Jaka stvar.
To bi imalo uglavnom samo političku težinu i ništa više.
Inčirlik ne koristi samo Pentagon/Eucom, nego pre svega Nato. To je zajednička najjužnija "odbrambena" Evropska baza prema Rusiji kojom upravlja Nato Turska. Otuda i taktičke nuklearke B-61 u njoj.
Ako Turci izbace Jenkije, to će značiti samo odlazak manjeg dela vojničkog kadra i to je sve - a Nato ostaje.
Uostalom, Jenkiji su planirali izlazak i uložili veliki novac u proširenje jordanske AB Azrak, uz Nemce koji su stigli iz Inčirlika.
Inčirlik je za Pentagon izgubio na značaju.
A što se Kurečika tiče i ona služi Nato/Evropi, ali njome upravljaju Jenkiji.
Zbog radara, njen glavni posao je nadzor Iranskog neba.
Za Evropu i posebno Izrael je važnija nego za Jenkije, osim za potencijalni rat protiv Irana.
To sada nije realno, plus u tom slučaju bi neophodno bilo i tursko nebo zbog prilaznih koridora Iranu...
Препоруке:
11
1
2
недеља, 15 децембар 2019 23:09
Реља
Како стоје ствари Турска би се могла докопати око 50 тамошњих термонуклераних бомби, не нуклеарних него бар 1000 пута јачих. И то на веома необичан начин! За ескалацију кризе са Турском председник Трамп је најмањи кривац. Главни је кривац 'дубока држава' која још управља емиричком спољном политиком. Она је у својој осионости покушала неуспели државни удар против Ердогана. Од тада почиње ескалација кризе у односима између САД и Турске. У међувремену се десио председник Трамп. Ствар се компликује. Дубока држава, звер која се не мири са постојећим стањем ствари, а будући догађаји јој никако не иду на руку, очито инсистира на санкцијама Турској. Упоредо траже и опозив Трампа. У Конгресу ће то чак бити и изгласано али неће у Сенату? Горњем дому америчког парламента. Тамо републиканци за разлику од Конгреса имају већину. У сваком случају велики су улози и могући су неочекивани потези! Турска је у бољој позицији!
.jpg)
To bi imalo uglavnom samo političku težinu i ništa više.
Inčirlik ne koristi samo Pentagon/Eucom, nego pre svega Nato. To je zajednička najjužnija "odbrambena" Evropska baza prema Rusiji kojom upravlja Nato Turska. Otuda i taktičke nuklearke B-61 u njoj.
Ako Turci izbace Jenkije, to će značiti samo odlazak manjeg dela vojničkog kadra i to je sve - a Nato ostaje.
Uostalom, Jenkiji su planirali izlazak i uložili veliki novac u proširenje jordanske AB Azrak, uz Nemce koji su stigli iz Inčirlika.
Inčirlik je za Pentagon izgubio na značaju.
A što se Kurečika tiče i ona služi Nato/Evropi, ali njome upravljaju Jenkiji.
Zbog radara, njen glavni posao je nadzor Iranskog neba.
Za Evropu i posebno Izrael je važnija nego za Jenkije, osim za potencijalni rat protiv Irana.
To sada nije realno, plus u tom slučaju bi neophodno bilo i tursko nebo zbog prilaznih koridora Iranu...