Свебалканско првенство у роњењу по плићаку достиже до све већих дубина, пазте да се не удавите, драги гледаоци и гледатељке, а нарочито ви, драга децо... Куд год да кренете, стићи ћете у Хаг.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 20 децембар 2009 19:11
Siniša
Za razliku od veoma interesantnog i jasnog teksta Jovane Papan, jako mi je teško da pohvatam sta je svojim tekstom htio da kaže Andrej Nikolaidis, osim sto je želio, valjda, da iskritikuje autoricu.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 20 децембар 2009 19:16
Сидарта
?!
Препоруке:
0
0
4
недеља, 20 децембар 2009 19:24
posmatrac sa strane
Ovaj tip je, nazalost, u pravu...Kao vas dobronamerni citalac savetujem vam da se cuvate od ovakvih tekstova, poput teksta autorice koji se kritikuje...Nije to nivo a ni ideologija NSPM, vise lici da je za neke ultra-desnicarske i ne bas naucne sajtove...Pozdrav i svako dobro.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 20 децембар 2009 19:30
Владимир Павићевић
Лијепо је видјети да и Дукљани читају "НСПМ" - ваљда им прешло од "другосрбијанаца".
А има и Срба који читају "Арт Вијести" па знају да је господин Николаидис једном написао како је, вјероватно као депресивни тинејџер, често размишљао о самоубиству, што само по себи није страшно - адолесценција је бурно доба. Али, то што и онда кад је, већ прилично зрео,и даље мислио да је самоубиство елегантан начин за напуштање свијета некако га, бар што се мене тиче, дисквалификује да говори о васпитању.
Мада, он самог себе није послушао.
И надам се да никад и неће бити "елегантан".
Препоруке:
0
0
6
недеља, 20 децембар 2009 19:33
ндм
Јованин чланак сам пропустио, приметио сам да она воли да пише о животу на западу иако га чини ми се познаје само из жутих новина. Злостављање родитеља од трогодишње деце!?
Зато сам пажљиво, колико сам могао, читао критику и надао се, не знам више ни сам чему. На трећини текста сам морао да се вратим на почетак да видим у којим је новинама ово смеће објављено. Нема изненађења, па сам себе онда натерао на другу и најтежу трећину, да би трећа била савим лака. Наиме, критика је постала урнебесна комедија, нешто попут "Како сам превазишао страх и заволео бомбу" - другосрбијанска верзија.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 20 децембар 2009 19:36
Млади Џедај
Хе, хе, Јована је погодила у центар, друштво се данас претерано петља у васпитавање деце, а после се жали како су деца мала себична и насилна чудовишта, па су им још онда развлашћени родитељи и учитељи криви за то...
Млади (друго)црногорски аутор је искривљено (на моменте и злонамерно) интерпретирао Јованин текст, не брани Јована насиље над децом, него указује на лоше стране повлађивања деци, и показује како то доводи до стварања будућих кретена.
Узгред, сетих се оног старог вица, кад Црногорац прича како га је изнервирао отац, па је хтео да га удари, међутим, "...ђе на оца руком, ал` зато кад сам га докачио ногом!".
Иначе, погледао сам овај текст и у оригиналу, и коментари на сајту су ме непријатно изненадили - све саме личне дисквалификације, чак и увреде, на рачун Јоване Папан. То је можда добар показатељ колико је Јованин текст дотакао осињак.
Зато бих поручио г. Андреју: шутирајте ви свога оца до миле воље, да случајно не помисли да је ауторитет, пуштајте нека вас ваше дете бије, нека буде скроз неспутано, али ја ћу и даље поштовати свога оца, и васпитавати своје дете на традиционалан начин!
Препоруке:
0
0
8
недеља, 20 децембар 2009 19:52
dzingis ban
Krajnje plitka i neozbiljna analiza, ako se ovo uopste moze nazvati analizom.
Препоруке:
0
0
9
недеља, 20 децембар 2009 19:54
Ala
Eklatantan nedostatak duhovitosti a muka od zle namere doticnog Nikolaidisa.Ne mora on da se bavi pedagogijom,pedagoskom psihologijom da bi poslednjih dvadeset godina parelelno s porastom agresije u medijima i drustvu,povecanjem broja razvoda,tezoj ekonomskoj situaciji od Vankuvera do Vladivostoka,uocio i pratio razvoj i agresije medju decom.
Ekipe naucnika sirom sveta to ozbiljno prate a svoja istrazivanja objavljuju na strucnim sajtovima ili u casopisima.
Jovana ,pametno,cesto obradi i zivotne teme koje su nus-proizvod politike i politika(policy@policies).Jer to i jeste svrha globalnog ,regionalnog ili ma kog upravljanja:dobrobit za stanovnistvo.
Ne mora se ziveti u inostranstvu,cesto se s brega dalje vidi....Pogotovu u eri ovakvih komunikacija.Dovoljno je znati jezike i poznavati materiju.A to Jovana zna i zato je citamo.
G.Nikolaidis nema ni pitkost njene ideje,ni britkost uma,niti konciznost recenice.
On se trudi,trudi...
Nice try....
Препоруке:
0
0
10
недеља, 20 децембар 2009 19:58
Enes
Ja,koliko mu je trebalo da otpise-vec smo zaboravili na taj tekst.
Kojima "nama su zabranjivali?Mi s :"vama" kojima je to zabranjivano,veze nemamo.
A zlo koje cinite ili ste cinili,kako braca Hrvati kazu"bude vam se vratilo".
Porca malizia!
Препоруке:
0
0
11
недеља, 20 децембар 2009 20:39
паја патак
"Е-новине", е, новине! Говорили су наши стари да хартија трпи све, али овога би тешко. Зато, на њихову срећу, постоје интернет сајтови, јер ти трпе чак и такве. Зато није лоше повремено и њих видети на НСПМ-у, просто као неку врсту калибрисања где је дно дна, па не ићи испод тога, чак и када би се хтело.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 20 децембар 2009 20:46
Љубиша
Порука Јоване Папан ми је била јасна.
Али мени, а колико видим и другима овде, врло је нејасно шта је А. Николаидис хтео да каже. Пошто ми је суштина текста А. Николаидиса остала спорна, упоредио сам понављање неких речи у оба текста како бих себи то разјаснио.
И знате шта, овај текст уопште није полемика са Јованом Папан.
Ево кратке статистике садржаја.
Следеће речи се јављају у оба тескте у следећем број:
ЦРКВА - Николадис 4 пута, Папан 0 пута
ХРИШЋАНСТВО - Николадис 3 пута, Папан 0 пута
ХРИСТ - Николадис 1 пут, Папан 0 пута
цитат из Библије - Николадис 1 пут, Папан 0 пута
ПОП (у смислу свештеник)-Николадис 1 пут, Папан 0 пута
АУТОРИТЕТ - Николадис 19 пута, Папан 2 пута
Овај текст је директан напад на хришћанство и Цркву.
Не знам да ли ће овај коментар прочитати онај који даје плату А. Николаидису, али по мом мишљењу, за овај текст је није заслужио.
Препоруке:
0
0
13
недеља, 20 децембар 2009 20:48
Simic Manojlo
Ovo "lako perce", najbolja je demonstracija
neunistivosti sarajevske, mahalske, titoisticke,
srbozderske skole misljenja.
Da ih svezane, bacite sa 16-og sprata zgrade na
Dobrinji, sto su radili njegovi sticenici, hrabri
borci, protiv "agresije" i "genocida", uz sveopstu
podrsku komsiluka, sa prozora i balkona, opet bi se
docekali na noge, i nastavili da pisu o srpskom
"fasizmu". Pomislim, da je "lako perce", citalo
smijesnu "analizu", velikog americkog "analiticara", Roberta D. Kaplana, koji
kaze, da je Taras Buljba, svojim grubim pravoslavnim odgojem svojih sinova ,stvorio
preduslove, za kasniju pojavu Djugasvilija.
Ali, nije "lako perce". Ono to samo nagadja.
Najbolje, od svih observacija o odnosu roditelja i
djece, ponudila je upravo Srpska Pravoslavna Crkva:
"Sine moj, ne odbacuj nauke Gospodnje", Solomon,
Pr 3, 11. I : " Ne pustajte decu u zivotno nadmetanje, bez saveta i pouke. Trudite se da izaberete najmudrije i najpostojanije.
Ne zaboravite : sve mudrosti i sva nauka po coveku-
za vremena su. Samo je Gospodnja nauka vecna.
Ako propustite priliku da svojoj deci ostavite u
nasledje dar vere, nicim je nece moci nadoknaditi.
Bicete odgovorni za njihovo duhovno siromastvo."
Pouke SPC, primijenjene u praksi, iskljucuju bilo
kakvu potrebu za primjenom sile.
Mozda jos nisu svi najbolji medju nama u Haagu,
ali jesu svi najgori medju njima, na slobodi.
P.S.: Ovo je trebalo je da ostane tamo gdje je i
niklo : u E-novinama.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 20 децембар 2009 21:15
walter
Nespretno, al standardno loše!
Препоруке:
0
0
15
недеља, 20 децембар 2009 22:16
Игњатије
Ови другосрбијанци ме увек разочарају. Ја често читам њихове текстове надајући се неком добром аргументу кога можда нисам имао у виду, како бих нешто научио, али ништа...
Поново текст без икакве сазнајне вредности. Нема аргумената. Једино све кипи од мржње према другачијем мишљењу, и речи из којих зрачи подсмех. Да сам мало више сујетан, можда бих се прикачио на то понижавање другог. Узгледа да то код многих пролази.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 20 децембар 2009 22:31
Srle
Da li je to onaj Crnogorac grckog porijkle koji je na svaki nacin pokusao da vrijedja Kusturicu i izgubio na sudu?
Препоруке:
0
0
17
недеља, 20 децембар 2009 22:47
брм
само вам је овај неталентовани скрибоман фалио
за њега је чак и богољуб његош
Препоруке:
0
0
18
недеља, 20 децембар 2009 23:01
Михаило
Извртање смисла до буквалистичке крајности. Текст је на врло ниском нивоу у сваком погледу, почев од стила, преко препознатљивих црта менталитета које утичу на аутора, до злонамерности каквој није место у интелектуалним расправама.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 21 децембар 2009 01:09
горштак
Каква гомила бесмислица од овог Николаидиса. Каква христофобија зрачи из његових реченица, чак и када за њу нема никаквог конкретног повода (Откривење Јованино - глупе ли и рогобатне ироније). То само разоткрива колико су е-првоборци оптерећени жељом да се пошто-пото разрачунају са хришћанством, црквом и традиционалним моралом, без обзира на повод. Да ли ти људи размишљају о било чему другом осим како да напакосте људима са ових простора и свему до чега држе?! Да ли некад поједу јабуку или погледају у сунчан дан, а да им се не јави зла мисао о сународницима, њиховој вери и другим вредностима?
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 21 децембар 2009 01:27
Bojan
Meni se cini da autor pokusava da skrene Jovaninu paznju na sebe...
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 21 децембар 2009 02:35
ББ један
Текст Јоване Папан је написан екавштином па је Николаидис био дужан да га тако и цитира. Толико о форми. Што се тиче садржаја, он није вредан коментара.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 21 децембар 2009 02:37
Lucius Vorenus
Ако је тај чланак због кога су се Николаидис и Кустурица судили био налик овом, није никакво чудо што је Николаидис изгубио спор. Ово је могао да напише једино неко ко је крајње злонамеран, и жељан да оклевета Јовану Папан по сваку цену, па и да се јавно брука. Да од једног трактата о савременом родитељству дотера до бесмислица о "зову за батином", клању комшија, силовању комшиница и пребијању супружница може само неко у чијој се глави непрестано гнезде такве ствари.
Иначе, аутор није успео ни наслов да напише како треба, јер се каже Откровење, а не Откривење. Мада, не сумњам да би он то своје незнање правдао тврдњом да је писао на матерњем/црногорском/дукљанском (непотребно прецртати) "језику".
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 21 децембар 2009 06:48
Andrej, pali!
Andrej, Andrej - nista ti nisi razumeo! Ne pledira Jovana za batinanje, za nasilje nad decom, ona govori o sve rasirenijem nasilju dece nad roditeljima! I ne iznosi ona to kao vlastito otkrice, ona navodi rezultate psiho-socioloskih istrazivanja. Uzgred, kad si toliki "protivnik" (balkanskog) nasilja, otkud ti (tipicno balkanska) sklonost ka verbalnom nasilju? Ta sklonost se najruznije pokazuje u primitivnom, krajnje nedzentlmenskom odnosenju prema Jovani, koja je mlada i umna dama, i zasluzuje svaki respekt! Ali, Nikolaidis je "slavu" i stekao time sto nikad respekt nije umeo pokazati! Njegov tekst ni decu ne moze zavarati - mada se on, kao, zalaze za njihova prava, on se decom samo sluzi da bi "raspalio" po jednom umerenom sajtu, po jednoj ozbiljnoj autorici, koja nas upoznaje sa problemom koji polako ulazi i u nase domove. A nasilja sto se tice - deca i omladina se mogu uciti nasilnosti i tako sto citaju tekstove Andreja Nikolaidisa!
Препоруке:
0
0
24
понедељак, 21 децембар 2009 07:15
Podmetanje kao metod
Ne bih zeleo porediti sajtove E-novina i NSPM, vec i zbog toga sto aktivisti E-novina sipaju mrznju, uz ubedjenje da su najpametniji i najplemenitiji(?!), dok se na sajtu NSPM pokusava razumeti problem u otvorenoj diskusiji. Ipak, moram navesti jednu reakciju iz E-novina, na Nikolaidisov tekst o Jovaninom tekstu. Dakle, izvesna "Vlasta" pise sledece: "Ja nisam cula za ovu novinarku ali sam prilicno sigurna u to koji su njeni stavovi prema Jevrejima, zenama, ateistima, gej populaciji, drugim veroispovestima, drugim nacijama, itd itd itd. Dosadno i opasno, koja kombinacija..." Eto vam ga sad! Sta je to "dosadno i opasno", Vlasta? To sto su po Vasem uzvisenom misljenju "njeni (Jovanini) stavovi"? Ili ce pre biti da je i opasno i nepojamno to Vase podmetanje! Onima koji Vam se ne svidjaju - Vi "stavljate" u glavu misli koje oni nikad nisu imali, ali Vi, eto, znate bolje i od njih samih sta oni misle! Znate, jer Vi pripadate visoj ljudskoj vrsti - citaocima i komentatorima E-novina!
Napomena: Siguran sam, Vlasta, da cete ovo procitati, makar i krisom. Jer ste sitan, mali, sujetni duh, koji voli znati sta o njemu drugi misle i kazu. Pa makar, po pravdi, bilo i negativno. Vlasta, stanite, pobogu, dok niste posve ugrozili svoj ljudski razvoj! Poradite na sebi, umesto da projicirate druge po vlastitim, naopakim zamislima!
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 21 децембар 2009 09:20
луди скретничар
Неуспео покушај да се буде духовит.
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 21 децембар 2009 09:49
бокељ
Овог ми знамо из монтенегра, из ове ДРУГЕ Црне Горе, која није наша, а не може ни бит кад је овакви представљају!Само како нађосте храбрости да ово представљате на НСПМ,да нас малтретирате мада то нисмо заслужили!Зар је то заиста вриједно или хоћете да нам прикажете паралелно ИДЕОЛОГЕ ДРУГЕ Црне Горе и Србије?Добро су поједини примјетили да ОН има проблема са Хришћанством и са Христовом црквом а нарочито са Православљем!
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 21 децембар 2009 10:56
Нена
Ако се неко већ дрзне да цитира Свето писмо у сврху сопственог надрифилозофирања или да би показао ,,познавање" тематике, онда се треба потрудити да ишчита текст до краја или се барем мало замисли над прочитаним. Аутор цитира речи нашег Господа о раздвајању родитеља и деце, брата од сестре итд. схватајучи их дословно,што говори о његовом дилетантизму. Христос то говори у контексту доласка нове речи, нове вере јер је знао да ће се људи спорити и разилазити око питања његове личности и његове проповеди.Овај несрећник то схвата као причу о породици а ако је имао намеру да буде ироничан, утолико горе, јер нити су сви упознати са Еванђељима нити ће разумети оно у шта нису упућени.Његов немушти одговор на текст Ј.Папан је покушај да се по хиљадити пут оспори улога ауторитета у друштву, одн. да се та прича прекомпонује па да нам аутотритет више не буде Патријарх и његове речи већ, Боже опрости, Т.Панчић или ,,две преподобне Цеце" и њима слични са њиховим ,,њу ејџ" писанијама.
Препоруке:
0
0
28
понедељак, 21 децембар 2009 12:07
Даг
Одличан час неоимперијалне педагогије и људскоправашке андрагогије. Иновативна је али превазиђена једино теза о претњи силом ради одвраћања. То је хладноратовска теза (друга половина двадесетог века) која се односи на равноправне противнике. Деца и родитељи то још увек нису, можда ће бити у наступајућој постдемократији.
Опседнутост насиљем овде прелази у отворену пропаганда насиља на које се одговара насиљем у различитим деривацијама - идеолошким (неолибералним), бомбашким (хуманитарним и терористичким), герилским (НВО) и систематским (медијским). Наравно, искључиво као пропаганда насиља моћних који тим насиљем штите од насиља оне немоћне. Свако се чеше тамо где га сврби.
Лепо замишљено, али су премисе слабе и у овом чланку сасвим очигледне - то је само стара револуционарна борба против традиције, морала и религије, свуда и сваким поводом, а све у име новог и ружичастијег интернационализма.
Препоруке:
0
0
29
понедељак, 21 децембар 2009 12:38
goran01
Citat:"Иста је ствар са ауторитарним, насилним родитељем: док постоји као пријетња, његова одмазда над побуњеним дјететом доима се страшном. Када родитељ доиста изврши одмазду, када пријетња постане тек банално насиље, ауторитет је трајно нарушен......"
Ocigledno se sam autor kritike bori sa autoritarnim ocem(crnogorske nacije-Milom) u samome sebi jer je za njega psihicka pretnja opravdani nacin vaspitanja deteta i nacin kako da autoritet ostane neumanjen.Dakle ako se ne pribegava sili vec samo pretnjama silom onda autoritet ostaje neprikosnoven ali ako se ta pretnja sprovede u delo onda je u pitanju nedostatak autoriteta.
Da li vas ovaj obrazac ponasanja ne podseca na rezim koji upravlja Crnom gorom i crnogorcima-zar ovo nije upravo Milov recept dugotrajne vlasti koji sprovodi u Crnoj gori?Mislim da su ljudi poput ovog mladica potpuno zbunjeni sa rastrzanim sistemom vrednosti kao i osecajem za samopostovanje.U Crnoj gori je danas normalno zastrasivati kako bi bio i opstao kao autoritet u drustvu,u kolektivu,u komsiluku u porodici...ocigledno da strah i neizvesnost u Crnoj gori predstavljaju kulturni obrazac ponasanja.Ako nekoga volis onda mu se nametni kao autoritet a to ces uraditi tako sto ces mu pretiti ali neces tu pretnju izvrsavati u delo-pusti ga neka je ocekujuje svaki dan,tako ce njegove/njene misli biti duze vremena fokusirane na tebe ,a onaj ko o tebi svakodnevno misli ocekujuci tvoju akciju/reakciju znaci da mu je stalo.
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 21 децембар 2009 13:28
thinking maize
Не бих баш да трошим "перо" на "г-дина" Николаидиса
само бих поменуо ДВЕ СТВАРИ. ПРВА: када већ "г-дин"
парафразира Откровење Јованово, да га (Откровење) цитирам: "а ја мрзим науку николаита"! Образложење те "мрзости" потражите у Откровењу, а заснива се на ЛИЦЕМЕРЈУ тих "николаита". Толико! ДРУГО: г-ђице
Јована, не брините! У лепом сте друштву! Још не "капирате"?! Па ко оно рече: "Туците децу, ако приметите да личе на Вас!"?! Наравно, бесмртни Душко Радовић! Не брините Јована, "доћи ће и он на ред", што би се разликовао од П.П. Његоша, Ива Андрића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Меше Селимовића и других "заговорника етничког чишћења"! А Ви сте г-ђице Јована "сумњиви", јер
"ко туче децу, сутра ће стрељати Јевреје!" Тако иде "логика" "другосрбијанаца"! Но, "не брини се мало стадо, ја сам са Вама у све дане до Свршетка Вијека!"
Препоруке:
0
0
31
понедељак, 21 децембар 2009 14:07
Владимир Челекетић - Замбија
Овај чланак је јако добар пример "другосрбијанског" резоновања. Ако се постави питање хијерархије у породици и права родитеља да васпитавају своју децу прва реакција је: батине су насиље и угрожавају "дечија права". Ако се постави питање права Срба на суверену српску државу иде тирада о "ратним злочинима".
Идеологија у служби европска владајуће касте не негира само постојање било које традиционалне вредности већ има за циљ потпуно уништење сваког појма нације па и породице. Ако добро погледамо, целокупан систем је пројектован за демонтажу брака и породице. Сваки закон и сваки пропис је направљен тако да искористи сваку ситуацију за растурање брака под паролом "права жена" и спречи свако "мешање" родитеља у васпитање сопствене деце под паролом "дечијих права". Потрошачком царству су потребни људи без идентитета и корена, а не особе које знају ко су, одакле су и шта су, па самим тим и шта нису.
Чињеница да родитељи траже заштиту од десетогодишњака само говори о тоталном распаду сваке друштвене структуре. Друштво које је дошло дотле неминовно иде у самоуништење. Замислите лавицу која бежи пред најездом сопственог потомства! Постоје ствари и закони који су старији од човека. Сваки пут када се човек окрене против њих он се, у ствари, окреће против себе.
Препоруке:
0
0
32
понедељак, 21 децембар 2009 14:44
Рајко
Немојте да бринете због писања Николаидиса. Он је недавно постао синекурац. Наиме, после дугогодишњег пљувања по Србима, почео је да ради као савјетник Ранка Кривокапића, предсједника Скупштине БРЦГ, иначе најпознатијег националшовинисте.
Препоруке:
0
0
33
понедељак, 21 децембар 2009 15:52
NIKOLAIDIS FALSIFIKUJE JEVANĐELJE
Gospodine Nikolaidis, citirali ste Jevanđelje po Mateju, 10, 35: „Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине“, tvrdeći da to dokazuje da se Hrist zalagao za nepatrijarhalnu porodicu.
To je teški falsifikat. Citat se, prije svega, odnosi na sukobe očeva i sinova, djece i roditelja, uobičajenih u PAGANSKOJ KULTURI, mitologiji itd... i zalaže se za razdvajanje KLINČA, te borbe između različitih generacija iste porodice, da se zaustavi krvoproliće koje je počelo od Kaina, njegove umišljenosti da je drugi brat očev ljubimac.
Citirali ste i namjerno pogrešno tumačili stih 35, evo vam ga i stih 21
''А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дjеца на родитеље и побиће их.''.
Da se ne bi pobili, da niko nikoga ne bi predao na smrt, treba razdvojiti sukobljene strane. To je očigledno i jedino valjano tumačenje stiha 35.
Gospodine Nikolaidis, ja pokušavam da imam razumijevanja prema vama, vašim stavovima, koji su i previše lični, natopljeni gorčinom ličnog iskustva, pokušavam da imam razumijevanja, ali ovo polako prerasta u patologiju i potpuno neobjektivno sagledavanje svih stvari.
Nadam se, za vaše dobro, da ste više plaćeni nego uvjereni u ono što pišete.
Препоруке:
0
0
34
понедељак, 21 децембар 2009 16:26
goran sydney
Gospodine Celeketicu, englezi bi rekli spot on.
Citav zapadni ideoloski koncept za krajni cilj ima neorobovlasnicko drustvo u kome ce uloga roba biti nesto drugacija nego nam je poznato.
Mnogo toga je vec uradjeno, posebno na zapadu.
Razbijena je porodica(o cemu nam Papanova pise), relativizovana religija koja je osnivanjem hiljada crkava(sekti) dovedena do apsurda, obrazovanje dovedeno do beznadja(ogroman broj srednjoskolaca nepismen bukvalno), fakulteti svedeni na usko specijalizovane ideoloske kurseve( comski interesantan kao psiholog ali zastranio politicki i kao takav neprihvatljiv).
A zasto se sve ovo radi? ZBOG PROFITA.
Pogledaj dom svoj andjele:
Nikad vise prava, a nesretnijeh ljudi. Nikad ovoliko stocije brige o zenama a nesretnijeh zena.
Nikad ovoliko price i brige o deci, a manje ljubavi prema deci.
Nikad ovoliko ljekova a manje zdravlja.
Sve je forma i laz.
Pametni i obrazovani, stedljivi i disciplinovani, hriscanski duhovni su najveci protivnici danasnjeg zapadnog drustva.
Njima trebaju korisni idioti kojima ce se prodavati forma za sustinu iliti surogat, a od njih ce se uzeti sve pa i grobno mesto posle sahrane.
G nikolaidis je u celom ovom projektu just labour.
Препоруке:
0
0
35
понедељак, 21 децембар 2009 19:08
Бајагић Драгослав
Човече! Ти га заиста претера! Ришеље је тражио само једну реченицу у којој би нашао довољно ”злочина у покушају” и дотичног пошаље под гиљотину. Ти потеже сабљу димискију коју ти праЂед оте или украде од турчина на спавању и витлаш са њом на све стране. Није чудо што си посекао и језик и прсте - не умеш да бараташ са свијетлим оружјем. Мешаш бабе и жабе. Родитељи васпитају децу увек са жељом да им пруже сто је могуће више љубави знања.
Насрнуо си на читаоце текста и оне који су га објавили на сајту и покушаваш да им све ”објасниш” уз помоћ простог примера који, како ти рече, и будала може да разуме. Покушаваш а не разумеш да је кабадахија - Америка до скора уз помоћ уцена, подмићивања, превара, убистава имао моћ, политичку иницијативу и контролу над новцем. Кабадахија је покушао да се наметне као беневолентан, доброћудан и широкогруд чикица спреман да нас подучи и за ручицу поведе...куда? Кад се деца истргоше из његове шапе он потеже батину коју је цело време држао иза леђа. И још се дере на сав глас да су му мотиви племенити и несебични, а не да су, не дај боже себични. На жалост, међу нама има и превише оних који му верују.
Објаснио си нам шта је ”добра стара...” ал нам не рече шта је ”боља нова политика”.
Волео бих да чујем од тебе где живе звери а где људи. Први пут чујем да постоји и ”банално насиље” па ми и то објасни. Дај ми пример који и читаоци - учесници НСПМ могу разумети.
Препоруке:
0
0
36
уторак, 22 децембар 2009 00:45
Пијеро Ђетлић
Ја мишљах да се на дукљански језик збори Веља Британија?
Препоруке:
0
0
37
уторак, 22 децембар 2009 09:55
Матеј
@NIKOLAIDIS FALSIFIKUJE JEVANDJELJE
To je teški falsifikat. Citat se, prije svega, odnosi na sukobe očeva i sinova, djece i roditelja, uobičajenih u PAGANSKOJ KULTURI, mitologiji itd... i zalaže se za razdvajanje KLINČA, te borbe između različitih generacija iste porodice, da se zaustavi krvoproliće koje je počelo od Kaina, njegove umišljenosti da je drugi brat očev ljubimac.
Хахаха, па јел'ви мислите да смо ми неписмени? Или сте ви сами неписмени? Јеванђеље је савршено јасно и вели управо оно што Николаидис и тврди да вели. Ни помена о "раздвајању клинча", "заустављању крвопролића", или штагод се вама већ причинило. Христ ставља вернике пред радикалан избор - или ја, или породица. "И непријатљеи човеку постаће домаћи његови". Јасно као дан. Вера у Христа довешће човека у сукоб са свим традиционалним хијерархијама и верностима, укључујући и оне породичне, ето то је општепознати и крајње неспоран смисао ових редова из Јеванђеља.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36 И непријатељи човеку постаће домаћи његови.
37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
Препоруке:
0
0
38
уторак, 22 децембар 2009 12:01
Јасна Симоновић
Мислим да аутор није схватио текст Јоване Папан која је указала на као неко друштвено аутоимуно обољење у коме деца сама против себе примењујући научене насилне методе, било из породице или друштва, узимају на своја плећа оно што није природно, чак и када се природним путем деси...
Кад већ помиње Вел.Британију, свакако да нпр. тескоба у којој се још нерођена деца нпр. уписују у престижне школе оставља осталу децу на маргинама, или нпр. тријажа деце у раном добу (нпр. Кина)зауставља неку децу која у старту нису баш најбољ..А револт је природно стање детета, оно се решава пријемом детета у свет деце, а не у свет одраслих...па још недораслих..
Мислим да аутор није разумео цитат из Библије на којји се позива: „Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине“ (Мат. 10, 35).Наиме, сасвим је природно да се породица цепа да би се одржао природни идентификациони, а не симбиотски начин живота...Растављање је предуслов састављања... да није дете би остајало у утроби, а не у самосталном животу...Спознати своје место није лако, али је свакако много лакше ако се спозна место других људи, било да су нам блиски или нису...
Прича о Каину и Авељу није само прича о идентификованој линији између добра и зла, већ је и прича о саможивом добру које се није поделило на време, о тврдокорном злу које се формирало можда као противутежа да би добро опстало да буде довољно јасно, о старту за генерације које долазе, о много чему...тек толико мало од мене на тему коју ученички не познајем...
Препоруке:
0
0
39
уторак, 22 децембар 2009 12:11
горштак
@Matej
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36 И непријатељи човеку постаће домаћи његови.
37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
Знате, Јеванђеље није манифест комунистичке партије или некакав правни акт да би се његове реченице тумачиле на баналан позитивистички или уско рационалан начин. Реченице које сте цитирали имају дубљи духовни смисао и њима је Христос подвукао првенство истините вере у Бога у односу на било шта овоземаљско. Дакле, ако нас наши ближњи на било који начин одвраћају од вере у Бога, односно Христа као Сина Божијег ( што је у паганско доба заиста постојало као проблем за Христове следбенике, у много већој мери него било када касније ) тада им се и треба успротивити опредељењем за Христа, али чак ни у том случају не значи да треба изгубити поштовање према родитељима и другим члановима породице, заратити са њима, вређати их или их се сасвим одрећи. Породица је светиња, родитељи су светиња као и сви наши ближњи ( што је извор љубави и према сопственом пореклу, завичају и народу ), и то је један од темеља Христове науке. Христос је на једном месту рекао како није дошао да поквари законе ранијих ( старозаветних ) пророка него да их испуни. А један од тих закона гласи овако: ''Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.'' ( пета Божија заповест ).
Морам да кажем да стављањем Христових речи у контекст идеологије људскоправаштва, којом се у име ''дечијих права и слобода'' код деце подстичу непослушност, самовоља, гордост, па и потпуна разулареност ( као да је то оно што и Христос жели од људи ) чините велику саблазан.
Препоруке:
0
0
40
уторак, 22 децембар 2009 15:59
Matej falsifikuje
Gorštak je odlično odgovorio, ja bih samo dodao da Matej misli da u Jevanđelju postoje samo stihovi od 30 do 35.
Lijepo sam citirao stih 21 koji potpuno pobija vaše tumačenje, a vi ste ga ignorisali. Šta bih ja onda trebao da radim sa vama, da se stidim vašeg stida i nepostojanja kulture dijaloga?
Nadam se da ste previdjeli a ne namjerno ignorisali citirani stih.
Препоруке:
0
0
41
уторак, 22 децембар 2009 16:08
Матеј
@горштак
Па ваше су тумачење у свему слаже са мојим осим, а у свему разилази са тумачењем које нуди "НИЛОАИДИС ФАЛСИФИКУЈЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ": ви се слажете да је Христ дошао да растави, а не "раздвоји клинч", да изазове сукоб, а не "заустави крвоп%
Препоруке:
0
0
42
уторак, 22 децембар 2009 20:20
Матеј
@Matej falsifikuje
Дакле, ајмо са по реду, онако како се ради са размаженом и не претерано бистром децом. Када Христ каже: "Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине." он хоће да каже да је:
1) дошао да раздвоји завађене, односно да спречи сукоб ("раздвоји клинч", "спречи крвопролиће" итд.)
2) дошао да изазове сукоб између најближих (да донесе мач, а не мир)
Ви сте у свом првом посту тврдили (1). Ја сам тврдио (2). Јеванђеље јасно тврди (2) ("И непријатељи човеку постаће домаћи његови."). Горштак се укључује у расправу, шатро на вашој страни, али у ствари слажући се са мојим тумачењем ("првенство истините вере у Бога у односу на било шта овоземаљско"). А ви сад тврдите како је Горштаково тумачење изврсно. Па знате шта, или је (1), или је (2), или је Христос дошао да изазове сукоб, или да га спречи. Ако је (1), онда сте се сложили са мном. Ако је (2) - просто очигледно нисте у праву, ни по мом, ни по горштаковом, ни по библијском.
Дакле, да ли је, по цитираним редовима из Јевађеља, Христос дошао да изазове или да спречи сукоб?
Препоруке:
0
0
43
уторак, 22 децембар 2009 20:37
Матеј
@горштак
Дакле, ако нас наши ближњи на било који начин одвраћају од вере у Бога, односно Христа као Сина Божијег ( што је у паганско доба заиста постојало као проблем за Христове следбенике, у много већој мери него било када касније ) тада им се и треба успротивити опредељењем за Христа, али чак ни у том случају не значи да треба изгубити поштовање према родитељима и другим члановима породице, заратити са њима, вређати их или их се сасвим одрећи.
О детаљима овог сукоба са родитељима (треба ли их се одрећи преко новина, или само преко радија, треба ли им ићи и на рођендане, или само на славу) у Јеванђељу ништа не пише. Наравно да их не треба вређати - по Христовом учењу, никога не треба вређати. Али ми сад говоримо о смислу цитираних редова, а тај смисао је јасан - ко следи Христа доћи ће неминовно у сукоб са најближима и мораће да бира између верности породици и верности Христу, и, ако је уистину хришћанин, изабраће Христа. Заиста, сасвим једноставно.
Ваше објашњење како се ови редови односе на паганске породице, јасно, не пије воду. Опште је познато да је Јеванђеље по Матеју упућено Јеврејима, односно јеврејским хришћанима, дакле управо онима чији су родитељи и породица уопште, следбеници Старог Завета. Ви велите:
Породица је светиња, родитељи су светиња као и сви наши ближњи ( што је извор љубави и према сопственом пореклу, завичају и народу ), и то је један од темеља Христове науке.
Али притом погрешно тумачите Христову поруку. За Христа „ближњи“ није онај који нам је по крви близак (припадник наше породице, племена, народа), него сваки човек. У том смислу Христово учење јесте радикално јер проповеда спасење за све, а не само за припаднике јеврејског народа, како је то случај са Старим Заветом. Отуд и неминовни сукоби са породицом, племеном, итд, то јест са свима онима који следе Стари Завет, али не признају Христа. Уз то, цитирани редови јасно говоре против става "породица је светиња". Ништа није светиња осим Христа.
Препоруке:
0
0
44
уторак, 22 децембар 2009 21:35
Sarlo Akrobata
Covek je ortodoksni liberalni totalitarista.Mozda je nemoguca ovakva sintagma, ali takav mentalni sklop postoji. Dakle, sve ono sto se ne uklapa u njegovu politicku filozofiju, bez obzira da li ima osnova u stvarnosti, ne priznaje. Dijalog sa takvima je nemoguc kao i sa njegovim istomisljenicima u Srbiji.
Препоруке:
0
0
45
уторак, 22 децембар 2009 23:50
Дарко Станојевић
"Матеј" је у праву - цитирани део Библије, према мом мишљењу, управо говори о томе о чему је навео у последњим постовима. Без љутње.
Но, заборавили сте ово, око чега се тема ТРЕБА "вртети":
Најприје су нам забранили да кољемо комшије и силујемо им жене, а најбоље међу нама послали у Haag. Онда су нам забранили да бијемо рођене жене, па их сад морамо тући кришом. А долази дан када ни властито дијете нећеш смјети угазити... Будућност изгледа црно, али без бриге: наша блиска будућност је спокојно плава. Као небо над азилима за злостављане жене, као модрице на лицу дјетета. Дакако, прионите на посао: све што можеш пребити данас, не остављај за сутра. Батинајте дјецу, чим прије их уљудите, властитим примјером потврдите да је човјек животиња која туче своју младунчад.
Сукобили сте се, добри људи, јер Вас је ДЕМОН изазвао својим писанијем, својом кушњом!
Смирите се, престаните! Пружили сте му тачно ону задовољштину коју је и очекивао - сукоб, мржња, зло.
Јел' Вам је и то познато из Библије? Или треба цитат?
Нисам Богзнакакав хришћанин, али ВИДИМ да се делови Писма остварују, убрзано.
Поздрав!
П.С: наслов коментара је вешта игра речи, намерена да испровоцира и изазове реакције, како и доликује следбенику "црног", а ту обавезно иде и "палацави" језик.
Препоруке:
0
0
46
среда, 23 децембар 2009 00:49
горштак
@Matej
Истицањем наводног Христовог ''радикализма'' у цитираним реченицама, ви заједно са несрећним Николаидисом желите да изведете заиста неприродан подухват - да ''јеванђелски утемељите'' неолибералне догме о ''правима детета'' у односу на било кога и било шта, па чак и родитеље. Деци се на тај начин жели поручити следеће - будите какви год вам се хоће и радите шта вам падне на памет, јер нико, па ни родитељи, не сме у томе да вас омета ( ни вербалном опоменом, камоли телесном казном ), пошто су ваша ''права'' утемељена не само у основним поставкама модерног друштва, него и у самом Јеванђељу, јер је сам Христос рекао ''дошао сам да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине''.
Принцип кога се држите у својим тумачењима јесте онај који Василије Розанов означава као или-или (Василије Розанов: ''Последње лишће'). ИЛИ Христос ИЛИ породица, жучно тврдите ви, желећи да на том месту заувек ставите тачку.
Нисте, међутим, први кога је слепа рационализација новозаветних порука одвела у заблуду. Нису ли на исти начин и католици дошли до ''свете инквизиције'' спаљајући на ломачи за најситније огрешење о дословно значење јеванђелских речи.
Вера, наиме, није феномен Разума већ Духа. Разум (рацио) не може другачије него да бира између проивречности, опредељујући се за једну на потпуно уништење друге. Дух се не опредељује ( или-или ) већ мири протвречности ( и-и ), доспевајући на тај начин до оних виших, надрационалних увида и сазнања. Прави смисао Христових речи које сте цитирали једино се и може разумети из духа, никако путем дедукције и површне семантичке анализе.
На крају крајева, узесте ли у обзир да највећи број икона приказује Христоса-дете у наручју Богородице. Има ли дивније афирмације светиње родитељства и светиње синовства (кћеринства)? Не говори ли Христос стално о себи као СИНУ Божијем, и СИНУ Човечијем? Нађите макар једно место у Јеванђељу где показује ''радикалан отпор'' према својим земаљским родитељима, Јосифу и Марији.
Препоруке:
0
0
47
среда, 23 децембар 2009 02:51
горштак
@Matej
Али притом погрешно тумачите Христову поруку. За Христа „ближњи“ није онај који нам је по крви близак (припадник наше породице, племена, народа), него сваки човек.
Управо је ова површна филантропија, западне хришћане одвела у католоцизам, протестантизам и друге јереси, из којих су се касније развиле хуманистичке идеологије, доводећи свет до потпуне вредносне конфузије. Све њих, наиме, карактерише лажни универзализам, кроз љубав према некаквом ''општем човеку'' - апстрактном бићу без крви и меса, услед чега је и сама та љубав суштински непостојећа и лажна.
Љубав као таква могућа је само према конкретним људима, а то су управо припадници наше породице, фамилије, нације, дакле реални ''ближњи'' с којима већина нас проводи читав свој живот. Наравно да се Христов појам ближњег у најширем значењу односи на било ког припадника људског рода, али се до најширег значења стиже само преко ужих, а не њиховим прескакањем, чак негирањем. Нема право да прича о ''љубави према човечанству'' онај ко ту љубав није конкретно доказао према људима међу којима се родио, с којима је одрастао и прошао заједничко искуство.
Одлика изворног хришћанства (православља) јесте духовни реализам, зато породицу и нацију оно освештава и уздиже у виши духовни ранг. За разлику од западног хуманизма у свим варијантама, који се ''бори за човечанство'' свом силом се обрушавајући на род и нацију, дакле реална окружења где се љубав према човеку (ближњем) реално ''вежба'' и потврђује.
Свако од нас највише воли своју мајку, а не било коју мајку, свога брата или сестру, а не било ког брата или сестру, своје дете а не било које дете. У невољи се ослањамо на своје пријатеље, рођаке или комшије, а не било које људе. На првенствима навијамо за своју репрезентацију, а не било коју репрезентацију. Али се само кроз те конкретне љубави према конкретним ближњима, стиже и до оних на ширим плановима.
Препоруке:
0
0
48
среда, 23 децембар 2009 04:20
Матеј
@Дарко Станојевић
Захваљујем, не на подршци, него на искрености и поштењу у расправи. Није ми ни био циљ да браним Николаидиса чији је текст па, хм, такав какав је - свађалачки, разбрбљан и лупетав. Јованином тексту (који је такође далеко од доброг) приписује сва зла овог света и полемише са стварима којих у тексту заиста нема ни у траговима (заиста, код Јоване се ни црква ни религија уопште, не помињу, а ратне злочине и слично, да не помињем). У најбољем случају текст промашује сопствену мету. У најгоерм представља злонамерно подметање. Има дакле код Николаидиса пуно тога лошег, али интерпретација овог цитата то није.
Елем, био ми је циљ да укажем на то да се не може искривљавати значење општепознатих ствари (у овом случају, стихова из јеванђеља) само зато што вам се не свиђа аутор који их цитира, или намена у коју их он ставља. То је све. Ово је само апел за мало више здравог разума и елементарне писмености и поштења у расправи.
@горштак
Хм, да, кад год вас човек ухвати у несувислости, ви тврдите како је несувислост заправо добра,јер је и сама вера заправо несувисла, односно - ирационална. Али то је сушта неистина, и онај ко тако говори о хришћанству, не мисли му добро. Хришанска вера је ПАРАДОКСАЛНА, али није ИРАЦИОНАЛНА. Пардоксално је, попут цара Лазара, жртвовати живот и царство, али узевши да цар Лазар верује да тиме задобија нешто много вредније - живот вечни и царство небеско, ту нема ничег ИРАЦИОНАЛНОГ. Прихватити парадокс вере можда јесте неопходно за једног хришћанина, али једном када је тај скок начињен, једном када се Бог прихвати као чињеница, нема у верниковом понашању баш ничег ИРАЦИОНАЛНОГ. Лазар није хтео И царство земаљско И царство небеско, него само ово друго. Да је хтео и једно и друго, не верујем да би био нарочито достојан поштовања.
Препоруке:
0
0
49
среда, 23 децембар 2009 04:37
Матеј
@горштак
Принцип кога се држите у својим тумачењима јесте онај који Василије Розанов означава као или-или (Василије Розанов: ''Последње лишће'). ИЛИ Христос ИЛИ породица, жучно тврдите ви, желећи да на том месту заувек ставите тачку.
Хм, па не бих да вас разочарам, али не тврдим тако ја, него - Христос (подсетимо се: "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан."). Али јашта таквим хришћаним попут вас, розанови су увек дражи од Христоса. Христос им је, заправо, вазда на сметњи да у хришћанство упишу шта се њима прохте. А шта им се хоће... па ето тај РОзанов вам је најбољи пример.
Он тешко да је икакав ауторитет у тумачењу Библије, и његова би се мисао најблаже речено могла назвати - јеретичком. У питању је типична fin-de-siecle мешавина спиритизма, мистицизма, религије, квази-науке и, наравно, без тога не може - анти-семитизма.
На тему Јевреја:
In 1911 a Jew in Kiev, Mendel Beilis, was put on trial for the murder of a Christian teenager. Beilis was acquitted in 1913, and the civilized world turned away from the Russian tsar and a Government which allowed its court to engage in processes driven by medieval prejudice and superstitions. The trial has since been viewed as the last nail in the coffin of the Romanov dynasty. During the Beilis Affair Rozanov produced a number of articles which he published in a book under the provocative title 'Olfactory and Tactile Attitude of Jews to Blood' (1914). In this book he tried to prove that Beilis was able to murder the boy because he was driven by the power of ancient cells which had existed in Jewish bodies from the times of antiquity when humankind practiced human sacrifice.
Ето, тако вам изгледа та врла ирационалност у пракси.
Препоруке:
0
0
50
среда, 23 децембар 2009 04:51
Матеј
Истини за вољу, РОзанов се пред смрт предомислио по питању Јевреја, и покајао за своје антисемитске тираде, што му служи на част. По питању религије, се међутим, по свему судећи није предомислио, а ставови које је гајио били су далеко од правоверних, ако су уопште били хришћански:
Although Pavel Florensky tried to ensure that Rozanov accepted Christianity as the only true religion before his death, there is evidence that Rozanov remained true to his views about the ancient religions of Semitic people. Rozanov maintained that in ancient Egypt and Israel people understood the idea of immortality, and till his last days he believed that the mystery of immortality is found not in Christianity, but in ancient religions. He thus wrestled with Christianity even on his deathbed; while lying in a cold unheated room in the monastery of Sergiev Posad in the midst of post-revolutionary devastation, he dreamed of the hot rays of the Egyptian sun which were for him as much a symbol of immortality as they were a symbol of God's — and man's — phallus.
Радикална тумачења су дакле ваша. Моја су, напротив - врло традиционална и у складу са уобичајеним тумачењем библијског текста о коме говоримо.
Коначно, велите:
Вера, наиме, није феномен Разума већ Духа. Разум (рацио) не може другачије него да бира између проивречности, опредељујући се за једну на потпуно уништење друге. Дух се не опредељује ( или-или ) већ мири протвречности ( и-и ), доспевајући на тај начин до оних виших, надрационалних увида и сазнања.
Али то уједињавање противречности у духу опет није Христ, него - Хегел. Код Христа, ствари су много јасније и поштеније - не може се бити мало хришћанин. Не може се бити веран и овоме, и ономе царству. Превртљивост те врсте, долази тек са дијалектиком.
Препоруке:
0
0
51
четвртак, 24 децембар 2009 20:02
Србин на добром путу
Наши преци су говорили да ако дете или куче размазиш - никад више ни детета ни кучета. Сигуран сам да су ово говорили из љубави а не из мржње. Начин васпитања о којем Аутор пише и за који се залаже, довешће нас да у Новом светском поретку (Феудални капитализам) будемо Берачи малине и Сакупљачи пужева. И на крају, али не и последње: на свакој едукацији на којој сам био у последњих 5 година, предавачи су били НЕОБРАЗОВАНИЈИ од полазника (ученика).
Препоруке:
0
0
52
петак, 25 децембар 2009 00:58
Стева Надрљански
Беспотребно смо се запетљали око тумачења Христових речи.
Но, ако баш хоћемо, имамо ми у нашој мученичкој традицији ваљано мартириолошко тумачење Христових речи о "растављању породице":
"Хвала, мајко, на млијеку твоме,
ал не хвала на бесједи твојој."
Смисао није ни тако таман нити је захтев тако ригидан да бисмо постављали избор "или-или". Ако ли те најближи покушавају одвратити од Христа, изабраћеш Христа, али то не значи да се њих одричеш, далеко било. Ко буквално узме Христове речи о "мржњи" према оцу, мајци итд. заузима став појединих тоталитарних протестантских секти. Тумачење је ствар саборног ума Цркве, којим треба увек проверавати и себе самога и Розанова итд.
Што се тиче васпитавања деце, не треба откривати топлу воду. Ко баш хоће максиме, ено му "Премудрости Соломонове", има тога доста. Или крај "Књиге проповедникове".
Не треба све запетљавати.
Препоруке:
0
0
53
петак, 25 децембар 2009 13:14
300 + 1
Lose je to, gospodine Nikolaidis. Lose, nejasno i nepotrebno. Ali, kad su u pitanju standardi e-novina (thanks, Walter), Vi ne odustajete. Jos neko vreme, verujem? A onda nazad u mrak iz kog su izvukli i autore e-tekstova i ovakve spisateljske standarde...
Препоруке:
0
0
54
петак, 25 децембар 2009 13:48
Матеј
@Србин на добром путу
Наши преци су говорили да ако дете или куче размазиш - никад више ни детета ни кучета. Сигуран сам да су ово говорили из љубави а не из мржње.
Поредити дете са кучетом...баш љупко! Узгред, било је код наших предака још таквих бисера, ево рецимо:
"Прођи се кучке која не штени и жене која не роди", "На свашта замахуј, на жену спуштај", "Туци жену сваки дан, ако ти не знаш зашто, она зна", итд.
Наравно, ово све из љубави, а не из мржње...
Нису били баш дивни ти наши преци? Није ли била баш дирљива та њихова љубав која слабије третира као непослушне животиње? И није ли један Србин на доброме путу ако их у овоме следи?
@Стева Надрљански
Ко буквално узме Христове речи о "мржњи" према оцу, мајци итд. заузима став појединих тоталитарних протестантских секти.
Христ нигде не говори о мржњи према оцу, мајци или било коме, него о неминовном сукобу између апсолутне верности њему и породичних лојалности. Не знам о каквим "тоталитарним протестантским сектама" говорите, а прилично сам сигуран да не знате ни ви.
Препоруке:
0
0
55
субота, 26 децембар 2009 00:35
Стева Надрљански
Христ нигде не говори о мржњи према оцу, мајци или било коме, него о неминовном сукобу између апсолутне верности њему и породичних лојалности. Не знам о каквим "тоталитарним протестантским сектама" говорите, а прилично сам сигуран да не знате ни ви.
Нисам баш сигуран што сте се овде нашли прозваним, не видим да сам рекао нешто што се сасвим сукобљава са вашим схватањем онога што ХристОС говори. А на вашу "приличну сигурност" да не знам шта говорим, могу одговорити опет јеванђелски, па да се тако гађамо цитатима до прексутра, иако томе овде није место: "Ко зна шта је у човеку, осим духа човечијег, који је у њему?" Тј. како знате да не знам, итд. итд. итд.
Уосталом, скренули смо куд не треба.
Препоруке:
0
0
56
субота, 26 децембар 2009 01:36
горштак
@ Matej
Можда не знате ништа о тоталитарним протестантским сектама, али ваш начин размишљања мени изгледа као типично протестантски. Ви сте мој полуцитат из Розанова узели као повод да једном збиља луцидном хришћанском мислиоцу накачите ''антисемитизам'', ''ирационализам'' и друге етикете. То постаје препознатљив, отужан и прилично јефтин манир олаке дисквалификације чак и најгенијалнијих умова у неком народу ( упоредити са наводним ''антисемитизмом'' Владике Николаја Велимировића )
Не значи, дакле, ако неко критикује Јевреје, да је самим тим ''антисемита''. Јевреји су народ као и сваки други, доступан и похвали и покуди. Розанов их је критиковао да су заразили Европу буржоаским начином живота који је он сматрао неприродним и деструктивним на дуже историјске стазе, али је на другим местима Јевреје величао као једине људе с којима се на прави и потпун начин може разговарати о најважнијим и најосетљивијим питањима живота и његовог смисла. У похвалама је ишао дотле да је тврдио како би свет без Јевреја изгледао као ''јаје без жуманцета'' (''Последње лишће'').
Што се осталих ваших навода тиче, тачно је да је Розанов кокетирао са неким паганским учењима, нарочито египатским, али треба имати у виду да је он то чинио више симболички, а не као некакав стварни поклоник паганских култова. Примера ради, на ''култ фалуса'' позивао се као на симбол рађања, јер је као сведок тријумфа јаловости, одумирања породице и репродукције у опадању, желео да пробуди своје сународнике, да у њима пробуди замрли ерос и подстакне их на љубав, брак и рађање.
Многи Розановљеви ставови јесу спорни, али многи су невиђено луцидни и генијални. Натпросечни умови попут њега ипак не могу, а да се и нехотице не огреше о било који правилник. Розанову су се и црквени оци дивили због јуродивости, па су га после извесног двоумљења ипак поштедели изопштавања из цркве.
Препоруке:
0
0
57
субота, 26 децембар 2009 01:57
горштак
@ Matej
Хм, да, кад год вас човек ухвати у несувислости, ви тврдите како је несувислост заправо добра,јер је и сама вера заправо несувисла, односно - ирационална
Мада знам да вас не могу убедити, јер сте превише самоуверени у својим схватањима (иако признајем да имате знања) остао сам вам дужан само још ово. Дакле сама вера није ни несувисла ни ирационална, али јесте надрационална. Ирационалност је нешто што је супротно рационалности. Надрационалност не пориче рационалност, али је надилази, проширује, продубљује, па на тај начин и њу саму уздиже на виши ранг.
.jpg)
А има и Срба који читају "Арт Вијести" па знају да је господин Николаидис једном написао како је, вјероватно као депресивни тинејџер, често размишљао о самоубиству, што само по себи није страшно - адолесценција је бурно доба. Али, то што и онда кад је, већ прилично зрео,и даље мислио да је самоубиство елегантан начин за напуштање свијета некако га, бар што се мене тиче, дисквалификује да говори о васпитању.
Мада, он самог себе није послушао.
И надам се да никад и неће бити "елегантан".
Зато сам пажљиво, колико сам могао, читао критику и надао се, не знам више ни сам чему. На трећини текста сам морао да се вратим на почетак да видим у којим је новинама ово смеће објављено. Нема изненађења, па сам себе онда натерао на другу и најтежу трећину, да би трећа била савим лака. Наиме, критика је постала урнебесна комедија, нешто попут "Како сам превазишао страх и заволео бомбу" - другосрбијанска верзија.
Млади (друго)црногорски аутор је искривљено (на моменте и злонамерно) интерпретирао Јованин текст, не брани Јована насиље над децом, него указује на лоше стране повлађивања деци, и показује како то доводи до стварања будућих кретена.
Узгред, сетих се оног старог вица, кад Црногорац прича како га је изнервирао отац, па је хтео да га удари, међутим, "...ђе на оца руком, ал` зато кад сам га докачио ногом!".
Иначе, погледао сам овај текст и у оригиналу, и коментари на сајту су ме непријатно изненадили - све саме личне дисквалификације, чак и увреде, на рачун Јоване Папан. То је можда добар показатељ колико је Јованин текст дотакао осињак.
Зато бих поручио г. Андреју: шутирајте ви свога оца до миле воље, да случајно не помисли да је ауторитет, пуштајте нека вас ваше дете бије, нека буде скроз неспутано, али ја ћу и даље поштовати свога оца, и васпитавати своје дете на традиционалан начин!
Ekipe naucnika sirom sveta to ozbiljno prate a svoja istrazivanja objavljuju na strucnim sajtovima ili u casopisima.
Jovana ,pametno,cesto obradi i zivotne teme koje su nus-proizvod politike i politika(policy@policies).Jer to i jeste svrha globalnog ,regionalnog ili ma kog upravljanja:dobrobit za stanovnistvo.
Ne mora se ziveti u inostranstvu,cesto se s brega dalje vidi....Pogotovu u eri ovakvih komunikacija.Dovoljno je znati jezike i poznavati materiju.A to Jovana zna i zato je citamo.
G.Nikolaidis nema ni pitkost njene ideje,ni britkost uma,niti konciznost recenice.
On se trudi,trudi...
Nice try....
Kojima "nama su zabranjivali?Mi s :"vama" kojima je to zabranjivano,veze nemamo.
A zlo koje cinite ili ste cinili,kako braca Hrvati kazu"bude vam se vratilo".
Porca malizia!
Али мени, а колико видим и другима овде, врло је нејасно шта је А. Николаидис хтео да каже. Пошто ми је суштина текста А. Николаидиса остала спорна, упоредио сам понављање неких речи у оба текста како бих себи то разјаснио.
И знате шта, овај текст уопште није полемика са Јованом Папан.
Ево кратке статистике садржаја.
Следеће речи се јављају у оба тескте у следећем број:
ЦРКВА - Николадис 4 пута, Папан 0 пута
ХРИШЋАНСТВО - Николадис 3 пута, Папан 0 пута
ХРИСТ - Николадис 1 пут, Папан 0 пута
цитат из Библије - Николадис 1 пут, Папан 0 пута
ПОП (у смислу свештеник)-Николадис 1 пут, Папан 0 пута
АУТОРИТЕТ - Николадис 19 пута, Папан 2 пута
Овај текст је директан напад на хришћанство и Цркву.
Не знам да ли ће овај коментар прочитати онај који даје плату А. Николаидису, али по мом мишљењу, за овај текст је није заслужио.
neunistivosti sarajevske, mahalske, titoisticke,
srbozderske skole misljenja.
Da ih svezane, bacite sa 16-og sprata zgrade na
Dobrinji, sto su radili njegovi sticenici, hrabri
borci, protiv "agresije" i "genocida", uz sveopstu
podrsku komsiluka, sa prozora i balkona, opet bi se
docekali na noge, i nastavili da pisu o srpskom
"fasizmu". Pomislim, da je "lako perce", citalo
smijesnu "analizu", velikog americkog "analiticara", Roberta D. Kaplana, koji
kaze, da je Taras Buljba, svojim grubim pravoslavnim odgojem svojih sinova ,stvorio
preduslove, za kasniju pojavu Djugasvilija.
Ali, nije "lako perce". Ono to samo nagadja.
Najbolje, od svih observacija o odnosu roditelja i
djece, ponudila je upravo Srpska Pravoslavna Crkva:
"Sine moj, ne odbacuj nauke Gospodnje", Solomon,
Pr 3, 11. I : " Ne pustajte decu u zivotno nadmetanje, bez saveta i pouke. Trudite se da izaberete najmudrije i najpostojanije.
Ne zaboravite : sve mudrosti i sva nauka po coveku-
za vremena su. Samo je Gospodnja nauka vecna.
Ako propustite priliku da svojoj deci ostavite u
nasledje dar vere, nicim je nece moci nadoknaditi.
Bicete odgovorni za njihovo duhovno siromastvo."
Pouke SPC, primijenjene u praksi, iskljucuju bilo
kakvu potrebu za primjenom sile.
Mozda jos nisu svi najbolji medju nama u Haagu,
ali jesu svi najgori medju njima, na slobodi.
P.S.: Ovo je trebalo je da ostane tamo gdje je i
niklo : u E-novinama.
Поново текст без икакве сазнајне вредности. Нема аргумената. Једино све кипи од мржње према другачијем мишљењу, и речи из којих зрачи подсмех. Да сам мало више сујетан, можда бих се прикачио на то понижавање другог. Узгледа да то код многих пролази.
за њега је чак и богољуб његош
Иначе, аутор није успео ни наслов да напише како треба, јер се каже Откровење, а не Откривење. Мада, не сумњам да би он то своје незнање правдао тврдњом да је писао на матерњем/црногорском/дукљанском (непотребно прецртати) "језику".
Napomena: Siguran sam, Vlasta, da cete ovo procitati, makar i krisom. Jer ste sitan, mali, sujetni duh, koji voli znati sta o njemu drugi misle i kazu. Pa makar, po pravdi, bilo i negativno. Vlasta, stanite, pobogu, dok niste posve ugrozili svoj ljudski razvoj! Poradite na sebi, umesto da projicirate druge po vlastitim, naopakim zamislima!
Опседнутост насиљем овде прелази у отворену пропаганда насиља на које се одговара насиљем у различитим деривацијама - идеолошким (неолибералним), бомбашким (хуманитарним и терористичким), герилским (НВО) и систематским (медијским). Наравно, искључиво као пропаганда насиља моћних који тим насиљем штите од насиља оне немоћне. Свако се чеше тамо где га сврби.
Лепо замишљено, али су премисе слабе и у овом чланку сасвим очигледне - то је само стара револуционарна борба против традиције, морала и религије, свуда и сваким поводом, а све у име новог и ружичастијег интернационализма.
Ocigledno se sam autor kritike bori sa autoritarnim ocem(crnogorske nacije-Milom) u samome sebi jer je za njega psihicka pretnja opravdani nacin vaspitanja deteta i nacin kako da autoritet ostane neumanjen.Dakle ako se ne pribegava sili vec samo pretnjama silom onda autoritet ostaje neprikosnoven ali ako se ta pretnja sprovede u delo onda je u pitanju nedostatak autoriteta.
Da li vas ovaj obrazac ponasanja ne podseca na rezim koji upravlja Crnom gorom i crnogorcima-zar ovo nije upravo Milov recept dugotrajne vlasti koji sprovodi u Crnoj gori?Mislim da su ljudi poput ovog mladica potpuno zbunjeni sa rastrzanim sistemom vrednosti kao i osecajem za samopostovanje.U Crnoj gori je danas normalno zastrasivati kako bi bio i opstao kao autoritet u drustvu,u kolektivu,u komsiluku u porodici...ocigledno da strah i neizvesnost u Crnoj gori predstavljaju kulturni obrazac ponasanja.Ako nekoga volis onda mu se nametni kao autoritet a to ces uraditi tako sto ces mu pretiti ali neces tu pretnju izvrsavati u delo-pusti ga neka je ocekujuje svaki dan,tako ce njegove/njene misli biti duze vremena fokusirane na tebe ,a onaj ko o tebi svakodnevno misli ocekujuci tvoju akciju/reakciju znaci da mu je stalo.
само бих поменуо ДВЕ СТВАРИ. ПРВА: када већ "г-дин"
парафразира Откровење Јованово, да га (Откровење) цитирам: "а ја мрзим науку николаита"! Образложење те "мрзости" потражите у Откровењу, а заснива се на ЛИЦЕМЕРЈУ тих "николаита". Толико! ДРУГО: г-ђице
Јована, не брините! У лепом сте друштву! Још не "капирате"?! Па ко оно рече: "Туците децу, ако приметите да личе на Вас!"?! Наравно, бесмртни Душко Радовић! Не брините Јована, "доћи ће и он на ред", што би се разликовао од П.П. Његоша, Ива Андрића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Меше Селимовића и других "заговорника етничког чишћења"! А Ви сте г-ђице Јована "сумњиви", јер
"ко туче децу, сутра ће стрељати Јевреје!" Тако иде "логика" "другосрбијанаца"! Но, "не брини се мало стадо, ја сам са Вама у све дане до Свршетка Вијека!"
Идеологија у служби европска владајуће касте не негира само постојање било које традиционалне вредности већ има за циљ потпуно уништење сваког појма нације па и породице. Ако добро погледамо, целокупан систем је пројектован за демонтажу брака и породице. Сваки закон и сваки пропис је направљен тако да искористи сваку ситуацију за растурање брака под паролом "права жена" и спречи свако "мешање" родитеља у васпитање сопствене деце под паролом "дечијих права". Потрошачком царству су потребни људи без идентитета и корена, а не особе које знају ко су, одакле су и шта су, па самим тим и шта нису.
Чињеница да родитељи траже заштиту од десетогодишњака само говори о тоталном распаду сваке друштвене структуре. Друштво које је дошло дотле неминовно иде у самоуништење. Замислите лавицу која бежи пред најездом сопственог потомства! Постоје ствари и закони који су старији од човека. Сваки пут када се човек окрене против њих он се, у ствари, окреће против себе.
To je teški falsifikat. Citat se, prije svega, odnosi na sukobe očeva i sinova, djece i roditelja, uobičajenih u PAGANSKOJ KULTURI, mitologiji itd... i zalaže se za razdvajanje KLINČA, te borbe između različitih generacija iste porodice, da se zaustavi krvoproliće koje je počelo od Kaina, njegove umišljenosti da je drugi brat očev ljubimac.
Citirali ste i namjerno pogrešno tumačili stih 35, evo vam ga i stih 21
''А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дjеца на родитеље и побиће их.''.
Da se ne bi pobili, da niko nikoga ne bi predao na smrt, treba razdvojiti sukobljene strane. To je očigledno i jedino valjano tumačenje stiha 35.
Gospodine Nikolaidis, ja pokušavam da imam razumijevanja prema vama, vašim stavovima, koji su i previše lični, natopljeni gorčinom ličnog iskustva, pokušavam da imam razumijevanja, ali ovo polako prerasta u patologiju i potpuno neobjektivno sagledavanje svih stvari.
Nadam se, za vaše dobro, da ste više plaćeni nego uvjereni u ono što pišete.
Citav zapadni ideoloski koncept za krajni cilj ima neorobovlasnicko drustvo u kome ce uloga roba biti nesto drugacija nego nam je poznato.
Mnogo toga je vec uradjeno, posebno na zapadu.
Razbijena je porodica(o cemu nam Papanova pise), relativizovana religija koja je osnivanjem hiljada crkava(sekti) dovedena do apsurda, obrazovanje dovedeno do beznadja(ogroman broj srednjoskolaca nepismen bukvalno), fakulteti svedeni na usko specijalizovane ideoloske kurseve( comski interesantan kao psiholog ali zastranio politicki i kao takav neprihvatljiv).
A zasto se sve ovo radi? ZBOG PROFITA.
Pogledaj dom svoj andjele:
Nikad vise prava, a nesretnijeh ljudi. Nikad ovoliko stocije brige o zenama a nesretnijeh zena.
Nikad ovoliko price i brige o deci, a manje ljubavi prema deci.
Nikad ovoliko ljekova a manje zdravlja.
Sve je forma i laz.
Pametni i obrazovani, stedljivi i disciplinovani, hriscanski duhovni su najveci protivnici danasnjeg zapadnog drustva.
Njima trebaju korisni idioti kojima ce se prodavati forma za sustinu iliti surogat, a od njih ce se uzeti sve pa i grobno mesto posle sahrane.
G nikolaidis je u celom ovom projektu just labour.
Насрнуо си на читаоце текста и оне који су га објавили на сајту и покушаваш да им све ”објасниш” уз помоћ простог примера који, како ти рече, и будала може да разуме. Покушаваш а не разумеш да је кабадахија - Америка до скора уз помоћ уцена, подмићивања, превара, убистава имао моћ, политичку иницијативу и контролу над новцем. Кабадахија је покушао да се наметне као беневолентан, доброћудан и широкогруд чикица спреман да нас подучи и за ручицу поведе...куда? Кад се деца истргоше из његове шапе он потеже батину коју је цело време држао иза леђа. И још се дере на сав глас да су му мотиви племенити и несебични, а не да су, не дај боже себични. На жалост, међу нама има и превише оних који му верују.
Објаснио си нам шта је ”добра стара...” ал нам не рече шта је ”боља нова политика”.
Волео бих да чујем од тебе где живе звери а где људи. Први пут чујем да постоји и ”банално насиље” па ми и то објасни. Дај ми пример који и читаоци - учесници НСПМ могу разумети.
To je teški falsifikat. Citat se, prije svega, odnosi na sukobe očeva i sinova, djece i roditelja, uobičajenih u PAGANSKOJ KULTURI, mitologiji itd... i zalaže se za razdvajanje KLINČA, te borbe između različitih generacija iste porodice, da se zaustavi krvoproliće koje je počelo od Kaina, njegove umišljenosti da je drugi brat očev ljubimac.
Хахаха, па јел'ви мислите да смо ми неписмени? Или сте ви сами неписмени? Јеванђеље је савршено јасно и вели управо оно што Николаидис и тврди да вели. Ни помена о "раздвајању клинча", "заустављању крвопролића", или штагод се вама већ причинило. Христ ставља вернике пред радикалан избор - или ја, или породица. "И непријатљеи човеку постаће домаћи његови". Јасно као дан. Вера у Христа довешће човека у сукоб са свим традиционалним хијерархијама и верностима, укључујући и оне породичне, ето то је општепознати и крајње неспоран смисао ових редова из Јеванђеља.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36 И непријатељи човеку постаће домаћи његови.
37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
Кад већ помиње Вел.Британију, свакако да нпр. тескоба у којој се још нерођена деца нпр. уписују у престижне школе оставља осталу децу на маргинама, или нпр. тријажа деце у раном добу (нпр. Кина)зауставља неку децу која у старту нису баш најбољ..А револт је природно стање детета, оно се решава пријемом детета у свет деце, а не у свет одраслих...па још недораслих..
Мислим да аутор није разумео цитат из Библије на којји се позива: „Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине“ (Мат. 10, 35).Наиме, сасвим је природно да се породица цепа да би се одржао природни идентификациони, а не симбиотски начин живота...Растављање је предуслов састављања... да није дете би остајало у утроби, а не у самосталном животу...Спознати своје место није лако, али је свакако много лакше ако се спозна место других људи, било да су нам блиски или нису...
Прича о Каину и Авељу није само прича о идентификованој линији између добра и зла, већ је и прича о саможивом добру које се није поделило на време, о тврдокорном злу које се формирало можда као противутежа да би добро опстало да буде довољно јасно, о старту за генерације које долазе, о много чему...тек толико мало од мене на тему коју ученички не познајем...
35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36 И непријатељи човеку постаће домаћи његови.
37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
Знате, Јеванђеље није манифест комунистичке партије или некакав правни акт да би се његове реченице тумачиле на баналан позитивистички или уско рационалан начин. Реченице које сте цитирали имају дубљи духовни смисао и њима је Христос подвукао првенство истините вере у Бога у односу на било шта овоземаљско. Дакле, ако нас наши ближњи на било који начин одвраћају од вере у Бога, односно Христа као Сина Божијег ( што је у паганско доба заиста постојало као проблем за Христове следбенике, у много већој мери него било када касније ) тада им се и треба успротивити опредељењем за Христа, али чак ни у том случају не значи да треба изгубити поштовање према родитељима и другим члановима породице, заратити са њима, вређати их или их се сасвим одрећи. Породица је светиња, родитељи су светиња као и сви наши ближњи ( што је извор љубави и према сопственом пореклу, завичају и народу ), и то је један од темеља Христове науке. Христос је на једном месту рекао како није дошао да поквари законе ранијих ( старозаветних ) пророка него да их испуни. А један од тих закона гласи овако: ''Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.'' ( пета Божија заповест ).
Морам да кажем да стављањем Христових речи у контекст идеологије људскоправаштва, којом се у име ''дечијих права и слобода'' код деце подстичу непослушност, самовоља, гордост, па и потпуна разулареност ( као да је то оно што и Христос жели од људи ) чините велику саблазан.
Lijepo sam citirao stih 21 koji potpuno pobija vaše tumačenje, a vi ste ga ignorisali. Šta bih ja onda trebao da radim sa vama, da se stidim vašeg stida i nepostojanja kulture dijaloga?
Nadam se da ste previdjeli a ne namjerno ignorisali citirani stih.
Па ваше су тумачење у свему слаже са мојим осим, а у свему разилази са тумачењем које нуди "НИЛОАИДИС ФАЛСИФИКУЈЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ": ви се слажете да је Христ дошао да растави, а не "раздвоји клинч", да изазове сукоб, а не "заустави крвоп%
Дакле, ајмо са по реду, онако како се ради са размаженом и не претерано бистром децом. Када Христ каже: "Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине." он хоће да каже да је:
1) дошао да раздвоји завађене, односно да спречи сукоб ("раздвоји клинч", "спречи крвопролиће" итд.)
2) дошао да изазове сукоб између најближих (да донесе мач, а не мир)
Ви сте у свом првом посту тврдили (1). Ја сам тврдио (2). Јеванђеље јасно тврди (2) ("И непријатељи човеку постаће домаћи његови."). Горштак се укључује у расправу, шатро на вашој страни, али у ствари слажући се са мојим тумачењем ("првенство истините вере у Бога у односу на било шта овоземаљско"). А ви сад тврдите како је Горштаково тумачење изврсно. Па знате шта, или је (1), или је (2), или је Христос дошао да изазове сукоб, или да га спречи. Ако је (1), онда сте се сложили са мном. Ако је (2) - просто очигледно нисте у праву, ни по мом, ни по горштаковом, ни по библијском.
Дакле, да ли је, по цитираним редовима из Јевађеља, Христос дошао да изазове или да спречи сукоб?
О детаљима овог сукоба са родитељима (треба ли их се одрећи преко новина, или само преко радија, треба ли им ићи и на рођендане, или само на славу) у Јеванђељу ништа не пише. Наравно да их не треба вређати - по Христовом учењу, никога не треба вређати. Али ми сад говоримо о смислу цитираних редова, а тај смисао је јасан - ко следи Христа доћи ће неминовно у сукоб са најближима и мораће да бира између верности породици и верности Христу, и, ако је уистину хришћанин, изабраће Христа. Заиста, сасвим једноставно.
Ваше објашњење како се ови редови односе на паганске породице, јасно, не пије воду. Опште је познато да је Јеванђеље по Матеју упућено Јеврејима, односно јеврејским хришћанима, дакле управо онима чији су родитељи и породица уопште, следбеници Старог Завета. Ви велите:
Али притом погрешно тумачите Христову поруку. За Христа „ближњи“ није онај који нам је по крви близак (припадник наше породице, племена, народа), него сваки човек. У том смислу Христово учење јесте радикално јер проповеда спасење за све, а не само за припаднике јеврејског народа, како је то случај са Старим Заветом. Отуд и неминовни сукоби са породицом, племеном, итд, то јест са свима онима који следе Стари Завет, али не признају Христа. Уз то, цитирани редови јасно говоре против става "породица је светиња". Ништа није светиња осим Христа.
Но, заборавили сте ово, око чега се тема ТРЕБА "вртети":
Сукобили сте се, добри људи, јер Вас је ДЕМОН изазвао својим писанијем, својом кушњом!
Смирите се, престаните! Пружили сте му тачно ону задовољштину коју је и очекивао - сукоб, мржња, зло.
Јел' Вам је и то познато из Библије? Или треба цитат?
Нисам Богзнакакав хришћанин, али ВИДИМ да се делови Писма остварују, убрзано.
Поздрав!
П.С: наслов коментара је вешта игра речи, намерена да испровоцира и изазове реакције, како и доликује следбенику "црног", а ту обавезно иде и "палацави" језик.
Истицањем наводног Христовог ''радикализма'' у цитираним реченицама, ви заједно са несрећним Николаидисом желите да изведете заиста неприродан подухват - да ''јеванђелски утемељите'' неолибералне догме о ''правима детета'' у односу на било кога и било шта, па чак и родитеље. Деци се на тај начин жели поручити следеће - будите какви год вам се хоће и радите шта вам падне на памет, јер нико, па ни родитељи, не сме у томе да вас омета ( ни вербалном опоменом, камоли телесном казном ), пошто су ваша ''права'' утемељена не само у основним поставкама модерног друштва, него и у самом Јеванђељу, јер је сам Христос рекао ''дошао сам да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине''.
Принцип кога се држите у својим тумачењима јесте онај који Василије Розанов означава као или-или (Василије Розанов: ''Последње лишће'). ИЛИ Христос ИЛИ породица, жучно тврдите ви, желећи да на том месту заувек ставите тачку.
Нисте, међутим, први кога је слепа рационализација новозаветних порука одвела у заблуду. Нису ли на исти начин и католици дошли до ''свете инквизиције'' спаљајући на ломачи за најситније огрешење о дословно значење јеванђелских речи.
Вера, наиме, није феномен Разума већ Духа. Разум (рацио) не може другачије него да бира између проивречности, опредељујући се за једну на потпуно уништење друге. Дух се не опредељује ( или-или ) већ мири протвречности ( и-и ), доспевајући на тај начин до оних виших, надрационалних увида и сазнања. Прави смисао Христових речи које сте цитирали једино се и може разумети из духа, никако путем дедукције и површне семантичке анализе.
На крају крајева, узесте ли у обзир да највећи број икона приказује Христоса-дете у наручју Богородице. Има ли дивније афирмације светиње родитељства и светиње синовства (кћеринства)? Не говори ли Христос стално о себи као СИНУ Божијем, и СИНУ Човечијем? Нађите макар једно место у Јеванђељу где показује ''радикалан отпор'' према својим земаљским родитељима, Јосифу и Марији.
Управо је ова површна филантропија, западне хришћане одвела у католоцизам, протестантизам и друге јереси, из којих су се касније развиле хуманистичке идеологије, доводећи свет до потпуне вредносне конфузије. Све њих, наиме, карактерише лажни универзализам, кроз љубав према некаквом ''општем човеку'' - апстрактном бићу без крви и меса, услед чега је и сама та љубав суштински непостојећа и лажна.
Љубав као таква могућа је само према конкретним људима, а то су управо припадници наше породице, фамилије, нације, дакле реални ''ближњи'' с којима већина нас проводи читав свој живот. Наравно да се Христов појам ближњег у најширем значењу односи на било ког припадника људског рода, али се до најширег значења стиже само преко ужих, а не њиховим прескакањем, чак негирањем. Нема право да прича о ''љубави према човечанству'' онај ко ту љубав није конкретно доказао према људима међу којима се родио, с којима је одрастао и прошао заједничко искуство.
Одлика изворног хришћанства (православља) јесте духовни реализам, зато породицу и нацију оно освештава и уздиже у виши духовни ранг. За разлику од западног хуманизма у свим варијантама, који се ''бори за човечанство'' свом силом се обрушавајући на род и нацију, дакле реална окружења где се љубав према човеку (ближњем) реално ''вежба'' и потврђује.
Свако од нас највише воли своју мајку, а не било коју мајку, свога брата или сестру, а не било ког брата или сестру, своје дете а не било које дете. У невољи се ослањамо на своје пријатеље, рођаке или комшије, а не било које људе. На првенствима навијамо за своју репрезентацију, а не било коју репрезентацију. Али се само кроз те конкретне љубави према конкретним ближњима, стиже и до оних на ширим плановима.
Захваљујем, не на подршци, него на искрености и поштењу у расправи. Није ми ни био циљ да браним Николаидиса чији је текст па, хм, такав какав је - свађалачки, разбрбљан и лупетав. Јованином тексту (који је такође далеко од доброг) приписује сва зла овог света и полемише са стварима којих у тексту заиста нема ни у траговима (заиста, код Јоване се ни црква ни религија уопште, не помињу, а ратне злочине и слично, да не помињем). У најбољем случају текст промашује сопствену мету. У најгоерм представља злонамерно подметање. Има дакле код Николаидиса пуно тога лошег, али интерпретација овог цитата то није.
Елем, био ми је циљ да укажем на то да се не може искривљавати значење општепознатих ствари (у овом случају, стихова из јеванђеља) само зато што вам се не свиђа аутор који их цитира, или намена у коју их он ставља. То је све. Ово је само апел за мало више здравог разума и елементарне писмености и поштења у расправи.
@горштак
Хм, да, кад год вас човек ухвати у несувислости, ви тврдите како је несувислост заправо добра,јер је и сама вера заправо несувисла, односно - ирационална. Али то је сушта неистина, и онај ко тако говори о хришћанству, не мисли му добро. Хришанска вера је ПАРАДОКСАЛНА, али није ИРАЦИОНАЛНА. Пардоксално је, попут цара Лазара, жртвовати живот и царство, али узевши да цар Лазар верује да тиме задобија нешто много вредније - живот вечни и царство небеско, ту нема ничег ИРАЦИОНАЛНОГ. Прихватити парадокс вере можда јесте неопходно за једног хришћанина, али једном када је тај скок начињен, једном када се Бог прихвати као чињеница, нема у верниковом понашању баш ничег ИРАЦИОНАЛНОГ. Лазар није хтео И царство земаљско И царство небеско, него само ово друго. Да је хтео и једно и друго, не верујем да би био нарочито достојан поштовања.
Хм, па не бих да вас разочарам, али не тврдим тако ја, него - Христос (подсетимо се: "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан."). Али јашта таквим хришћаним попут вас, розанови су увек дражи од Христоса. Христос им је, заправо, вазда на сметњи да у хришћанство упишу шта се њима прохте. А шта им се хоће... па ето тај РОзанов вам је најбољи пример.
Он тешко да је икакав ауторитет у тумачењу Библије, и његова би се мисао најблаже речено могла назвати - јеретичком. У питању је типична fin-de-siecle мешавина спиритизма, мистицизма, религије, квази-науке и, наравно, без тога не може - анти-семитизма.
На тему Јевреја:
In 1911 a Jew in Kiev, Mendel Beilis, was put on trial for the murder of a Christian teenager. Beilis was acquitted in 1913, and the civilized world turned away from the Russian tsar and a Government which allowed its court to engage in processes driven by medieval prejudice and superstitions. The trial has since been viewed as the last nail in the coffin of the Romanov dynasty. During the Beilis Affair Rozanov produced a number of articles which he published in a book under the provocative title 'Olfactory and Tactile Attitude of Jews to Blood' (1914). In this book he tried to prove that Beilis was able to murder the boy because he was driven by the power of ancient cells which had existed in Jewish bodies from the times of antiquity when humankind practiced human sacrifice.
Ето, тако вам изгледа та врла ирационалност у пракси.
Радикална тумачења су дакле ваша. Моја су, напротив - врло традиционална и у складу са уобичајеним тумачењем библијског текста о коме говоримо.
Коначно, велите:
Али то уједињавање противречности у духу опет није Христ, него - Хегел. Код Христа, ствари су много јасније и поштеније - не може се бити мало хришћанин. Не може се бити веран и овоме, и ономе царству. Превртљивост те врсте, долази тек са дијалектиком.
Но, ако баш хоћемо, имамо ми у нашој мученичкој традицији ваљано мартириолошко тумачење Христових речи о "растављању породице":
"Хвала, мајко, на млијеку твоме,
ал не хвала на бесједи твојој."
Смисао није ни тако таман нити је захтев тако ригидан да бисмо постављали избор "или-или". Ако ли те најближи покушавају одвратити од Христа, изабраћеш Христа, али то не значи да се њих одричеш, далеко било. Ко буквално узме Христове речи о "мржњи" према оцу, мајци итд. заузима став појединих тоталитарних протестантских секти. Тумачење је ствар саборног ума Цркве, којим треба увек проверавати и себе самога и Розанова итд.
Што се тиче васпитавања деце, не треба откривати топлу воду. Ко баш хоће максиме, ено му "Премудрости Соломонове", има тога доста. Или крај "Књиге проповедникове".
Не треба све запетљавати.
Поредити дете са кучетом...баш љупко! Узгред, било је код наших предака још таквих бисера, ево рецимо:
"Прођи се кучке која не штени и жене која не роди", "На свашта замахуј, на жену спуштај", "Туци жену сваки дан, ако ти не знаш зашто, она зна", итд.
Наравно, ово све из љубави, а не из мржње...
Нису били баш дивни ти наши преци? Није ли била баш дирљива та њихова љубав која слабије третира као непослушне животиње? И није ли један Србин на доброме путу ако их у овоме следи?
@Стева Надрљански
Христ нигде не говори о мржњи према оцу, мајци или било коме, него о неминовном сукобу између апсолутне верности њему и породичних лојалности. Не знам о каквим "тоталитарним протестантским сектама" говорите, а прилично сам сигуран да не знате ни ви.
Христ нигде не говори о мржњи према оцу, мајци или било коме, него о неминовном сукобу између апсолутне верности њему и породичних лојалности. Не знам о каквим "тоталитарним протестантским сектама" говорите, а прилично сам сигуран да не знате ни ви.
Нисам баш сигуран што сте се овде нашли прозваним, не видим да сам рекао нешто што се сасвим сукобљава са вашим схватањем онога што ХристОС говори. А на вашу "приличну сигурност" да не знам шта говорим, могу одговорити опет јеванђелски, па да се тако гађамо цитатима до прексутра, иако томе овде није место: "Ко зна шта је у човеку, осим духа човечијег, који је у њему?" Тј. како знате да не знам, итд. итд. итд.
Уосталом, скренули смо куд не треба.
Можда не знате ништа о тоталитарним протестантским сектама, али ваш начин размишљања мени изгледа као типично протестантски. Ви сте мој полуцитат из Розанова узели као повод да једном збиља луцидном хришћанском мислиоцу накачите ''антисемитизам'', ''ирационализам'' и друге етикете. То постаје препознатљив, отужан и прилично јефтин манир олаке дисквалификације чак и најгенијалнијих умова у неком народу ( упоредити са наводним ''антисемитизмом'' Владике Николаја Велимировића )
Не значи, дакле, ако неко критикује Јевреје, да је самим тим ''антисемита''. Јевреји су народ као и сваки други, доступан и похвали и покуди. Розанов их је критиковао да су заразили Европу буржоаским начином живота који је он сматрао неприродним и деструктивним на дуже историјске стазе, али је на другим местима Јевреје величао као једине људе с којима се на прави и потпун начин може разговарати о најважнијим и најосетљивијим питањима живота и његовог смисла. У похвалама је ишао дотле да је тврдио како би свет без Јевреја изгледао као ''јаје без жуманцета'' (''Последње лишће'').
Што се осталих ваших навода тиче, тачно је да је Розанов кокетирао са неким паганским учењима, нарочито египатским, али треба имати у виду да је он то чинио више симболички, а не као некакав стварни поклоник паганских култова. Примера ради, на ''култ фалуса'' позивао се као на симбол рађања, јер је као сведок тријумфа јаловости, одумирања породице и репродукције у опадању, желео да пробуди своје сународнике, да у њима пробуди замрли ерос и подстакне их на љубав, брак и рађање.
Многи Розановљеви ставови јесу спорни, али многи су невиђено луцидни и генијални. Натпросечни умови попут њега ипак не могу, а да се и нехотице не огреше о било који правилник. Розанову су се и црквени оци дивили због јуродивости, па су га после извесног двоумљења ипак поштедели изопштавања из цркве.
Мада знам да вас не могу убедити, јер сте превише самоуверени у својим схватањима (иако признајем да имате знања) остао сам вам дужан само још ово. Дакле сама вера није ни несувисла ни ирационална, али јесте надрационална. Ирационалност је нешто што је супротно рационалности. Надрационалност не пориче рационалност, али је надилази, проширује, продубљује, па на тај начин и њу саму уздиже на виши ранг.