четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Јубилеј српске Википедије

Kоментари (14) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 четвртак, 26 новембар 2009 17:07
брм
само интернет Србина спасава..ово веровали или не - без ироније...занима ме како ће цензура из закона о јавном информисању и пореских органа Динкићевских функционисати на интернет телевизијама и радио "постајама"..но те "у свету"(као да и ми нисмо свет) већ застареле благодети слабо користимо.
Препоруке:
0
0
2 четвртак, 26 новембар 2009 18:59
Јелена
Овакви чланци су разлог због кога ценим овај сајт. Више о Википедији на српском језику можете прочитати на овој адреси
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 26 новембар 2009 19:26
Млади Џедај
Одличан текст, и лепа вест. Радује ме сваки успех српског језика и ћирилице. У данашњој инвазији латинице преко телевизије, огласних табли, новина, часописа и књига, захваљујући интернету ћирилица живи свој "други живот". Расте све више број људи који користе ћирилицу на својим сајтовима, у електронским писмима и програмима за ћаскање. Људима полако долази до свести да је технологија напредовала, да је ћирилично писмо сад (скоро) равноправно са латиничним, да не морају да пишу латиницом кад су за рачунаром, да то није везано једно са другим, да ово није 1995. кад смо сматрали чудом када уместо заграда []{}\ добијемо латинична слова са дијакритицима шђчћж.

Мислим да је интернет природан медијум за једну енциклопедију или речник, много пророднији од папирног издања, јер није у питању линеарни текст, већ хипертекст, са огромним бројем унакрсних упућивања и веза. Пар кликова мишем замењује листање прашњавих књижурина. Зато мислим да овај пројекат има будућност, и то загарантовану, да има природну предиспозицију да потисне папирна издања потпуно. Зато свака част марљивим добровољцима који улажу своје слободно време у овај пројекат. Улагање у неко опште добро, без очекивања накнаде, је данас, у доба опште себичности, грабежи и борбе за егзистенцију, стварно вредно сваке похвале.

Треба, међутим, бити поштен па рећи да је енглеска Википедија ипак много употребљивија, поготову ако тражите неки специфичан стручан појам. То је природно, с обзиром на број говорника тог језика и број добровољаца. Енглеска Википедија је као рачунар ХАЛ у Одисеји 2001 - има одговор на СКОРО СВЕ.

На крају бих само на вашу листу интересантних пројеката у вези српског језика и писма додао и антологију српске књижевности у електронском облику ввв.аск.цом
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 26 новембар 2009 21:39
Зоран
Ако је истина да је српски језик (кад кажем српски језик мислим на ћирилицу, и страшно ме нервира кад људима мора ово да наглашавам) међу 28 светских језика по броју чланака на Википедији онда је то огроман успех. Ми се не можемо борити са енглеским, шпанским или кинеским, али ова цифра представља значајан напредак. Надам се да ће на интернету српски језик поново добити место које му припада. Одушевљава ме кад се пријавим на Гмејл, а он на основу подешавања која имам на компјутеру, испише све ћирилицом. Свака част Мајкрософту који добар део својих издања за средњошколце пише ћирилицом. А то што ентузијазам људи побеђује неспособност власт је само доказ да су/смо схватили да од владе нема вајде, и да се морамо окренути себи ако желимо нешто да постигнемо, као што се морамо окренути породици и ту неговати праве вредности, кад је нам је влада и елита бораве у Содоми и Гомори.
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 26 новембар 2009 23:12
Пава
Искрено сам се обрадовао када сам недавно приметио да је српска Википедија премашила број од 100.000 чланака. Такође ме радује што је српска Википедија првенствено ћирилична, јер у латиничној верзији у прозорчету "тражи" не нуди многе тражене појмове као што је случај са ћирилицом, што је још једна, додуше ретка, победа ћирилице и српског језика.
Да се не заварамо, много је више говорника српског језика него што има Срба или се, одједном, многи више тако не изјашњавају.
Препоруке:
0
0
6 четвртак, 26 новембар 2009 23:29
Бранко
У последње време је Друга Србија увидела моћ Википедије чији чланци изађу у врху интернет претрага и кренули су агресивно да мењају чланке из српске историје, и пишу антисрпске чланке!

Треба и ми којима је истина драга, да учествујемо у том волонтерском пројекту и бранимо истину вредним изворима који ће бити постављени у референце!
Препоруке:
0
0
7 четвртак, 26 новембар 2009 23:34
Вања
Неки од уредника српске Википедије спроводе невиђени терор и масовно бришу чланке и одавно би био премашен број од 100.000 да нема тог иживљавања. Мене су успели да отерају не енглеску Википедију где сам унео неколико (стручних) чланака и где ми нико ништа није брисао.

Срам их било!
Препоруке:
0
0
8 петак, 27 новембар 2009 01:09
Панча Теофиловић
Све честитке неуморним интернет револуционарима!!!
Препоруке:
0
0
9 петак, 27 новембар 2009 01:53
Млади Џедај
@Бранко

Да ли можда можете да ми покажете неки пример таквог чланка?

Хвала!
Препоруке:
0
0
10 петак, 27 новембар 2009 03:56
The Jack
Cirilica je nastala iz grcke tradicije, preko rada Svete Brace Konstantina i Metodija, a svoj oblik dobila u 9. veku zaslugom Svetog Klimenta Ohridskog. Tokom vremena je unazadjena i nepotrebno fonetizovana, a sto je oskrnavilo fond reci u srpskom jeziku. Naravno o tom, po tom. Lepo je da nas ima toliko na vikiju, ali zaista - tako da nas sedam do deset miliona, koji znamo srpsku cirilicu mozemo to sve lepo da procitamo, dok naravno 50 miliona britanaca, 40 niliona francuza, 35 miliona spanaca, nemaca, holandjana, svedjana, amirikanaca i tako dalje nece razumeti ni "a" od "a"! Bugari ce dosta dobro da razumeju, sa rusima malo teze, a ostali nikako!!! Mene bi licno mnogo vise obradovala vest sledeceg sadrzaja - Internet pretrazivac Google izbacjue na vrhu sjajne clanke srpskih autora o srbima i Srbiji na latinici, na engleskom, fransuskom, spanskom .....
Препоруке:
0
0
11 петак, 27 новембар 2009 09:48
Никола Смоленски
Lepo je da nas ima toliko na vikiju, ali zaista - tako da nas sedam do deset miliona, koji znamo srpsku cirilicu mozemo to sve lepo da procitamo, dok naravno 50 miliona britanaca, 40 niliona francuza, 35 miliona spanaca, nemaca, holandjana, svedjana, amirikanaca i tako dalje nece razumeti ni "a" od "a"!


Стварно мислиш да би Шпанци, Американци и остали знали да читају српски језик, само да је писан латиницом? Не би, као што ни Срби не би знали да читају шпански језик, којим год писмом био писан.

Mene bi licno mnogo vise obradovala vest sledeceg sadrzaja - Internet pretrazivac Google izbacjue na vrhu sjajne clanke srpskih autora o srbima i Srbiji na latinici, na engleskom, fransuskom, spanskom .....


То није вест, тако је већ годинама. На енглеској, француској, шпанској Википедији доста српских аутора ради на чланцима о Србима и Србији, а Гугл их углавном избацује на врху.
Препоруке:
0
0
12 петак, 27 новембар 2009 09:59
губернатор
Морам бити нескроман па се похвалити да 4 моја текста красе Википедију на српском.

#The Jack#

Неће разумети ни текстове на латиници, уколико не говоре наш језик. Због тога се ми трудимо објављивати и на ен. Википедији.

Ви бисте лакше разумели нпр. арапски на латиници? Пустите те приче, проблем је у томе што доживљавате ћирилицу као "затуцано и заостало" писмо, све друго су изговори. Уколико неко не разуме, увек је једноставно исту ствар написати на енглеском језику.
Препоруке:
0
0
13 петак, 27 новембар 2009 15:24
Mала исправка, не замерите
"На крају бих само на вашу листу интересантних пројеката у вези српског језика и писма додао и антологију српске књижевности у електронском облику ввв.аск.цом"

Адреса је ввв.аск.рс
Препоруке:
0
0
14 петак, 04 децембар 2009 17:08
Љубиша В. Јовановић
Одличан чланак, хвала!
Ако се настави овако како већ дуго иде, с небригом, неодговорношћу и затварањем очију, већ може да се замисли ситуација у којој наши потомци за коју десетину година као слепи стоје пред натписима на нашим споменицима, зградама, кућама, улицама, гробљима, црквама, пред књигама, документима, рукописима, старим новинама и часописима, пред титловима у старим филмовима - пред нашом скоро целокупном писаном културном баштином, јер је она на ћирилици, коју ће они, можда, учити у почетку школовања, а после ће је занемарити и заборавити, јер ће потпуно прелазити на латиницу, у складу с праксом у свом животном окружењу. Срећом, има све више паметних, образованих, способних и талентованих појединца који раде праве ствари упркос тромој, незналачкој, самозадовољној и штеточинској држави. Овај чланак нам је понудио увид у резултате једног дела њих.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер