Bolonjska deklaracija je najveci promasaj u istoriji srpskog visokog obrazovanja.Prve generacije diplomaca po bolonjskom procesu predstavljaju najlosiji kadar koji je izasao sa fakulteta.Ovde ne govorim o privatnim fakultetima,jer o njima je steta trositi vreme i reci.Privatni univerziteti koji su se pojavili kod nas tokom tranzicije,tacnije receno u vreme neoliberalnog kapitalizma, su najveca sramota naseg visokog obrazovanja.
Nekada smo imali tako jako visoko obrazovanje i to je bio najjaci deo naseg drustva.Nekada je Beogradski Univerzitet bio jedan od najboljih na svetu.
Bolonjski proces je pokusaj stvaranja intelektualca bez ulozenog napora,odnosno samo pomocu papira(diplome).
Da bi se neko zvao intelektualcom potrebno je da se puno trudi i ulaze u obrazovanje,nije dovoljno kao sto se danas misli ici samo na predavanja,pisati kojekakve seminarske radove(odnosno prepisati iz necije knjige),ucestvovati u besmislenim raspravama na casovima... i na kraju skupiti dovoljan broj bodova i poloziti ispit bez znanja.
Nas narod ima prave izreke kojima opisuje raznorazna drustvena desavanja u drzavi,pa je tako vec u narodu uslo u upotrebu termin BOLONJSKA DEGENERACIJA,koji sa dve reci objasnjava citav taj proces.

Ne radi se samo o siromašnim zemljama. Radi se o zarušavanju obrazovno naučnog sistema u svim zemljama koje prihvataju "Bolonju". Od poluintelektualaca do lumpenintelektualaca mali je korak.
Nije slučajno što i profesori i studenti u Francuskoj i Nemačkoj štrajkuju, katkad tiho katkad bučno. Srozavanje obrazovnog nivoa širi se sa fakulteta na gimnazije. Treba od naroda napraviti masu, što nekritičniju time sve "srećniju" što ima ikakav posao. I...tako zamajac dobija ubrzanje, a mogućnost manipulacije se povećava.
Samo se akreditujte i BOLONJIZIRAJTE univerziteti!

Одличан текст, потпуно се слажем са аутором. Болоња је зло нашег времена. Млади не схватају да је образовање привилегија а не мука, и олако су се те привилегије одрекли зарад шарених папира на којима пише "мастер". И родитељи су криви. Знам да је тужно имати неуспешног студента у кући, који понавља годину за годином, али зар су сви за факултет? Зар је решење да свако има у кући свог "мастера" који је, како је аутор лепо истакао, на нивоу некадашњег погонског инжењера?

Има низ лоших ствари у новом школском систему, али поготову се не слажем са праксом да на испиту морају да дођу задаци који су провежбани претходно на вежбама - управо супротно, прави показатељ знања је способност његове примене на неки нов проблем, никад виђен раније, а не репродуковање наученог напамет без размишљања.

Цепкање великих вишесеместралних испита на једносеместралне омогућава студенту да стекне парцијално знање а да нема уопштену и повезану слику о том предмету. Притом су ти мали курсићи поприлични плитки и површни, ту нема учења, то је више информисање. У њима се студент обавештава о некој области, али је потпуно убијена компонента стицања нове вештине - стари предмети су такође и мењали начин на који студент ради и размишља - на једном много дубљем нивоу.

Превелика могућност избора је такође глупост - данас студент може да изабере низ маргиналних и неповезаних курсева који су лакши и да тако дође до дипломе.

Такође, превише је смањен фонд часова теоријских и фундаменталних предмета, сувише рано се креће у специјалиѕацију. Само фундаментални предмети дају оно стварно школско знање, које се стиче само на факултету, образовање.

Uopste nije losa ideja Bolonje, vec je na zalost lose sprovedena u delo.Ja sam studirao 90-tih na masinskom fak. u Bgdu i sta se desavalo: predavano je gradivo koje je bilo minimum 20 godina zastarelo, izmedju 40-60% ucenog nikad nisam imao potrebu da primenim u praksi (inace, radim u struci za stranu kompaniju), yato sto se koriste kataloski podaci koji su vec u praksi provereni. Jednostavno, masinski fakultet u Bgdu nije u toku, on studentima pruza samo istorijski pregled masinske tehnike. Tome najvise doprinose sami profesori, koji dozvoljavaju sebi da godinama nemaju udzbenik po kome se radi (diktiraju na predavanjima-sramota), njihova arogancija, pa cak i nepoznavanje materije. Sta oni rade? Jednostavno, svoje katedre smatraju za privatno vlasnistvo, odradjuju projekte preko fakulteta pri cemu koriste infrastrukuru fakulteta bez ikakve nadoknade, a asistente tretiraju kao licne robove. Npr. jedan profesor je dok sam ja studirao, imao jedinu obavezu u toku nedelje da odrzi predavanje sredom od 8-10, ostalo vreme je skroz bio slobodan-divan posao. Sve ostale poslove je prebacio na asistenta (cak je asistent drzao konsultacije i zadavao zadatke na pismenom delu ispita). Ali zato je razvio privatan posao. A nauka, da li se njome bavio, sto bi trebao kao profesor? U tom grmu lezi zec. Umesto da profesori znacajno inoviraju svoje predmete, da izbace nepotrebno, oni su sve to dzumle strpali u jednosemestralne ispite. Zasto? Nisu strucni, ta njihova znanja nema ko da validira i oni unistavaju generacije mladih ljudi zarad licnog interesa. Jednostavno, stara garda drzi dizgine, a ne znaju kojim putem da idu. Tako je i ovaj filozof predstavnik tih, svi su krivi, samo ne on(i). Ovo je kao ona prica: pre Bolonje nismo imali nista, a onda je dosla Bolonja i izgubili smo sve, sto naravno nije istina. Cista demagogija.

ODGOVOR Mladom Dzedaju i Ljubiši.
Imate pogrešnu predstavu da se u ovom unistavanju obrazovnog sistema bilo o čemu pitaju studenti, roditelji, a pogotovo da je to nešto što se događa u Srbiji. To je stvar na nivou Evrope, odnosno na nivou onih evropskih zemalja koje to prihvataju. A prihvataju stoga što po svaku cenu treba održati neoliberalni ekonomski sistem. Da bi se u tome uspelo potrebno je da ljudi budu što neobrazovaniji, što zastrašeniji, jer su takvi - neobrazovani, nezaštićeni. Stvar znači nije na nivou odluke pojedinaca, već vlastodržaca koje se savršeno ne tiču potrebe tih pojedinaca koji tvore njihove građane i nacije. Naprotiv, što siromašniji znanjem, pogodniji za manipulaciji. Vladavini, prerušenoj u nazovi stranke (desne, leve, centristicke) nema kraja.

"Da li je to moguće"? uzviknuo bi pokojni nogometni komentator Mladen Delić.
Ne mogu poverovati da jedan hrvatski intelektualac može toliko "razgolititi" bedu (bez sjaja) modernog obrazovanja, kao jednoga od stupova savremenog kapitalizma i da njegov tekst objavi "Vreme", lučonoša koji je decenijama objašnjavao, a potom i obasjavao srpskim gradjanima svetle staze demokratije i kapitalizma.
U vremenu kada je politička korektnost vrhunski postulat svake društvene aktivnosti, autor ne da kritizira , već rastura tzv. bolonjski proces i ja mu zbog toga skidam kapu i duboko klanjam.
Na drugoj strani srpska univerzitetska intelektualna "elita" peva ode Bolonji ili se na njih može primeniti izreka: "Svi junaci nikom ponikoše, od sto glasa, glasa čuti nije"!
Medjutim šta se to dešava s lučonošom, koji u poslednje vreme svojom luči često osvetlava i ono što ne treba. Rekao bih da se ponaša kao napuštena ljubavnica koja pomalo iznosi na dnevno svetlo ljubavnikov prljavi veš, u nadi da će joj se ovaj vratiti odnosno ponovno davati apanažu.

Чим сам први пут чуо за ”Болоњску декларацију” и какве промене она доноси у високом образовању (а поводом таквих реформи у БиХ), одмах сам помислио исто што и Љубиша: ево га ЕУропа васкрсава Шуварово ”усмијерено образовање.”

Поједини универзитетски професори за чије знање, способност и интегритет јамчим, рекли су ми да образовање по Болоњи значи производњу ”фах-идиота.” Ето још једног доказа да у ЕУтопији нема утопије...

Нема ту много приче.
Звање дипломца (BSc)= минимално 4 годинe општег високог образовања + тромјесчни до полугодишњи (полу-оригиналан) дипломски рад уз презентацију резултата што резидентном, што екстерном ментору.

Звање магистра наука (MSc)= минимално 2 године специјализованог образовања укључујући презентацију оригиналаног истраживачког рада (на којој се може бити 'оборен'), а по завршетку, одбрана дисертације пред 'тимом' од 2 до 3 експерта.

Звање доктора наука (PhD)= минимално 4, а максимално 6 до 7 година додатног специјализованог образовања укључујући презентацију оригиналаног истраживачког рада (на којој се може бити 'оборен' па бити културно замољен да се повучете са студија). По завршетку истраживачког рада следи одбрана дисертације пред 'тимом' од 4 до 6 експерата. Пролаз није загарантован, али у већини случајева се ствар заврши са доделом звања, уз мање или веће исправке текста саме тезе.

Такође примећујем да британски систем има тенденцију слања свршених дипломаца диретктно на докторски програм који је сам по себи у В. Британији нешто краћи, па се докторском дипломом на острву можете окитити након 'само' 7 година рада.

У збиру, око 10 година напорног рада након Велике матуре, тј. екскурзија по Грчкој, итд. Никакви курсеви, никакви семинари, никакве дебате (осим посета међународним конференцијама једном до два пута годишње) .... па ко воли нек' изволи.
Такозвани постдокторални рад у трајању од једне до X година нећу ни да спомињем...

Dobra kritika, ali..
“Илузорно је вјеровати да ће Болоња довести до раста квалитете високог образовања у осиромашеним и сиромашним земљама, да ће Крагујевац постати Јејл а Косовска Митровица макар Мекгил, или да ће Осијек у квалитети досећи Принстон, Пале Беркли, Тузла Колумбију, а Пула Харвард. Нема, међутим, наде ни за Загреб ни Београд, у сваком случају не без радикалне прерасподјеле државних буџета у корист високог образовања.”..

Аутор ipak domen obrazovnog kvaliteta u finišu ostavlja na akademski brendiranim i u praksi dokazanim institucijama...Zašto se navedeni lokalni centri ne bi oslonili na njih, već samo na „diktirani budžet“ nije mi baš jasno...

Gdin Antonić je već pisao o školstvu, korisno bi bilo pročitati tekst i komentare...

"komentar" ...u pravu ste, ali ipak mislim da su “najveća sramota našeg visokog obrazovanja” rupčage u zakonima savezne jugoslovenske i republičkih država, da ne govorimo o bezdanu u “trus evropskim mozgovima” između teorije i prakse...ČAST IZUZECIMA (sebe stavljam u tu grupu!)
univerzitetski profesor ..Mislim da je Barak Obama trebalo da dobije Nobelovu nagradu za simpatije celog čovečanstva čim je postao predsednik!...Onda bi možda oni koji kreiraju finansijsku platformu života satnali da postoji čovečanstvo...Baš kao što u Srbiji mnogi profesori koji se bave ljudskim pravim i o tome “razlabaju” na tv stanicama, ne prepoznaju čoveka kome je ugroženo ljudsko pravo kada stane ispred njega!

"BB dva"
“Od poluintelektualaca do lumpenintelektualaca mali je korak.”...Niti polu, niti lumpenintelektualac nije intelektualac! Čak i kad ima “sve diplome ovoga sveta, jugoslovenske, bolonjseke ili neke treće”!

"zlatna kasika"..”Nekada je Beogradski Univerzitet bio jedan od najboljih na svetu.”..kroz moje diplome još uvek jeste, a verujem da ima ljudi kroz čije takođe jeste...

thinking maize...bravo...

sta sve ovde covek nece da procita. samo u NIH se ulaze preko 30 milijardi dolara godisnje.

У истраживања како се код нас замишљају истраживања, па и спроводе САД никада није уложио ни један цент. Сигурно.
Мала напомена. Можете истраживати колико хоћете, па да не нађете ништа. У таква истраживања они никада неће улошити цент. Они улажу у истраживања чији су им резултати познати. Парадокс а?

Ево вам пример њихових истраживања. У "Утви" или "Пупину" су радили инжењери машинства. Један по један су прешли у "Бомбардиер" Канада. Њих хиљаду, најмање. Пре тога су систематски припремани. Плате двеста долара, станови никад, перспектива никаква, плус неправда, плус туристички проспекти како се то у "свету" ради, како се стручњаци у свету плаћају. Након три четири године мрцварења и након дисертације у Београду уследи мали семинар у иностранству, сусрет и понуда. Две хиљаде долара плата, одмах кућа и бесна кола, додуше уз отплату, какав хоће компјутер и какву хоће столицу. Да и климатизована канцеларија за непушаче. Изволи нацртај, напиши, пројектуј што знаш. И наш ти инжењер истресе што зна. Финансирање и довођење припремљеног и готовог инжњњера финансирају фондови за безбедност, у функцији да се потенцијални непријатељски авион обори не на небу, ни у хангару, ни у изградњи већ у глави. Из фонда за научна истраживања се не плати ни студент треће године њиховог факултета који добије пројекат да види шта могу да искористе. Виђао сам иновације патентиране на милионе долара које су наши мајстори, не инжењери давали за full time job. Касније су те технолошке "новотарије" продаване у фабрику из које је тај мајстор потекао. Истраживања су врло конкретна ствар. За конкретну ствар конкретне паре, а за истраживања у функцији упознавања и провода младих страначких активиста и НВО активиста, е то ће платити Србија, САД неће ни кћерки Барака Обаме. Ево па читај свашта, кад не знаш ништа.

Нису требали Канађани да малтретирају наше инжењере и остале стручњаке. Стане Доланц и Херљевић су имали неке веселнике и шаљивчије које су то одрадиле за њих. Акција се звала штанцовање непријатеља. А што се броја од хиљаду српских, или боље рећи хиљаду инжењера који су колонизовани у САД и Канаду из Београда, тај број сам изабрао због округлости, а могао сам и други. Шта ви мислите колико их је отишло? Није хиљаду. Ја их нисам пребропјавао , али и даље мислим хиљаду између 1985 и 1990. Иако су одлазили од 1965 до данас. Тако да је хиљаду мало. И није Америка била једини континент. На пример приликом "раздруживања" војни стручњаци, деценијама школовани, су ишли и у Немачку, и у Турску, зависно од..., да не лупнем па ћете се опет ругати, а не само у Аустрију и САД И Канаду. Како су тек лекари депортовани пред бомбардовање. Замислите где у, Норвешку. Да ли су пребројани икад. Имате још неку пошалицу на рачун мог анонимног, научно неверификовасног, али искреног и на увиду заснованог текста.

Мислим да помало претерујете. Нико наше инжињере није требао да припрема и шаље. Сами су одлазили а странци су свакако користили прилику. И опет је прича што и од тих 1000 који су отишли можда 100 или мање стварно ради у научно-истраживачком сектору. наравно број је много већи а стручнјаци и дан данас одлазе.

Одлазе јер овде не могу ни просечан посао у струци да нађу, а да не напомињем тек научноистраживачки рад па то је научнафантастика у Србији.

Проблем је што је до скора школовање у Србији било бесплатно а "релативно" добро. И онда тај неко ко заврши и оде фактички уновчи своје звање које је добио бесплатно, изван наше земље уместо овде.

Нажалост "одлив" стручњака ми не можемо да спречимо напротив он може бити само још већи. Где нам је војна индустрија ауто индустрија и нека покретна грана за истражвачки рад ? Ми смо проста радна снага не ми него већина па зато и постоји болоња.

Ове мајсторе не бих да коментаришем то нема везе са научним истраживањем, мада имало је можда у време Едисона али ипак данас је другачије.