И шта каже на ово велики Вучић, који на речима прогони лопове и пљачкаше?
Ћутаће, као увек кад њему треба

Још један вучић који ће без и једног дана радног стажа живети на грбачи народа. !

Да се вратим на пливање. Усадио ми тата ту жељу, али сам се плашио воде. Онда су ми неке друге добре чике, које су свуда пратиле тату, рекле да је најбоље за почетак да се љуљушкам на таласима, али са сигурног, на неком бродићу например, и да ћу тако да научим да се не плашим воде. И још ми рекоше, ићи ћемо и ми са тобом, да те причувамо ако поклекнеш. Верујем ја њима, високи, намргођени, набилдовани, у лепим црним кожним јакнама, возили неке голфиће, јер тад још није било црних и сивих октавија. Тек понека бела.
Размишљам се ја како да то изведем, а да се не уплашим, па се сетих татиних мудрих речи: „Не бих ја никада мењао један сплав за сто бродића“, те кренем на сплав. Учио ме тата енглески, леп језик, има дивне синониме. Сећам се најважније лекције, „издаја, сине то ти се на енглеском каже агримент, запамти“. И тако сам ја то запамтио, а чини ми се да се на енглеском сплав каже „ривер“, ваљда због воде, па ти потегнем на ривер.

Касније је мој тата проучавао ту појаву, јер се он у све разуме и закључио је да су кобре јако корисне за људе, па ми зато никад неће бити јасно како се то десило да су татиног бату излупали са све тим кобрама? Ваљда неко помрачење било у том тренутку, а змије по мраку не виде добро, јер иначе од када је тата рекао да ми живимо у златном добу, све је око нас светло. И тунел је светао, тако да нема везе што му никад краја сагледати. Углавном, тата никад не лаже, тако да се од тада окружио кобрама и добрама, а то су добре кобрице. После ми је тата објаснио да је тамо неки скоро као цар, у далекој земљи Триполибији, исто имао те добрице, једино га потерао малер па му се шатор срушио. И нека тамо принцеза из Бангланда и њој умало да се сруши, али срећом наиђе на Пашанина негде око Фрушке Горе, па се спасила. Шта ћу им ја кад нису научили шта је агримент.

И увидеше полицајци да је шеф у праву, па попустише, јер деца носе заставе, патриотске заставе и звезде на њима. И путују тако по свету и проносе патриотска осећања. Осећам да сам и ја патриота, буја то у мени, навире са сваком чашицом случајног сокића у кафићу, са сваким новим случајним загрљајем неког од тих добрица. Како да не будем патриота у таквом патриотском друштву, кад ми је тата стручњак за агрименте? Лав такорећи! А ивер не сме да падне далеко од кладе. Зар да изневерим тату, а тек бату? Осетио сам то као највећи патриотски изазов, да им се случајно придружим, да им помогнем у том ширењу патриотизма, јер тата ми је у међувремену постао перјаница борца за домовину и то не било какву, већ ону где се слави живот и слобода, слави се сваки дан.

То је једина песма на свету која нема ни стих, али је ипак песма. Она у себи носи дубоку поруку, слободарску поруку, поруку која јасно ставља до знања да је силос мрачан и да у њега треба спремити окове. Све окове. Јер тата се много брине због окова. „Или агримент, или оков, а можда и обрнуто“, често би мрмљао у сну, а ја га ујутро питао шта је то сањао? Знате, он јако мало спава, скоро и не спава, често ноћ проведе на патосу, без хране и воде, штеди за црне дане. „Ма ништа сине, немој да бригаш, живот се стара, док буде агримента биће и пара“, поновио би ми своју омиљену крилатицу. „Тата, има ли то везе са пливањем“, питам ја, онако дечачки, са својих недозрелих 22. „Ти си диван младић“, одговара ми тата, онако очински, са сузом у оку, заштитнички, како и доликује једном тати, који је од организатора ноћног пливања препливао до агримента, а све пливајући у мутној води и још увек на - слободи.

Милион динара за едукацију и саветовање! Па да сте звали најбоље стручњаке из света, не би коштало оволико.
Они који доносе овакве одлуке и који траже оволика средства као да незнају у каквој сиромашној земљи живимо, и колико је других, много важнијих и ургентнијих потреба. Понашају се као да су средства неограничено, само их треба узети.
Потсећа на ону паролу, има се, може се.