недеља, 08. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Старокомпонована музика треће Србије

Kоментари (15) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 25 новембар 2009 14:13
Nenovinar
Muzičko obrazovanje u Srbiji, pogotovo ono koje se odnosi na modernu muziku(u prevodu sve što nije ozbiljna muzika(odnosno klasična, kako je neki nepravilo zovu))je na jako niskom nivou. To je jedna od retkih stvari gde je Srbija jedinstvena i gde su prvo, drugo, treće, do n srbijanci jednaki.
Većina nas jednostavno ne zna šta valja.
Препоруке:
0
0
2 среда, 25 новембар 2009 14:13
Мима
Схватила сам поенту ауторову, мада ми све изгледа написано помало збрда~здола, без неке основне нити.Ја сам по наведеним дефиницијама ,,клерофашиста", мада се не доживљавам тако, мпрам признати да више волим Гучу него Егзит, напросто некако ми више прија поглед на српске него на дугине заставе.Волим ја и двојку, али засметало ми је то свођење српске музике само на тај облик изворне музике.Не мислим ни да је тзв. шумадијска двојка увек оригинална, нити да је свака новокомпонована мелодија створена у том духу по сваку цену успела.Једино што је наше, јединствено и посебно је вишегласно певање које је било на прагу нестанка и на сву срећу, захваљујући паметним младим њудима, враћено је у живот. Већина других ствари су претрпеле мањи или већи утицај музике других народа и простора.Значи,враћање тим коренима ће очувати наш изворни звук, уз дужно поштовање косовској и музици јужне и источне Србије.
Препоруке:
0
0
3 среда, 25 новембар 2009 15:30
Milko
Признајем да је Мима у праву кад каже да је текст збрда-здола. Али ме теши то што је ипак остала видна поента мог писања.
Уз то, циљ писања текста и није да дадне све одговоре, него да отвори нека питања.

Испало је тако јер сам у једном тексту паралалено провлачио две поенте. Наизглед недодирљиве. А заправо врло испреплетане.
Јер, то затирање једне Србије од стране друге, није почело ни са ДОС-ом ни са Б92. него много раније. Један од колосека тог процеса била је и музика.

Сећам се кад је, почетком 70-их уведен фамозни порез на плоче, и онај назив „шунд“. Па је тако шунд налепницу добила и песма чика Обрена, на рели Добрице Ерића. Погађате, реч је о „Девојци из града“.
А шунд-налепницу је добила и синглица на којој су само 2 кола, Моравац и Ужичко. Једноставно, тадашњи жреци су, чим би видели по омоту да је реч о „ћирилици“, а приору ударали те налепнице.
И створена је таква клима да је свака музика на бази српске традиције нешто лоше, сељачко, а све остало је одлично.
Па сам ја у Студењаку имао цимера који се згражавао што слушам Квакину „Тајну“, а он је читав дан слушао:
Једно паће одрпанће
муху једну ловило
па се је уморило.
*
Такође, слажем се да се наше музичко наслеђе не своди само на „двојку“, али сам је узео као типичног представника.
Наравно, не можемо бити анахрони. Ко ће данас да напише „На старом бунару“ или „Чувам овце крај зелене јове“, кад нити има бунара нити чобаница. Али, остаје питање да ли има ишта између тих песама и модерног хита „Кокакола, Малборо, Сузуки“.
Сваки дан неко кукумавчи због оријенталистике у нашим народњацима. То није наше!!!
А реповање јесте наше... нема више ни шансона ни канцона, џаба ти за нашу музику...
*
Сваки дан ми неко помене оно „Завештање Стефана Немање о језику“. На страну када је оно збиља написано. Али показује да је понеко још донекле свестан колико се дух народа убија кроз језик. А певиђамо како се то исто ради кроз музику.
Препоруке:
0
0
4 среда, 25 новембар 2009 15:33
m
Наставак мог предугачког коментара:
Навешћу сада цитат из једног текста на дискусијама о нашој музици. Не гарантујем тачност наведеног, мада се доста тога уклапа.
ja imam puno tih pesama sa 78rpm ili pre 1. svetskog ili posle...sve su snimljene kao srpske narodne pesme...pevane ekavicom...mnoge od njih su izgubljene za svagda...presle su u Sevdalinku. To su nam Komunisti uradili posle 2. svetskog rata...Nada Mamula i Joca Petkovic su takoreci poslati po partijskoj duznosti za Sarajevo. Dok je beograd dobio svoju radio stanicu 1929 (Srbija 1926 u Vinci) Sarajevo je pocelo emitovanje tek posle oslobodjenja. Onda je partija pocela sa ozbiljnim poslom sa skidanjem „feredza” zabranom „Sargije i Saza”, „Ilahije” su morale da nestanu. Tako je doslo da je srpska narodna pesma žrtvovana, tekst je dobio nekoliko „J” i gotov posao. Rodila se sevdalinka„ i tako kada nastemujes Radio Sarajevo, a ono, kao da si u sred Sumadije.

Такође, ево још неколико „изворних“ чији је аутор Драгиша Недовић:
Obraše se vinogradi dole kraj Topole”, „Lepe li su nano Gružanke devojke”, „Na moravi vodenica stara”, „Jesen prođe ja se ne oženih”, „Ajd' d' idemo Rado”, „Siromah sam druže”, „Harmoniko moja”... kao i pesme koje bivši zemljaci prisvajaju kao svoju nacionalnu „glazbu”- „Kad si bila Mala Mare”,„O lipa ti neznanko”...
*
Ето, и овај мој накнадни коментар је мало збркан. Сувише широка тема.
А основно полазиште је било и остало: Утицај политике и пропаганде на душу народа.

Или, да узмем за пример филм: Имамо опцију домаћи филмови, рецимо или ови Куста-Брега на једној страни, а на другој страни неке стране, са темама убиства, форензичатри, адвокати..

А ја, „трећесрбијанац“ убих се препоручујући пријатељима да гледају талијански „Ел постино“, дирљиву причу о неписменом младићу са неког острва, који носи пошту Паблу Неруди док је у егзилу на том острву...
Препоруке:
0
0
5 среда, 25 новембар 2009 17:13
Simic Manojlo
Od kada se kod nas, uvrijezilo misljenje da
"zanr"(genre), odredjuje kvalitet?
U svakoj vrsti muzike (i umjetnosti uopste),
postoje genijalna ostvarenja (sto je prava rijetkost), i potpuni promasaji(sto je skoro pa
pravilo).
Dok ovo pisem, pjeva mi Bob Dylan:"Knock, knock,
knockin' on Heaven's door". On predoziran, ja
sasvim trezven. Volio sam ga, i prije 40 godina.
Kao i Bitlse. A mozda i jedino njihov "izvadak",
odstupa od gore pomenutog.Ni protok vremena, kao
najboljeg sudije, nista im ne moze. Sopena danas
nazivaju, Bitlsom 19.vijeka.
O savremenim tokovima (rep, tehno itd), znam samo
toliko, koliko kroz zidove dopire iz susjedne sobe,
gdje djeca slusaju preglasnu muziku( a dopire dosta
tanki su na "zapadu" zidovi).
Pa i u toj vrsti muzike, ima pravih bisera ( 1%),
i nesravnjivog smeca( 99%).
Covjek stekne utisak, da ti momci znaju samo tri
akorda, a da ostale nauce za vrijeme nastupa na
koncertu.
Volim da slusam nas "Svilen konac", u izvedbi
velikog narodnog orkestra. To je prava simfonijeta.
Nedavno sam, medjutim, na "Yu tube", naletio na
vokalnu izvedbu 2 pjevacice( izvinjavam se, imena
nisam upamtio).One su, u namjeri da "poprave"
pjesmu, dodavale nepotrebne sinkope, i suvisna
tremola. Kako se nesto, samo po sebi lijepo, i
savrseno u svojoj jednostavnosti, moze popraviti
dodavanjem "ukrasa"? Moze samo da se pokvari.
Takodje volim vranjanske( jednu od njih, "Lepe
kose curo imas", obradio je, prije 40-ak god.
"Bonnie M", i pjevala se u cijelom Svijetu.
Nazalost, nazvao ju je "Raspucin", pa je ostalo
sakriveno njeno porijeklo), ili "Cveto, mori Cveto"
I mnoge druge, narocito u izvedbi Vasilije Radojcic
i Merime Njegomir, ali, i mnoge, mnoge druge.
Kako smo, od tako dobre osnove, stigli do ovog
sramnog kica, ostaje nejasno.
I bilo bi interesantno, povuci jednu paralelu.
Iz "crnih" horova baptisticke crkve( molim da zbog
ovog "crnih", ne budem pogresno shvacen, jer to
kazem samo zato, sto "crni" glasovi imaju specificnu
Препоруке:
0
0
6 среда, 25 новембар 2009 17:28
Simic Manojlo
"Crni" glasovi, dakle, imaju specificnu napuklost
u boji) razvio se djez i soul.
A iz nasih horova, predivne srpske duhovne muzike,
sa rodonacelnicima, Kornelijem Stankovicem,
Josifom Marinkovicem, Stevanom Mokranjcem,
horovodjama " Prvog beogradskog pevackog drustva",
koji su pobrali sve simpatije nastupajuci pred
carevima; njemackim Vilhelmom II, i ruskim
Nikolajem I,i o kojima je, sva evropska stampa
toga doba, danima sa odusevljenjem pisala, nije
se razvilo nista.
Think about it.
Препоруке:
0
0
7 среда, 25 новембар 2009 19:14
Ala
Na TV Beograd Nena Kunijevic uredjuje muzicke emisije starogradskih i narodnih bisera muzike.
Te emisije su dragocene.
Zapostavljeno je horsko pevanje u skolama,kao i rad KUD za mlade .Sada se forsiraju "instalacije"-ili sta god to znacil
Interesantno je da ni Ministarstvo kulture, ni grad Beograd,ne organizuju redovne nedeljne koncerte horova i solista u Gradskoj skupstini u cilju ocuvanja nacionalnog nasledja.Narodna opera u Beogradu ne izvodi domace autore!
A kakvih je sve "postavki" bilo na sceni na 5.-om spratu.Ni reprizu neke nisu docekale.
Ko za takvo bacanje novca snosi odgovornost?
Valjda ,ovim novim Femama na vlasti, ne odgovaraju Binicki,Hristic,Mokranjac!
Sta zna dete,sta je cokolada!
Papir jede,cokoladu baca!
Препоруке:
0
0
8 среда, 25 новембар 2009 21:49
Љубиша В. Јовановић
И Егзит, и Гуча, и Прислоница, и класика, џез, духовна музика, шансоне, поп, рок, амбијентална музика и .... да нико никоме не пребацује што слуша неку врсту музике. У томе је ствар. Да свако има права да слуша и гледа шта хоће, све док тиме не угрожава другог. Ствар је у истинитости односа према ономе што сам слушаш и гледаш, и попустљивости према ономе што други раде. И да постоји систем вредности, исто тако. Да се зна шта су Езит и Гуча, шта Арена и центар "Сава", а шта Филхармонија и Коларац.
Препоруке:
0
0
9 среда, 25 новембар 2009 22:33
Стева Надрљански
Баш ме обрадовало да неко штогод напише о овој нашој музичкој Атлантиди.

П. С. ја сам све досад био убеђен да је чича Обрен написао текст "Девојке из града"?!

П. П. С. А јуче сам сазнао да Бата Канда није Циганин.
Препоруке:
0
0
10 четвртак, 26 новембар 2009 01:10
Dimitrije sine Mitre
С једне стране имамо ту другу која сматра да је за осуду свако позитивно мишљење о себи, свом народу и својим прецима

Drugosrbijanci imaju lose misljenje o SVOM NARODU,PRECIMA ali NE o SEBI. Cak sta vise o sebi misle da su preosto GENIJLCI poslati iz buducnosti da prevaspitavaju nas zaostale.
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 26 новембар 2009 07:35
Кврга
"De gustibus non est disputandum." А да фали памети у Србији, и да је завладала индукована апатија, чему су се наши непријатељи молили и прижељкивали, а квислиншке структуре на томе вредно радиле, у то нема сумње.
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 26 новембар 2009 10:39
брм
мени текст није збркан већ "кристално" јасан..браво за "исти"..
али ми није јасан порив код Срба да се стално лупа глава око тога шта је наше а шта смо увезли - да ли је ово певање увезено, да ли је сарма наша итд. ..ко да смо ми Срби живели на Марсу изоловани од околних цивилизација и народа, па су сваки утицаји неприродни....кад би Грцима неко реко да је Тракијска музика Турска, она са Пелопонеза, Епира или из Пиреја италијанска, чак далматинска (имају клапе, баш као и Албанци приморци)она са Крита арапска, да ребетика није народна - тј. да нису грчке - добио би ЗАСЛУЖЕНО по носу...
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 26 новембар 2009 10:41
брм
узгред "осам тамбураша са Петроварадина " је написао Бокељ, певач у локалној клапи - Вучетић
Препоруке:
0
0
14 четвртак, 26 новембар 2009 12:23
Milko
Само да мало исправим "брм":
Тај Вучетић је можда живео у Боки, али је од Пљеваља.
Баш је пре месец дана у локалним "Пљеваљаким новинама" био текст: "Пљевљак који је зауставио Дунав".

Иначе, мој текст је више био посвећен појму "треће Србије", а музика је била само једно од поља где се неке ствари преламају.

Ја сам један од ретких који званично имају статус "интелектуалца" (колико год тај појам био офуцан), који признаје:
"Јесте, ја слушам народњаке."
И то првенствено те старокомпоноване. Одрастао сам рецимо са песмом "Полети голубе мој".. Али и уз песме Лоле Новаковић, Арсена итд..
Људи су ми се чудили када су чули да на истој касети имам "Болеро", "Оду радости" и Маринка:
Звонила су звона над Земуном старим
куцали су први ноћни сати
чекао сам под кестеном старим
моју малу с акосама златним.
*
А "Девојку из града" јесте компоновао чика Обрен, али су речи Добричине, као и песме "Разболех се под трешњама", "Семберијо моја у априлу" "Кућо моја са седам прозора" и још неке мање познате.

Бићу слободан да овде напишем рефрен једне његове песме коју је давно певао Добривоје Топаловић:
Срце моје, птиче жедно
што се вијеш над живицом
рањено си љутом стрелом
девојачком трепавицом.

*
А за "Распућин": Сећам се 78-е, кад је та песма била хит, да су вођене полемике о историјату те песме.Она личи и на Казачок, и на "Русе косе", неки су тада тумачили да је то због тога што је и "Русе косе" пореклом негде око Арарата, па њене верзије псотоје и код нас, Руса, Јермена, не сећам се детаља.
Препоруке:
0
0
15 петак, 27 новембар 2009 10:30
thinking maize
Гледе "Распућина". Погледајте филм "Чија је ово песма?", коју је направила једна Бугарка.На жалост не сећам јој се имена,али зачуђујуће је, приказан је на "другосрбијанској" ТВ "В92"! Елем, филм креће
када ауторка приповеда да је по једној седељки уприличеној од Шороша, а на којој су се окупили културни ствараоци (шта год то значило?!) са скоро целог подручја Балкана, неко предложио да певају песме из њихових завичаја. Све би било лепо,да неко
није запевао песму, код Срба познату "Русе косе цуро имаш"! Наравно почела је огорчена свађа на тему: "Чија је то песма"? Ауторка је поступила најисправније: у договору са колегама са те седељке
упутила се у крајеве тих земаља, из којих наводно потиче та песма. Наравно, свака верзија те песме у свим тим земљама (побројаћу где је све запажена та песма: Босна и Херцеговина,Србија,Албанија,Турска, Бугарска, Македонија, Грчка!) имала је ДРУГИ НАЗИВ/
ИМЕ и ДРУГЕ РЕЧИ, АЛИ ИСТУ МЕЛОДИЈУ! Ми Срби смо били у предности,јер ју је Радош Новаковић приказао
јавности у своме филму "Софка" још раних 50-тих година, као аутентичну врањанску, значи и српску песму! Но, очигледно је да је та песма старија од тог филма! Као што је очигледно да само помињање те песме изазива жестоке реакције! Наиме: "ТО ЈЕ НАША ПЕСМА, ОНИ НИСУ СПОСОБНИ ДА СТВОРЕ ТУ ЛЕПОТУ!"
А ко су то "ОНИ", закључите сами! Што се нас Срба тиче, можда би било мудро, да је не подводимо само под српски фолклор, још мање под балкански, већ да размислимо о Византији, Другом Риму!? Шта ми знамо о тој нашој учитељици, а узгред буди речено и учитељици раносредњовековне Западне Европе?! Преко
нечег већег, можемо остварити и нешто наше! Размислите, Византија, као велика сила нас не може бомбардовати, просто, јер више не постоји! А може бити важан ослонац у нашем поновном културном уздизању! Коју, наравно неће прихватити, ни Турци,
ни Немци! Она је наша и ми смо њени! Think about those things!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер