Аутор:"Када државни разлог или разлог империје проговоре, право заћути."
Империје више нема глобално.Питање времена докле ће постојати локално.А онда сви почну да се куну у право.

Radi se o stravicnom i vrlo opasnom mesanju pojmova. Sta je to moralno pravo? Sta bi bio pravni moral? Ili politicko pravo, pravna politika ili politicki moral? Neka od ovih pitanja nisu potpuno besmislena, ali se mora pocetri od pocetka, a to je uvidjanje da postoje tri odvojena normativna domena, odnosno tri tipa situacija u kojima se mogu formulisati vrednosni sudovi (a to se izazava recenicama koje ukljucuju vrednosne reci: "dobro", "rdjavo", "dozvoljeno", "nedozvoljeno" itd.), a to su: moralno relevantna situacija, pravno relevantna situacija i politicki relevantna situacija. Dakle, uz pomoc istih reci s vrednosnim znacenjem mogu se izraziti tri vrste vrednosnih sudova. Minimum ozbiljnosti u izrazavanju zahteva da se bude jasan kad se koji tip vrednosnog suda izrazava—situacije i sudovi se ne smeju brkati. Drugo sto treba imati u vidu je idealni odnos ovih vrednosnih domena, a on je takav da najsiri domet ima moralni domen, u okviru koga je prvo pravni pa politicki, a to znaci da ideal postavlja za cilj da ni jedno pravo (zakon) ne bude u sukobu s moralom, a da nijedna politicka odluka ne bude protivpravna i nemoralna. Naravno da stvarni svet ne nudi realnost kakvu ga postavlja ovaj ideal. Ali to ne znaci da smemo sebi dozvoliti da smetnemo sa uma da postoje ova tri noirmativna domena i kakav je idealni hijerarhiski odnos medju njima kada donosimo i obrazlazemo nase normativne sudove, bilo da su moralni, pravni ili politicki.

Doktrina koja neku agresiju—vrhunsko zlo u medjunarodnom pravu shodno Nuremberskom presedanu—oznacava za PRAVNO nelrgalnu i MORALNO dobru—ukratko: doktrina o NELEGALNOM ali DOBROM—ne samo da brka stvari u neskladu sa gornjim pojmovnim zahtevima, vec bi i samo promovisanje doctrine "nelegalno a dobro" trebalo da bude pravno sankcionisano, odnosno kriminalizovano. Oni koji ovo zagovaraju trebalo bi da budu sudjeni za potsrekivanje na agresiju—vrhunsko zlo po medjunarodnom pravu.

Literatura koja u teznji da opravda zlocin se poziva na moral u okeanu nemorala. Legitimnost protiv legalnosti. Iz svega se moze primetiti da je autor ovog remek dela izasao iz iste skole koju su pohadjali visoki partijski funkcioneri DS-a. « Vladajuca koalicija nije mozda legalna ali je u svakom slucaju legitimna ». Legitimitet za nesto sto nije legalno se trazi u moralu koji je postao « varijabilna konstanta » za legitimnost. Ko odredjuje sta je moral kao mera legitimnosti? Onaj ko je jaci i ciji interesi imaju letalniji cilj! Cemu uopste sluzi legalitet ako nije sasvim moralan? Prodavanje magle se nastavlja! Srbija je morala tuziti zlikovce jer je saucesnik u svom samoubistvu.

Сва тројица тамбурају исто уз мале варијације на тему. А тема је моралност као оправдање за интервенцију. И последња будала зна да у политици нема моралности, а поготово је нема у политици силе.Није ваљда да има још неко ко верује у хумане интервенције? Додуше, рекли су нешто о селективном приступу приликом интервенција. А свирепост узети као разлог за интервенцију потпуно је беспредметно. Поготово када се узме у обзир да се свирепост може исконструисати као што је урађено на Космету. Када је реч о легалности и легалитету проблем лежи у томе што је политика Уједињених нација легална, али није легитимна. То није политика општег добра, него је политика САД и НАТО пакта. Тачно је да се одлуке доносе гласањем, али ви, данас, за нешто новца и пар ласкавих обећања, можете купити глас било које бедне земљице, која једва опстаје на географској карти земаља.Тако да се са правом може да говори о миту и корупцији, који владају у тој организацији. А пошто се трансмисија новца, који се као награда даје за гласање, обавља путем кредита из ММФ, можемо говорити и о злоупотреби положаја.