A ja mislim bas obrnuto...hriscanstvo bez crkve je kao autoput bez naplatne rampe!
Препоруке:
0
0
2
субота, 09 јануар 2010 14:55
Пречанин
"Тихи глас" великог владике Хризостома није само нешта најљепше у новијој српској литератури него би, по мени, требао бити уџбеник у богословским установа.
Препоруке:
0
0
3
субота, 09 јануар 2010 19:30
Доротеј
Диван разговор. Требало би чешће објављивати овакво нешто на овом сајту јер, судећи по неким коментарима читалаца, добре људе и патриоте треба мало оправославити да би се добило на квалитету. У Светом писму је записано да нема спасења без Цркве Христове, тако да православље не треба посматрати кроз призму неких негативних појава у Цркви.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 10 јануар 2010 00:38
задовољни верник
Хвала Уредништву, заиста једно освежење. Прота Миодраг је спој модерног интелектуалца у мантији, и познаваоца Богословља. Надам се да ће бити још по неки овакав интервју, за духовно усавршавање и узрастање, који ће нам давати смернице и идеје, неоптерећене усконационалним и истрошеним темама, које отац Миодраг више него успешно заобилази.
Иначе, редовни сам читалац Православља, главног листа СПЦ, који се чита од Америке до Аустралије, и задовољство ми је да прочитам и дуже мисли овог дивног уредника, нарочито на мом омиљеном сајту.
Хвала Вам!
Препоруке:
0
0
5
недеља, 10 јануар 2010 12:01
M.Perić
@ Anonymous
Podržavam.
BTW. U Besedi na gori Hrist je propovedao apsolutno, bezuslovno nenasilje. Nepobitne istorijske činjenice govore da su (sve!) Crkve u ime Hrista (a to znači u ime ljubavi, dobrote i praštanja) počinile previše nasilja i zla nad neistomišljenicima i drugoverujućima - da bi imale moralno pravo smatrati se neodvojivima od Hristove poruke.
Moje skromno mišljenje je da propagandistički i nekritički tekstovi opremljeni sa krajnje pristrasnim i navijačkim naslovima poput "Православље без Цркве је као киша без воде" umanjuju analitičnost i ozbiljnost javnog diskursa NSPM.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 11 јануар 2010 13:04
Панић Лазар
Molim gosp. Perića da navede:
a) Primer, sa imenom i prezimenom pravoslavnih sveštenih lica a posebno iz redova SPC koji bi bili pandan Stepinčevim duhovnicima iz Jasenovca.
b) Primer duhovnog genocida sprovedenog od strane bilo koje pravoslavne Crkve koji bi bili pandan zatiranju više civilizacija (Maje, Inke...)
c) Primer progona sličnog Inkviziciji pod ravnateljstvom neke od pravoslavnih Crkava.
Neka mi gosp. Perić ne zameri ako mi, bez odgovora na postavljena tri pitanja, njegovo razmišljanje deluje jako nedobronamerno. Čime potkrepljuje tvrdnju o podjednakoj krivici (svih!) Crkava?
Препоруке:
0
0
7
уторак, 12 јануар 2010 00:28
M.Perić
@ Панић Лазар
Ovde nemamo prostora a sumnjam da bi bilo dozvoljeno otvaranje teme o masovnim zločinima pa i o genocidu, koji su predstavnici crkve u srednjem veku činili nad tzv. jereticima, a zapravo drugačije mislećim i verujućim ljudima. Ne govorim o pravoslavnoj ili katoličkoj crkvi, o pravoslavnim ili katoličkim sveštenicima, već o velikoj, jedinstvenoj Crkvi i sveštenstvu - iz vremena pre šizme.
Onaj ko u ime Hrista ogromni carigradski hipodrom u mračnoj noći osvetli stotinama živih buktinja od ljudi premazanih katranom (Ostrogorski) čiji je jedini greh bio da su verovali u nešto drugačijeg Boga, taj ne može biti sledbenik Hrista već je patološki slučaj.
Onaj ko u jednom (arijanskom) gradu u u Severnoj Africi u ime Hrista pobije sve muškarce, njihove žene i decu rasproda u roblje na sve četiri strane sveta, a zemlju pospe solju da na njoj ništa ne može rasti - taj ne može biti sledbenik Hrista u većoj meri nego što je sledbenik Zveri.
Itd. itd. itd.
Treba li da podsetim da je poslednja veštica u Evropi spaljena polovinom devetnaestog veka u Mačvi?
Preporučujem za čitanje: There Is No Crime for Those Who Have Christ - Religious Violence in the Christian Roman Empire - by Michael Gaddis, University of California Press, 2005. (PDF)
Препоруке:
0
0
8
уторак, 12 јануар 2010 08:24
Панић Лазар
Stvarno se izvinjavam što u vašem prvom komentaru nisam uočio da se on odnosi na događaje od pre dvadeset vekova. Bio sam uveren da se priča o događajima istorijski bližim. Želim ukratko da primetim da ako neko čini zlo "u ime nekoga" taj "neko" ne može biti odgovoran. Valjda je odgovoran zločinac. Ja dobro znam da je "neko" tamo klao i ubijao decu "u ime srpstva", znači i u moje ime. Ja protiv toga protestvujem jer su to radili, kako vi dobro primećujete, patološki slučajevi i to u svoje ime i ako Bog da svi će biti privedeni pravdi još ovde na Zemlji. Kao što ni ja nisam kriv za zločine učinjene u moje ime, isto tako ni Hristos ne može biti kriv za nešto čemu nije nikoga učio. Zastranjivanja je uvek bilo i biće, jer smo svi mi grešna stvorenja. Ali Hristova poruka ljubavi je jasna i večna. Hoćemo li je poslušati ili ćemo na Hrista pljunuti, naša je stvar jer nam je Om podario Slobodu da odlučimo: hoćemo li Ga ili ne.
Inače, pravoslavna Crkva se protiv jeresi borila ispovedanjem prave vere Hristove, svedočenjem brojnih Svetih Otaca Pravoslavne Crkve i to na Vaseljenskim Saborima a ne na hipodromima.
Što se tiče "mačvanske veštice", ja za taj slučaj zaista nisam čuo. Znam samo da Pravoslavna Crkva nikada nije imala organizovan progon veštica i to se ni u jednoj pravoslavnoj zemlji nije događalo. To je istorijska činjenica.
A što se tiče patoloških slučajeva, ja podsećam na slučaj od pre nepune dve decenije, kada su dve devojke svoju babu proglasile za "vešticu" i zapalile je. Složićete se da to sa pravoslavljem, svetosavljem i SPC nema nikakve veze.
S poštovanjem, vaš u Hristu brat Lazar.
Препоруке:
0
0
9
среда, 13 јануар 2010 18:30
M.Perić
@ Lazar
Ne tvrdim i iskreno ne mislim da postoji ikakva Hristova krivica zbog religioznog nasilja njegovih sledbenika. Verujem da krivica, ako postoji, pripada ranim monasima i sveštenstvu, te da su religiozno licemerje, fanatizam i nasilje bili imanentni bludnom braku Crkve i rimsko-vizantijske carske sile.
Protiv jeresi (a to su uvek drugačije verujući i drugomisleći) vekovima su se Hristovi fanatični sledbenici borili ognjem i mačem, čime su se odrekli Isusove blagosti i nenasilja nedvosmisleno izraženog u Dve zapovesti i Propovedi na gori.
Nisam zapazio da su se Crkve do danas pokajale i priznale religiozno motivisano zločinstvo svojih pripadnika pa i mnogih visokih sveštenika. To meni predstavlja veoma ozbiljan problem zbog kojeg dan-danas ne mogu da vidim Crkve drugačije nego kao pragmatične ali i anahrone ideološke hijerarhije koje su šizofreno odvojene od svoje suštine, od Hristove poruke.
.jpg)
Иначе, редовни сам читалац Православља, главног листа СПЦ, који се чита од Америке до Аустралије, и задовољство ми је да прочитам и дуже мисли овог дивног уредника, нарочито на мом омиљеном сајту.
Хвала Вам!
Podržavam.
BTW. U Besedi na gori Hrist je propovedao apsolutno, bezuslovno nenasilje. Nepobitne istorijske činjenice govore da su (sve!) Crkve u ime Hrista (a to znači u ime ljubavi, dobrote i praštanja) počinile previše nasilja i zla nad neistomišljenicima i drugoverujućima - da bi imale moralno pravo smatrati se neodvojivima od Hristove poruke.
Moje skromno mišljenje je da propagandistički i nekritički tekstovi opremljeni sa krajnje pristrasnim i navijačkim naslovima poput "Православље без Цркве је као киша без воде" umanjuju analitičnost i ozbiljnost javnog diskursa NSPM.
a) Primer, sa imenom i prezimenom pravoslavnih sveštenih lica a posebno iz redova SPC koji bi bili pandan Stepinčevim duhovnicima iz Jasenovca.
b) Primer duhovnog genocida sprovedenog od strane bilo koje pravoslavne Crkve koji bi bili pandan zatiranju više civilizacija (Maje, Inke...)
c) Primer progona sličnog Inkviziciji pod ravnateljstvom neke od pravoslavnih Crkava.
Neka mi gosp. Perić ne zameri ako mi, bez odgovora na postavljena tri pitanja, njegovo razmišljanje deluje jako nedobronamerno. Čime potkrepljuje tvrdnju o podjednakoj krivici (svih!) Crkava?
Ovde nemamo prostora a sumnjam da bi bilo dozvoljeno otvaranje teme o masovnim zločinima pa i o genocidu, koji su predstavnici crkve u srednjem veku činili nad tzv. jereticima, a zapravo drugačije mislećim i verujućim ljudima. Ne govorim o pravoslavnoj ili katoličkoj crkvi, o pravoslavnim ili katoličkim sveštenicima, već o velikoj, jedinstvenoj Crkvi i sveštenstvu - iz vremena pre šizme.
Onaj ko u ime Hrista ogromni carigradski hipodrom u mračnoj noći osvetli stotinama živih buktinja od ljudi premazanih katranom (Ostrogorski) čiji je jedini greh bio da su verovali u nešto drugačijeg Boga, taj ne može biti sledbenik Hrista već je patološki slučaj.
Onaj ko u jednom (arijanskom) gradu u u Severnoj Africi u ime Hrista pobije sve muškarce, njihove žene i decu rasproda u roblje na sve četiri strane sveta, a zemlju pospe solju da na njoj ništa ne može rasti - taj ne može biti sledbenik Hrista u većoj meri nego što je sledbenik Zveri.
Itd. itd. itd.
Treba li da podsetim da je poslednja veštica u Evropi spaljena polovinom devetnaestog veka u Mačvi?
Preporučujem za čitanje: There Is No Crime for Those Who Have Christ - Religious Violence in the Christian Roman Empire - by Michael Gaddis, University of California Press, 2005. (PDF)
Inače, pravoslavna Crkva se protiv jeresi borila ispovedanjem prave vere Hristove, svedočenjem brojnih Svetih Otaca Pravoslavne Crkve i to na Vaseljenskim Saborima a ne na hipodromima.
Što se tiče "mačvanske veštice", ja za taj slučaj zaista nisam čuo. Znam samo da Pravoslavna Crkva nikada nije imala organizovan progon veštica i to se ni u jednoj pravoslavnoj zemlji nije događalo. To je istorijska činjenica.
A što se tiče patoloških slučajeva, ja podsećam na slučaj od pre nepune dve decenije, kada su dve devojke svoju babu proglasile za "vešticu" i zapalile je. Složićete se da to sa pravoslavljem, svetosavljem i SPC nema nikakve veze.
S poštovanjem, vaš u Hristu brat Lazar.
Ne tvrdim i iskreno ne mislim da postoji ikakva Hristova krivica zbog religioznog nasilja njegovih sledbenika. Verujem da krivica, ako postoji, pripada ranim monasima i sveštenstvu, te da su religiozno licemerje, fanatizam i nasilje bili imanentni bludnom braku Crkve i rimsko-vizantijske carske sile.
Protiv jeresi (a to su uvek drugačije verujući i drugomisleći) vekovima su se Hristovi fanatični sledbenici borili ognjem i mačem, čime su se odrekli Isusove blagosti i nenasilja nedvosmisleno izraženog u Dve zapovesti i Propovedi na gori.
Nisam zapazio da su se Crkve do danas pokajale i priznale religiozno motivisano zločinstvo svojih pripadnika pa i mnogih visokih sveštenika. To meni predstavlja veoma ozbiljan problem zbog kojeg dan-danas ne mogu da vidim Crkve drugačije nego kao pragmatične ali i anahrone ideološke hijerarhije koje su šizofreno odvojene od svoje suštine, od Hristove poruke.
S osobitim uvažavanjem,
grešni dijak Mile