Evo dodatka debatama:
1.Operation Pangea Cracks Down on Illegal Pharma Sites, http://www.pharmaceutical-technology.com/News/News70445.html
2.The Jane Burgermeister website - investigating the swine flu pandemic, www.theflucase.com
Tek da smo i mi u Srbiji i Americi u toku...
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 23 новембар 2009 18:29
The Tao
Да, излаз је могућ али захтева фундаменталну прерасподелу моћи и власништва на нивоу корпорација и друштва. Не можете имати успешно демократско друштво ако корпорације нису демократски устројене. А то, упрошћено говорећи, значи да се мора променити власничка структура. Уместо борда директора и деоничара примарни власници и доносиоци одлука којима одговарају менаџери корпорација морају постати људи запослени у њима...
Od ovoga nema nista. Demokratizacija je nemoguca jer je na zapadu demokratija dostigla ''maksimum''. Dalje se ne moze ici. I nije problem u tome sto je citava jedna regulativa ladno zaobidjena da bi doslo do ove krize. Problem je u tome sto velika vecina gradjana Amerike i ostalih zapadnih zemalja religiozno veruju korporacijama i vladajucim strukturama. Uostalom, demokratija se na zapadu merila i meri sa kolicinom bogatstva i moci. Zapadna civilizacija je prihvatila takav sistem vrednosti jos davno. On je takav bio i u samoj antickoj Grckoj gde ste u demokratki uredjenoj Ateni imali robove. Samoupravni socijalizam je bio sarena laza koji je omogucio stvaranje birokratske elite u vidu burzoazije socijalistickog drustvenog poretka. Problem nije u strukturama nego u ljudima. Vi mozete imati izvanredne strukture, uskladjene sa najvisim demokratskim standardima. Ako nisu postovane od strane elite te strukture su samo njihovo oruzje u namicanju bogatstva. Dosta pesimisticki izgleda, ali o nekakvoj pravednoj preraspodeli bogatstva kao mogucem resenju ovog ili slicnih stanja nema govora. Sustinsko pitanje je priroda coveka i njegove svesti. Samo evolucijom ljudske svesti stvari se mogu menjati na bolje za sve nas. Skolstvo i obrazovanje su primarni elementi u dostizanju jednog pravednog poretka. Do tada mi cemo da se bavimo Bolonjom i standardima koje su nam nametnule korporacije kako bi poboljsali kvalitet zivota koji se i dalje meri samo u materijalnom.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 23 новембар 2009 19:26
stojan nenadović
Kriza može prestati i nestati zauvek, da se nikad ne ponovi. Postoji samo jedan korak koji će dosadašnje nosioce moći trenutno lišite svake kontrole. Taj korak je uvođenje nekreditnog novca. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor u Svetskoj banci i MMF-u a na kraju vođa radne grupr koja je pripremala predloge za Samit G-20, napisao je: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Danas se novac stvara u obliku kredita koji se multiplicira, što na kraju dovodi do krize, sloma i novog početka. Sve po modelu Miloševićeve inflacije, koja je sve to prikazala u kratkom roku a druge inflacije su svoj vek živele u dugom vremenu. Krediti koji se multiplikuju nužno zahtevaju inflaciju da bi mogli da funkcionišu. Ako se novi novac pušta u opticaj kao nekreditni novac, tj. kao poklon, po potrebnoj stopi, inflacija nije moguća. Porezi su smanjeni jer ih zamenjuje nekreditni novac, koji država koristi za finansiranje svojih rashoda. U cenama nema ni kredita ni kamate, jer se krediti daju samo iz ušteđenog nekreditnog novca, koji je već u opticaju. Formiraju se cene koje su za potrošače niže a proizvođačima donose veću zaradu, nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca. Bankari prestaju da budu moćnici, koji stvaraju novac i inflaciju i postaju samo čuvari ušteđenog novca i pozajmljivači koji mogu pozajmit samo onoliko novca koliko stvarno imaju. Nema kreditno-monetarne politike, koja naizmenično doliva novac u opticaj, što stvara inflaciju, i povlaći novac iz opticaja, što stvara deflaciju. Ova kriza je počela tako što je 18% novca povučeno u SAD, a leči se tako što se ogromne količine novca sada ulivaju u opticaj. To će dovesti do inflacije ili će biti uveden nekreditni novac. Nekreditni novac se emituje po umerenoj stopi, koja raste kako se odvija progres čovečanstva, bez sadašnjih zaokreta u kreditno-monetarnoj politici, koji donose haos u privrednom životu.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 23 новембар 2009 19:35
ББ један
Постоји и марксистичко објашњење кризе које је врло концизно изложио познати антиглобалиста, професор Валден Бело, у реферату поднетом на скупу u Берлину почетком ове године (Walden Belo „Capitalism’s crisis and our response“, Conference on the Global Crisis, Die Linke Party und Rosa Luxemburg Foundation, Berlin, March 20-21, 2009.) Најкраће речено, за марксисте криза представља интензивирање основне противречности глобалног капитализма – кризе хиперпродукције.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 23 новембар 2009 20:36
Misa
Preporucujem svima koje zanima ekonomija da procitaju Kapital, a onima koji su ga procitali da ga procitaju jos jednom. Cela ova kriza je opisana jos pre 150 godina. Marks je kapitalizam opisao kao autodestruktivan sistem koji mora propasti. Moguce je da cemo u godinama koje slede to i gledati.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 23 новембар 2009 22:46
stojan nenadović
To što je Marks nazavao kriza hiperprodukcije ili prekomerne proizvodnje, ne treba da se otkriva čitajući Marksov "Kapital", nego da se sagledava sa obrnute strane, da je to ustvari kriza nedovoljne potrošnje. Povećana proizodnja i neprodata roba, koja nastaje zbog nedovoljne potrošnje, kupuju se nekreditnim novcem. Umesto da proučite nekoliko stranica koje će vas uvesti u nužnost nekreditnog novca i razrešenje svih problema, Vi apelujete da čtane nekoliko hiljada stranica "Kapitala" koje Vas uče da radnci treba da se bore protiv kapitalista. Radnici su to učinili. Digli su nepotrebno Oktobarsku revoluciju koja je usmrtila 40 miliona Rusa i Titovu revoluciju u Jugoslaviji koja je kriva za smrt 2 miliona Srba. Nekreditni novac deli se na potrošački višak, odnosno dobit potrošača (kupaca) i profit proizvođača (prodavaca odnosno kapitalista). Nekreditni novac ujedinjuje kapitaliste i radnike u borbi za nekreditni novac, koji im oboma donosi poklon, koji dolazi umesto poreza, kredita i kamata, zbog kojih smo svi nepotrebno siromašni. Nešto dobijaju stvaraoci novca putem kredita, ali najveći deo društvenog bogatstva, definitivno propada, zbog pogrešne ekonomske nauke, kako ja kažem, ili, zbog namernog zločina bankara, kako kaže Mladen Banjac. I ako su Rokfeleri i Rotšildi namerno smislili taj zločinački bankarski sistem, ekonomska nauka ne može se opravdati zato što daje neku naučnu podršku tom sistemu. Sada je tome došao kraj.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 24 новембар 2009 01:24
Nikola Turajlić
Autor iznosi promenu u stavovima pojedinih ekonomista u USA o uzrocima SEK-e, kao i nekim idejama o mogućem rešavanju iste.
O uzrocima SEK-e sam iznio svoj stav u autorskom tekstu na NSPM "Globalna ekonomska kriza i Srbija", koji (bez lažne skromnosti) sadrži kompleksniju ocenu od ove u tekstu. Znatiželjnom čitaocu predlažem da uporedi oba teksta i donese svoj sud o osnovanosti moje tvrdnje.
Dobro je da u akademskim krugovima USA počinje rasprava o stvarnim uzrocima SEK-e i tek po priznavanju njenih uzroka od strane svetske elite, počet će ozbiljna aktivnost na pronalaženju rešenja.
Medjutim iznesena ideja o radničkom dioničarstvu, kao sredstvu za razrešenje SEK-e, predstavlja nenaučnu fantastiku.
Pretpostavka za "eksproprijaciju ekspropriatora" je revolucija, što u je sadašnjim uslovima nemoguće.
Medjutim kada bi se ovo i provelo, ništa se ne bi promenilo, jer se profit ne bi delio izmedju vlasnika kapitala već zaposlenih radnika, koji bi ovaj jednako nastojali zadržati kao što to rade sada prvi.
Dakle svetska ekonomska elita je nespremna da prizna uzroke SEK-e, a rešenje iste je daleko svetlosnim godinama.
Bojim se da je autorova naznaka o kolapsu svetske ekonomije, puno verovatnija i bliža.
Simpatičan je stav svetske elite da se može očekivati da će SEK-a (svake) sledeće godine stati i da će početi ekonomski rast (uz povećanje nezaposlenosti!!!). Medjutim srpska ekonomska elita, oko vlasti, daje garancije da će se isto dogoditi, a mislim da joj treba verovati jer su se sve njene dosadašnje prognoze pokazale tačnim, pogotovo što predsednik Tadić daje pečat na to.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 24 новембар 2009 09:47
Jasna Simonović
Najbolji doprinos koji Srbija može da pruži rešavanju svetske ekonomske krize je da lansira impuls svoje čiste ekonomije...Nisam ekonomista, ali svakako znam (kao vlasnik firme koja je to već uradila) da nisu potrebne "svetske institucije" da najpre objave reformu u smislu nekreditnog novca, da bi već zarađeni nekreditni profit (novac, vlasništvo) bio prepoznat kao baza koje se izgleda samo Srbija tako surovo odriče...
Srećom, uvek postoje gospodari pa se eto onako kolonijalno srpski nadam dobrom outcome-u...Dok revizorske broje od minus beskonačnost do plus ništa, "baza u Kopenhagenu" izgleda kroji interes sveta, čak i onda kada ga lokalno neko nije svestan...
Strećom, uvek postoje komentatori kao Nenadović, Turajlić kojima su širom otvorene oči...Hvala obojici na lekcijama...
Sve najbolje...
Препоруке:
0
0
10
уторак, 24 новембар 2009 13:19
komentar
Svaki vremenski period u istoriji ima svoje posebne karakteristike kada je u pitanju drustveno uredjenje,a u sklopu toga ekonomski odnosaSasvim je normalno da ce sistem neoliberalizma u Srbiji propasti ,a do tad ce privredni potencijali biti unisteni.Puno ce se ljudi obogatiti,ali ogromna vecina ce doci do egzistencijalnog minimuma.
Samoupravljanje je brzo propalo,jer nije odgovaralo tom vremenu.Tako ce isto i neoliberalizam u Srbiji propasti jer ne odgovara sadasnjem vremenu.
U samoupravljanju radnici su gledali u preduzeca kao svoja ali i zajednicka.Zbog toga sto su zajednicka nisu dovoljno brinuli.
Danas kada su preduzeca privatizovana,a o takvim privatizacijama i biznismenima radnici misle najgore,onda ne treba misliti da je radnicima stalo bar malo do preduzeca.Tako poslodavcima ostaje samo da krse prava radnika,a drzavi da ima veliku rezervu nezaposlenih koji ce sluziti jedino da zaplase one koji su zaposleni.Jednostavno u takvim sistemima poslodavcima najvise odgovara velika armija nezaposlenih,tad ce im i zarade biti velike,a zaposleni nece imati nikakva prava ni zivot dostojan coveka.
U normalnim uslovima cilj drzave je puna zaposlenost i sto kvalitetnija radna mesta,ali u takvom slucaju nece biti mesta za tajkune i kojekakve privrednike i biznismene.Zbog toga se nezaposlenost drzi na visokom nivou.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 24 новембар 2009 18:07
mp
Ako pisete o krizi u Americi korisno je proveriti i navesti vise izvora i vise analiza.
Nase samoupravljanje je bilo model koji nije bio postepeno uvodjen niti menjan i testiran kako bi davao dobre rezultate na dugi rok; onda je
samoupravni sistem brzo promenjen u drzavni sto je drzavnoj vrhuski omogucilo pljacku po raspadu drzave tako su stvoreni prvi tajkuni na drzavnim parama Srbije; U Americi se razgovara o manjim proizvodnim jedinicama gde su zaposleni vlasnici akcija i imaju direktno interes za napredovanje kompanije u kojoj rade; postoje takva resenja ali su za sada mala; Za sada Amerika nema makro resenja; Problemi su i strukturne prirode jer sadasnja kombinacija industrija i grana ne moze da omoguci balansirani razvoj; dominacija finansijskih i politickih oligarhija je gurnula Ameriku u poslednju krizu preko neogranicenog i nekontrolisanog rizika na trzistima hartija od vrednosti i finansijskih derivata (jedan od uzroka). Politicke i finansijske oligarhije krizu nisu osetile naprotiv, profitirale su na sopstvenim neuspesima.Do danas nema zakonske regulative koja ce ograniciti nekontrolisani rizik, Americki Fed nema pravih mera da sanira ovu krizu; ono sto sada radi, stampa novac i vestacki drzi niske kamatne stope je kontraproduktivno.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 30 новембар 2009 09:45
Vladimir Dž
Prvi, drugi i četvrti razlog nije uopšte nikakav razlog, već samo manifestacija (ispoljavanje) pravih razloga koje autor nije naveo. Treći razlog jeste jedan od suštinskih problema i ulazi u lepezu pravih razloga.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 03 децембар 2009 23:55
Д. Петровић
Потребно је можда нагласити да погледи професора Волфа сигурно не представљају већинско становиште економиста у Aмерици, па тако и његово набрајање узрока кризе не мора да буде прихваћено као непобитно.
Поента је међутим у нечем другом, а то је да се ипак неко из интелектуалног естаблишмента усудио да укаже на пар ствари. Као прво да се не ради о 'само још једној цикличној кризи' већ о кризи која је дубља и суштинска.
Као друго да се не може поправити суштински и лако изаћи из кризе систем у коме се привредни субјекти а и људи третирају као објекат коцке и пуки инструмент којим се управља у циљу максимализације профита, игре у којој је све дозвољено ако није директно забрањено.
Зато је и интересантан закључак да неће бити суштинске промене набоље све док се нешто не промени не само у односу према регулативи и одговорности већ пре свега у односу према учешћу оних који и профит стварају на првом месту у одлучивању о сопственој судбини.
Иако се не ради о анализи трендова који преовладавају у размишљањима о светској економској кризи у Америци, ипак и овакав приступ, који нећете наћи у главним медијима, даје повод за дубоко размишљање о памети беспоговорног имитирања наизглед општеприхваћених аксиома капиталистичке либералне економије.
Не верујем да ико, па ни професор Волф, гаји било какве илузије о 'праведној прерасподели богатства', већ да се ради о указивању на потребу веће мотивације субјеката у привреди њиховим учешћем у власничкој структури и то и у њиховом интересу а и у интересу власничких структура. Јер постојећи модели су дошли до лимита који изгледа неће моћи да превазиђу једноставним мањим прилагођавањима система.
Да није тако и да је максимализација управљачке моћи оних који је већ имају једини одговор и прихваћени метод и даље бисмо живели у робовласничком систему, а сви знамо да је природни ток еволуције економије кроз историју фаворизовао повећање учешћа и права оних који стварају
.jpg)
1.Operation Pangea Cracks Down on Illegal Pharma Sites, http://www.pharmaceutical-technology.com/News/News70445.html
2.The Jane Burgermeister website - investigating the swine flu pandemic, www.theflucase.com
Tek da smo i mi u Srbiji i Americi u toku...
Od ovoga nema nista. Demokratizacija je nemoguca jer je na zapadu demokratija dostigla ''maksimum''. Dalje se ne moze ici. I nije problem u tome sto je citava jedna regulativa ladno zaobidjena da bi doslo do ove krize. Problem je u tome sto velika vecina gradjana Amerike i ostalih zapadnih zemalja religiozno veruju korporacijama i vladajucim strukturama. Uostalom, demokratija se na zapadu merila i meri sa kolicinom bogatstva i moci. Zapadna civilizacija je prihvatila takav sistem vrednosti jos davno. On je takav bio i u samoj antickoj Grckoj gde ste u demokratki uredjenoj Ateni imali robove. Samoupravni socijalizam je bio sarena laza koji je omogucio stvaranje birokratske elite u vidu burzoazije socijalistickog drustvenog poretka. Problem nije u strukturama nego u ljudima. Vi mozete imati izvanredne strukture, uskladjene sa najvisim demokratskim standardima. Ako nisu postovane od strane elite te strukture su samo njihovo oruzje u namicanju bogatstva. Dosta pesimisticki izgleda, ali o nekakvoj pravednoj preraspodeli bogatstva kao mogucem resenju ovog ili slicnih stanja nema govora. Sustinsko pitanje je priroda coveka i njegove svesti. Samo evolucijom ljudske svesti stvari se mogu menjati na bolje za sve nas. Skolstvo i obrazovanje su primarni elementi u dostizanju jednog pravednog poretka. Do tada mi cemo da se bavimo Bolonjom i standardima koje su nam nametnule korporacije kako bi poboljsali kvalitet zivota koji se i dalje meri samo u materijalnom.
O uzrocima SEK-e sam iznio svoj stav u autorskom tekstu na NSPM "Globalna ekonomska kriza i Srbija", koji (bez lažne skromnosti) sadrži kompleksniju ocenu od ove u tekstu. Znatiželjnom čitaocu predlažem da uporedi oba teksta i donese svoj sud o osnovanosti moje tvrdnje.
Dobro je da u akademskim krugovima USA počinje rasprava o stvarnim uzrocima SEK-e i tek po priznavanju njenih uzroka od strane svetske elite, počet će ozbiljna aktivnost na pronalaženju rešenja.
Medjutim iznesena ideja o radničkom dioničarstvu, kao sredstvu za razrešenje SEK-e, predstavlja nenaučnu fantastiku.
Pretpostavka za "eksproprijaciju ekspropriatora" je revolucija, što u je sadašnjim uslovima nemoguće.
Medjutim kada bi se ovo i provelo, ništa se ne bi promenilo, jer se profit ne bi delio izmedju vlasnika kapitala već zaposlenih radnika, koji bi ovaj jednako nastojali zadržati kao što to rade sada prvi.
Dakle svetska ekonomska elita je nespremna da prizna uzroke SEK-e, a rešenje iste je daleko svetlosnim godinama.
Bojim se da je autorova naznaka o kolapsu svetske ekonomije, puno verovatnija i bliža.
Simpatičan je stav svetske elite da se može očekivati da će SEK-a (svake) sledeće godine stati i da će početi ekonomski rast (uz povećanje nezaposlenosti!!!). Medjutim srpska ekonomska elita, oko vlasti, daje garancije da će se isto dogoditi, a mislim da joj treba verovati jer su se sve njene dosadašnje prognoze pokazale tačnim, pogotovo što predsednik Tadić daje pečat na to.
Srećom, uvek postoje gospodari pa se eto onako kolonijalno srpski nadam dobrom outcome-u...Dok revizorske broje od minus beskonačnost do plus ništa, "baza u Kopenhagenu" izgleda kroji interes sveta, čak i onda kada ga lokalno neko nije svestan...
Strećom, uvek postoje komentatori kao Nenadović, Turajlić kojima su širom otvorene oči...Hvala obojici na lekcijama...
Sve najbolje...
Samoupravljanje je brzo propalo,jer nije odgovaralo tom vremenu.Tako ce isto i neoliberalizam u Srbiji propasti jer ne odgovara sadasnjem vremenu.
U samoupravljanju radnici su gledali u preduzeca kao svoja ali i zajednicka.Zbog toga sto su zajednicka nisu dovoljno brinuli.
Danas kada su preduzeca privatizovana,a o takvim privatizacijama i biznismenima radnici misle najgore,onda ne treba misliti da je radnicima stalo bar malo do preduzeca.Tako poslodavcima ostaje samo da krse prava radnika,a drzavi da ima veliku rezervu nezaposlenih koji ce sluziti jedino da zaplase one koji su zaposleni.Jednostavno u takvim sistemima poslodavcima najvise odgovara velika armija nezaposlenih,tad ce im i zarade biti velike,a zaposleni nece imati nikakva prava ni zivot dostojan coveka.
U normalnim uslovima cilj drzave je puna zaposlenost i sto kvalitetnija radna mesta,ali u takvom slucaju nece biti mesta za tajkune i kojekakve privrednike i biznismene.Zbog toga se nezaposlenost drzi na visokom nivou.
Nase samoupravljanje je bilo model koji nije bio postepeno uvodjen niti menjan i testiran kako bi davao dobre rezultate na dugi rok; onda je
samoupravni sistem brzo promenjen u drzavni sto je drzavnoj vrhuski omogucilo pljacku po raspadu drzave tako su stvoreni prvi tajkuni na drzavnim parama Srbije; U Americi se razgovara o manjim proizvodnim jedinicama gde su zaposleni vlasnici akcija i imaju direktno interes za napredovanje kompanije u kojoj rade; postoje takva resenja ali su za sada mala; Za sada Amerika nema makro resenja; Problemi su i strukturne prirode jer sadasnja kombinacija industrija i grana ne moze da omoguci balansirani razvoj; dominacija finansijskih i politickih oligarhija je gurnula Ameriku u poslednju krizu preko neogranicenog i nekontrolisanog rizika na trzistima hartija od vrednosti i finansijskih derivata (jedan od uzroka). Politicke i finansijske oligarhije krizu nisu osetile naprotiv, profitirale su na sopstvenim neuspesima.Do danas nema zakonske regulative koja ce ograniciti nekontrolisani rizik, Americki Fed nema pravih mera da sanira ovu krizu; ono sto sada radi, stampa novac i vestacki drzi niske kamatne stope je kontraproduktivno.
Поента је међутим у нечем другом, а то је да се ипак неко из интелектуалног естаблишмента усудио да укаже на пар ствари. Као прво да се не ради о 'само још једној цикличној кризи' већ о кризи која је дубља и суштинска.
Као друго да се не може поправити суштински и лако изаћи из кризе систем у коме се привредни субјекти а и људи третирају као објекат коцке и пуки инструмент којим се управља у циљу максимализације профита, игре у којој је све дозвољено ако није директно забрањено.
Зато је и интересантан закључак да неће бити суштинске промене набоље све док се нешто не промени не само у односу према регулативи и одговорности већ пре свега у односу према учешћу оних који и профит стварају на првом месту у одлучивању о сопственој судбини.
Иако се не ради о анализи трендова који преовладавају у размишљањима о светској економској кризи у Америци, ипак и овакав приступ, који нећете наћи у главним медијима, даје повод за дубоко размишљање о памети беспоговорног имитирања наизглед општеприхваћених аксиома капиталистичке либералне економије.
Не верујем да ико, па ни професор Волф, гаји било какве илузије о 'праведној прерасподели богатства', већ да се ради о указивању на потребу веће мотивације субјеката у привреди њиховим учешћем у власничкој структури и то и у њиховом интересу а и у интересу власничких структура. Јер постојећи модели су дошли до лимита који изгледа неће моћи да превазиђу једноставним мањим прилагођавањима система.
Да није тако и да је максимализација управљачке моћи оних који је већ имају једини одговор и прихваћени метод и даље бисмо живели у робовласничком систему, а сви знамо да је природни ток еволуције економије кроз историју фаворизовао повећање учешћа и права оних који стварају