Ovo je tekst neophodan u obrazovanju-informisanju ljudi koji žive i rade u SAD.

@dragan: oni koji su u Americi , ako nisu slepi kod ociju, lako shvataju sta je i ko je Amerika. Pre sam misljenja da ovo treba da procitaju a i da prostudiraju oni koji se zalazu za vojnu saradnju Jututunije i Ohaja, a dakako i oni koji su nosioci "prijateljskoi veza" sa Amerikom. ne mogu nikako da shvatim da sam prijatelj sa zemljom koja je bahato razrusila moju Jututunuju i svirepo pobila hiljade ljudi.Ponavljam da ta zemlja postoji nesto vise od dva veka (zvanicno) a da je za to vreme vodila oko dve stotine (200) vecih ili manjih ratova - dodje mu prosecno jedan rat godisnje, a pogledajte u ovom clanku taj mali spisak ubica i svetskoh pustolova koje su pomagali, direktno ili indirektno.

Zaboravio je onoga što je pojeo praseću glavu.

Samo toliko?
A Hashim Thaqi? A nevini i jadni Izrael?

A Tito, posleratna streljanja, otimanje privatne imovine, Goli otok, jednopartijski sistem, UDBA i OZNA, ubistva političkih protivnika po inostranstvu ...

Ovaj tekst je neophodan za obrazovanje i informisanje svih ljudi na planeti, a ponajviše Srba.

IDI AMIN

Zar Idi Amin nije umro 2003??

SALAZAR

U 20. veku Portugalija nije kontrolisala teritorije u J. Americi (Portugalska Gvajana), verovatno je u pitanju Portugalska Gvineja, današnja Gvineja Bisao.

Zasto ne objavite celu listu nego samo fragment?

S kim si, onakav si.

Hulagu
IDI AMIN

Zar Idi Amin nije umro 2003?

U pravu ste.Umjesto " gdje se danas bavi povrtlarstvom" trebalo je da stoji " gdje se bavio povrtarstvom". Poenta nije u tome kada je umro, nego u tome da je posle svih davljenja koja je izvršio, otišao mirno, u konfučijanskom duhu, da obrađuje svoj vrt i sadi usjeve.

utorak, 05 januar 2010 01:15 Nenad
"Čeda, kako vidimo, od svih "ljubavnika" Amerike u Srbiji, najviše košta poreske obaveznike Amerike!" - To samo izgleda tako na prvi pogled. Mi sve to platimo na kraju. Kako? Prvo dobijemo JEDNU milijardu dolara pomoći za razvoj "demokratije", a posle se zadužimo 20 do 50 milijardi da bismo sve srećni kupovali njihove parfeme, kozmetiku i druge džidža-bidže za domoroce, a oni na miru odnosili sirovine i zlato. Vidi pod bivše zemlje Istočnog bloka, sada u EU, zadužene od 20 do 100 milijardi. A, da, Čedistima od one jedne milijarde pripadne direktno 10 % za usluge, a indirektno 90%.

Šteta! Tačno uočena konstanta spoljne politike SAD, ilustrovana (delimičnim) spiskom njenih štićenika, pokvarena je aljkavošću. No, to nije najveći problem. Veći problem je što autoru, izgleda, ne pada na pamet da se potrudi da nešto menja. Odgovarajući na primedbe, on nehajno poručuje da su to "... manje pogreške koje su prateća pojava (sic!) kada je u pitanju obrada velikog broja podataka", a umesto da jednostavno prizna grubu omašku s bivšim diktatorom Ugande, jer je ispalo da se Idi Amin "bavi povrtlarstvom" sedam godina pošto je umro, on još i podučava: "Poenta nije u tome kada je umro, nego u tome da je posle svih davljenja koja je izvršio, otišao mirno, u konfučijanskom duhu (??? ovo već obara s nogu), da obrađuje svoj vrt i sadi usjeve"?!

Kao u onoj priči o kockaru kojeg nije upropastilo što je gubio nego što se vadio.

Kad smo već kod davljenja ("koja je izvršio" - kakav stil), ona su - objasnio je autor u osnovnom tekstu - donela Aminu nadimak "davilac". Da li je on čuo za srpsku reč davitelj?

Utisak je da nije čuo, kao ni za milijardu. Autor očito ne sluti da je milijarda isto što i "billion" na engleskom jeziku, pa piše da su mnogi američki prijatelji postali "bilioneri" i da su Filipini dugovali "dva biliona", da bi, posle operacije "usrećivanja" kojem su ih podvrgli Amerikanci, dug te zemlje narastao "na 30 biliona američkih dolara".

A tek imena! Brazilski predsednik Gular prekršten je u Goularta, a Čang Kaj Šek "ukrašen" je crticom (Kaj-Šek), po ugledu na pisanje kineskih imena na engleskom. Anastasio Somosa postao je Anastazio Somoza, Ernandes Martines - Hernandez Martinez, Fransisko - Francisko, a Alvares - Alvarez (za autora je velika tajna da u španskom ne postoje glasovi Z, H i C).

Reči ajatolah i sandinisti piše velikim početnim slovom, indonežansku vojsku pretvara u "indonezijsku", prethodnika u "predhodnika", prodajući u "prodavajući", a Tajland postaje ostrvo ("na Tajlandu").

Ali sve to nije važno. "Manje pogreške" su "prateća pojava".

Gospodine Tosicu, hvala na vasem komentaru. Ali bih ipak podvukao da Salazar nikada nije ni cenio, ni postovao a najmanje obozavao Hitlera. Hitlerov rezim je nesto s cim se Salazar i slicni rimokatolicki tradicionalisti nikada nisu slagali i cesto nisu krili svoj zazor i gadjenje prema tom ludackom i izuzetno destruktivnom rezimu. Salazar je tacno ocenio tzv "Treci Rajh" kao nesto sto ce naneti ogromnu stetu zapadnoj civilizaciji.

Kao diplomirani bogoslov, a kasnije profesor ekonomije i finansija, bio je inspirisan najpre tzv. "socijalnim ucenjem" rimokatolicke Crkve koju su artikulisali papa Lav XIII i papa Pije XI u svojim enciklikiama Rerum Novarum i Quadragesimo Anno. Naravno cenio je i ugledao se delimicno na Musolinija i njegov fasiticki rezim (kao uostalom i mnogi drugi evropski drzavnici i politicari u to vreme, ukljucujuci i srpske/jugoslovenske), ali sa znacajnim razlikama i prilagodio je svoju varijantu korporatizma tako reci portugalskim prilikama i potrebama. Za razliku od bivseg socijaliste i "napredog" Musolinija nije gradio kult lidera, nije se bavio osvajackim ratovima niti planirao da menja svetski poredak, nije bio rasista, i bio je vrlo religiozan covek. Uzvivao je ogromnu popularnost i siroku podrsku u Portugaliji zbog uspesne stabilizacije drzave, ocuvanja portugalskog nacionalnog i hriscanskog identiteta, gradjenja nove infrastrukture, ekonomskog razvoja, resavanja velikih finanskijskih problema koje su mucile Portugalce u prvoj polovini XX veka, kao i zbog toga sto je sacuvao Portugaliju od katastrofa drugog svetskog rata.

Prirodno je da je Franka i nacionaliste u Spaniji podrzao jer je znao da bi levicarski rezim kontrolisan od Sovjetskog Saveza u Spaniji doveo do destabilizacije i pada Portugalije, a ne zato sto je to Hitler tako zeleo.

Na zalost, kod nas se zbog komunistickog nasledja vrlo malo zna i razume o korporatizmu i slicnim ideologijama i rezimima, te se cesto sve stavlja u isti kos i a priori smatra losim.

Svako dobro.

Da bi se pozadina dovodjenja na vlast americkih sponzorisanih diktatora bolje razumela, prevescu ovde sa engleskog deo intervijua sa John Perkins-om, piscem knjiga:"Confessions of an Economic Hit Man" (Ispovesti ekonomskog placenog ubice) i "The Secret History of the American Empire" (Tajna istorija americke imperije). On je od 1971 do 1981 radio za internacionalnu savetodavnu firmu "Chas T. Main", koja se nalazila u Bostonu.
"VODITELJ:..Dobro,za pocetak, iako smo ovo diskutovali i ranije, sta ustvari znaci ekonomski placeni ubica?
JOHN PERKINS: Pa, mislim da je fer da se kaze da je ekonomski placeni ubica uspeo da kreira prvu svetsku istinski globalnu imperiju. I, u osnovi tajnu imperiju.
Mi to radimo na vise nacina, ali uglavnom, mi identifikujemo zemlju koja ima resurse za kojima zude nase velike korporacijeima, kao nafta naprimer, i aranziramo veliki kredit toj zemlji od Svetske Banke ili jedne od njenih "sestara". Novac ustvari nikada ne ide u tu zemlju; ide nasim korporacijama da sagrade infrastrukturne projekte u toj zemlji koje pomazu vrlo mali broj vrlo bogatih ljudi, ali ne ide u korist vecine ljudi, koji su previse siromasni da plate struju ili kupe kola da voze autoputevima. A ipak, njima je ostavljen u zakup ogroman dug koji ne mogu da otplate.
I onda mi odemo nazad u nekom trenutku i kazemo, "Znate, vi ne mozete da otplatite vase dugove. Dajte nam "kilo mesa". Prodajte vasu naftu jeftino nasim kompanijama. Glasajte sa nama na sledecim kriticnim glasanjima u Ujedinjenim Nacijama. Dozvolite nam da sagradimo vojnu bazu u vasem dvoristu." Nesto duz ovih linija.
I kada mi pretrpimo neuspeh - kao sto sam naveo u mojim knjigama - ja sam bio neuspesan sa Jaime Roldos-om, predsednikom Ekvadora, Omar Torrijos-om iz Paname — Sakali ulaze na scenu i ili obore ili izvrse atentat na te vodje. I kada Sakali ne uspeju, kao sto se desilo u Iraku, onda mi saljemo armiju".