турнир који се два пута одржао (први и други св. рат), као ритуал иницијације, као потврда да си велесила. Али увек пошто Срби приложе милионску националну жртву. Е, онда почиње да се јавља накндна свест и признања у виду „диплома“. Заслужни су Срби, али на маргини када се додељују цивилизацијски лауреати! А Срба је све мање. Тек кад та спознаја, та свест буде предоминантна у свету српски народ ће моћи да одахне. А дали ће до тога доћи, то не зависи од Срба. И сад, директан одговор на Ваш коментар: Да није било Срба, у новијој светској историји, не би било времена за дипломатију велесила која је правила какав - такав антикатастрофични светски еквилибријум. Срби су жртвом стварали вишак времена за предоминацију рационалног дела цивилизације пред којом би иначе следио мрак. Слажем се са Вама: „стварно не знам шта би остало и од запада и од истока да нема Срба да их бране“! Нек оставе Србе на миру па нек ме разувере.

Хвала на предавању професоре!

@ observantes
"Тај одговор мора да подразумева признање српском народу на истрајавању у одбрани хуманих вредности."

кад (ви и сви остали) будете/мо схватили да се Срби за хумане вредности увек боре прОтИв других Срба, и да су истовремено и једни и други Срби (и Дража и Добрица, и Алија и Радован и Мило и Моомо, и владика Данило и Мушовића капетани, и Стефан Немања и богумили, и патријарх Чарнојевиић и надбискуп Змајевић, иначе пореклом из ИСТОГ БРАТСТВА...)убеђени да су ОНИ представници праве хумане вредности, И УПИТАМО СЕ ЗАШТО је (ТЈ. КО НАС ЛОЖИ ДА ВЕКОВИМА БУДЕ)ТАКО, можда и кренемо нормалним путем...овако, понављање стално истих теорија које су нас и довеле до нестанка...

Potrosio sam sat vremena iscitavajuci profesorov tekst da bi na kraju zakljucio da je pisan za studente.Od profesora nista novo.Svi komentari i zakljucci su zamotani u povrsna mudrovanja.Naprosto,to je obicno prepricavanje istorije.
Da ste bar tvrdili da Jelcin ,prevareni alhoholicar,svojim laznim prijateljima vraca milo za drago postavljanjem Putiona na vlast.
Da je Rusija raspadom SSSR-a u stvari ,tek tad,napustila svoje kolonije.
Da su Gorbacov i Jelcin samo dvojica od mnogih davno zavrbovanih CIA ljudi.
Da su Napoleonov pohod na Rusiju kao i Hitlerov samo dva od mnogih pokusaja koloniziranja i pljackanja Ruskih bogatstava.
Srbi su mali narod i kamo lepe srece da smo to shvatili pre 100 godina i ne ulazili u sulude ratove sa daleko jacim od sebe.Uvek su stranci vrbovali i nalazili politicare izdajnike - to ustvari i sad rade oko pokusaja da Srbiju uguraju u Nato.
Ti ratovi nam nista dobro nisu doneli, uzaludni pomori stanovnistva i genetska ostecenja.
Iako smo izlazili kao pobednici,mi to politicko bogatstvo nismo umeli da materijalizujemo u neku svoju korist.
Moramo steci nauk da se ubuduce skromnije ponasamo ,u skladu sa svojim mogucnostima,da budemo mudriji,vise "smart".
Sebicnost i samoljublje su oduvek bili fundament sveta i bice.Ja ne mogu da poverujem u neko opste blagostanje na planeti bazirano na postenoj podeli ekonomskih dobara.
Ovaj svet ide prema kataklizmi na vise ekonomskih nivoa.Moglo bi se reci da se siromasni guse u bedi, dok se bogati guse u bogatstvu.Prosecan zivotni vek bogatih je dug ali je natalitet nizak, dok je prosecan zivotni vek siromasnih kratak ali je natalitet veliku.
Zagadjenost prirode je evidentna i biva sve gora.
Ja ne verujem da je moguce bilo sta preduzeti protiv zagrevanja zemlje, bilo da je to posledica ljudskih delatnosti ili se npr.zemlja na svojoj putanji,mozda ,ponekad priblizava suncu.
Zbog svega ovoga se ne treba sekirati, to je i ovako Bozja volja ili ako vam je bolje prirodni proces.

Идеја о комбиновању глобалног капитализма и глобалног социјализма, коју професор Стојановић покреће у овом тексту, подсећа на једну италијанску изреку која у слободнијем преводу гласи: „Прича није тачна, али је лепа“ (Se non è vero, è bene trovato). Тако и идеја о социо-капитализму на нивоу планете, није остварљива али је врло лепа.
Заправо ради се о схватању које деле многи интелектуалци левог усмерења да је могуће на глобалном нивоу изградити „економски ефикасно и социјално одговорно“ друштво по угледу на социјалдемократске системе какви су постојали у З. Европи од 1945. до 1975. у периоду познатом као „тридесет величанствених“. Тада је капитал, затворен у националне границе, прихватао да држава врши прерасподелу богатства створеног у приватном сектору. Почетком 80-их, када су границе потпуно отворене и економија почела да се глобализује, капитал је добио могућност да „побегне“ или – да остане у матичној земљи али сада под условима које он диктира. То је био фактички крај социјалдемократије. Укратко, социјалдемократски модел има „конструкциону грешку“: може да функционише уколико капитал жели да га финансира а овај то углавном више нити жели нити мора. Реално гледано можда више и не може јер су му за петама јефтини тржишни такмичари из Азије а донекле и Африке.
Бивши марксисти који су се одрекли ортодоксног социјализма – друштвена својина, друштвена производња, друштвена расподела – сада се упорно залажу за неки „трећи пут“ – приватна својина, приватна производња али друштвена расподела. Било би лепо, али није остварљиво.

Истина је једноставна.
Док велико Царство зла не пропадне (економски, морално,војно и на сваки други начин), нашој Србији неће бити боље, односно српски интереси неће моћи да буду остварени.
Како царства нису вечна, а историја се убрзава, треба бити стрпљив и мудар колико год се то може. Ово посебно важи за нашу браћу у Републици Српској.
Преживели смо Турке и Хитлера, преживећемо и "демократско" Царство.