НР Кина се неће извући. Депресија је неминовна, а ја бих уз неке рекао велика депресија. После Олимпијских игара кинески инфлаторни бум је почео да издувава, поготово у 4. кварталу. Кинеска економија де факто имлодира. Могу Кинези фризирати (као и Западњаци) статистику, али реалност је сурова. Извоз Тајвана је у колапсу, а дотични извозе капитална добра у НРК. Исто важи и за Кореју и Јапан. Раст од 8% у 2009. је мисаона именица – како пада тражња у ЕУ, Јапану и САД за кинеском робом тако ће се сурвавати кинеска економија (већ им извоз драматично пада, поготово текстила, играчaка и челика). 40% кинеског БДП-а су инвестиције. Константа депресијација јуана не може да иде у вечност и питање времена када ће НРК да уради девалвацију јуана, а то може да буде окидач за свеопшту глоабалну депресију, јер остале државе неће мирно посматрати поновни дампинг цена од стране Кине. Страни капитал се већ повлачи из Кине, а девизне резерве стагнирају. Кина је у замци да мора куповати амерички дуг (иако је јасно да су САД банкротирале), а ако стане куповати амерички дуг, тражња ће још више опасти, али ако се понирање економије настави (а хоће), Кина ће бити приморана да почне продавати америчке обвезнице да би финансирала сопствено спашавање, па не треба куцати шта ће се догодити (Армагедон).
Још једна ствар коју нико не спомиње, а то је бродарина (shipping/freight rate) која је крахирала.

Odgovor gospodinu Pavlu: Slažem se u potpunosti sa Vama kada je reč o komentarima gospodina Purića. Njegovi tekstovi, pre svega na ovom sajtu, svojevremeno su za mene bili pravo otkrovenje. On (M.P.) očigledno ima dobre informacije kao i zavidan analitički potencijal. Što se tiče njegovih ranijih tekstova na ovom sajtu, najjednostavnije će Vam biti ako na odgovarajućem mestu u gornjem desnom uglu (traži...) ukucate puno ime i prezime autora (Milan Purić) posle ‚čega bi bili izlistani svi njegovi analitički članci. Uzgred, to bi bila i dobra prilika da se uoči šta je g. Purić pisao još pre nego što su naši zvaničnici javno priznali da bi ta "belosvetska" kriza mogla zakucati, odnosno uleteti na naša vrata.

Очигледно је да гдосподин Пурић прати друштвено-политичка збивања у свету и да располаже са доста чињеница. С тога има само три питања, на која ћу дозволити себи да одмах и понудим одговоре, а ко се не слаже нека их тумачи само као моје мишљење.
1. Може ли паметан аналитичар да говори само истину, а да тиме ипак фаворизује (навија за) једну страну од две, чије међусобне односе анализира? Може.
2. Може ли се истицањем маргиналних чињеница у корист те једне стране, а изостављањем битних у корист друге, извршити циљ из првог питања? Може.
3. Може ли паметан аналитичар да поступа по претходно наведеном, а да ни сам не верује у ту своју анализу? Може. Ако има добар разлог. Финансијски или други. Општи интерес ће касније да објасни као колатералну штету.

Дај Боже да си ти у праву. Због нашег рода, наше крви, наше вере, бар кад је у питању већина у тој новој коалицији. Али кратко је време да се доносе закључци. Било је криза и биће. А дотле ћу ја ипак да верујем више у снагу онога чији народ има вишеструко већи стандард од готово било ког другог народа на свету, где је социјална помоћ незапосленима и десет пута већа од плата запослених оних са друге стране. Где нема само мафија, него и народ, просечан, осредњи. Где може свако да пљује и блати председника и државу, а да му не фали ни длака са главе. Кад код нас нагрне стотине хиљада Американаца да продаје по бувљацима и прчвар-продавницама. И тако даље и тако даље, има тих чињеница, нимало минорних, много. Треба их само побројати и упоредити, објективно, непристрасно. Онда би неки по нешто разумели. А кад разумеју, онда ће и да схвате. Мислим на оне из народа који не схватају, не на политичаре у чијим је рукама пропаганда. Они имају много више него што им треба. Узели од народа, а вероватно и од оних за чију страну раде.