- ovo je tacno, i lako je vidljivo po mnogo cemu i dan-danas...

Углавном се слажем са вашим тезама, и ја мислим да је српска национална елита кривац за катастрофу српског народа у двадесетом веку. Нарочито део елите који је потпао под утицај извесних интернационалистичких покрета и братстава. Уместо да граде нацију на изворним начелима, уместо да раде једино у интересу свог народа, они су буквално користили српски народ као топовско месо за своје пропале интернационалистичке експерименте наручене из иностранства. Конкретно мислим на утицај масонерије на формирање прве Југославије и између два рата, и комуниста на формирање друге Југославије после другог светског рата.

Колико је краљу Александру, као истакнутом масону, био стварно на срцу српски народ и његов интерес, а колико је заправо спроводио програм свог братства, под будним оком Велике Ложе Француске?

Колико су српски комунисти одбацили националну ствар и једини ревносно схватили братство-јединство у СФРЈ видимо и сами данас.

Мислим да прво треба да се раскринкају старе заблуде, да знамо на чему смо. Зато се увек помало штрецнем кад се помену Срби муслиманске/католичке вере. Ко год хоће да се изјашњава као Србин, свака му част, његово право, лепо је вратити се прадедовским коренима. Међутим, убеђен сам да не треба градити српски идентитет тако да обавезно буде компатибилан са Србима друге вере. Зар није то иста грешка, коју ћемо да понављамо, ево, и трећи пут, зар није то нови интернационализам који ћемо једини да гајимо у својој кући? Сматрам да Срби треба да православље чиста срца уграде у свој идентитет. Односно, пошто православље већ јесте један од ретких аутентичних обележја српства, оно треба да се као такво и очува. Не треба нам ново братство-јединство религија унутар српског корпуса. То би био само параван за прозелитско деловање других конфесија унутар српског корпуса, и непотребно поништавање једног врло јаког кохезионог фактора нације.

Naša "elita" ne razlikuje naciju od naroda, zato ona sve negira. Nisu te pojmove shvatali ni mnogi naši političari s početka dvadesetoga veka (Pašić: Srbi, Hrvati i Slovenci tri su plemena istog naroda), zato su i krenuli da prave Jugoslaviju, ne shvatajući da su Srbi već bili nacija, a Hrvati i Slovenci "na putu" od naroda ka naciji (imali su nacionalnu svest, jedino nisu imali državu). Srbi su stvaranjem Jugoslavije (SHS), izgubili nacionalnu državu, a Hrvati i Slovenci je nisu dobili. Zato tu niko nije bio zadovoljan, jer takva država jeste bila veštačka, a ne istorijska tvorevina. Nacije su same po sebi državotvorne i hegemonističke. Prvom prilikom, uz pomoć nemačkog fašizma, ta se država raspala. Formirana je ponovo, na silu, zahvaljujući komunističkom centralizmu i T-34. Kad su savezne države i praktično postale nacionalne države, a Broz i partija nisu više bili demijurzi, i ta se Jugoslavija raspala. Mislim da je te opasnosti od nacionalnog hegemonizma i državotvornosti bio svestan kralj Aleksandar, zato je potražio spas u formiranju banovina, koje nisu bile zasnovane na nacionalnom identitetu, nego su dobile imena prema glavnim rekama kraljevine, a jedna je bila primorska. Za kraj: Jugoslavija se raspala jer je svaka nacija htela svoju državu, sve ostalo što je pratilo njen raspad bile su nijanse. Ko nama garantuje da se jednog dana neće formirati vojvođanska nacija, a onda šta biva, već smo rekli. Kad je u Crnoj Gori "crnogorstvo" postalo jače od "srpstva" i kad je crnogorska nacija postala nešto životvorno, i Crnogorci su formirali nezavisnu nacionalnu državu. Čista nauka. Ima li danas u svetu ijedne višenacionalne države? Raspala se i Čehoslovačka, naučno, iako ni Česi ni Slovaci nisu živeli antagonistički, što se za naše "narode i narodnosti" ne bi moglo reći. Kad je formirana Jugoslavija (SHS), tri godine posle toga dvesta hiljada potpisa skupio je Stjepan Radić za peticiju u kojoj je traženo da Hrvatska bude republika u novoj kraljevini. Molim lepo.

Crna Gora je dobila državu iste godine i itog dana kd i Srbija 1878. Znači nije je sad dobila nego još tada.

Заиста одличан текст! Хвала НСПМ што отвара простор за младе, а веома надарене људе, који заиста имају дубину у својим промишљањима.

Sve se svodi na novac. Tamo gde je plata 50 evra veca ili upotreba interneta za 5%, odmah pocinju da se smatraju elitom ili nekom Severnom Italijom koja zeli da se odvoji od Juzne. Da samo mozemo da se izmaknemo u stranu i posmatramo sami sebe, zaista smesno. Samo, pitam se, zasto u Sumadiji nemaju takvu vrstu separacije u odnosu na jug ili istok Srbije.

Нема националног идентитета док је политичког медиокритета који неумољиво и бескрупулозно афирмише искључиву идеологију безусловног самонегирања и дистанцирања од сопствености.
Осим уколико то није платформа за генерисање новог идентитета?

"Сматрам да се српска национална идеја градила у односу на страдања преживљена од стране турске нације, она се профилисала у односу на доживљај Турака као оличења Зла." Iako se u mnogo cemu slazem s autorom - posebno s njegovom analizom sadasnje situacije u Srbiji, gde se kao "tolerancija" prihvata "nasilje nad sobom zarad Drugog" - istakao bih jednu dimenziju gde, cini mi se, njegova analiza nije bas najpreciznija. Naime, jeste postojalo tursko, (osmansko) carstvo - ali nije postojala nikakva turska "nacija"! Ona, napokon, ne postoji ni danas, jer se Turci - vrlo raznoliki po poreklu - uglavnom shvataju kao "drzavni narod", otpor bilo kakvim posebnostima vrlo je jak, ne samo kad su u pitanju brojni Kurdi, nego i ostali. Cesto se istice kako u Turskoj ima dosta i nasih (nekadasnjih) sunarodnika - medjutim, kad su dosli u Tursku, oni su se prvo morali odreci svojih (slovenskih) imena, tj. prezimena - dakle, tu su bili tek istinski "poturceni"! (Nemacka i Austrija su dotle puni slovenskih, posebno poljskih i ceskih prezimena, ali se svi oni sasvim neupitno smatraju Nemcima - tu se radilo o dobrovoljnoj asimilaciji, gde nije postojala nuzda da se izvana, promenom imena, istice nova pripadnost.)
Princip v e r e bio je presudan za tursko carstvo, ne princip nacije. Vazne polozaje imali su u "Stambolu na Bosforu" ljudi razlicitog etnickog porekla - naravno, svi su bili verni sledbenici islama. U nasim krajevima linija razgranicenja izmedju jos-pravoslavnih Srba i vec-preverenih Srba (tj. muslimana) ipak nije bila tako ostra kao sto autor navodi! Preveravanja je bilo i u 19.veku, ono je uvek lebdelo u zraku - slicno danasnjem "evro-unijacenju", tako se i to islamizovanje nekima ukazivalo kao put ka boljem zivotu! Poznata je ona crnogorska (staro-hercegovacka), kad muz kaze zeni: "Ako budes zanovijetala, sjutra cu otici u Niksic i poturcit' se!" Autor istice i "osecaj odbacenosti" kod preverenih. A zasto, dok su bili deo vlasti? Posle, to je druga prica!

@Mislilac (наставак одговора)
Кажете да су Срби постојали и пре светог Саве - тачно. Међутим, словенска прадедовска вера је код Срба замрла, остала је у траговима разних ритуала за које већина не зна тачно шта значе, као што је нпр. куцање у дрво "да не чује зло", прескакање прага, доношење хране и пића на гроб. Неки од тих обичаја су се стопили са хришћанством - нпр. Слава - свеци који се славе су заправо замене за старе словенске богове. Мени је јако жао што су ти стари обичаји заборављени, међутим, није решење рушити православно хришћанство које га је заменило - јер оно јесте у бити нашег идентитета данас.

Мислим да је одговор на питање "Где је место српског народа у свету, ко смо и шта смо?" јако близу онога што је била царска Русија пре него што су је бољшевичке убице уништиле (иначе, данашња Русија, обогаљена после века комунистичког терора, али најзад слободна, полако стаје на ноге захваљујући повратку својим коренима). Дакле мислим да су одговори:
(1) самодржавље - јака аутократска централизована држава, а не демократија, нити федерализација (тј. како се званично зове "регионализација")
(2) изражен национализам и свест о припадности једној, српској нацији (а не некаквој јужно словенској нацији, или некој измишљеној нацији као што је црногорска или сутрадан војвођанска)
(3) недвосмислена припадност православној хришћанској традицији - и религији и култури (укључујући ту и једино, ћирилично писмо!), коју смо наследили од Источног Римског Царства и чији смо, једни од званичних наследника и баштиника. И ту за мене нема компромиса - сваки покушај релативизације овог стуба српства видим као још један покушај латинизације, унијаћења или католичења српског бића.

Ispravka: Berlinski kongres održan je 1878, a ne 1879 (čista omaška, povukla me, slutim, nesvesno, devetka iz Kosovske bitke). A sad bih dodao samo ovo: 1920. godine stvorena je, uz pomoć i saglasnost sila pobednica, Mala antanta, vojni savez između SHS, Čehoslovačke i Rumunije, u strahovanju da Austrija i Mađarska ne pokušaju da povrate izgubljene teritorije. Prestala je da postoji 1938, kad je postalo jasno da nacističkoj Nemačkoj mora da se suprotstavi ceo svet, a ne tri vojno slabe zemlje. Pa i pored toga, Mala je antanta igrala jedno vreme kakvu-takvu mirovnu "silu", što je još jedan dokaz da je razbijanje Austrougarske i njeno slabljenje bio dalekosežni cilj velikihn sila, kako bi se sprečila opasnost od nemačkog i austrougarskog hegemonizma, a ne hir kralja Aleksandra. Dve trećina stanovništva pod Ištvanovom krunom sa krivim krstom bili su slovenski narodi, Mađari su činili samo trećinu Ugarske. Onda je došao Drugi svetski rat i ta se država nikako nije mogla održati. Meni se dopada što ljudi, bez obzira na izvesnu dozu laicizma, pišu o ovim ozbiljnim temama. Nova srpska politička misao traži obrazovane ljude, inače će državu voditi "poglavice" oskudnog rečnika i još goreg stila, jer ne čitaju knjige. Poglavice imaju svoj moral. Kad je Jung ispitivao moral primitvnih plemena u Africi, pitao je jednog poglavicu - šta je za njega moralno (dobro). Dobro je (moralno je) kad ja preotmem ženu poglavici iz susednog plemena, a loše (nemoralno) je kad on svoju ženu povrati.

kad imamo ovakvog mladog intelektualca,imamo i nadu za bolju buducnost.
posebno mi se svidja njegova analiza o (ne)radu.neradnici (komunjare) su oterali mog pokojnog oca iz otadzbine-koliko je imao zemlista u Metohiju,na zapad bi bio milioner,dok u svoju zemlu, jedva je mogao da nahrani svoju djecu,i ako je bio krvavi radnik.
nazalost i danas vidim kako neradnici (kao ceda) napreduju.ako neko moze da dodje do vrha bez truda-onda znaj da je korupcija dubokih korena.
korupcija se nemoze totalno unistiti- samo kontrolisati.gde god se korupcija kaznjava,tu je dobar standard zivota.

@za nek teku reke
niko nije protiv Crno Gorske drzavnosti-samo crno gorske nacionalnosti.
danas je Crna Gora original u dve stvari-jedina je drzava u Evropu koja nikad nije menjala vlast na izborima i jedina drzava gdje dva rodjena brata imaju suprotnu nacionalnost.

Текст одличан,шта далје?Како да овакви ткстови дођу до младих лјуди када они који контролишу медије управо имају задатак да Срби прво изгубе идетитет.Србе је некад очувало преданје али данас живимо у времену медија који страховито брзо мијен јају свијест и врше испиранје мозга код младих лјуди.Значи да би одржали нацију прво морамо очувати идетитет,како,то питанје се мора одмах ријешити .Прво натјерајмо нашу тзв ителектуалну елиту и неке политиичаре да се не извинјавају за све и свашта и престану да се стиде што су Срби.Управо ширенјем оваквих текстова и не гласанјм за нјих ,за почетак доволјно,

Autor teksta, kad daje nepotpunu definiciju nacije, zaboravlja ono osnovno: ona je, pre svega, politička i ekonomska zajednica ljudi u jednoj državi. Jezik, kultura, tradicija, religija od manjeg su značaja, to su obeležja naroda. Švajcarci govore četiri službena jezika, nemačka tradicija nije toliko stara jer moramo imati na umu da je Pruska bila jedno, a Bavarska nešto drugo, većinom su protestanti, ali trećina su rimokatolici. Osnovno je da narod nije državotvorna, a nacija jeste takva kategorija. Opet primer Nemačke. Do Bizmarka, imala je oko četiri stotine kneževina (markgrofovija), stupanjem na istorijsku pozornicu, u vreme začetka nemačkog kapitalizma, nacija i gvozdena Bizmarkova ruka dovode do ujedinjenja kneževina i nastanka najmoćnije države u Evropi. Zato je nacija državotvorna istorijska kategorija, koja se razvila iz naroda i koja danas postoji da bi zaštitila nacionalne interese njenih pripadnika. Nacije su nastale raspadom feudalnog sistema i javile su se u kapitalizmu. Kao istorijska kategorija, nacija nastaje, traje i jednog će dana nestati. Neće biti smaka sveta. Tagore: "Britance poštujem kao narod, ali ih ne cenim kao naciju." Pogrešno je reći da ne postoje Bošnjaci, Crnogorci, Makedonci (reč je o mladim nacijama), jer su biheviorističke teorije "krvi i tla" odbačene. Iz jednog naroda mogu nastati dve nacije (Srbi i Crnogorci), ali i jedna nacija može nastati iz više naroda pa i više rasa (Amerikanci, Britanci, Švajcarci...). Englezi jesu narod, ali nisu nacija. U Srbiji se malo zna o naciji. Da, mogu dva brata da imaju dve nacionalnosti. Sve zavisi u kojim su uslovima i zemljama odrastali. Zar je malo primera da se braća od malih nogu razdvoje i svako ode na drugi kraj sveta? Za kraj: Jugoslavija je mogla da opstane kao država samo pod uslovom da je stvorena jugoslovenska nacija. Nije stvorena, za razliku od švajcarske ili američke nacije. A zašto nije stvorena, to baš i nije moja briga, niti sam posebno tužan.

Добро је бавити се овом темом, јер је она суштинска и тиче се опстанка нашег народа и државе. Зашто смо такви какви смо, захваљујући чему смо до сада опстали и шта је то што нам може дати наду да ћемо, као Срби, постојати и у будућности, кључна су питања. Мислим да одговор није у сфери рационалног, па ту налазим и главни недостатак тезе г. Дамјанца и неких коментатора чији дискурс је (без увреде) материјалистички, већ најпре на трагу онога о чему пише г. Надрљански. Наиме, српски народ се историјски појавио и есхатолошки одредио приступањем православљу, да би своје постојање и одређење потврдио косовским, Светолазарским заветом. У том смислу, православље је основни „састојак“ и, рекао бих, смисао постојања српства; другим речима, нема српства без православља. Све што је са српског народносног стабла отпало, отпало је због претходног отпадништва од православља. Корени нашег права на историјско постојање и на државност нису у просветитељским декларацијама о слободи, једнакости и братству, као прагматично схваћеним појмовима у епрувети за прављење нације, нити у крвно / расно подобствујушћим концепцијама, већ у заветном прихватању хришћанског етоса, као нечега што у пуноћи осмишљава наше битисање. Кроз ту призму ваља посматрати и успоне и падове модерног српског националног и државног пројекта, а понајпре садашњи тренутак, који је крајње онеспокојавајући.

Svaka cast autoru. Davno nisam procitao ovako dobru analizu i pogled na stanje i uzroke tog stanja nase posrnule nacije...

@Gradinar-gospodine,ili nisi u cjelini procitao clanak ili ga ja nisam dobro procitao.
svako ima pravo da menja nacionalnost i religiju ali,problem (tragedija) je u tome-kako se on ponasa prema bivsim sunarodnicima.na tako koncentrisanom prostoru kao bivsa Jugoslavia, posledice su nepodnosljive.
stvarajnje novih nacija je neizbezno-pogotovo u novo naseljenim zemljama zbog distance,prije svega.
Australija je na primer nova nacija ali,oni dobro znaj ko su, sta su i ODAKLE SU! oni i Kanadjani jos se vezuju sa Britanskom monarhijom,jer znaju i priznaju svoju proslot.
na razliku,nasi susjedi-ne samo da neprihvataju odkle su nego bi i da falsifikuju istoriju i da prisvoje tudje.Makedonci mogu da se zove kako god hoce ali,nemogu da prisvoje nesto sto nema nikakve veze sa njima-kao da Grci neznaju ko su i sta su.i Novi Zeland je nova nacija ali,oni dobro znaju da nepoticu iz Zelanda (Danska).
gospodine,tvoja tvrdnja - da nacije u buduce nece postojati,su opasno naivne.tako su nas ubedjivali komunisticki romanticari i zbog toga Srbi su bili u opasnost da nestanu-kako je Curcil predvidjao ("da ih ceka ista buducnost kao pruse").
ti gospodine,ne vidis nista lose u tome da Crno Gorci budu nova nacija-a sta za one koji ne bi da se menjaju? mozda je kolektivna amnezija za tebe bilo resenje ali,ja licno znam da moji rodjaci u Kolasin su spremni zivot da daju za svoj (Srpski) identitet-nedaj Boze da dodje do toga ali,Srbi moraju da budu spremni i da budu kao Jevreji i da kazu konaco NIKAD VISE!

Šta su Englezi - to je vaš pseudonim? Dobro, evo moga kratkog odgovora: kažete da je formiranje engleske nacije zaokruženo Kromvelovom buržoaskom revolucijom. Netačno. Kromvel jeste ustao protiv feudalnog društvenog uređenja, pogubio je kralja Čarlsa Prvog, ali je posle Kromvelove smrti revolucija propala, ne dajući nikakve rezultate. Vraćaju se i monarhija i feudalizam. Prva uspela buržoaska revolucija izvedena je u Holandiji, mnogo kasnije. Ne znam zašto ste potpuno izokrenuli moje tvrdnje? Nigde nisam napisao nacija=država. Taman posla. Ali tvrdim da nacija uvek teži da napravi svoju državu. Država je "aparat" koji radi za naciju, zakonima i brigom o proizvodnji obezbeđuje građanima miran i udoban život, čuva granice, policija čuva nas, kako bi sprečila svaku anarhiju i tlačenje slabijih od jačih. Koliko je ekonomija bitna za jednu naciju, govori vam i primer Kromvelov: uveo je Akt o navigaciji, prema kome su samo engleski brodovi mogli da prevoze robu u engleske luke. Zbog toga je zaratio sa Holandijom. Šta ćemo sad? Ljubav za ljubav, a sir za pare - to je nacija. "Kanađani se rado sećaju britanske imperije." Mislite i na one iz Kvebeka, koji hoće da se otcepe. Vaše tumačenje nacije je zastarelo, nacije ne nastaju u krevetu, zapamtite to, nego u životu. "Krv nije voda" samo je metafora, emotivna, ali postoji i druga poslovica koja kaže - "Jesmo braća, ali nam kese nisu sestre." Nacije nisu večne, kao ni sve druge istorijske kategorije. Kad budu odigrale svoju istorijsku ulogu, nestaće, a kada će to biti znaju možda proroci iz Kremana, moja malenkost nije toliko vidovita.
Britanska imperija i nacija doživljavaju ekspanziju u viktorijanskom dobu (gotovo ceo 19. vek), preobražajem iz poljoprivredne u industrijsku zemlju. Kraljica Viktorija "ozbiljno" radi na jačanju ekonomije - tako što će vojnom i pomorskom silom kolonijalizovati "pola sveta", nemilosrdno eksploatisati nerazvijene zemlje Afrike i Azije, i stvarati moćnu imperiju, za dobrobit nacije.

Србин сам и поносим се тиме, и не осећам се кривим и пониженим у материјалистичком смислу у коме је и писан овај текст.

Србима нису били потребни Турци, да би постали свесни тога да су Срби. То у суштини и није био национални, већ верски рат. И пре тога Срби су знали зашто су Срби, али Ви то изгледа не знате.

Не знам од којих сте Ви Срба, али овим што сте написали не изјашњавате се као Србин, и не знам чију сте анализу народа написали, али мог српског народа нисте.

Намерно сам написао ово доста грубо (иако се у самој расправи не бих овако тврдо поставио) да бих показао да текстови са оваквим закључцима нису добри, и нису од помоћи никоме, како рече @пречанин.

@брм
Слажем се да је текст препун стереотипа, и да немам јак осећај да је текст писан искрено, рекао бих да је написан са изразито лошим мотивима.

Пошто нисам превише начитан, не бих могао ставити такву примедбу и г. Дамјанцу, али верујем да би додатна литература помогла квалитету његових текстова.

Ипак, аутору честитам на храбрости, јер треба што више писати о овој теми, нарочито због сталних притисака ка и од Европске уније.

Али, да би мени лично показао храброст до краја, позивам га да у неком од следећих текстова исто овако слободно и детаљно пише и о „спољашњим интересима“ у вези са српским поразима и победама.

"Bilo bi dobro da poštujemo naučne izvore, a ne da stavimo prst na čelo i iznesemo 'svoje' mišljenje, bez ikakve znanstvene podloge. I sve to propratimo nekakvim čuđenjem, do omalovažavanja, na račun čoveka koji ne drži prst na čelu. Ne oseća potrebu." A, takvi ste Vi - sve znate, i ne osecate potrebu da drzite "prst na celu"? A gde ga Vi drzite? Vasa "znastvena podloga" daje "smehotresne" rezultate: Bosnjaci jesu nacija, a Englezi su samo narod!? Prodiskutujte Vi malo sa samim sobom (uz obilatu pomoc knjiga), pa onda svratite opet!

Желео бих да се захвалим свима како на позитивним,тако и на негативним коментарима.Сврха текста и јесте била да се покрене било каква стручна расправа поводом овог питања.Укратко ћу размотрити неке приговоре и разјаснити одређене недоумице које сам запазио у коментарима на текст.Могуће је да сам био непрецизан(текст је иначе покушај да се захвати прилично коплексна проблематика,те не замерите на непрецизностима) на неким местима.У тексту нисам правио разликовање народ/нација,већ народ(нација)/национална идеја.Покушаћу да појасним смисао текста.Мислим да постоји велики проблем у дефинисању било ког средњовековног народа термином нације.Народ је свакако државотворна категорија-српски народ је државотворни народ.Међутим,континуитет државности,интелигентне политичке елите и културне политике је неопходан како би се изградила нација,односно стекла свест о јединству.Та свест омогућује артикулисање једног народа као нације.То што је Црна Гора била независна држава не утиче на формирање посебне националне свести пошто је у питању део српског народа.Међутим,уколико национална елита жели да изгради црногорску нацију,она за то има инструмент државности,наметањем друкчијег културног обрасца- превредновањем народа.
Српски народ је државотворан народ.Међутим,то га још не чини јасно изграђеном нацијом.Покушаји да се изгради национални идентитет постојали су и били углавном неуспешни или непотпуни.Ја се нисам заложио за одрицање од нашег порекла и наше славне прошлости,нити од националних митова.Сврха текста је била да укаже на непотпуност националне идеје и неуспех државе у наметању јединственог културног обрасца који би ублажио поделе у српском етносу, допуну постојећих идентитетских основа.Такође,мислим да је "Стева Надрљански" скренуо пажњу на један изузетно битан моменат проблематике о коме ваља дубље промислити.

Зашто одбацујемо своје великане и намерно их занемарујемо?
Колико Срба данас зна за улогу Мехмеда Паше-Соколовића у очувању српске државе? Колико Срба данас користи ћирилицу и зна како су настала наводна два писма српског језика?
За крај,волео бих да у википедији откуцате "Огњеслав Костовић Степановић". Знам да Вам је ово име непознато.Изненадићете се.Толико о томе колико ми заиста бринемо о истакнутим припадницима овога народа.
Надам се да сам успео да обухватим већину изнетих аргумената. Нисам одговорао на тврдње да је текст препун стереотипа пошто та сама тврдња није аргумент.Могуће је да је текст непотпун, нејасан или нетачан. У том случају волео бих да прочитам текст који се бави сличном проблематиком и који аргументовано побија моје тврдње. Овом проблематиком се понајвише бавио Слободан Јовановић, недовољно упамћен и недовољно читан. Мислим да је крајње време да се обрати већа пажња проблему српског идентитета.
На крају, хвала свима који ме читају. Дајем све од себе да будем што оригиналнији и да текстови које пишем изазову што више дебата. Покушаћу да уважим сугестију и скратим дужину текстова убудуће.

Са великим поштовањем,
Милан Дамјанац

Namerno sam napisao znanstveno, i upalilo je. Odmah ste se za to uhvatili. Prst ne držim na čelu, jer je to izveštačena poza. A gde ga držim? Tamo gde i ostali normalni ljudi i gde mu je Tvorac odredio mesto. Šta Vam je značila ova petparačka aluzija? Dvadeset puta napisao šta je nacija, Vi nijednom, a kažete mi da ne znam šta je nacija. A lepo sam rekao da osnovni činioci savremenih nacija ne leže u njihovoj dalekoj prošlosti, jeziku, religiji, naveo nacije koje imaju više jezika i više religija i koje potiču iz različitog etnosa, ali nije vredelo. O naciji sam učio iz knjiga profesora Lukića, Goričara, Fijamenga, Morena, Tagore... šta hoćete više? Napisao sam i objavio o tome stotine tekstova. Zar je i to malo? Obišao sam mnoge velike svetske univerzitete i na raznim seminarima slušao predavanja o naciji danas. I to nije dovoljno? Ovaj sajt smatram najozbiljnijim u Srbiji, zato ću ja Vama sada lepo da priznam - mrzi me više da nabacujem prstenove na grliće flaša, to se radi na vašaru. The End.

Prirodna veza Austro-Ugarske sa ostalim delom Evrope, omogucavala joj je da bude to i u kulturnom
pogledu, pa su tako i Srbi, pod njom bili izlozeni
tom uticaju (opet periferija). Mnogo teza sudbina
zadesila je Srbe u BiH. "Poturcavanje" su "forsira-li" srpski feudalci, da bi Austrija, "uguravajuci"
Hrvate (a Katolicka crkva samostane i crkve) od
nje stvorili, na pocetku XX veka, provinciju u ko-
joj su zivela u mrznji se dva naroda, sa tri reli-
gije.
Tako su Srbi docekali XX vek. Bez dovoljne svesti o naciji, rascepkani u cetiri drzave, razlicitom
istorijom i kulturom (menjanom tokom 4-5 vekova).
Sto je presudnije, sa ogromnim zaostatkom u priv-
rednom razvoju ( i velikim razlikama od regiona do
regiona). Pored toga, seobama i posebnom tretmanu
(Vojne Krajine i Granice), Srbi su se rasejali.
Slovenci su, u isto vreme, izgubili (definitivno)
deo svog naroda ali ostali svoji - teritorija,
jezik, ...
Hrvati su takodje ostali na svome, ali sa pretecim
nacionalnim programom (Starcevic)-okosnicom svesti
i definisanim ciljem formiranja nacije.
Grci i Bugari bili su slicne sudbine, pa su imali
sve preduslove da formiraju drzave-nacije.
Albanci, iako pod turskom okupacijom bili su pod
uticajem-interesom Italije, sa dodatkom "gladi"
za plodnom Metohijskom (pa Kosovskom) zemljom.
Njihovo plemensko drustvo, zasnovano na porodici,
dalo im je osobenost.
[Nazalost, malo je znanja o doseljenicima-Kurdima
i drugim narodima, prdoslim s turskim vojskama.]
Pored svega ovoga - podloge za razumevanje proble-
ma stvaranja srpske nacije, ne treba zanemariti
"anglosaksonski faktor".
Jos pre kraja XIX veka, Britancima ( "krojaci"
i mnogo toga u SAD) su Rusi bili strateski
neprijatelj, a Srbi su takodje stavljani u "isti
kos". Zato, nema cudjenja postupaka na Berlinskom
Kongresu (1888), stvaranju Albanije, perfidnom
"kasnjenju" slanja brodova za prihvat srpske vojske
ili ubistveno "dzedzanje" na Solunskom frontu i
sve pogibije do kraja.
S. Savic 2.

Европска унија као анационална творевина не може бити шанса за афирмацију наше културе и српског националног идентитета. Срби у Европској унији могу постати само клонирани Европљани јер Европа не толерише суштинске разлике – ни идеолошке, ни политичке, ни културне. Медијски веома присутна тема о праву на разлику служи да се прикрије та чињеница. Толеришу се разлике које имају фолклорни значај па ће Срби вероватно имати право да као празник уведу Дан Шајкаче или Дан Шљивовице док ће на неком левом каналу у 6 ујутро моћи да слушају матерњи језик.

Темељ српског идентитета:

1) Православље - Светосавље
2) Ћирилица
3) Сећање на страдања:
- ДОС -овски терор
- 1999.
- Бљесак и Олуја
- Босна
- Комунистички терор
- Други Светски Рат
- Први Светски Рат
- Балканси Ратови
...

Аксиоми:

1) Нема Српства изван Православља

Хитне мере:

1) Заштита Ћирилице
2) Заустављање економског и демографског пропадања
3) Проглашавање Православља за државну религију

Дугорочни циљеви:

1) Уједињење свих земаља у којима Срби чине већину(Србија и Република Српска)
2) Ослобађање окупираних и отетих територија


Са вером у Бога

@брм

1) Чињеница је да изван Православља нема Срба.
Или мислиш да би сада требали да покренемо
кампању убеђивања Муслимана и Хрвата да су они
заправо Срби? Некада су можда и били. Одавно, то
више нису. Уз часне изузетке, сваки Србин који је
напустио Православље, врло брзо је престао да буде
Србин. Чак и атеисти. Изродили су се у највећу
несрећу свога рода.

Босна, Дукља, Дубровачка Република ...
Све је то прошлост. Уписане су у нашу славну
историју. Али нека ту и остану. Окренимо се
будућности. А будућност је Србија. Јединствена,
Православна. Држава свих Срба.

Стефан Првовенчани није променио веру. Само је
искористио папску политику у своје сврхе.

2) Видим да за Ћирилицу немаш никакве аргументе,
али да појасним свој став.

Ћирилица је наше једино писмо. Једна од оних
ствари које нас чине различитим од свих других
народа. Хвала Вуку Караџићу што нас је тако
обдарио. Узор треба да нам буде Бугарска, која
је уцењивала целу Европску Унију, док се није
изборила за признавање свог писма.

3) Нисам рекао да пре ДОС -овског, није било
терора. Било је. Спроводили су га дедови и
очеви ових који данас спроводе ДОС -овски терор.
Били су Голи Оток и Лисичији Поток и зграда број
4 на Обилићевом Венцу, и било је још свашта. А
то сам ставио под Комунистички Терор.

4) Више од 90% Срба се изјашњава да припада
православној вероисповести. Остатак су вероватно
Атеисти. А ДОС смо већ скупо платили. Неће
проћи много времена, и они ће бити растерани.

3) Србија и Република Српска су данас једине
државе у којима Срби чине већину. Значи први
логични корак је уједињење ове две државе.
Након тога следи постепено ослобађање осталих
територија. Као што видиш, никоме ништа не
препуштам.

Са вером у Бога

Стево,

Грчка је држава у којој је Православље државна религија. Не би смо били први.

Mortone, bili biste treći, posle Irana.

@Стева Надрљански
Уобичајено је да се за Пољску или Ирску каже да су то изразито КАТОЛИЧКЕ ДРЖАВЕ. Такви написи се могу наћи не само у страним новинама већ и у озбиљнијим текстовима. О блискоисточним државама са претежно муслиманским верницима да не говоримо – оне се редовно квалификују као МУСЛИМАНСКЕ ДРЖАВЕ. Према томе нема никаквог проблема (бар што се тиче терминологије) да Србија буде ПРАВОСЛАВНА ДРЖАВА.

Та наравно, али је стварност бескрајно сложенија, нарочито ако неко хоће да на основу тога прави државну идеологију која би имала "санкцију одозго". Ти социолошко-политички конструкти о "религијском" карактеру државе служе пре свега да се лакше сналазимо у шаренилу реалности и да успостављамо шеме којима бисмо могли руковати у неком глобалном културно-геополитичком смислу. Међутим, СУШТИНСКИ, држава не може бити православна: бојим се да и сама терминологија може имати удела у фалсификовању реалности.

@Стева Надрљански

Признајем да не разумем Ваш коментар. Могу само да поновим да нико нормалан не мисли да су државе верници који иду у православне храмове, џамије, синагоге.... Када се каже да је нека држава исламска или католичка или православна – онда се једноставно мисли да су становници тих држава у претежном броју муслимани или католици или православци. Узгред, био сам уверен да се то подразумева

1.
Постоји и институционално-правна страна питања српског идентитета Тренутно важећи институционални аранжман којим се уређује питање држављанства и националне припадности у Србији је следеће: 1. држављанство је одвојено од националности и 2. националност је ствар осећања, тј. избора. Оба решења су непозната у савременим државама.
У већини држава националност се изводи из држављанства, што значи да ове две категорије не само да нису одвојене као код нас, већ држављанство условљава националност. То значи да ако неко лице има (или добије) француско или америчко држављанство, оно је аутоматски Француз или Американац ПО НАЦИОНАЛНОСТИ. Није могуће имати француско држављанство а изјашњавати се као Мађар или Алжирац. Логична последица овог правила је да је Француска земља Француза – сматра се да у њој живе само Французи (и странци са разним папирима и дозволама), а Америка је земља Американаца - у њој живе само Американци (и странци са разним картама боравка, дозволама за рад и слично). У складу са тим правилом Србин Милан Панић је Американац, а Алжирац и муслиман Зинедин Зидан је Француз.
На митингу у Каену, 10. марта 2007. француски председник Никола Саркози је између осталог рекао: „Француску или волиш или је напушташ.“(...) „Они који презиру Француску, који је не воле, не треба да остану.“(...) „Француска није једна раса, један етницитет. Француска то су сви они који је воле, који су спремни да бране њене идеје, њене вредности.“ Током председничке кампање је поменуо и неке критеријуме. Пре свега језик. „Француски је стуб свега, француски је један облик културе, један начин размишљања, један тип отпора униформизацији света.“ У говору у Латрану у Италији, је изјавио:“Корени Француске су хришћански. Ишчупати те корене значи ослабити кичму националног идентитета“. Ову тврдњу је изрекао председник државе која је званично лаичка, у којој живи више од 10 одсто Француза муслимана и велики број Француза Мојсијеве вере.

@брм

Опет машеш Дукљом и Дубровником.
На простору некадашње Дукље. Данас живе измешани Срби, Црногорци и нешто Албанаца.
На простору Дубровника, живе Хрвати.

Ма шта ти мислио о њима, нећеш их убедити да су они Срби. Јер они то не желе да буду.

И Црна Гора(мислим на данашњу државу) и Дубровачки крај. Морају опет доћи у састав Србије. Наравно, без Хрвата.

Братство и Јединство је већ једном пропало. Покушавати да се оно оживи, губљење је времена.

Српске земље Србима.

То је дугорочан посао. Али другог пута нема. Све остало се показало као губљење времена и српске крви.

@ бб један
не разумем како тако просте ствари већина данашњих Срба не капира

Хвала Богу што има младих Срба који размишљају као Милан Дамјанац.Нарочито ме радује да је разумео значај ћирилице. Колио знам, само Владика Василије у свакој прилици говори о три стуба српског идентитета : вера православна, српски језик и ћирилица.Критичари Дмајанца, са изузетком Мортона,то не разумеју па ни помињу.Више од 50% коментатора пише хрватском латиницом , а тако је и у коментарима на такође одличан чланак Богдане Кољевић.Нажалост, ни тако учена млада српкиња није разумела да уз српски језик треба поменути писмо и то само ћирилицу, а не и ову хрватску латиницу.
У 110 коментара на оба чланака није поменуто уставно решење писма по члану.10. који гласи:
" У Републици Србији у службеној су употреби српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава."
Од свих коментатора само је Мортон поменуо ћирилицу и само је он нешто предложио - њену заштиту.
Већ постоје удружења за њену заштиту.Првенствено су она заслужна што питање писма још није затворено апсолутном победом латинице и што у Уставу постоји наведени члан.

Активност тих удружења може се прaтити на сајту
www.cirilica-beograd.com. Имајући на уму то што баратамо конкретним доказима и обично циљамо у центар проблема :превару лингвиста да Срби имају два писма и непостојање политичке воље да држава спроведе наведену уставну одредбу. Напротив,по њеном чињењу и нечињењу више изгледа да она спроводи државни програм латинизације Србије него што има намеру да примени Устав.
После проучавања записника из Матице српске о договору хрватских и српских лингвиста у Новом Саду 1954. да хрватска латиница не само уђе у српски језик, него и да коначно замени ћирилицу, може се на нашем сајту читати у чланку "Републику Српску омеђити и учврстити ћирилицом". У њему су наведене и ове речи ћирилићког подвижника Ђорђа Јањатовића из Новог Сада :
"Тридест "војника" хрватске специјалне јединице (ХСЈ) - тридесет слова хрватске латинице у јуришном строју од "A до Ž" хара српским земљама и у српску младеж убацује "вирус језичке шизофреније" па - захваљујући српским лингвистима- наша деца не знају да ли је њихова - њихова ћирилица или је њихова хрватска латиница. У српским библиотекама се ХСЈ намножиле и нагомилале и наше свете српске књиге затрпале до невиђења, по српским градовима и селима куд год да мрднемо , ХСЈ су око нас, у кућу ако се завучемо и ТВ укључимо, ХСЈ је испред нас, интернетом или мобилним ако хоћемо некоме да се јавимо ХСЈ нам не дозвољава да му српским писмом пишемо."
Често се пише да немамо национални програм,а нећемо да поштујемо ни оно што стоји у Уставу. Ми из удружења Ћирилица Београд спремили смо један апел под насловом Српска предузећа бесплатно изводе радове на латинизацији Србије. Готово исто то ради и преко 50% коментатора у нспм која се одупире другој Србији.Помогли би нашем удружењу ако би рекли зашто то чине, јер се тако свакодневно и добровољно самопонижавамо.

"То се променило тек са несрећом званом Југославија. У којој су прво Хрвати приграбили Католике српског порекла.
А онда је друга несрећа звана Комунизам, створила и Муслиманску нацију. Касније ови покушавају да се преименују у Бошњаке.
У то време нико Српство није условљавао Православљем. О Ћирилици да не говорим.

Грешка Срба је била у томе што нису бринули о свом идентитету. "

па ми се уствари слажемо.... и ја кажем то исто