"predstavnici oktroisane i sponzorisane „visoke kulture“, dubinski uvezane sa centrima političke moći, bilo da su u pitanju državne kulturne institucije, bilo da je u pitanju globalna korporativna oligarhija. "
veoma tačno!
Preporuke:
40
18
2
subota, 23 maj 2020 17:57
AgatonFonPetrović
e vala svaka čast na argumentovanoj konstataciji da vrhunska kultura prezire homera a popularna ga ceni. o tempora o mores.
Preporuke:
25
17
3
subota, 23 maj 2020 19:35
Pitanje za poznavaoce starogrcke kulture
Da li je tacno da su zbog olimpijskih pobednika ruseni delovi zida prilikom njihovog ulaska u rodni grad? Ova teza se ponavlja od sajta do sajta, cak i na arheoloskom sajtu Olimpije, ali se nigde ne navode izvori. Kod Pindara nema...
Preporuke:
11
7
4
subota, 23 maj 2020 19:46
Branko Vidovic
Tekst je predugacak za ovakav portal, mada je studiozan i dobar. Vise potseca na seminarski rad studenta zavrsne godine anticke knjizevnosti.
Cesto ( u dokolici) citam Ilijadu i Odiseju u prevodu M.N.Djurica, a ponekad i na engleskom u prevodu R. Fagles-a i R. Fitzgerald-a.
Ja sam inzenjer tako da se ogradjujem od strucnog misljenja, nego iznosim dva moja zapazanja.
-Mozda bi bilo dobro imati jos jedan noviji prevod (uz svo postovanje prevoda prof.Djurica) prilagodjen danasnjem jeziku. Tada bi mozda i citanost bila veca;
- Moje zapazanje koje se odnosi i na danasnje vreme i politiku je: Ako si u milosti bogova napredovaces i bogatices se sve dok ih ne naljutis a onda ces proci kao i Homerovi i drugi anticki junaci koji su se zamerili bogovima ( velikim silama).
Preporuke:
29
13
5
subota, 23 maj 2020 20:11
siniša
Bio je tu venecijanski lav, miris mora, i miris slatke vode.
I vidim danas. da se obrazovanje vratilo kući. Da će deca učiti sama, pomoću thnologije i uz roditeljski nadzor.
Taj proces je krnuop što se mene tiče, odnosno postao sam ga svestan pre dvadeset godina u tom mom poslednjem zakasnelom povratku u školui. Mada sam ja i kassnije nešto doktorirao ali na drugim fakultetima kod nas.
Da,da. Škola se vratila kući. A kuća, čuvanje dece, ishrana i vaspitavanje, kako da se ponašaju je otišlo u školu.
Sve se izmenilo.
Ostala su ona dva pitanja.
Prvo. Onih Dejvidovih tri dolara. kako da se od obrazovanja zaradi. ne đaci nego škpla ili država ili privatnik. I drugo, kako će ići to sa laboratorijom, odnosno terenom, odnosno praktičnom nastavom.
A što se Homera tiče, amtičkih mitova i td. ima na Internetu. raznih nivoa, od političke propagande do predavnja raznih nobelčovaca. Naravnop jezici. I to ne samo jedan, više jezika. Ko hpće da zna išta o ičemu.
Nova vremena.
Preporuke:
7
13
6
subota, 23 maj 2020 20:23
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Kako ne shvatate da ima ta igrica Assassin's Creed: Origins, koja je u originalu Homer, samo smeštena u Aleksandriju i Egipat, sa sve tim elementima naučne fantastike, gde možete kao Indijana DŽouns da onda tu istražujete grobnice mitskih heroja, pa se tako helenska religija i religijski običaji prepliću sa modernim žilvernovskim imaginarijumom Atlantide...
Gde ono stadoh... Ah da... O tempora, o mores...
Preporuke:
8
38
7
subota, 23 maj 2020 21:24
AgatonFonPetrović
Branko Vidovic tanasićevi tekstovi su generalno predugački ali on je zvezda ovog sajta i njemu mi sve opraštamo. čak i kada pronađe kanta u ratovima zvezda.
razlog mog komentara je vaša vrlo tačna opaska o tome da je đurićev prevod zastareo. no teško da ćemo dobiti novi jer među našim klasičnim filolozima đurić uživa status boga baš kao bogovi u homerovim epovima. svaki novi prevod bio bi dočekljan na nož. već decenijama srpski lingvisti pokušavaju da iskorene filoSofija iz srpskog jezika. ta apsolutna glupost nastala je zahvaljujući đuriću ali borba lingvista je i dalje samo delimično uspešna.
Preporuke:
7
22
8
subota, 23 maj 2020 21:35
ko razume shvatiće
Zapadna Evropa je stvorena od strane germanskih varvara, i oni nikad nisu imali organsku vezu sa antikom kao što je imaju Srbi, koji su se formirali kao narod mešanjem Slovena sa ranije romanizovanim stanovništvom i to sve pod uticajem i u okviru Romejskog carstva, tj Istočnog rimskog carstva u kojem je helenizam bio dominantan. EU je i zvanično proglasila kao dan Evrope krunisanje Karla Velikog, i pritom je većina ignorisala predloge da to bude povodom nekog značajnog događaja iz grčke ili rimske istorije. Kod nas imamo i dalje štetočinsko delovanje titića u kulturi i istoriografiji, koji spajaju svoju germanofiliju sa autošovinizmom trudeći se da nas što više udalje i od srednjevekovne srpske tradicije i od grčko-rimskog sveta na koji se ta tradicija direktno naslanja. Ova tema uopšte nije ni akademska ni marginalna, već je veoma kompleksna i bitna za srpski nacionalni identitet.
Preporuke:
25
18
9
subota, 23 maj 2020 23:18
svaka čast
Naš Nikola atraktivno i intelektualno superiorno na najbolji mogući način povezuje klasične i savremene kulturne i političke teme i fenomene. A pri tome uvek ima jednu doslednu patriotsku i humanističku crtu. I mislim da je najbolji nastavljač onoga što su i ovde na nspm i u srpskoj javnosti radili i rade Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić.
Preporuke:
37
36
10
nedelja, 24 maj 2020 07:58
Spiridon
@ svaka čast
Sve ste potpuno u pravu, jer se iz tekstova gdina Tanasića dosta toga saznati a posebno na planu povezivanja klasične kulture i savremenih fenomena. Sa velikim uživanjem čitam njegove tekstove, jer se uvek iznenadim i saznam toliko novih stvari. Eto, Eshil i Sofokle znači a ne Euripid su bili pandan onome što su današnji blokbasteri iz Holivuda. Prosto fascinantno, nešto kao Ničeovo Rođenje tragedije samo u 21. veku, odnosno prilagođeno savremenom trenutku. Kao što je Euripid tragičku umetnost pomoću domaćih lekova oslobodio njene pompezne gojaznosti i približio običnom čoveku, tako to isto radi i gdin Tanasić kada je Homer u pitanju. Kao što je gledalac slušao i gledao svog dvojnika na Euripidovoj pozornici i radovao se što taj dvojnik ume tako dobro da govori, tako se i čitaoci kod Tanasića raduju iz sličnih pobuda. Ostaje samo pitanje, pošto je Niče svoj predgovor u Rođenju tragedije posvetio Rihardu Vagneru, kome bi svoj predgovor posvetio gdin Tanasić...
Preporuke:
13
43
11
nedelja, 24 maj 2020 10:28
Raćel za Agatona fon Petrovića
... "razlog mog komentara je vaša vrlo tačna opaska o tome da je Đurićev prevod zastareo.... "To ste Vi napisali, sa čime se ne slažem nikako. Da ne dužim, razlog je što pri ponovnim prevodima bilo koje literature, dobijemo daleko lošije, da ne kažem nakazniji prevod. Primer, imam nekoliko biblija sa različitim prevodiocima, ali se uvek vraćam Vukovom i Daničićevom prevodu, iako su prevedeni sa drugog jezika. Drugi primer je takođe remek delo Majstor i Margareta, gde imam i stari , a i najnoviji, od pre nekoliko godina, prevode, e to je tek blagi užas!Mislim da treba zadržati odlične prevode starih majstora, jer su se do sada pokazali kao još neprevaziđeni!
Preporuke:
26
17
12
nedelja, 24 maj 2020 12:03
Velizar M.
Kako nemam šta zameriti, dodati ni oduzeti odličnom Tanasićevom tekstu, dodaću malo ulja na vatru rasprave o prevodima. Evo nekoliko izvoda iz glagoljske verzije "Romana o Troji":
Agamemnon car uze nasilu kćer Vrizeušu popu, Vrižeidu gospu.
...
I došavši Agamemnon na stan Acilišev, uze njegovu prijateljicu. A Aciliš, došavši, htede ga ubiti i opet ne htede. I seđaše u šatoru svojem i gudijaše u gusle, i ne htijaše ići na rvanje.
...
I dođe Protokoluš Dojčić i reče:"Aciliš gospodine, primi oružje i pođi protiv Ektora kralja i oslobodi krv plemena tvojega. Ako li ti nećeš, daj mi svoje oružje kako bih se tvojim glasom usprotivio Ektoru kralju".
Preporuke:
9
6
13
nedelja, 24 maj 2020 13:22
AgatonFonPetrović
Raćel ja stvarno volim živojinovićev prevod rilkeove pesme ''orfej, euridika, hermes'' iako znam da je taj prevod lažan. živojinović je dopisivao stihove koji u originalu ne postoje. da je to rilke ikada video rekao bi:''što se ja nisam toga setio''. ali činjenica je da srbi imaju iskrivljenu sliku o rilkeu. najbolji prevod budenbrokovih koji sam ja pročitao je hrvatski. prevodilac je koristeći kajkavski i čakavski dijalekt dočarao da budenbrokovi ne govore pravilnim nemačkim jezikom, da se roman u stvari dešava u provinciji, i da su njegovi junaci provincijalci. u srpskom prevodu toga nema (ukoliko nije izašao neki novi) i slika je pogrešna. zbog toga su nam neophodni novi prevodi. nauka o prevođenju se razvija i današnji prevodioci obraćaju pažnju na nešto što njihovi prethodnici nisu smatrali važnim.SPC je priznala čarnićev prevod novog zaveta jer je vukov i daničićev imao teološke greške.
Preporuke:
4
16
14
nedelja, 24 maj 2020 13:53
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
već decenijama srpski lingvisti pokušavaju da iskorene filoSofija iz srpskog jezika. ta apsolutna glupost nastala je zahvaljujući đuriću ali borba lingvista je i dalje samo delimično uspešna
Φιλοσοφία je u grčka reč i pravilno se izgovara kao filosofi(j)a, jer nije Zofokle već Sofokle, niti je Aja Zofija već Aja Sofija. Međutim u srpski jezik ta reč dolazi ne iz grčkog ne obilaznim putem iz nemačkog gde se to nemačko (die) Philosophie izgovara sa tim slovom z. Tako da je Đurić samo pokušavao da ispravi krivu Drinu, ali bezuspešno...
Preporuke:
27
31
15
nedelja, 24 maj 2020 15:29
Raćel za Agatona fon Petrovića
Verovatno ste u pravu, što se tiče Rilkea i prevoda Živojinovića, tu ne kometiram jer u originalu nisam čitala, te nisam ni u mogućnosti da upoređujem original i prevod. Ali mislim, da je Živojinović , verovatno morao da ubaci nešto, da bi pesma dobila odgovarajući smisao. To ćete naći i kod starolatinskih tekstova i njihovih prevoda na srpski. Jer ako bi se doslovce prevodilo, izgubio bi se svaki smisao. Baš sam pre nekoliko dana držala u ruci Ovidijeve Metamorfoze, te sam se uverila u to. Ali, odoh daleko, osvrnuću se na Budenbrokove, /Mana ubrajam u 100 najboljih pisaca svih vremena, moj izbor/ čitala sam ga kao učenica i ostavio je dubok uticaj na mene, ne znam čiji je prevod bio, a bila je još Titova Jugoslavija.
A jedno lično pitanje zašto ono fon, pišete velikom slovom?Zadovoljite moju radoznalost, a ja vam za uzvrat preporučujem jednog naše divnog baritona, sa prelepom španskom muzikom, odslušajte, ne jednom, više puta i nećete zažali! Pozdrav!https://youtu.be/BRkEPIia
Preporuke:
5
25
16
nedelja, 24 maj 2020 15:37
Raćel za Spiridona
Vi i ja se odavno nidmo čuli i evo male prilike.
"Φιλοσοφία je u grčka reč i pravilno se izgovara kao filosofi(j)a"...
Razumela sam da se slaete sa prevodom Đurića, koji je pokušavao tu grešku, nastalu iz prevoda sa nemačkog da ispravi!? Da li sam u pravu!? Ako je tako, onda se slažemo.Pozdrav i lepo popodne Vam želim.
Preporuke:
9
22
17
nedelja, 24 maj 2020 17:26
Pitanje za poznavaoce starogrcke kulture
Ne trebaju mi plusevi i minusi, vec odgovor :))))
Preporuke:
6
4
18
nedelja, 24 maj 2020 17:32
AgatonFonPetrović
Raćel živojinović je dodao stih koji ne postoji. nije bio u pitanju smisao već se njemu tako dopalo. hrvatski prevod nema taj stih i ja sam to tako
i primetio. odneo sam oba prevoda mojoj majci koja je znala nemački i uporedila je sa originalom. ostajem pri tvrdnji da bi rilke to odobrio. ali činjenica je da on to nije napisao.
što se mana tiče od samih germanista sam čuo da čuveni prevod ''smrti u veneciji'' stilski jeste sjajan ali i da je rebac menjala misao pisca. ne verujem da ste čitali hrvatski prevod jer biste sigurno imali drugačiju percepciju budenbrokovih. ostao bi vam u sećanju taj dijalekt. tada shvatate da se budenbrokovi dešavaju u nečem što je približno kikikndi i da nije u pitanju neki veliki grad. poklonio bih vam prevod ali ga više nemam. dao sam ga jednom prevodiocu kao primer šta prevod čini. zbog toga nam trebaju novi prevodi. što se nika tiče verujte mi da se više ne sećam kako je nastao i zašto je takav.verujte da plemić nisam.
Preporuke:
4
13
19
nedelja, 24 maj 2020 17:45
AgatonFonPetrović
Spiridon nažalost moji prvi odgovor na vaš komentar nije objavljen ali nije samo raćel ta koja je primetila da vas nema.
mnogi prevodioci imaju problem sa tim što ne znaju da postoje pravila kako se strani jezici prenose u srpski. u slučaju grčkog mi smo mnoge termine preuzeli preko nemačkog i oni su se ustalili. tako imamo fiziku a ne fiSiku, i muziku a ne muSiku. đurić je zapeo da menja jedan termin ne shvatajući da bi to imalo dalekosežne posledice ako bi se pretvorilo u pravilo. tačni su i primeri koje ste naveli i taj dualizam postoji. sve zavisi od tradicije.
Preporuke:
7
15
20
nedelja, 24 maj 2020 18:03
supervizor
zapadna civilizacija nema nikakve veze sa starogrčkom antičkom civilizacijom - to što su je prisvojili bez ikakvog razumevanja, ne znači ništa - sem da je zapad jedna lopovska civilizacija - treba pogledati sliku od rafaela "atinska škola", pa videti da siroti rafaelo ništa nije razumeo šta grčka civilizacija zaista jeste - on grke vidi natrpane pod nekim memljivim klaustrofobičnim svodom...
Preporuke:
18
4
21
nedelja, 24 maj 2020 20:16
Raćel za Agatona fon Petrovića
Na žalost, ne sećam se prevoda Budenbrokova, ali Smrt u Veneciji jeste prevod Anice Savić Rebac, ali kako nisam imala prilike, kao Vi, da sa nekim ko odlično poznaje nemački, to nisam u mogućnoti da o tome diskutujem, mada mi je Man zaista vrlo blizak.Ali sam odavno shvatila da je bilo muke sa prevodom, jer sam par rečenica po dva puta čitala. Smrt u Veneciji, nećete verovati, vrlo često ponovo čitam i uvek mi je kao prvi put.Film nije na mene ostavio neki utisak, a serija Budenbrokovi, jeste.
Preporuke:
5
9
22
nedelja, 24 maj 2020 20:42
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Upravo tako, odnosno ma koliko se ja slagao sa Đurićem oko izgovora reči filosofija, prosto je ta reč već ušla u svakodnevni rečnik u obliku nemačkom obliku filozofija i onda je to prosto uzaludan posao...
Preporuke:
3
9
23
nedelja, 24 maj 2020 20:45
Branko Vidovic
Dopada mi se rasprava. Vrlo je interesantna.
Prevodi se dele na dobre i lose.
Sto se tice prevoda Homera ili bilo kog drugog pisca ili pesnika mislim da nam treba jedan dobar prevod na nivou prevoda prof Djurica, prilagodjen danasnjem jeziku i vremenu. Takodje i nekih drugih kapitalnih dela svetske knjizevnosti.
Taj novi prevod bi omogucio entuzijastima da uporedjuju prevode i da uzivaju u oba.
Preporuke:
2
8
24
nedelja, 24 maj 2020 20:53
Heporobljeni Srbin
Ne znaš ti, Tankosiću sivi 'tiću, nije'Omer od antikviteta sinonim EUrupe, već Adolf 'Itler i Elton bušni DŽon! A narod koji je zatro svoje viševekovno pismo i usvojio kaubojsko, a svoj maternji jezik ubrzano (rapidno) uništava nakaradnim poengleštinama, uskoro neće ni postojati, već nekakvi anglikanski zombiji!
Preporuke:
20
4
25
nedelja, 24 maj 2020 20:58
Stana
Nije Đurićev prevod zastareo nego ste se vi kojima on smeta toliko u svojim modernističkim mutacijama udaljili od srpskog jezika svojih predaka i njegovog autentičnog epskog (ka, uostalom i hrišćanskog) duha, zagubljeni u tehnokratskim lavirintima i bezdušju Zapada na umoru i njegovih trivijalnosti i vulgarnosti, da prosto ne možete više da trpite uzvišenu, dostojanstvenu, otmenu, ponekad i prejaku ili detinjastu reč epskog pesnika i njegovog dostojnog čuvara, kakav je bio i u životu i u svojim prevodima čika Miša Đurić. Carstvo mu Nebesko.
Preporuke:
20
3
26
nedelja, 24 maj 2020 21:14
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
nije samo raćel ta koja je primetila da vas nema.
Na tekstovima gdina Tanasića sam i više nego redovan, odnosno uvek jedva čekam da vidim šta je napisao. Moram priznati da mu je ovaj tekst vrhunski takoreći, što ste i vi takođe primetili, jer eto ta igrica, pa Eshil i Sofokle kao holivudski blokbasteri, ili popularni filmovi koji su bliže Homeru nego oktroisana i sponzorisana „visoka kultura“, koja je uvezana dubinski sa centrima političke moći i globalističko-korporativnom oligarhijom. Prosto zadivljujuće ako smem da primetim, odnosno bukvalno kao antiteza Rođenju tragedije, jer gdin Tanasić za razliku od Ničea koji vidi samoubistvo i dekonstrukciju grčke tragedije kroz sokratizaciju koju sprovodi Euripid, ponovo sve to uzdiže kao feniksa iz pepela uvodeći do sada nepoznato ahilejsko načelo. Naime, gdin Tanasić smatra da je upravo popularna kultura kroz prikazano nasilje i banalizaciju ponovo sve vratila na pravo mesto. Fascinantno ali zaista...
Preporuke:
6
9
27
nedelja, 24 maj 2020 21:15
ZR
Nema razloga za brigu, naši prijatelji sa Bliskog i Srednjeg Istoka će vrlo uskoro ponovo zavesti red u muško-ženske odnose u otuđenoj Evropi...
Preporuke:
17
4
28
nedelja, 24 maj 2020 22:21
...
Čemu čuđenje ? Neoliberalizam nastavlja postmodernističko razaranje starih `naracija`. I stvara svoje, putem svojih medija. Osim toga, postoje istraživači koji tvrde da su Omirovi epovi nastali na nekom drugom jeziku. Kasnije (u 5. v. pne) su prepevani na grčki. Zar i to nije mogla da bude de-konstrukcija ? A novi koriste engleski jezik. `pabirčeći` iz starog... I, ko na Balkanu, ima više epske poezije od Srba ?
Preporuke:
17
0
29
nedelja, 24 maj 2020 22:51
AgatonFonPetrović
pošto smo se raspričali o prevodima. korona je donela i nešto dobro a to je da su svetske operske kuće pustile snimke predstava na jutjub.
ovo je link holandske opere na kome možete da vidite kompletan prsten nibelunga sa titlovima na engleskom. prvi put sada shvatam o čemu se tu u stvari radi.
i rusi i italijani puštaju snimke. iskoristite priliku.
Preporuke:
3
13
30
nedelja, 24 maj 2020 23:07
supervizor
stana je sve objasnila apropo prepeva miloša đurića ( on je poznavao stare grke) - njegov prepev "ilijade" je VELIČANSTVEN - primera radi, postoji još veličanstvenih prepeva - danojlićev prepev pesama ezre paunda i prepevi remboovih pesama nikole bertolinija
Preporuke:
10
0
31
ponedeljak, 25 maj 2020 00:56
Lester
@Pitanje za poznavaoce starogrcke kulture
Mislim da Plutarh to tvrdi. Ako se dobro sećam, ruše deo zida da pokažu ostatku Grčke da gradovima koji imaju tako spretne/atletske građane ne trebaju zidine.
Samo to je prilično kasno u istoriji OI i verovatno se sa tom praksom počelo kad je Rim dominarao Grčkom- ako je ikad i postojala.
Ksenofan i Isokrat to ne pominju, a bili su žestoki kritičari velikodušnih nagrada pobednicima.
Atina to nije primenjivala, bar ne u vreme suđenja Sokratu, pošto bi on to sigurno tražio kao "kaznu".
Preporuke:
7
4
32
ponedeljak, 25 maj 2020 09:26
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
kompletan prsten nibelunga sa titlovima na engleskom. prvi put sada shvatam o čemu se tu u stvari radi
Niste se udaljili uopšte od teme gosn Agatone, jer je upravo Vagneru posvećen predgovor Rođenja tragedije, pošto je Niče smatrao da su on i njegove opere reovaploćenje Sofokla, te da se duh grčke tragedije i dionizijske antike ponovo rodio kroz njegovo delo a posebno kroz Der Ring des Nibelungen. Elem, imali ste svojevremeno da kupite Der Ring koji je radio Zubin Mehta gde su takođe bili engleski titlovi. Muzički nije nažalost na nivou Janovskog i Die Staatskapelle Dresden ili na primer Karajana sa Die Berliner Philharmoniker, niti je Brunhilda Birgit Nilson kao kod Soltija, ali je bila do sada najbolje urađena vizuelna postavka u Palau de les Arts Reina Sofía u Valensiji. Inače ako želite zaista da shvatite o čemu se tu radi, iskreno preporučujem da pročitate The Perfect Wagnerite: A Commentary on the Niblung's Ring koju je napisao Bernard Šo...
Preporuke:
2
10
33
ponedeljak, 25 maj 2020 10:14
AgatonFonPetrović
[Spiridon/u]
hvala vam ako mislite da nisam odlutao od teme. nisam baš bio siguran da li treba da napišem onaj komentar ali mi se učinilo da je trenutni sastav komentatora ispod ovog teksta takav da to ima smisla i da će ih zanimati.
nisam znao sve ovo što ste rekli o vezi antičke tragedije i vagnera tako da je ćorava koka pogodila zrno sasvim slučajno.
ono što donekle ima veze sa temom je što sam gledajući prsten video da je on itekako uticao na pop kulturu. mnogo toga što sam sada video već kmi je bilo poznato preko pop kulture. ja sam uvek tvrdio da je ''gospodar prstenova'' prepun vagnera bar u onom delu koji sam ja pročitao (ne dopada mi se roman i nikada ga nisam završio a nisam ni pokušao da gledam filmove).
kao što je i tanasić pokazao pop kultura ne beži od visoke i poseže za njnjenim mmitovima i reciklira ih na svoj način. može se nama to dopadati ili ne ali to je dokaz njene vitalnosti. to je nekada radila i visoka kultura ali više ne.
Preporuke:
4
9
34
ponedeljak, 25 maj 2020 11:58
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Evo imate ovde LibriVox verziju The Perfect Wagnerite
https://www.youtube.com/watch?v=l-p6YYaYYjM
pa poslušajte, jer je Bernard Šo odlično shvatio ono što je Vagner hteo da kaže koristeći mitologiju. Inače u pravu ste Tolkin je svoje sada već čuvene romane pisao pod ogromnim uticajem Der Ring-a i to se jasno vidi ma koliko to, zbog negativnog odijuma koji se tada vezivao za Vagnera, Tolkin svojevremeno negirao. Što se tiče samog teksta, gdin Tanasić kao što rekoh uvodi to novo tzv ahilejsko načelo, gde je taj Ahilej ne onaj Homerov već je to glavni junak video-igre Assassin's Creed koji manifestuje tu svoju izvrsnost odnosno taj homerovski ἀρετή ne kao spoj časti i vrline, već tako što svoje protivnike u samoj igri obara jednog za drugim u kratkim pojedinačnim dvobojima ili ih pod okriljem noći ubija na spavanju!? Dakle bukvalno antiteza Vagneru kao ponovnom ovaploćenju dionizijskog načela grčke tragedije, odnosno prosto o tempora, o mores zadivljujuće...
Preporuke:
1
9
35
ponedeljak, 25 maj 2020 11:59
Bogdan@Raćel
Da, mladi Tanasić je malo preopširan, ali zato pun književnog znanja. Mislim da ste u pravu kada kažete da su stari prevodi, Đurić, Rebac, odlični jer sam u međuvremenu , na vaša zapažanja prelistao Biblije , i došao do istog zaključka kao vi! Najbolji je Vukov i Daničićev prevod.Usredsredio sam se na Solomonovu Pesmu nad pesmama, koju ste ranije pominjali, i najbolji je njihov prevod.Ono što je dobro ne treba menjati. A sada, povučen vašim predlogom za Agatona FON Petrovića i vaš predlog za onu kompoziciju i posle dugog lutanja na ju tjubu, i pitanje da li je to El molinario i Nikola Mićić? Odgovorite, da budem siguran, jer je izvanredno!
Preporuke:
4
4
36
ponedeljak, 25 maj 2020 15:22
ob4cl
Tolkin je prosto bio pod uticajem dela koja su centralni element njegove profesije.
Da Germani imaju neki unifikujuci germanofilski krug kao nekad Sloveni, Tolkin bi bio njihov duhovni otac, bez obzira sto je slovenski momenat uocljiv u svim njegovim delima - Radagast, Snaga, Varjag, Boromir, Faramir.
Odlican tekst, mnogo dobrih komentara.
pozdrav!
Preporuke:
4
7
37
ponedeljak, 25 maj 2020 16:52
xxxx /@Spiridon
Pa molim Vas, Heleska kultura i Tolking!!!!??? To upoređiati!? Temu vrlo vešto skrećete vi , Spiridon,(spin majstore, kome ne treba verovati)jer jeste spin majstor za ono što znate, ili vam se čini da znate.Vi vrlo vešto prelazite sa Helenske kulture na , Vagnera, Tolkinga,Nibelunge, ne dostaju Valkire eztr. Jer tu ste, gde ste, i dobro baratate sa komentatorima ovog sajta. Samo svoje rečenice "analizarajte". Toliko povučete, a da li ste vi iz "Resavske škole"?
Preporuke:
9
5
38
ponedeljak, 25 maj 2020 16:55
Zvonimir Bgd
AgatonFonPetrović
Spiridon
Pravo je iznenađenje i osveženje čitati na ovom forumu komentare u vezi sa umetnošću, pogotovo kada se odnose na prilično zaboravljen muzički oblik kao što je opera. Verovatno sve treba zahvaliti motivu koji nam je pružio g.Tanasić. Nisam odoleo iskušenju da dodam svoj skromni prilog eventualnim čitaocima ovih komentara. Odnosi se na poseban značaj obnavljanja muzičke drame (koja je i u antičko vreme postojala), ali kroz multidisciplinaran pristup scenskom delu. Vagner u monumentalnom mitskom Prstenu Nibelunga postiže svoj davnašnji san o spoju umetničkih izraza. Tako stvara operu koja je više od opere. Osim muzičke orkestracije i libreta, tu su prisutni i balet, pozorište, slikarstvo, arhitektura, poezija na tragu nordijskog epa Pesme o Nibelunzima…
Postoji posebna zgrada u Bajrotu opremljena i isključivo namenjena izvođenju ovog obimnog i zahtevnog scenskog dela koje se u etapama prezentuje nekoliko dana. Izazov za izvođače, ali i za publiku.
Preporuke:
4
7
39
ponedeljak, 25 maj 2020 19:55
AgatonFonPetrović
xxxx
izvinite ali o vagneru i tolkinu nije počeo spridon već ja. nije spiridon sa mnom manipulisao već sam sam to napisao. ali vi izgleda čitate samo njegove komentare.
izvinjavam se zbog onog podvučenog komentara. nije mi jasno kako sam to postigao.
Preporuke:
2
9
40
ponedeljak, 25 maj 2020 19:59
AgatonFonPetrović
Zvonimir Bgd
nismo samo spiridon i ja zaslužni za ovu raspravu već i ostali ulljučujući i tansića. svi smo mogli nešto da naučimo i to je ono što je lepo. izgleda da nam trebaju tekstovi o kulturi.
Preporuke:
7
5
41
ponedeljak, 25 maj 2020 20:04
@Lester
Hvala!
Preporuke:
1
2
42
ponedeljak, 25 maj 2020 22:14
Niče
Problem je što vi ovde uopšte ne razumete ni Tanasića niti Spiridona... A o temi pojma nemate...
Preporuke:
7
6
43
utorak, 26 maj 2020 08:27
Spiridon
@ Zvonimir Bgd
Ne znam da li ste upoznati, ali Vagner je upravo i želeo da obnovi muzičku dramu kakva je postojala u antička vremena upravo diveći se Grčkoj tragediji, pa tako u svom čuvenom eseju Umetnost i revolucija kaže...
Javna umetnost Grka, koja je dostigla vrhunac u Grčkoj tragediji, bila je izraz najdubljih i najplemenitijih principa narodne svesti, dok je kod nas najdublje i najplemenitije u našoj ljudskoj svesti čista suprotnost, odnosno negacija naše javne umetnosti. Grci su svoja umetnička oruđa crpeli iz onog najvišeg u društvenoj zajednici, mi opet iz najdubljeg društvenog varvarstva. Kod Grka je savršeno umetničko delo, Drama, bilo apstraktno oličenje svega što se moglo izraziti u grčkoj prirodi, gde se nacija u prisnoj vezi sa sopstvenom istorijom ogledala u umetničkom delu, komunicirala sama sa sobom i u roku od nekoliko sati, osvećivala svoje oči svojom najplemenitijom suštinom...
Tako da je Vagner osmišljavajući Bajrot, pravio savremenu verziju Grčkog amfiteatra..
Preporuke:
3
7
44
utorak, 26 maj 2020 08:55
Spiridon
@ xxxx
Vaše je puno pravo da verujete u šta god želite, pa i u to da meni ne treba verovati kao tom nekakvom spin majstoru. Međutim, čini mi se ako smem da primetim da bi trebalo da se potrudite da ono što je napisano makar razumete na ispravan način, pre nego što isto okvalifikujete. Naime, o Tolkinu sam napisao jednu jedinu rečenicu a i nju da bih odgovorio gosn Agatonu, pri tome ni na koji način nisam povezivao Tolkina sa Starom Grčkom. Takođe ima više Helenske kulture u tri minuta Vagnerovog Der Ring-a nego u svemu zajedno što je ikada napravljeno iz domena popularne kulture ili bolje reći industrije zabave sa sve recikliranim narativima ili ekranizacijama dela starogrčkih stvaralaca, od Homera pa na dalje. To je zato što je Vagner shvatao suštinu Grčke gragedije i to da umetnost mora da odslikava apsolut, a ne da podilazi onom najnižem u publici i da prikazuje banalizovano nasilje i intrige uz dobru scenografiju, verne kostime ili eventualno par redaka teksta na starogrčkom...
Preporuke:
3
10
45
utorak, 26 maj 2020 09:48
Spiridon
@ Niče
Problem je što vi ovde uopšte ne razumete ni Tanasića niti Spiridona... A o temi pojma nemate...
Nisam ja ali ni najmanje bitan, ali grehota je ne razumeti ovaj tekst gdina Tanasića i sve njegove finese, odnosno koliko je tu toga bilo za razmišljanje. Samo to uvođenje ahilejskog načela, koje opet savršeno odslikava današnji trenutak i koje je ključ za razumevanje odnosa između novih naraštaja i narativa iz vremena Stare Grčke, je apsolutno zadivljujuće. Zatim ukazivanje da samo popularna kultura baštini na ispravan način samu srž stvaralaštva svih velikana tog vremena, počevši od Ilijade i Odiseje. Moram priznati da se nisam ovako osećao još od vremena Salinasa Prajsa i Gabele...
Preporuke:
3
8
46
utorak, 26 maj 2020 11:23
Evroskeptik
A meni se od prevoda M. N. Đurića više dopada onaj Tome Maretića. Ponavljam, više dopada, u prvom redu zbog dosledno sprovedene akcentuacije: posle par sati naglas čitanja, koliko da se uđe u štos, omogućava puno uživanje u vuk-daničićevom ijekavskom književnom jeziku.
Homera valja čitati uvek ... ahajce mjedenhalje, robinje krasnopojasne ... prosce izjelice (ima nešto aktuelno u ovome, nema li?)
Preporuke:
10
0
47
utorak, 26 maj 2020 13:15
supervizor
rekonstruisati pogled na svet i doživljaj istog tog sveta straih grka nije uopšte jednostavan zadatak - jedini koji se tome približio bio je jakov burkhart, kasni niče (ne onaj iz "rođenja tragedije...), evrin rode... tvrditi da je kroz svoje opere vagner obnovio grčku tragediju je površna ocena - obnovio je formalno, ali suština je ostala...tamo negde... - u pitanju su dve civilizacije koje zapravo nemaju dodirnih tačaka - transcendirati judeohrišćansku civilizaciju nije jednostavan posao...
Preporuke:
12
3
48
utorak, 26 maj 2020 15:34
Spiridon
@ supervizor
Niče je uvek Niče, jer manje više potpuno iste stavove ima kako na početku tako i na kraju krajeva u Sumraku idola ili i u Ecce Homo, gde priča ponovo istu priču o décadence, Sokratu, sokratizmu kao oruđu mlitavljenja i raspada, pseudo-Grčkoj i anti-Grčkoj, kao što se poziva na Rođenje tragedije govoreći da je to prvo prevrednovavanje svih vrednosti njega poslednjeg učenika filozofa Dionisa. Takođe Niče, Ervin (a ne Evrin) Rode, kao i Jakob Burkhart su bili odlični prijatelji, pa tako na kraju krajeva Niče i pominje istog tog Burkharta u Sumraku idola, Rode je opet bio prvi koji je skočio u njegovu odbranu oko Rođenja tragedije a pri tome i sam učio od Burkharta, dok četvrti u toj priči Overbek smatra da je Šopenhauer presudno uticao kako na Ničea tako i na Burkharta oko Grčke. Međutim, Burkhart i Rode pišu o vremenu Stare Grčke, a Vagner (kao i Niče) želi da stvara, da obnovi duh Grčke tragedije u svom Der Ring-y. To su dva potpuno različita Univerzuma i površno ih je spajati...
Preporuke:
4
9
49
utorak, 26 maj 2020 16:07
supervizor
"evrin" i "straih grka" su štamparske greške...često brzam dok pišem - niče nije isti na počecima "rođenje tragedije" i zreli niče "vesela nauka" , "genealogija morala" - uostalom, niče se kasnije odrekao vagnera, a šopenhauer kao uticaj na ničea bio mi je uvek problematičan "šopenhauer kao vaspitač"
Preporuke:
2
1
50
utorak, 26 maj 2020 16:36
@ Spiridon
A da li su predsokratovci doista učenici "filozofa Dionisa"?!
Preporuke:
3
3
51
utorak, 26 maj 2020 17:20
AgatonFonPetrović
što bi rekla raćel: jel može jedno lično pitanje? šta ste završli? kada god krene ova poplava filozofije i antičke književnosti ja se to zapitam. u početlu sam mislio da je u pitanju klasična filologija ali sam shvatio da ste grčki mogli i da učite u školi pa da ste se posle usavršavali. sa druge strane ovo poznavanje filozofije mi vuče da se to nije moglo naučiti samo iz hobija pa mislim da je filozofija.
ne morate da mi odgovorite. neću se naljutiti. ali pošto me ovo već godinama muči morao sam da pokušam da saznam.
Preporuke:
1
5
52
utorak, 26 maj 2020 19:09
AgatonFonPetrović
pitanje je bilo za spiriodona.
Preporuke:
1
5
53
sreda, 27 maj 2020 09:05
Spiridon
@ supervizor
Njegovo kasnije razočarenje u Vagnera ima prevashodno veze sa Parsifalom pod broj jedan jer se od teme same opere Ničeu digla kosa na glavi, odnosno to što je pre toga primetio da se slavom i pripadajućim kultom Vagnera, oko njega okupila gomila praznih glava koje bi da budu viđene i to ga je užasnulo. To se jasno vidi u Ničeovom eseju Rihard Vagner u Bajrotu kada i dalje pun zanosa tvrdi kako između Šopenhauera i Empedokla tj Vagnera i Eshila ima toliko toga zajedničkog, ali da kako na kraju dodaje Vagner nije prorok budućnosti kako bi on voleo da ga vide, već samo tumač i razjašnjivač prošlosti. Takođe zaista ne vidim kasnog i ranog Ničea kada je njegov odnos prema Grčkoj a Šopenhauer je definitivno uticao na njega oko toga i to se baš i vidi ako nigde drugde a ono u Rođenju tragedije. Inače, da ne bude nesporazuma, Burkhartu i Rodeu kapa dole, mada sam ja više na primer sklon Vernanu tj Vidal-Nakeu na primer, jer su bolje obradili neke stvari tipa upravo Grčke tragedije...
Preporuke:
0
6
54
sreda, 27 maj 2020 09:25
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Ništa od svega toga gosn Agatone odnosno nešto sasvim deseto, a sve ovo što vi primećujete je samo plod mojih ličnih aspiracija i ničega drugog, uključujući tu i grčki jezik koji je tu zato što sam φιλελληνας to jest neko ko Grčku smatra svojom drugom domovinom...
Preporuke:
2
5
55
sreda, 27 maj 2020 10:26
Spiridon
@ utorak, 26 maj 2020 16:36 @ Spiridon
A da li su predsokratovci doista učenici "filozofa Dionisa"?!
Pa sad sudeći po Heraklitu poznatijem i kao ὁ Σκοτεινός tj mračni, ne bi se baš moglo zaključiti. E sad, štje on zaista mislio o Dionisu teško je reći, ali je makar ostavio budućim pokoljenjima ovu zagonetku da je tumačimo...
Ili ti ga u prevodu...
Jer kad ne bi Dionisu u čast procesije pravili i himnu falusu pevali, bilo bi to najbesramnije delo. A, međutim, jedno isto su Ad i Dionis, kome u čast mahnitaju i praznuju Lenejske svečanosti...
Preporuke:
2
5
56
sreda, 27 maj 2020 11:40
supervizor
spiridon,
...niče je na jednom mestu napisao da od grka nemamo šta da naučimo, pošto smo previše različiti - to je otprilike ono što mene zanima - da pokušam da rekonstruišem taj doživljaj "zdravlja i obilja" koji je odlikovao tu jedinstvenu civilizaciju - mislim da je to isto kod ničea zabeleženo - da su grci čak i prostor doživljavali drukčije od nas - ne kao beskonačan, te su iz tog razloga izbegavali plavu boju na svojim amforama, jer je poništavala konačnost - rani niče je romantični niče - onaj koji još uvek ne filosofira čekićem - što se tiče burkharta - on je u svom četvorotomnom "povest grčke kulture" radio upravo to - pokušavao da skine judeohrišćansku skramu sa naših očiju, kad posmatramo stare grke: menade ne idu u šumu da vitlaju nekoliko nedelja zato što ostatak života provode sputane, pa se tako rasterećuju...(judeohriščansko gledanje na stvari) - već je to manifestacija isonske religioznosti...itd.
Preporuke:
3
3
57
sreda, 27 maj 2020 15:51
AgatonFonPetrović
Spiridon
svaka čast na temeljitosti u interesovanju.
rekli se i ovo
grčki jezik koji je tu zato što sam φιλελληνας to jest neko ko Grčku smatra svojom drugom domovinom...
često čujem ovakve izjave. na to obično ćutim alu ću vas da pitam: da li pod tim mislite na antičku grčku ili na savremenu?
naime savremena grčka nema baš nikakve veze sa antičkom. najbolji opis savremene grčke koji sam čuo je ''južna crna gora'' i dala ga je jedna crnogorka.
takođe nikada nisam mogao da se setim primera tog tradiocionalnog grčko-srpskog prijateljstva o kome se kod nas tako mnogo priča.
Preporuke:
1
8
58
četvrtak, 28 maj 2020 10:03
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Ne znam kako da vam objasnim, ali ja i dalje u njima vidim odsjaje one Grčke od pre par milenijuma, ali teško je sad to objašnjavati jer prosto ljudi sa strane koji možda odu tamo turistički a da ne poznaju nikoga ne vide to na isti način kao ja koji to prosto posmatraju na drugačiji način. Tako da lepota je uvek u oku posmatrača, jer isto tako neko sa strane Srbiju ne shvata na pravi način, pošto ga ne interesujemo mi, kao što ga ne interesuje naša kultura, niti istorija i tradicija, već vidi samo neke stvari na površini koje umeju da budu ne previše dopadljive. Ne znam zaista šta znači južna Crna Gora, jer jedino Krit liči malo mentalitetom na to, sa ogromnom razlikom da su Krićani užasno vredni i sposobni i na to na najpozitivniji mogući način a da me opet Srbi iz Crne Gore ne shvate pogrešno. Tipa Venizelos je Krićanin, Mikis Teodorakis, Kazancakis (Grk Zorba) ili Nana Muskuri. Čini mi se da prosto nemate dovoljno uvida, a politika i vladari su druga priča...
Preporuke:
4
1
59
četvrtak, 28 maj 2020 10:47
Spiridon
@ supervizor
Meni je taj romantični Niče isti onaj koji filozofira čekićem, odnosno sve osnovne postavke su ostale samo je vreme i pripadajuće iskustvo izoštrilo viziju i uklonilo ono što je nepotrebno uključujući tu i taj mladalački zanos, mada on itekako prevrednuje udarajući čekićem kada su u pitanju Sokrat, sokratizacija kao mlitavljenje duha i Euripid koji dovodi običnog čoveka na pozornicu. Što se se tiče Burkharta, njegovo viđenje unikatnosti πόλις-a ili kako to on kaže... Die Polis, ein ganz eigenes Produkt der Weltgeschichte, odnosno odnosa Starih Grka prema prostoru uticalo presudno na Špenglera da postavi svog Apolonijskog čoveka i njegov odnos prema vremenu i prostoru, koji je u suprotnosti sa tzv Faustovskim čovekom civilizacije Zapada. Čini mi se da je Burkhart deo o umetnosti mogao da napiše malo drugačije što isto važi i za deo o mitologiji tj religiji, tj draži mi je Vernan, ali na kraju krajeva to sve su samo njegova predavanja objavljena tek posle u te četiri knjige...
Preporuke:
2
1
60
četvrtak, 28 maj 2020 14:16
AgatonFonPetrović
Spiridon priznajem da sam očekivao vašu besnu reakciju. znajući da može biti takva nikada nisam nikome uživo postavio pitanje koje sam postavio vama. ovde sam bio na sigurnom jer je ovo internet. pokazali ste se kao neko sa kim se o tome može mirno razgovarati ali mislim da će redakcija morati da zatvori ovu temu pa predlažem da je nastavimo kada se ukaže prilika negde drugde. da ne bude zabune iako vi odlično znate koliko ja volim da se preganjam sa vama ovde to nije slučaj. stvarno želim diskusiju iz koje ću moći da shvatim tu fascinaciju sa kojom se susrećem ali je ne razumem.
stanimo zasada ovde. jedino da objasniom da je moja drugarica je pod ''južna crna gora'' mislila na celu grčku i mentalitet grka.
kada se ukaže prilika nastavićemo.
Preporuke:
2
1
61
četvrtak, 28 maj 2020 16:12
Spiridon
@ AgatonFonPetrović
Gosn Agatone, pitali ste vrlo uljudno oko mog odnosa prema Grčkoj, koja i jeste tema na kraju krajeva sa Homerom, tragedijama i antičkom kulturom. Nažalost kultura moderne Grčke nam nije toliko poznata, pa odatle ponekad to nerazumevanje kao posledica nedostatka pravih informacija. Mene grčka kultura kako ona starogrčka tako i ova danas privlači, interesovalo me je da saznam neke stvari o svemu tome, imam na kraju krajeva predivne prijatelje u Grčkoj i onda meni ta zemlja izgleda sasvim drugačije samim time...
Preporuke:
2
1
62
petak, 29 maj 2020 10:04
evo primera
@AgatonFonPetrović
takođe nikada nisam mogao da se setim primera tog tradiocionalnog grčko-srpskog prijateljstva o kome se kod nas tako mnogo priča.
Ne volim da se mešam u tuđe dijaloge, ali evo daću vam jedan primer. Svojevremeno sam sa roditeljima i rođacima bio u poseti Meteorima, tada je bila neka rekonstrukcija u manastiru Veliki Meteori i bio je zatvoren za turiste. Jadan monah, kojeg smo zatekli na ulazu, kad je čuo da smo iz Srbije, pustio nas je da uđemo. To je videla jedna grupa nemačkih turista, pa su tražili da i oni uđu. Grčki monah ih je odbio, a pošto su se bunili zbog nas, rekao im je: ovde je sahranjen srpski car iz 14. veka, u ovom manastiru Srbi nisu turisti već su domaći. Uzgred, taj car je Simeon Uroš, brat cara Dušana, gospodar Tesalije i Epira i treći i poslednji koji je nosio titulu car Srba i Grka. Kod nas je potpuno zaboravljen.
.jpg)
veoma tačno!
Cesto ( u dokolici) citam Ilijadu i Odiseju u prevodu M.N.Djurica, a ponekad i na engleskom u prevodu R. Fagles-a i R. Fitzgerald-a.
Ja sam inzenjer tako da se ogradjujem od strucnog misljenja, nego iznosim dva moja zapazanja.
-Mozda bi bilo dobro imati jos jedan noviji prevod (uz svo postovanje prevoda prof.Djurica) prilagodjen danasnjem jeziku. Tada bi mozda i citanost bila veca;
- Moje zapazanje koje se odnosi i na danasnje vreme i politiku je: Ako si u milosti bogova napredovaces i bogatices se sve dok ih ne naljutis a onda ces proci kao i Homerovi i drugi anticki junaci koji su se zamerili bogovima ( velikim silama).
I vidim danas. da se obrazovanje vratilo kući. Da će deca učiti sama, pomoću thnologije i uz roditeljski nadzor.
Taj proces je krnuop što se mene tiče, odnosno postao sam ga svestan pre dvadeset godina u tom mom poslednjem zakasnelom povratku u školui. Mada sam ja i kassnije nešto doktorirao ali na drugim fakultetima kod nas.
Da,da. Škola se vratila kući. A kuća, čuvanje dece, ishrana i vaspitavanje, kako da se ponašaju je otišlo u školu.
Sve se izmenilo.
Ostala su ona dva pitanja.
Prvo. Onih Dejvidovih tri dolara. kako da se od obrazovanja zaradi. ne đaci nego škpla ili država ili privatnik. I drugo, kako će ići to sa laboratorijom, odnosno terenom, odnosno praktičnom nastavom.
A što se Homera tiče, amtičkih mitova i td. ima na Internetu. raznih nivoa, od političke propagande do predavnja raznih nobelčovaca. Naravnop jezici. I to ne samo jedan, više jezika. Ko hpće da zna išta o ičemu.
Nova vremena.
Kako ne shvatate da ima ta igrica Assassin's Creed: Origins, koja je u originalu Homer, samo smeštena u Aleksandriju i Egipat, sa sve tim elementima naučne fantastike, gde možete kao Indijana DŽouns da onda tu istražujete grobnice mitskih heroja, pa se tako helenska religija i religijski običaji prepliću sa modernim žilvernovskim imaginarijumom Atlantide...
Gde ono stadoh... Ah da... O tempora, o mores...
tanasićevi tekstovi su generalno predugački ali on je zvezda ovog sajta i njemu mi sve opraštamo. čak i kada pronađe kanta u ratovima zvezda.
razlog mog komentara je vaša vrlo tačna opaska o tome da je đurićev prevod zastareo. no teško da ćemo dobiti novi jer među našim klasičnim filolozima đurić uživa status boga baš kao bogovi u homerovim epovima. svaki novi prevod bio bi dočekljan na nož. već decenijama srpski lingvisti pokušavaju da iskorene filoSofija iz srpskog jezika. ta apsolutna glupost nastala je zahvaljujući đuriću ali borba lingvista je i dalje samo delimično uspešna.
Sve ste potpuno u pravu, jer se iz tekstova gdina Tanasića dosta toga saznati a posebno na planu povezivanja klasične kulture i savremenih fenomena. Sa velikim uživanjem čitam njegove tekstove, jer se uvek iznenadim i saznam toliko novih stvari. Eto, Eshil i Sofokle znači a ne Euripid su bili pandan onome što su današnji blokbasteri iz Holivuda. Prosto fascinantno, nešto kao Ničeovo Rođenje tragedije samo u 21. veku, odnosno prilagođeno savremenom trenutku. Kao što je Euripid tragičku umetnost pomoću domaćih lekova oslobodio njene pompezne gojaznosti i približio običnom čoveku, tako to isto radi i gdin Tanasić kada je Homer u pitanju. Kao što je gledalac slušao i gledao svog dvojnika na Euripidovoj pozornici i radovao se što taj dvojnik ume tako dobro da govori, tako se i čitaoci kod Tanasića raduju iz sličnih pobuda. Ostaje samo pitanje, pošto je Niče svoj predgovor u Rođenju tragedije posvetio Rihardu Vagneru, kome bi svoj predgovor posvetio gdin Tanasić...
...
I došavši Agamemnon na stan Acilišev, uze njegovu prijateljicu. A Aciliš, došavši, htede ga ubiti i opet ne htede. I seđaše u šatoru svojem i gudijaše u gusle, i ne htijaše ići na rvanje.
...
I dođe Protokoluš Dojčić i reče:"Aciliš gospodine, primi oružje i pođi protiv Ektora kralja i oslobodi krv plemena tvojega. Ako li ti nećeš, daj mi svoje oružje kako bih se tvojim glasom usprotivio Ektoru kralju".
ja stvarno volim živojinovićev prevod rilkeove pesme ''orfej, euridika, hermes'' iako znam da je taj prevod lažan. živojinović je dopisivao stihove koji u originalu ne postoje. da je to rilke ikada video rekao bi:''što se ja nisam toga setio''. ali činjenica je da srbi imaju iskrivljenu sliku o rilkeu. najbolji prevod budenbrokovih koji sam ja pročitao je hrvatski. prevodilac je koristeći kajkavski i čakavski dijalekt dočarao da budenbrokovi ne govore pravilnim nemačkim jezikom, da se roman u stvari dešava u provinciji, i da su njegovi junaci provincijalci. u srpskom prevodu toga nema (ukoliko nije izašao neki novi) i slika je pogrešna. zbog toga su nam neophodni novi prevodi. nauka o prevođenju se razvija i današnji prevodioci obraćaju pažnju na nešto što njihovi prethodnici nisu smatrali važnim.SPC je priznala čarnićev prevod novog zaveta jer je vukov i daničićev imao teološke greške.
Φιλοσοφία je u grčka reč i pravilno se izgovara kao filosofi(j)a, jer nije Zofokle već Sofokle, niti je Aja Zofija već Aja Sofija. Međutim u srpski jezik ta reč dolazi ne iz grčkog ne obilaznim putem iz nemačkog gde se to nemačko (die) Philosophie izgovara sa tim slovom z. Tako da je Đurić samo pokušavao da ispravi krivu Drinu, ali bezuspešno...
A jedno lično pitanje zašto ono fon, pišete velikom slovom?Zadovoljite moju radoznalost, a ja vam za uzvrat preporučujem jednog naše divnog baritona, sa prelepom španskom muzikom, odslušajte, ne jednom, više puta i nećete zažali! Pozdrav!https://youtu.be/BRkEPIia
"Φιλοσοφία je u grčka reč i pravilno se izgovara kao filosofi(j)a"...
Razumela sam da se slaete sa prevodom Đurića, koji je pokušavao tu grešku, nastalu iz prevoda sa nemačkog da ispravi!? Da li sam u pravu!? Ako je tako, onda se slažemo.Pozdrav i lepo popodne Vam želim.
živojinović je dodao stih koji ne postoji. nije bio u pitanju smisao već se njemu tako dopalo. hrvatski prevod nema taj stih i ja sam to tako
i primetio. odneo sam oba prevoda mojoj majci koja je znala nemački i uporedila je sa originalom. ostajem pri tvrdnji da bi rilke to odobrio. ali činjenica je da on to nije napisao.
što se mana tiče od samih germanista sam čuo da čuveni prevod ''smrti u veneciji'' stilski jeste sjajan ali i da je rebac menjala misao pisca. ne verujem da ste čitali hrvatski prevod jer biste sigurno imali drugačiju percepciju budenbrokovih. ostao bi vam u sećanju taj dijalekt. tada shvatate da se budenbrokovi dešavaju u nečem što je približno kikikndi i da nije u pitanju neki veliki grad. poklonio bih vam prevod ali ga više nemam. dao sam ga jednom prevodiocu kao primer šta prevod čini. zbog toga nam trebaju novi prevodi. što se nika tiče verujte mi da se više ne sećam kako je nastao i zašto je takav.verujte da plemić nisam.
nažalost moji prvi odgovor na vaš komentar nije objavljen ali nije samo raćel ta koja je primetila da vas nema.
mnogi prevodioci imaju problem sa tim što ne znaju da postoje pravila kako se strani jezici prenose u srpski. u slučaju grčkog mi smo mnoge termine preuzeli preko nemačkog i oni su se ustalili. tako imamo fiziku a ne fiSiku, i muziku a ne muSiku. đurić je zapeo da menja jedan termin ne shvatajući da bi to imalo dalekosežne posledice ako bi se pretvorilo u pravilo. tačni su i primeri koje ste naveli i taj dualizam postoji. sve zavisi od tradicije.
Upravo tako, odnosno ma koliko se ja slagao sa Đurićem oko izgovora reči filosofija, prosto je ta reč već ušla u svakodnevni rečnik u obliku nemačkom obliku filozofija i onda je to prosto uzaludan posao...
Prevodi se dele na dobre i lose.
Sto se tice prevoda Homera ili bilo kog drugog pisca ili pesnika mislim da nam treba jedan dobar prevod na nivou prevoda prof Djurica, prilagodjen danasnjem jeziku i vremenu. Takodje i nekih drugih kapitalnih dela svetske knjizevnosti.
Taj novi prevod bi omogucio entuzijastima da uporedjuju prevode i da uzivaju u oba.
Na tekstovima gdina Tanasića sam i više nego redovan, odnosno uvek jedva čekam da vidim šta je napisao. Moram priznati da mu je ovaj tekst vrhunski takoreći, što ste i vi takođe primetili, jer eto ta igrica, pa Eshil i Sofokle kao holivudski blokbasteri, ili popularni filmovi koji su bliže Homeru nego oktroisana i sponzorisana „visoka kultura“, koja je uvezana dubinski sa centrima političke moći i globalističko-korporativnom oligarhijom. Prosto zadivljujuće ako smem da primetim, odnosno bukvalno kao antiteza Rođenju tragedije, jer gdin Tanasić za razliku od Ničea koji vidi samoubistvo i dekonstrukciju grčke tragedije kroz sokratizaciju koju sprovodi Euripid, ponovo sve to uzdiže kao feniksa iz pepela uvodeći do sada nepoznato ahilejsko načelo. Naime, gdin Tanasić smatra da je upravo popularna kultura kroz prikazano nasilje i banalizaciju ponovo sve vratila na pravo mesto. Fascinantno ali zaista...
ovo je link holandske opere na kome možete da vidite kompletan prsten nibelunga sa titlovima na engleskom. prvi put sada shvatam o čemu se tu u stvari radi.
https://www.youtube.com/watch?v=-uR19Io6JRk&list=PL6LTjzHW3ksuS9kaPzPjol2U4VlL06rvS
na kanalu operavižn ima raznih opera takođe sa engleskim titlovima.
https://www.youtube.com/channel/UCBTlXPAfOx300RZfWNw8-qg
i rusi i italijani puštaju snimke. iskoristite priliku.
Mislim da Plutarh to tvrdi. Ako se dobro sećam, ruše deo zida da pokažu ostatku Grčke da gradovima koji imaju tako spretne/atletske građane ne trebaju zidine.
Samo to je prilično kasno u istoriji OI i verovatno se sa tom praksom počelo kad je Rim dominarao Grčkom- ako je ikad i postojala.
Ksenofan i Isokrat to ne pominju, a bili su žestoki kritičari velikodušnih nagrada pobednicima.
Atina to nije primenjivala, bar ne u vreme suđenja Sokratu, pošto bi on to sigurno tražio kao "kaznu".
Niste se udaljili uopšte od teme gosn Agatone, jer je upravo Vagneru posvećen predgovor Rođenja tragedije, pošto je Niče smatrao da su on i njegove opere reovaploćenje Sofokla, te da se duh grčke tragedije i dionizijske antike ponovo rodio kroz njegovo delo a posebno kroz Der Ring des Nibelungen. Elem, imali ste svojevremeno da kupite Der Ring koji je radio Zubin Mehta gde su takođe bili engleski titlovi. Muzički nije nažalost na nivou Janovskog i Die Staatskapelle Dresden ili na primer Karajana sa Die Berliner Philharmoniker, niti je Brunhilda Birgit Nilson kao kod Soltija, ali je bila do sada najbolje urađena vizuelna postavka u Palau de les Arts Reina Sofía u Valensiji. Inače ako želite zaista da shvatite o čemu se tu radi, iskreno preporučujem da pročitate The Perfect Wagnerite: A Commentary on the Niblung's Ring koju je napisao Bernard Šo...
hvala vam ako mislite da nisam odlutao od teme. nisam baš bio siguran da li treba da napišem onaj komentar ali mi se učinilo da je trenutni sastav komentatora ispod ovog teksta takav da to ima smisla i da će ih zanimati.
nisam znao sve ovo što ste rekli o vezi antičke tragedije i vagnera tako da je ćorava koka pogodila zrno sasvim slučajno.
ono što donekle ima veze sa temom je što sam gledajući prsten video da je on itekako uticao na pop kulturu. mnogo toga što sam sada video već kmi je bilo poznato preko pop kulture. ja sam uvek tvrdio da je ''gospodar prstenova'' prepun vagnera bar u onom delu koji sam ja pročitao (ne dopada mi se roman i nikada ga nisam završio a nisam ni pokušao da gledam filmove).
kao što je i tanasić pokazao pop kultura ne beži od visoke i poseže za njnjenim mmitovima i reciklira ih na svoj način. može se nama to dopadati ili ne ali to je dokaz njene vitalnosti. to je nekada radila i visoka kultura ali više ne.
Evo imate ovde LibriVox verziju The Perfect Wagnerite
https://www.youtube.com/watch?v=l-p6YYaYYjM
pa poslušajte, jer je Bernard Šo odlično shvatio ono što je Vagner hteo da kaže koristeći mitologiju. Inače u pravu ste Tolkin je svoje sada već čuvene romane pisao pod ogromnim uticajem Der Ring-a i to se jasno vidi ma koliko to, zbog negativnog odijuma koji se tada vezivao za Vagnera, Tolkin svojevremeno negirao. Što se tiče samog teksta, gdin Tanasić kao što rekoh uvodi to novo tzv ahilejsko načelo, gde je taj Ahilej ne onaj Homerov već je to glavni junak video-igre Assassin's Creed koji manifestuje tu svoju izvrsnost odnosno taj homerovski ἀρετή ne kao spoj časti i vrline, već tako što svoje protivnike u samoj igri obara jednog za drugim u kratkim pojedinačnim dvobojima ili ih pod okriljem noći ubija na spavanju!? Dakle bukvalno antiteza Vagneru kao ponovnom ovaploćenju dionizijskog načela grčke tragedije, odnosno prosto o tempora, o mores zadivljujuće...
Da Germani imaju neki unifikujuci germanofilski krug kao nekad Sloveni, Tolkin bi bio njihov duhovni otac, bez obzira sto je slovenski momenat uocljiv u svim njegovim delima - Radagast, Snaga, Varjag, Boromir, Faramir.
Odlican tekst, mnogo dobrih komentara.
pozdrav!
Spiridon
Pravo je iznenađenje i osveženje čitati na ovom forumu komentare u vezi sa umetnošću, pogotovo kada se odnose na prilično zaboravljen muzički oblik kao što je opera. Verovatno sve treba zahvaliti motivu koji nam je pružio g.Tanasić. Nisam odoleo iskušenju da dodam svoj skromni prilog eventualnim čitaocima ovih komentara. Odnosi se na poseban značaj obnavljanja muzičke drame (koja je i u antičko vreme postojala), ali kroz multidisciplinaran pristup scenskom delu. Vagner u monumentalnom mitskom Prstenu Nibelunga postiže svoj davnašnji san o spoju umetničkih izraza. Tako stvara operu koja je više od opere. Osim muzičke orkestracije i libreta, tu su prisutni i balet, pozorište, slikarstvo, arhitektura, poezija na tragu nordijskog epa Pesme o Nibelunzima…
Postoji posebna zgrada u Bajrotu opremljena i isključivo namenjena izvođenju ovog obimnog i zahtevnog scenskog dela koje se u etapama prezentuje nekoliko dana. Izazov za izvođače, ali i za publiku.
izvinite ali o vagneru i tolkinu nije počeo spridon već ja. nije spiridon sa mnom manipulisao već sam sam to napisao. ali vi izgleda čitate samo njegove komentare.
izvinjavam se zbog onog podvučenog komentara. nije mi jasno kako sam to postigao.
nismo samo spiridon i ja zaslužni za ovu raspravu već i ostali ulljučujući i tansića. svi smo mogli nešto da naučimo i to je ono što je lepo. izgleda da nam trebaju tekstovi o kulturi.
Ne znam da li ste upoznati, ali Vagner je upravo i želeo da obnovi muzičku dramu kakva je postojala u antička vremena upravo diveći se Grčkoj tragediji, pa tako u svom čuvenom eseju Umetnost i revolucija kaže...
Javna umetnost Grka, koja je dostigla vrhunac u Grčkoj tragediji, bila je izraz najdubljih i najplemenitijih principa narodne svesti, dok je kod nas najdublje i najplemenitije u našoj ljudskoj svesti čista suprotnost, odnosno negacija naše javne umetnosti. Grci su svoja umetnička oruđa crpeli iz onog najvišeg u društvenoj zajednici, mi opet iz najdubljeg društvenog varvarstva. Kod Grka je savršeno umetničko delo, Drama, bilo apstraktno oličenje svega što se moglo izraziti u grčkoj prirodi, gde se nacija u prisnoj vezi sa sopstvenom istorijom ogledala u umetničkom delu, komunicirala sama sa sobom i u roku od nekoliko sati, osvećivala svoje oči svojom najplemenitijom suštinom...
Tako da je Vagner osmišljavajući Bajrot, pravio savremenu verziju Grčkog amfiteatra..
Vaše je puno pravo da verujete u šta god želite, pa i u to da meni ne treba verovati kao tom nekakvom spin majstoru. Međutim, čini mi se ako smem da primetim da bi trebalo da se potrudite da ono što je napisano makar razumete na ispravan način, pre nego što isto okvalifikujete. Naime, o Tolkinu sam napisao jednu jedinu rečenicu a i nju da bih odgovorio gosn Agatonu, pri tome ni na koji način nisam povezivao Tolkina sa Starom Grčkom. Takođe ima više Helenske kulture u tri minuta Vagnerovog Der Ring-a nego u svemu zajedno što je ikada napravljeno iz domena popularne kulture ili bolje reći industrije zabave sa sve recikliranim narativima ili ekranizacijama dela starogrčkih stvaralaca, od Homera pa na dalje. To je zato što je Vagner shvatao suštinu Grčke gragedije i to da umetnost mora da odslikava apsolut, a ne da podilazi onom najnižem u publici i da prikazuje banalizovano nasilje i intrige uz dobru scenografiju, verne kostime ili eventualno par redaka teksta na starogrčkom...
Nisam ja ali ni najmanje bitan, ali grehota je ne razumeti ovaj tekst gdina Tanasića i sve njegove finese, odnosno koliko je tu toga bilo za razmišljanje. Samo to uvođenje ahilejskog načela, koje opet savršeno odslikava današnji trenutak i koje je ključ za razumevanje odnosa između novih naraštaja i narativa iz vremena Stare Grčke, je apsolutno zadivljujuće. Zatim ukazivanje da samo popularna kultura baštini na ispravan način samu srž stvaralaštva svih velikana tog vremena, počevši od Ilijade i Odiseje. Moram priznati da se nisam ovako osećao još od vremena Salinasa Prajsa i Gabele...
Homera valja čitati uvek ... ahajce mjedenhalje, robinje krasnopojasne ... prosce izjelice (ima nešto aktuelno u ovome, nema li?)
Niče je uvek Niče, jer manje više potpuno iste stavove ima kako na početku tako i na kraju krajeva u Sumraku idola ili i u Ecce Homo, gde priča ponovo istu priču o décadence, Sokratu, sokratizmu kao oruđu mlitavljenja i raspada, pseudo-Grčkoj i anti-Grčkoj, kao što se poziva na Rođenje tragedije govoreći da je to prvo prevrednovavanje svih vrednosti njega poslednjeg učenika filozofa Dionisa. Takođe Niče, Ervin (a ne Evrin) Rode, kao i Jakob Burkhart su bili odlični prijatelji, pa tako na kraju krajeva Niče i pominje istog tog Burkharta u Sumraku idola, Rode je opet bio prvi koji je skočio u njegovu odbranu oko Rođenja tragedije a pri tome i sam učio od Burkharta, dok četvrti u toj priči Overbek smatra da je Šopenhauer presudno uticao kako na Ničea tako i na Burkharta oko Grčke. Međutim, Burkhart i Rode pišu o vremenu Stare Grčke, a Vagner (kao i Niče) želi da stvara, da obnovi duh Grčke tragedije u svom Der Ring-y. To su dva potpuno različita Univerzuma i površno ih je spajati...
ne morate da mi odgovorite. neću se naljutiti. ali pošto me ovo već godinama muči morao sam da pokušam da saznam.
Njegovo kasnije razočarenje u Vagnera ima prevashodno veze sa Parsifalom pod broj jedan jer se od teme same opere Ničeu digla kosa na glavi, odnosno to što je pre toga primetio da se slavom i pripadajućim kultom Vagnera, oko njega okupila gomila praznih glava koje bi da budu viđene i to ga je užasnulo. To se jasno vidi u Ničeovom eseju Rihard Vagner u Bajrotu kada i dalje pun zanosa tvrdi kako između Šopenhauera i Empedokla tj Vagnera i Eshila ima toliko toga zajedničkog, ali da kako na kraju dodaje Vagner nije prorok budućnosti kako bi on voleo da ga vide, već samo tumač i razjašnjivač prošlosti. Takođe zaista ne vidim kasnog i ranog Ničea kada je njegov odnos prema Grčkoj a Šopenhauer je definitivno uticao na njega oko toga i to se baš i vidi ako nigde drugde a ono u Rođenju tragedije. Inače, da ne bude nesporazuma, Burkhartu i Rodeu kapa dole, mada sam ja više na primer sklon Vernanu tj Vidal-Nakeu na primer, jer su bolje obradili neke stvari tipa upravo Grčke tragedije...
Ništa od svega toga gosn Agatone odnosno nešto sasvim deseto, a sve ovo što vi primećujete je samo plod mojih ličnih aspiracija i ničega drugog, uključujući tu i grčki jezik koji je tu zato što sam φιλελληνας to jest neko ko Grčku smatra svojom drugom domovinom...
Pa sad sudeći po Heraklitu poznatijem i kao ὁ Σκοτεινός tj mračni, ne bi se baš moglo zaključiti. E sad, štje on zaista mislio o Dionisu teško je reći, ali je makar ostavio budućim pokoljenjima ovu zagonetku da je tumačimo...
Ili ti ga u prevodu...
Jer kad ne bi Dionisu u čast procesije pravili i himnu falusu pevali, bilo bi to najbesramnije delo. A, međutim, jedno isto su Ad i Dionis, kome u čast mahnitaju i praznuju Lenejske svečanosti...
...niče je na jednom mestu napisao da od grka nemamo šta da naučimo, pošto smo previše različiti - to je otprilike ono što mene zanima - da pokušam da rekonstruišem taj doživljaj "zdravlja i obilja" koji je odlikovao tu jedinstvenu civilizaciju - mislim da je to isto kod ničea zabeleženo - da su grci čak i prostor doživljavali drukčije od nas - ne kao beskonačan, te su iz tog razloga izbegavali plavu boju na svojim amforama, jer je poništavala konačnost - rani niče je romantični niče - onaj koji još uvek ne filosofira čekićem - što se tiče burkharta - on je u svom četvorotomnom "povest grčke kulture" radio upravo to - pokušavao da skine judeohrišćansku skramu sa naših očiju, kad posmatramo stare grke: menade ne idu u šumu da vitlaju nekoliko nedelja zato što ostatak života provode sputane, pa se tako rasterećuju...(judeohriščansko gledanje na stvari) - već je to manifestacija isonske religioznosti...itd.
svaka čast na temeljitosti u interesovanju.
rekli se i ovo
često čujem ovakve izjave. na to obično ćutim alu ću vas da pitam: da li pod tim mislite na antičku grčku ili na savremenu?
naime savremena grčka nema baš nikakve veze sa antičkom. najbolji opis savremene grčke koji sam čuo je ''južna crna gora'' i dala ga je jedna crnogorka.
takođe nikada nisam mogao da se setim primera tog tradiocionalnog grčko-srpskog prijateljstva o kome se kod nas tako mnogo priča.
Ne znam kako da vam objasnim, ali ja i dalje u njima vidim odsjaje one Grčke od pre par milenijuma, ali teško je sad to objašnjavati jer prosto ljudi sa strane koji možda odu tamo turistički a da ne poznaju nikoga ne vide to na isti način kao ja koji to prosto posmatraju na drugačiji način. Tako da lepota je uvek u oku posmatrača, jer isto tako neko sa strane Srbiju ne shvata na pravi način, pošto ga ne interesujemo mi, kao što ga ne interesuje naša kultura, niti istorija i tradicija, već vidi samo neke stvari na površini koje umeju da budu ne previše dopadljive. Ne znam zaista šta znači južna Crna Gora, jer jedino Krit liči malo mentalitetom na to, sa ogromnom razlikom da su Krićani užasno vredni i sposobni i na to na najpozitivniji mogući način a da me opet Srbi iz Crne Gore ne shvate pogrešno. Tipa Venizelos je Krićanin, Mikis Teodorakis, Kazancakis (Grk Zorba) ili Nana Muskuri. Čini mi se da prosto nemate dovoljno uvida, a politika i vladari su druga priča...
Meni je taj romantični Niče isti onaj koji filozofira čekićem, odnosno sve osnovne postavke su ostale samo je vreme i pripadajuće iskustvo izoštrilo viziju i uklonilo ono što je nepotrebno uključujući tu i taj mladalački zanos, mada on itekako prevrednuje udarajući čekićem kada su u pitanju Sokrat, sokratizacija kao mlitavljenje duha i Euripid koji dovodi običnog čoveka na pozornicu. Što se se tiče Burkharta, njegovo viđenje unikatnosti πόλις-a ili kako to on kaže... Die Polis, ein ganz eigenes Produkt der Weltgeschichte, odnosno odnosa Starih Grka prema prostoru uticalo presudno na Špenglera da postavi svog Apolonijskog čoveka i njegov odnos prema vremenu i prostoru, koji je u suprotnosti sa tzv Faustovskim čovekom civilizacije Zapada. Čini mi se da je Burkhart deo o umetnosti mogao da napiše malo drugačije što isto važi i za deo o mitologiji tj religiji, tj draži mi je Vernan, ali na kraju krajeva to sve su samo njegova predavanja objavljena tek posle u te četiri knjige...
priznajem da sam očekivao vašu besnu reakciju. znajući da može biti takva nikada nisam nikome uživo postavio pitanje koje sam postavio vama. ovde sam bio na sigurnom jer je ovo internet. pokazali ste se kao neko sa kim se o tome može mirno razgovarati ali mislim da će redakcija morati da zatvori ovu temu pa predlažem da je nastavimo kada se ukaže prilika negde drugde. da ne bude zabune iako vi odlično znate koliko ja volim da se preganjam sa vama ovde to nije slučaj. stvarno želim diskusiju iz koje ću moći da shvatim tu fascinaciju sa kojom se susrećem ali je ne razumem.
stanimo zasada ovde. jedino da objasniom da je moja drugarica je pod ''južna crna gora'' mislila na celu grčku i mentalitet grka.
kada se ukaže prilika nastavićemo.
Gosn Agatone, pitali ste vrlo uljudno oko mog odnosa prema Grčkoj, koja i jeste tema na kraju krajeva sa Homerom, tragedijama i antičkom kulturom. Nažalost kultura moderne Grčke nam nije toliko poznata, pa odatle ponekad to nerazumevanje kao posledica nedostatka pravih informacija. Mene grčka kultura kako ona starogrčka tako i ova danas privlači, interesovalo me je da saznam neke stvari o svemu tome, imam na kraju krajeva predivne prijatelje u Grčkoj i onda meni ta zemlja izgleda sasvim drugačije samim time...
takođe nikada nisam mogao da se setim primera tog tradiocionalnog grčko-srpskog prijateljstva o kome se kod nas tako mnogo priča.
Ne volim da se mešam u tuđe dijaloge, ali evo daću vam jedan primer. Svojevremeno sam sa roditeljima i rođacima bio u poseti Meteorima, tada je bila neka rekonstrukcija u manastiru Veliki Meteori i bio je zatvoren za turiste. Jadan monah, kojeg smo zatekli na ulazu, kad je čuo da smo iz Srbije, pustio nas je da uđemo. To je videla jedna grupa nemačkih turista, pa su tražili da i oni uđu. Grčki monah ih je odbio, a pošto su se bunili zbog nas, rekao im je: ovde je sahranjen srpski car iz 14. veka, u ovom manastiru Srbi nisu turisti već su domaći. Uzgred, taj car je Simeon Uroš, brat cara Dušana, gospodar Tesalije i Epira i treći i poslednji koji je nosio titulu car Srba i Grka. Kod nas je potpuno zaboravljen.