Са једне стране, не може, а да нас не дирне простосрдачност и нада са којом Американци од свог новог председника очекују промене. Почетак Обамине кампање био је заиста спектакуларан и у савршеном сагласју са оним што је генерацијама Холивуд усадио у главу као пример "поштене, народне политике". Творцима "Обаманије" сада преостаје неупоредиво тежи задатак - да новог председника-икону приспособе суровој реалности америчке реал-политике. Нама остаје само да се надамо да ће из националног отрежњења које ће пре или касније уследити након ове еуфорије израсти нешто истински добро по Америку, а посредно и за нас грађане света другог реда.

Узгред, оно на шта заиста вреди обратити пажњу јесте та "чеизација" (стаљинизација, маоизација) Обаминог култа личности, праћена са све ревитализацијом комунистичке иконографије (поп-арт портрети, социјалне пароле и сл.). Је ли могуће да америчка култура заиста улази у нови социјалистички тренд? Или то просто амерички левичари дају себи одушка на визуелном плану, када већ сви знају да "промене у које можемо веровати" у ствари неће наступити? Бар још не.

Не видим чему толико позитивног светла на Че Гевару, ако су озбиљни историчари доказали да је и он био немилосрдни убица, чији су одреди убијали чак и жене и децу. Западни либерали су га приказивали као ослободиоца напаћених, а човек је био идеолошки комуниста и методолошки КГБовац. Немојте да мислите да су сви Кубанци били анти-амерички расположени. Маса оних који су избегли по револуцији у Америку је била махом сиротиња.
А што се Обаме тиче, један од првих декрета које је донео је обезбеђивање новчаних средстава за абортусе у земљама трећег света. То ми не делује баш веома либерално. Више ми мирише на еугенизам. Па култ личности, па "Обамине бригаде"...Сећа ли се неко Хитлера и Стаљина?...Ма не, то је немогуће, овај је црнац...или, да ли је?!

Кога познајем да би дао живот за идеале?
Овиси за какве "идеале". Многи су дали животе за "добро целога света", па се нешто на крају не прославише. А и "цели свет" је помало преширок појам. Ту спадају и они који би можда мени желели зло само зато што сам Србин. Бићу скромнији, па ћу се ограничити на српски народ, а и кад се о српском народу ради, добро ћу отворити очи, јер и ту свакакви спадају.
Да не останем дужан, познавао сам људе као нпр. Вукашин Шошкоћанин или Вељко Миланковић. Нису били ни мафијаши, а ни убице. Нити удбаши. Борили су се да би спасли српску нејач. А уклонили су их највероватније они што више верују у жртву Че Геваре, него у жртву Милоша Обилића. Ето, они су моје Че Геваре. Што да лутам светом, ако честитије хероје могу да нађем у комшилуку.