Ovo je tekst neophodan u obrazovanju-informisanju ljudi koji žive i rade u SAD.

@dragan: oni koji su u Americi , ako nisu slepi kod ociju, lako shvataju sta je i ko je Amerika. Pre sam misljenja da ovo treba da procitaju a i da prostudiraju oni koji se zalazu za vojnu saradnju Jututunije i Ohaja, a dakako i oni koji su nosioci "prijateljskoi veza" sa Amerikom. ne mogu nikako da shvatim da sam prijatelj sa zemljom koja je bahato razrusila moju Jututunuju i svirepo pobila hiljade ljudi.Ponavljam da ta zemlja postoji nesto vise od dva veka (zvanicno) a da je za to vreme vodila oko dve stotine (200) vecih ili manjih ratova - dodje mu prosecno jedan rat godisnje, a pogledajte u ovom clanku taj mali spisak ubica i svetskoh pustolova koje su pomagali, direktno ili indirektno.

Заборавио је онога што је појео прасећу главу.

Samo toliko?
A Hashim Thaqi? A nevini i jadni Izrael?

А Тито, послератна стрељања, отимање приватне имовине, Голи оток, једнопартијски систем, УДБА и ОЗНА, убиства политичких противника по иностранству ...

Овај текст је неопходан за образовање и информисање свих људи на планети, а понајвише Срба.

ИДИ АМИН

Зар Иди Амин није умро 2003??

САЛАЗАР

У 20. веку Португалија није контролисала територије у Ј. Америци (Португалска Гвајана), вероватно је у питању Португалска Гвинеја, данашња Гвинеја Бисао.

Zasto ne objavite celu listu nego samo fragment?

С ким си, онакав си.

Хулагу
ИДИ АМИН

Зар Иди Амин није умро 2003?

У праву сте.Умјесто " гдје се данас бави повртларством" требало је да стоји " гдје се бавио повртарством". Поента није у томе када је умро, него у томе да је после свих дављења која је извршио, отишао мирно, у конфучијанском духу, да обрађује свој врт и сади усјеве.

уторак, 05 јануар 2010 01:15 Ненад
"Чеда, како видимо, од свих "љубавника" Америке у Србији, највише кошта пореске обавезнике Америке!" - То само изгледа тако на први поглед. Ми све то платимо на крају. Како? Прво добијемо ЈЕДНУ милијарду долара помоћи за развој "демократије", а после се задужимо 20 до 50 милијарди да бисмо све срећни куповали њихове парфеме, козметику и друге џиџа-биџе за домороце, а они на миру односили сировине и злато. Види под бивше земље Источног блока, сада у ЕУ, задужене од 20 до 100 милијарди. А, да, Чедистима од оне једне милијарде припадне директно 10 % за услуге, а индиректно 90%.

Штета! Тачно уочена константа спољне политике САД, илустрована (делимичним) списком њених штићеника, покварена је аљкавошћу. Но, то није највећи проблем. Већи проблем је што аутору, изгледа, не пада на памет да се потруди да нешто мења. Одговарајући на примедбе, он нехајно поручује да су то "... мање погрешке које су пратећа појава (sic!) када је у питању обрада великог броја података", а уместо да једноставно призна грубу омашку с бившим диктатором Уганде, јер је испало да се Иди Амин "бави повртларством" седам година пошто је умро, он још и подучава: "Поента није у томе када је умро, него у томе да је после свих дављења која је извршио, отишао мирно, у конфучијанском духу (??? ово већ обара с ногу), да обрађује свој врт и сади усјеве"?!

Као у оној причи о коцкару којег није упропастило што је губио него што се вадио.

Кад смо већ код дављења ("која је извршио" - какав стил), она су - објаснио је аутор у основном тексту - донела Амину надимак "давилац". Да ли је он чуо за српску реч давитељ?

Утисак је да није чуо, као ни за милијарду. Аутор очито не слути да је милијарда исто што и "billion" на енглеском језику, па пише да су многи амерички пријатељи постали "билионери" и да су Филипини дуговали "два билиона", да би, после операције "усрећивања" којем су их подвргли Американци, дуг те земље нарастао "на 30 билиона америчких долара".

А тек имена! Бразилски председник Гулар прекрштен је у Гоуларта, а Чанг Кај Шек "украшен" је цртицом (Кај-Шек), по угледу на писање кинеских имена на енглеском. Анастасио Сомоса постао је Анастазио Сомоза, Ернандес Мартинес - Хернандез Мартинез, Франсиско - Франциско, а Алварес - Алварез (за аутора је велика тајна да у шпанском не постоје гласови З, Х и Ц).

Речи ајатолах и сандинисти пише великим почетним словом, индонежанску војску претвара у "индонезијску", претходника у "предходника", продајући у "продавајући", а Тајланд постаје острво ("на Тајланду").

Али све то није важно. "Мање погрешке" су "пратећа појава".

Gospodine Tosicu, hvala na vasem komentaru. Ali bih ipak podvukao da Salazar nikada nije ni cenio, ni postovao a najmanje obozavao Hitlera. Hitlerov rezim je nesto s cim se Salazar i slicni rimokatolicki tradicionalisti nikada nisu slagali i cesto nisu krili svoj zazor i gadjenje prema tom ludackom i izuzetno destruktivnom rezimu. Salazar je tacno ocenio tzv "Treci Rajh" kao nesto sto ce naneti ogromnu stetu zapadnoj civilizaciji.

Kao diplomirani bogoslov, a kasnije profesor ekonomije i finansija, bio je inspirisan najpre tzv. "socijalnim ucenjem" rimokatolicke Crkve koju su artikulisali papa Lav XIII i papa Pije XI u svojim enciklikiama Rerum Novarum i Quadragesimo Anno. Naravno cenio je i ugledao se delimicno na Musolinija i njegov fasiticki rezim (kao uostalom i mnogi drugi evropski drzavnici i politicari u to vreme, ukljucujuci i srpske/jugoslovenske), ali sa znacajnim razlikama i prilagodio je svoju varijantu korporatizma tako reci portugalskim prilikama i potrebama. Za razliku od bivseg socijaliste i "napredog" Musolinija nije gradio kult lidera, nije se bavio osvajackim ratovima niti planirao da menja svetski poredak, nije bio rasista, i bio je vrlo religiozan covek. Uzvivao je ogromnu popularnost i siroku podrsku u Portugaliji zbog uspesne stabilizacije drzave, ocuvanja portugalskog nacionalnog i hriscanskog identiteta, gradjenja nove infrastrukture, ekonomskog razvoja, resavanja velikih finanskijskih problema koje su mucile Portugalce u prvoj polovini XX veka, kao i zbog toga sto je sacuvao Portugaliju od katastrofa drugog svetskog rata.

Prirodno je da je Franka i nacionaliste u Spaniji podrzao jer je znao da bi levicarski rezim kontrolisan od Sovjetskog Saveza u Spaniji doveo do destabilizacije i pada Portugalije, a ne zato sto je to Hitler tako zeleo.

Na zalost, kod nas se zbog komunistickog nasledja vrlo malo zna i razume o korporatizmu i slicnim ideologijama i rezimima, te se cesto sve stavlja u isti kos i a priori smatra losim.

Svako dobro.

Da bi se pozadina dovodjenja na vlast americkih sponzorisanih diktatora bolje razumela, prevescu ovde sa engleskog deo intervijua sa John Perkins-om, piscem knjiga:"Confessions of an Economic Hit Man" (Ispovesti ekonomskog placenog ubice) i "The Secret History of the American Empire" (Tajna istorija americke imperije). On je od 1971 do 1981 radio za internacionalnu savetodavnu firmu "Chas T. Main", koja se nalazila u Bostonu.
"VODITELJ:..Dobro,za pocetak, iako smo ovo diskutovali i ranije, sta ustvari znaci ekonomski placeni ubica?
JOHN PERKINS: Pa, mislim da je fer da se kaze da je ekonomski placeni ubica uspeo da kreira prvu svetsku istinski globalnu imperiju. I, u osnovi tajnu imperiju.
Mi to radimo na vise nacina, ali uglavnom, mi identifikujemo zemlju koja ima resurse za kojima zude nase velike korporacijeima, kao nafta naprimer, i aranziramo veliki kredit toj zemlji od Svetske Banke ili jedne od njenih "sestara". Novac ustvari nikada ne ide u tu zemlju; ide nasim korporacijama da sagrade infrastrukturne projekte u toj zemlji koje pomazu vrlo mali broj vrlo bogatih ljudi, ali ne ide u korist vecine ljudi, koji su previse siromasni da plate struju ili kupe kola da voze autoputevima. A ipak, njima je ostavljen u zakup ogroman dug koji ne mogu da otplate.
I onda mi odemo nazad u nekom trenutku i kazemo, "Znate, vi ne mozete da otplatite vase dugove. Dajte nam "kilo mesa". Prodajte vasu naftu jeftino nasim kompanijama. Glasajte sa nama na sledecim kriticnim glasanjima u Ujedinjenim Nacijama. Dozvolite nam da sagradimo vojnu bazu u vasem dvoristu." Nesto duz ovih linija.
I kada mi pretrpimo neuspeh - kao sto sam naveo u mojim knjigama - ja sam bio neuspesan sa Jaime Roldos-om, predsednikom Ekvadora, Omar Torrijos-om iz Paname — Sakali ulaze na scenu i ili obore ili izvrse atentat na te vodje. I kada Sakali ne uspeju, kao sto se desilo u Iraku, onda mi saljemo armiju".