Ђилас је, из њему знаних разлога, исувише благ према Вашингтону и његовој улози у сламању аутентичне голистичке политике и, на крају крајева, и самог генерала. Са друге стране,А.Ђиласу треба одати пуно признање као веродостојном настављачу породичних традиција, па у том смислу треба гледати на доследност са којом се залаже ѕа "коначну" ампутацију Косова и Метохије од матичне државе Србије.
Као у стрипу о Фантому, времена се мењају, а улоге остају хередитарне ! У најбољој традицији коминтерноваца и олбрајтоваца, да не кажем фулбрајтоваца, млађи Ђилас повлачи, на њему својствен начин, паралеле иѕмеђу некадашње француске колоније и колевке српске државности са друге стране !?!
Ако је и од Ђиласа, много је!
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 26 новембар 2009 23:03
Стева Надрљански
Поредити Косово и Ажир?!?
Иде мудро, проговори лудо.
Препоруке:
0
0
3
петак, 27 новембар 2009 01:17
ББ један
Према часопису Espoir који тромесечно издаје фондација Charles de Gaulle, довођење у везу генерала де Гола са садашњом европском конструкцијом је груб историјски фалсификат. У тексту "ДеГол-Моне или дуел столећа", објављеном у броју 117 из новембра 1998, дат је историјат „дуела“ између ова два човека, тачније између идеја које су симболизовали. На једној страни де Гол и идеје националног суверенитета и демократије, на другој Моне и идеје анационалне рационалности и технократије. За Монеа ЕЗ је била само етапа ка стварању светске владе јер се његов сан о новом светском поретку није заустављао на границама Европе. За генерала де Гола, национални суверенитет је апсолутни услов демократије а Европу је видео само као заједницу јаких националних држава.
Да је жив, Моне би могао бити задовољан бројем држава које су данас у саставу Уније као и бројем оних које чекају у реду да се "интегришу". Као мрзитељ нација могао би бити задовољан и све очигледнијим растакањем европских држава-нација. Генерал де Гол би несумњиво био разочаран данашњом Француском али би могао бити задовољан чињеницом да државе које још увек функционишу у складу са логиком националног – Кина, Индија, Русија – тако супериорно истискују са светске сцене европску анационалну творевину.
П.С. Де Гол би сасвим сигурно био скандализован чињеницом да неко може да пореди Алжир, француску колонију и Косово, колевку Србије.
Препоруке:
0
0
4
петак, 27 новембар 2009 07:25
Simic Manojlo
Djilasova vjestacka paralela Kosova i Alzira,
upravo je proporcionalna ignorisanju De Golovog
negativnog odnosa, prema hrvatskom komunistickom
Diktatoru Titu, ciji se dogmatski nauk, kao
narodna poezija, prenosi skoljena na koljeno.
Препоруке:
0
0
5
петак, 27 новембар 2009 13:08
300 + 1
Lose. Zaista lose. Alzir je za Francuze mogao znaciti najvise ono sto je Kami govorio pisuci o svojoj majci u Oranu. Sta za Srbe znaci Kosovo? Nemoguce da Aleksa Djilas ovo ne moze da napise, uporedi, uvidi. Mozda je bolja rec od uvida, u ovom slucaju - samouvid. Ali drugi komentatori su vec govorili o porodicnoj tradiciji.
Kakve ovo ima reperkusije po nasu i francusku kulturu u vremenu neogranicene vlasti Djilasovih istomisljenika?
Godar je napravio 'Malog vojnika', a Guido Pontekorvo 'Bitku za Alzir', i oba filma su bila zabranjena u Francuskoj. Godinama.
Ima Srbija tri Godara; Gorana Markovica, Gorcina Stojanovica i Janka Baljka. Ma, cetiri! Gde je g. Paskaljevic? Oni pisu, snimaju, objavljuju, potpisuju (peticije). Kao sto imamo i Brehta (ustanite, gdjo Srbljanovic), i dva Prusta (Vidojkovic i Arsenijevic). Ima Srbija sve. I ta nasa elita, koja upravo 'organski' nastaje iz ovakvog, nakaradog poimanja istorije je slicna poput hrvatske i 'kosovske' vojske - konobari su postali pukovnici i generali. Kod nas su, izmedju ostalih, ucenici kuvarskih skola i urednici pornografskih magazina postali ideolozi, knjizevnici, mislioci, srafovi u dobro podmazanom mehanizmu 'nove elite'.
Francuzi zaboravljaju i Vartolomejsku noc, i jakobinski teror, i Komunu, i Vel Iv i ubijanje, davljenje Alziraca u Seni. Sve radi malo plastike svoje danasnje 'elite'. Srbije zaboravlja sve svoje zrtve. Razlog je isti. U tome j jedina slicnost srpske i francuske drame. Sloicnosti izmedju Alzira i Kosova nema.
Препоруке:
0
0
6
петак, 27 новембар 2009 17:26
Degolizmom protiv rasizma!
Za razliku od De Gola koji je poštovao afričke narode, Druga Srbija ne može da sakrije svoj rasizam. Poznato je da Druga Srbija, najblaže rečeno, nema visoko mišljenje o azijskim narodima - da li je iko očekivao da će drugosrbijanski rasisti poštedeti Afrikance? Evo kako Druga Srbija razmišlja o Africi:
Vuk Jeremić je na turneji po Africi našao vremena da učestvuje u reality show-u Preživljavanje. Šta mu se desilo: Žozef Kabila, predsednik Konga, je kada je Jeremić stigao da ište podršku za Kosovo, bio u obilasku svoje zemlje, koja je prilično velika, tako da je ministar morao da putuje 1000 kilometara duboko u džunglu da bi sreo Kabilu i dobio obećanje da dok je on, Kabila, živ Kongo neće priznati Kosovo. Ne znam kako je Jeremić putovao krozu džunglu i da li je morao mačetama da se probija do našeg najnovijeg afričkog prijatelja, ali to je svakako najteže dobijena podrška našoj borbi za Kosovo - koja se već pretvara u borbu za ulazak Jeremića i Srbije u Ginisovu knjigu rekorda.
Čitajte pažljivije. U drugosrbijanskim medijima se povlači paralela Kosovo-Alžir. Upravo zato Djilas uzima paralelu u obzir, da bi je analizirao, i ako pogledate - dokazuje njenu neodrživost. Ocenjujte tekst i stavove, ne poreklo. Inače je tekst pravi analitički (i moram reći - ozbiljniji od mnogih drugih objavljenih ovde,koji se nazivaju analitičkim, a na nivou su žurnalistike. Tu bi s emoglo naučiti).Zamerka: ne koristi francusku literaturu.
Препоруке:
0
0
8
субота, 28 новембар 2009 06:39
Miko Tanin
Vise je nego sigurno da je g. A. Djilas razmisljao kada je pisao ovaj clanak, ali se ja mucim da odgonetnem razlog zbog cega je to uradio, koja mu je svrha. Usporedjivanje Alzira sa Kosovom i Metohijom je, u naj manju ruku, apsurdno. On bi Kosovo dao Albancima bes puno razmisljanja kao i jedan drugi Djilas koji je dao Baranju Hrvatima - takodje bes puno razmisljanja. Iako je nagradio Generala De Gola pristojnim komplimentima , g. A. Djilasu bi vise pri srcu bio Jean Monnet, kojeg u ovom clanku nije niti spomenuo ali aludirao: “…али данас Европска унија иде много даље од Де Гола – како у залагању за националну и верску толеранцију и супротстављању сваком облику фашизма, расизма и империјализма, тако и у борби за мир међу државама и помирење међу народима”. Dali ovo sta je napisao o Evropskoj Uniji vazi i za Srbiju?
Ocigledno je da g. Djilas ima pristojno obrazovanje zahvaljuci putu koji mu je trasirao njegov otac uz pomoc onih koji su trasirali put i njegovom ocu. Steta sto do sada nije nista napisao o tome: ko je financijski i propagandno pomogao njegovom ocu kod publiciranja “Nove Klase”. Verujem da on to zna, ako slucajno nezna, ja cu mu vrlo rado poslati interesantan material za citanje.
Препоруке:
0
0
9
субота, 28 новембар 2009 12:02
Тошићи
@ Degolizmom protiv rasizma!
Коначно да неко проговори о екстремном расизму српских НВО и другосрбијанаца! Не због тога што Србе називају Азијати (!?), већ што презиру и све Словене. Али не само њих. Сећамо се још увек стравичних расистичких напада и тираде Десимира Тошића преко радија Б29 и РБ2 против домаћих Влаха, који су тада осуђени, јер имају сумњив ген. Јатачки. Касније је следио покушај у Европском парламенту да се то искористи на иницијативу молдавског парламентарца. Друштво опасних намера!
Препоруке:
0
0
10
недеља, 29 новембар 2009 05:21
Paralela: Alzir Alzircima, srpsko Kosovo - Siptarima?!
"Као што је Де Гол извукао Француску из Алжирског рата давши независност Алжиру, тако се у тим разговорима од нашег замишљеног Де Гола очекивало да направи крупне уступке Албанцима." Ova "paralela", gospodine Djilas, apsolutno je neodrziva i nelogicna! Jer, nije De Gol pravio "ustupke" Alzircima, nego im je vratio njihovu zemlju! A kakve je to ustupke trebalo Srbija da pravi Albancima koji su na Kosmet velikim delom doselili iz Albanije, kao sto to i danas rade?! Kad vec govori o jednom heroju 2.svetskog rata - a De Gol je to na neki nacin bio - kako se Djilas ne seti da spomene etnicka ciscenja koja su tada uz nemacki blagoslov vrsena nad kosmetskim Srbima, i koja je Tito (a i Djilas, Milovan) odbio da anulira? Dakle, ponavljam: Alzir je vracen Alzircima, Kosovo je oteto Srbima? I - gde je tu paralela? I zasto onda dati "dve trecine" uljezima? I da li im dati i sva srpska duhovna blaga? Vidi se uticaj bezboznickog vaspitanja na Aleksi Djilasu: da je malo srpskog predanja u sebi sacuvao, znao bi da je Kosovo i duhovna otadzbina svih Srba - a on bi da od toga "dve trecine" da onima koji su prvo "na divlje" gradili kuce i bedeme ispred kuca, a potom postepeno uvodili zulum nad autohtonim srpskim zivljem! I onda, Djilasu, Vi se pitate sta bi uradio "srpski De Gol" u pogledu Kosova? Eto ste se i Vi uzivljavali u tu ulogu, pa do kakvih ste stranputica u razmisljanju i procenama stigli! Ne, treba da se pitamo svi sta bi uradio vojvoda Misic, nama svetionik treba da su nasi junaci, a ne francuski! Za De Gola covek mora imati postovanje, ali za srpsko Kosovo mera moze biti samo srpska! Srdacno Vas pozdravljam - i pokusajte, Djilasu, da korigujete svoje stavove, kao sto je i De Gol znao ciniti, a znao je, bogami, i Milovan Djilas!
Препоруке:
0
0
11
недеља, 29 новембар 2009 13:31
Dve trecine, ili: Kako komunisti krcme srpsku teritoriju
Pitanje Aleksi Djilasu: Ako se zna da Srbima na Kosmetu, prema zemljisnim knjigama, pripada bar 60 posto teritorije, kako su on i jos neki stigli do racunice da se Siptarima (cesto doseljenim iz Albanije ili Makedonije) da 66 posto (ili dve trecine)? Ko se to osim njega zalagao za takvu podelu? Dobrica Cosic? Uzasava ta lakoca sa kojom uglavnom bivsi komunisti poklanjaju ono sto nije njihovo! A gde su bili i Cosic i ostali, kad Srbima nije bilo dozovoljeno da se vrate na Kosmet, nego je zemlja koja je oteta njima ostala u vlasnistvu siptarskih balistickih saradnika nacistickih Nemaca? Gde? Ali su bili tu, k'o zapeta puska, da ponude tudje - da bi njihova straznjica u Beogradu bila mirna!? Ovako, Aleksa: ako je Siptarima pripadalo oko 40 posto - da sad cak zanemarimo kako su i do tih 40 posto dosli - zar nisu oni mogli lepo tu da borave i da budu lojalni gradjani Srbije? Po kom zakonu je to, ili cak i vise, trebalo da se njima "da", tj. da se to i z d v o j i iz drzave Srbije? Jeziva je ta "logika" crvenih: Hruscov je dao ruski Krim Ukrajini (i sam je bio Ukrajinac), srpski komunisti slozili su se s Titom da se AO Kosovo i Metohija prosiri delovima iz "ostatka" Srbije - to je deo nad kojim Siptari sad nemaju kontrolu, ali bi hteli i taj deo, dakako.
De Gola sto se tice, ipak je on bio real-politicar, a ne idealista! Kad se vidi kako su mnogo snazniji Amerikanci prosli u Vijetnamu, i sada u Iraku, Avganistanu, moze se zamisliti kako bi se slabi Francuzi proveli u Alziru! Nakon sto su sramno zakazali u 2.svetskom ratu, od Francuza se nije moglo ocekivati da se nesto pokazu na severu Afrike, medju neprijateljski raspolozenim Arapima i Berberima! De Gol je pravilno procenio da to Francuska ne moze drzati - ali nije to napustio pre nego je zapalio pozar u Kvebeku! Separatisticke tendencije u tom delu Kanade pocinju kad i francuske muke u Alziru! De Gol je pokusao da se, makar simbolicki, "namiri" na racun Kanade, kad je vec morao da ide iz Alzira.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 29 новембар 2009 15:35
Раде
Коментар који је послао Мико Танин је на месту. Заиста би права ствар била да се да целовит приказ живота М. Ђиласа. Нагласак је, бар за сада, на његовом страдању од Титовог режима. Али то је само део приче. Целовита прича је много потребнија, а верујем и занимљивија. Надам се да ће се неко од сарадника НСПМ потрудити да је пружи.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 30 новембар 2009 04:26
Srboljub Savic
Ako je namera g. A. Djilasa, pisuci o De Golu, da se osvrne na Evropsku Zajednicu ili da tezinu svojom stavu o Kosovu i Metohiji, nije uspeo.
Profesor srpskog jezika bi uz losu ocenu dodao-
promasio temu.
O De Golu pisali su mnogi i dosta mastila potrosi-
li. Nesporno, bio je i ostao, nezaobilazna licnost
francuske i svetske istorije. Medjutim, ni g. Dilas
kao ni mnogi drugi, nisu osvetlili ulogu SAD (od-
nosno uticajnih ljudi tog vremena) i SSSR-a u
"uguravanju" Francuske i De Gola u zavrsnicu II
sv. rata. De Gol i Francuska dobili su znatno vece
"parce slavljenicke torte", nego sto je Pokret
otpora i sam De Gol, to zasluzili.
Alzir, posle 45-e, krvava i duga borba za oslobo-
djenje (Jugoslavija je pomagala na vise nacina),
OAS (koji je pretio i Francuskoj i De Golu), ...
ne moze se "zloupotrebiti" ni kao "natuknica" KiM.
[Paralela Alzir-KiM postoji. Zlocini OAS i zlocini
SAS, specijalnih francuskih placenika sa srpskim
prodanim dusama - sve pripisano srpskoj policiji.]
G. A. Djilas, ima "stav" i ne-primerom ga potkrep-
ljuje, pokazujuci (pored sumnive podloge i motiva)
osnovno neznanje o suverenosti drzave i teritori-
ji. Cak ni SAD, nisu se usudile (pored znatno ja-
cih razloga) da prisajedine KiM Albaniji, iako je
vecina naroda, kao i mnogi van Srbije, to ocekivao.
Nije ni suludo ocekivati "vracanje" KiM u Srbiju,
ali u onu koja se ocekuje i koja ce obavljati posao
kako se bude trazilo.
[Odnos De Gola i Tita (i Jugoslavije), bio je re-
zultat De Golovog bica-rojaliste, oficira i nacio-naliste ali coveka izraslog u I sv. ratu i licnog poznanstva sa pukovnikom Mihajlovicem.]
Medjutim, u svojoj pragmaticnosti De Gol je video
ujedinjenu Evropu- od Atlantika do Urala, znajuci
da bez Rusije ne moze biti ni ravnoteze ni dovoljne
snage nasuprot neo-imperijalizmu SAD. Njegova vizi-
ja, deluje sada utopisticki, ali bez Rusija, Evropa
ce biti u vlasti Nemacke, jacoj nego pod cizmom Vermahta. Cinjenica i znakova je vec dovoljno.
S. Savic
.jpg)
Као у стрипу о Фантому, времена се мењају, а улоге остају хередитарне ! У најбољој традицији коминтерноваца и олбрајтоваца, да не кажем фулбрајтоваца, млађи Ђилас повлачи, на њему својствен начин, паралеле иѕмеђу некадашње француске колоније и колевке српске државности са друге стране !?!
Ако је и од Ђиласа, много је!
Иде мудро, проговори лудо.
Да је жив, Моне би могао бити задовољан бројем држава које су данас у саставу Уније као и бројем оних које чекају у реду да се "интегришу". Као мрзитељ нација могао би бити задовољан и све очигледнијим растакањем европских држава-нација. Генерал де Гол би несумњиво био разочаран данашњом Француском али би могао бити задовољан чињеницом да државе које још увек функционишу у складу са логиком националног – Кина, Индија, Русија – тако супериорно истискују са светске сцене европску анационалну творевину.
П.С. Де Гол би сасвим сигурно био скандализован чињеницом да неко може да пореди Алжир, француску колонију и Косово, колевку Србије.
upravo je proporcionalna ignorisanju De Golovog
negativnog odnosa, prema hrvatskom komunistickom
Diktatoru Titu, ciji se dogmatski nauk, kao
narodna poezija, prenosi skoljena na koljeno.
Kakve ovo ima reperkusije po nasu i francusku kulturu u vremenu neogranicene vlasti Djilasovih istomisljenika?
Godar je napravio 'Malog vojnika', a Guido Pontekorvo 'Bitku za Alzir', i oba filma su bila zabranjena u Francuskoj. Godinama.
Ima Srbija tri Godara; Gorana Markovica, Gorcina Stojanovica i Janka Baljka. Ma, cetiri! Gde je g. Paskaljevic? Oni pisu, snimaju, objavljuju, potpisuju (peticije). Kao sto imamo i Brehta (ustanite, gdjo Srbljanovic), i dva Prusta (Vidojkovic i Arsenijevic). Ima Srbija sve. I ta nasa elita, koja upravo 'organski' nastaje iz ovakvog, nakaradog poimanja istorije je slicna poput hrvatske i 'kosovske' vojske - konobari su postali pukovnici i generali. Kod nas su, izmedju ostalih, ucenici kuvarskih skola i urednici pornografskih magazina postali ideolozi, knjizevnici, mislioci, srafovi u dobro podmazanom mehanizmu 'nove elite'.
Francuzi zaboravljaju i Vartolomejsku noc, i jakobinski teror, i Komunu, i Vel Iv i ubijanje, davljenje Alziraca u Seni. Sve radi malo plastike svoje danasnje 'elite'. Srbije zaboravlja sve svoje zrtve. Razlog je isti. U tome j jedina slicnost srpske i francuske drame. Sloicnosti izmedju Alzira i Kosova nema.
Svetlana Lukić
http://www.pescanik.net/content/view/4072/177/
Ocigledno je da g. Djilas ima pristojno obrazovanje zahvaljuci putu koji mu je trasirao njegov otac uz pomoc onih koji su trasirali put i njegovom ocu. Steta sto do sada nije nista napisao o tome: ko je financijski i propagandno pomogao njegovom ocu kod publiciranja “Nove Klase”. Verujem da on to zna, ako slucajno nezna, ja cu mu vrlo rado poslati interesantan material za citanje.
Коначно да неко проговори о екстремном расизму српских НВО и другосрбијанаца! Не због тога што Србе називају Азијати (!?), већ што презиру и све Словене. Али не само њих. Сећамо се још увек стравичних расистичких напада и тираде Десимира Тошића преко радија Б29 и РБ2 против домаћих Влаха, који су тада осуђени, јер имају сумњив ген. Јатачки. Касније је следио покушај у Европском парламенту да се то искористи на иницијативу молдавског парламентарца. Друштво опасних намера!
De Gola sto se tice, ipak je on bio real-politicar, a ne idealista! Kad se vidi kako su mnogo snazniji Amerikanci prosli u Vijetnamu, i sada u Iraku, Avganistanu, moze se zamisliti kako bi se slabi Francuzi proveli u Alziru! Nakon sto su sramno zakazali u 2.svetskom ratu, od Francuza se nije moglo ocekivati da se nesto pokazu na severu Afrike, medju neprijateljski raspolozenim Arapima i Berberima! De Gol je pravilno procenio da to Francuska ne moze drzati - ali nije to napustio pre nego je zapalio pozar u Kvebeku! Separatisticke tendencije u tom delu Kanade pocinju kad i francuske muke u Alziru! De Gol je pokusao da se, makar simbolicki, "namiri" na racun Kanade, kad je vec morao da ide iz Alzira.
Profesor srpskog jezika bi uz losu ocenu dodao-
promasio temu.
O De Golu pisali su mnogi i dosta mastila potrosi-
li. Nesporno, bio je i ostao, nezaobilazna licnost
francuske i svetske istorije. Medjutim, ni g. Dilas
kao ni mnogi drugi, nisu osvetlili ulogu SAD (od-
nosno uticajnih ljudi tog vremena) i SSSR-a u
"uguravanju" Francuske i De Gola u zavrsnicu II
sv. rata. De Gol i Francuska dobili su znatno vece
"parce slavljenicke torte", nego sto je Pokret
otpora i sam De Gol, to zasluzili.
Alzir, posle 45-e, krvava i duga borba za oslobo-
djenje (Jugoslavija je pomagala na vise nacina),
OAS (koji je pretio i Francuskoj i De Golu), ...
ne moze se "zloupotrebiti" ni kao "natuknica" KiM.
[Paralela Alzir-KiM postoji. Zlocini OAS i zlocini
SAS, specijalnih francuskih placenika sa srpskim
prodanim dusama - sve pripisano srpskoj policiji.]
G. A. Djilas, ima "stav" i ne-primerom ga potkrep-
ljuje, pokazujuci (pored sumnive podloge i motiva)
osnovno neznanje o suverenosti drzave i teritori-
ji. Cak ni SAD, nisu se usudile (pored znatno ja-
cih razloga) da prisajedine KiM Albaniji, iako je
vecina naroda, kao i mnogi van Srbije, to ocekivao.
Nije ni suludo ocekivati "vracanje" KiM u Srbiju,
ali u onu koja se ocekuje i koja ce obavljati posao
kako se bude trazilo.
[Odnos De Gola i Tita (i Jugoslavije), bio je re-
zultat De Golovog bica-rojaliste, oficira i nacio-naliste ali coveka izraslog u I sv. ratu i licnog poznanstva sa pukovnikom Mihajlovicem.]
Medjutim, u svojoj pragmaticnosti De Gol je video
ujedinjenu Evropu- od Atlantika do Urala, znajuci
da bez Rusije ne moze biti ni ravnoteze ni dovoljne
snage nasuprot neo-imperijalizmu SAD. Njegova vizi-
ja, deluje sada utopisticki, ali bez Rusija, Evropa
ce biti u vlasti Nemacke, jacoj nego pod cizmom Vermahta. Cinjenica i znakova je vec dovoljno.
S. Savic