недеља, 10. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

„Британији је потребна државна банка“ – а Србији?

Kоментари (17) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 уторак, 13 јануар 2009 12:34
Дарко Здравковић
Србија је и без тзв "СЕКЕ" увучена у потпуни колапс који ће изазвати банкарска отимачина. Овим грабљивцима су порасли апетити од доласка на егзотичне балканске пределе, а глад треба утолити.
Држава би морала да има обавезу да адекватно реаугује у ситуацији као што је ова. Заправо, држава је МОРАЛА да рагује још и раније и уз ниске камате, отвори "вентил" и привреди и грађанима, а не да их преда у руке банкарима. Али то је требало да уради ДРЖАВА. А од ДРЖАВЕ сада нема ничега. И никога.
Препоруке:
0
0
2 уторак, 13 јануар 2009 14:13
Сомборац
Србија: идеја са државном банком за развој је добра, али касно. У условима нестабилног курса динара (који се вештачки одржавао) не знам само како би се кредити издавали :-). То да је раније урађено док је курс динара вештачи брањен, али сада...
Да је ово нормална држава (на жалост, икс пута горе ствари се раде у САД), Јелашић би одговарао јер је омогућио не само банкама (домаћим и страним капиталом) да се богате, већ на огромним зарадама страних шпукаланта због високих приноса на записе НБС-а у односу на приносе на Западу одакле су дошли, а када су дотични побегли у октобру, дошло је до девалвације динара (Мађарска је због тога банкротирала). Иста шема као 1997. у далекоисточним азијским економијама.

УК: Криза не би избила да је вођена нормална монетерна политика. Сад су криве комерцијалне банке. Није него. Ко им је омогућио то? Оно што г. Мекфол предлаже је васкрсавање Кејнзијанизма који је и довео до Велике депресије. Како човек не схвата да физичка лица не могу да се више задужују јер су презадужена (исто и за предузећа), а то што на Западу раде је покушај да погурају да банкротирана домаћинства троше поново новим задуживањем. Поново се продаје Кејнсова „замка ликвидности“ на челу са Кругманом. Само напред, свет улази у најгору депресију икада захваљујући васкрсавању кејнзијанизма, баш као и 1930-тих. Исте ствари које су тада довеле до краха финансијског тржишта су урађене протеклих година и поново се исте промашене мере предлажу за спасавање. Ако ништа друго, после овога САД постају историју, као и део западне Европу, а моћ се сели на Исток планете где је производња и штедња.

П.С.
За то време Хеликоптер Бен на челу ФЕД-а спроводи "кертриџ теорију" М. Фридмана о убацивању неограничене ликвидности у фин. систем, јер ће то, као бајаги, спречити дефлаторну депресију као 1930-тих :-) :-) :-). За то време ће Обамина администрација да спроводи Кејнзијанизам. Укратко: комбинације две пропале школе је рецепт за тотални суноврат :-).
Препоруке:
0
0
3 уторак, 13 јануар 2009 15:55
Petra Stojanovic
Dakle predlaze se stvaranje drzavne razvojne banke koja bi se finansirala depozitima gradjana (po nizim kamatama na koje bi gradjani pristajali jer bi tako ulagali i u privredu) a cilj je finansiranje privrede (naravno niko nije pomenuo vracanje kredita). Pretpostavljam da bi takva banka i gubitke pravila (cisto radi tradicije). Zanimljiva ideja svakako i steta sto ce realizovati kad tad (ne sumnjam u sposobnost srpskih politicara da rade na korist srpske stete)
Препоруке:
0
0
4 уторак, 13 јануар 2009 16:10
Александар Павић
Сомборац, стварно треба мало више да се обавестите о Кејнсу и времену у којем је постао утицајан. Његова анализа Велике депресије је оно што му је донело славу у утицало на увођење "кејнсизанског модела", а није тај модел одговоран за Велику депресију. Кејнс је био истакнут критичар економске политике која се водила 1920-их, а предвидео је и погубан утицај версајских репарација на Немачку. Дакле, информишите се.
А оно што предлажем није ништа ново, и не мора да има везе са Кејнсом. То је кризна политика, а у свакој кризи једино држава може да поставља општи стратешки смер у свим битним пољима, укључујући и економију. Наравно, то у Србији не може са овом гарнитуром, али треба знати шта после њих - мада ће колапс бити тако велики да ће све бити доведено у питање. Али да држава мора да васпостави контролу над банкарским сектором и стратешким улагањима - мора.
Препоруке:
0
0
5 уторак, 13 јануар 2009 17:35
Сомборац
Г. Павићу,
хвала на одговору. То што предлажете за Србију нисте једини, колико видим и Б. Драгаш је то давно предложио и да се штедња грађана користи као капитал у банци, а грађани за узврат добију акције те банке (тако некако) и да се онда то користи за велика инфраструктурна финансирања. То је требало одмах после 5. окт. учинити. Немам ни једну замерку, идеја је одлична, али сад је касно – Србији требају сушинске структурне привредне реформе, а не као до сада па српски пр. сист. испаде: мешавина квази социјализма, државног интервенционизма најгоре врсте (увек у корист државе и парадржавних предузећа (тајкуна)) и монопола и олигопола најгоре врсте у већини сектора привреде уз константно уништавање малих приватника и пољопривредника за рачун ненормалне јавне потрошње (преко 50% БДП-а) и у корист тајкуна.

Кејнс се и превише учи на нашим ек. фак., па сам упознат с дотичним ;-). Зар Кејнс није увео радикалну идеју да држава својом интервенцијом треба да вештачки подигне тражњу јер приватна тражња не функционише :-)? Зар није Ф.Д. Рузвелт имао (делимичну) инспирацију у Кејнсу приликом форсирања фијаска званог „Њу Дил“ који је само гробарио ам. економију? Да будем прецизан, велика депресија је настала државним интервенционизмом, а касније, примена (одређених) Кејнсових идеја је само одложило опоравак привреде, још га је и продубио (Кејнзијанизам је после и доказан као погрешан). И шта раде западне владе? Чине исту грешку, али као што сам откуцао, то је добро за планету јер се моћ сели на Исток планете где је производња и штедња.

П.С.
Ако ће бити лакше, ја сам следбеник Аустријске школе ;-). Аустријанци већ годинама у назад вичу куда све ово што се дешава у САД води, дакле, све су предвидели тачно и сад предвиђају шта ће бити и тако иде. Ал' ми смо мањина коју сви игноришу, иако сви данас скидају капу Питеру Шифу како је био праву, али га и даље не слушају :-). Зато ће САД завршити у најгорој депресији икада.
Препоруке:
0
0
6 уторак, 13 јануар 2009 19:17
djbasic
1. Tvrdnja: Moramo priznati da je reforma bankarskog sistema neuspela da bi se vršila reforma ili izgradnja novog.
1.1 Kada banka duplira svoj kapital za godinu dana onda je to pljačka a ne bankarski sistem.
1.2 Sa ovako visokim kamatama a u sprezi sa hipotekom dolazi do gušenja klijenata a njegovo vlasništvo prelazi u svojinu banke. To predstavlja najefikasniji oblik okupacije zemlje. Da je Franc Jozef znao za tu izmišljotinu i da je na ovaj način krenuo na Srbiju 1914. a ne silom tvrdim vam da bi smo sada bili austrijanci.
1.3 Uzmite bilo koji ugovor banke o kreditu pa će te videti kako stvari stoje.
1.4 Sva ova pljačka se odvija pod kišobranom NB a taj kišobran ne služi za zaštitu građana ove zemlje već banaka.
1.5 Kada NB pokuša ekonomskim merama da uvede konkurenciju i nekakav red u bankarski kartel preko kojih banaka je plasirala obveznice?
1.6 Uspešan bankarski sitem ne može sebi dopustiti da preko 6,48 milijardi € bude u čarapama a ne u privrednim tokovima.
1.7 Kakav je odnos datih kredita privrda:stanovništvo? Iz toga se vidi kakav je odnos bankarskog sistema prema razvoju ove zemlje.
1.8 Zašto je kamata na kredite u nas toliko visoka? (bankarski odgovor je:veliki rizik) Kakva je stvarna situacija, kolika je vrednost nevraćenih kredita? Odgovor je: neznatna. Sve ovo se odvija pod "budnim" okom NB.
1.9 Koja od postojećih "naših" banaka će pratiti neki od većih projekata koje bi u inostranstvu izvodile naše firme?(konkurentska pozicija naše privrede)
1.10 Gde će mo preraditi naftu koju dobijemo kao platežno sredstvo kad u NIS-u nemamo zlatnu akciju?
1.11 "Komunisti" kada su došli na vlast prvo su izvršili nacionalizaciju banaka. Privreda je nastavila da se razvija. Sadašnji režim je izvršio "privatizaciju" banaka i uništava privredni sitem.
1.12 Četiri "državne banke" su u stečaju već 6 godina i nikako da se stečaj završi. Zašto? Jer na računima tih banaka ima novaca.
Препоруке:
0
0
7 уторак, 13 јануар 2009 19:47
Александар Павић
Сомборац, хвала на одговору. Аустријска школа ми је врло блиска, фон Мисеса сам читао и поштујем, али у Србији то у овом трену не може да се примени, јер немамо ни праве капиталисте ни праве банкаре. Треба прво да повратимо контролу над сопственом привредом, а то не може аустријским путем, али када се успостави ред, најбоље решење је приватна иницијатива уз минимум бирократије. Али за то треба створити оквир, са другим људима и другим системом. Одрицање од државе у овој ситуацији значи зелено светло за феудализацију Србије. С тим, наравно, што је држава тренутно у погрешним, незналачким рукама.
Препоруке:
0
0
8 среда, 14 јануар 2009 02:36
Boban
Dobar clanak , a posebno mi je drago da je autor uzeo ucesce i u komentarisanju istog.
Препоруке:
0
0
9 среда, 14 јануар 2009 08:31
djbasic
"Naravno niko nije pomenuo vraćanje kredita" Petra Stojanović. Ova tvrdnja se obično iznosi da bi se izrazila sumnja u valjanost ideje o Državnoj razvojnoj banci. Ne znam da li vam je poznato da kod nas postoji Fond za razvoj Republike Srbije. To je institucija koja ima neke funkcije državne razvojne banke a kreditni potencijal se formira na teret poreskih obveznika. Pogledajte njihov sajt pa će te videti da se krediti koje oni daju vraćaju. Niko danas ne traži ni bespovratne ni besplatne kredite. Traže se krediti pod koliko toliko normalnim uslovima. Za sada to je jedina finansijska institucija u nas kod koje se privrednici mogu zadužiti pod normalnim uslovima. Nedostatak ove institucije je zavisnost od Vlade, (zloupotreba u predizbornim kampanjama) ograničen kreditni potencijal i u određenim situacijama duga procedura odobravanja kredita.
U cilju obezbeđenja vraćanja kredita Fond traži garanciju poslovne banke, e tu nastaje ono u "korist svoje štete" procenat koje banke traže za garanciju je toliko veliki da ukupni troškovi kredita pređu onu granicu koja se zove "razumna mera". U slučajevima kad banka ima sa vama pozitivno iskustvo "stidljivo" vam ponude kredit sa kamatom za koji procenat iznad onog koju bi ste dobili od fonda + garancija + troškovi a to je opet niže od njihovih standardnih kredita pa ko se upeca (embrion konkurencije). Znači kako god okrenete vi ste u bazenu sa piranama. Da li bi se krediti razvojnoj banci vraćali to sve zavisi od načina organizovanja i upravljanja tom bankom. Budite sigurni da to ne bi bila jedina razvojana banka u svetu koja bi pozitivno poslovala. Pogledajte malo istoriju bankarsta Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i SFRJ pa će te se uveriti u moje tvrdnje. Kad ljudi hoće i nemoguće je moguće i obrnuto.
Препоруке:
0
0
10 среда, 14 јануар 2009 10:30
Sloba
С тим, наравно, што је држава тренутно у погрешним, незналачким рукама.

Sama ova recenica pokazuje da ako ste i citali Mizesa, niste ga ali uopste shvatili, kao ni citavu austrijsku skolu. Drzava nikada nece biti u pravim, znalackim rukama kada je u pitanju ekonomija, to vam je prva i, najosnovnija zapovest austrijske skole. To je apriori NEMOGUCE!!!
Препоруке:
0
0
11 среда, 14 јануар 2009 12:04
Александар Павић
Слобо, схватам Мизеса довољно добро да, како сам већ написао, схватам да је Аустријска школа у овом тренутку непримењива у Србији, док се не промени поредак. Ви кажете да је "немогуће" да држава буде у праву или да буде у зналачким рукама. Да ли то значи да треба дићи руке и кренути путем анархије? И како доћи до минималистичке државе у садашњој ситуацији, под оваквим поретком. Ако се Аустријска школа претвори у идеологију, то руши сам њен смисао. Баш бих волео да видим садашње "власнике" Србије како послују и воде државу према Аустријској школи. Прво визија, а онда слобода иницијативе унутар оквира где се знају правила игре.
Препоруке:
0
0
12 среда, 14 јануар 2009 16:55
Сомборац
@djbasic
Све што сте навели је тачно. Лихварство у најгорем облику.

@Sloba
То је тачно, али привредни систем Србије је далеко од тржишне економије, већ сам откуцао какав је (комбинација свега најгорег у капитализму и социјализму). Држава у Србији мора да преполови јавни потрошњу, разбије монополе и олигополе (што државне, што парадржавне) и коначно омогући економску слободу (и друге слободе) да приватни сектор крене са развојем (ту ступа аустријска школа на сцену). Нигде не постоји у Европи толико препрека за оснивање и вођење малог приватног бизниса као у Србији (боље да не куцам).

Г. Павићу,
нисте ме разумели :-). Ја нисам откуцао да Србија треба да крене аустријским путем, већ куцам за Западну Европу и САД ;-). Тамо треба да се примени аустријско решење (да се та школа примењује, не би ни дошло до овога – вештачи бум (балон) изазван екпанзивном и ненормалном монетарно-кредитном политиком), да се дозволи да тржиште кроз рецесију прочисти привреду (јер је контракција нормалан пословни циклус), а не да се држава меша. Уместо да се рецесија подстакне, државе се опиру рецесији и претварају својим промашеним акцијама рецесију у депресију.
Јуче је Хеликоптер Бен (који све више паничи, јер је ФЕД испуцао сву муницију промашеном „кертриџ теоријом“ М. Фридмана) изјавио у Лондону: „There will be no "lasting" recovery without more government action and additional money to strengthen the financial system.“ Најгоре од свега, то ће се и догодити (bail out свега и свачега под Обамом) и ето нама велике депресије, па ће Бен моћи за 10 година да објави књигу „Како смо могли спречити Велику депресију 2.0“ (човек није схватио и дан данас како је настала Велика депресија 1930-тих, а то проучава цео живот) :-).
Препоруке:
0
0
13 петак, 16 јануар 2009 12:59
Александар Павић
Сомборац,
потпуно се слажем да би, вођењем "Аустријске" економске политике претходних деценија Запад избегао садашњу катаклизму. Камо среће да је она вођена и у Србији. И било би најбоље да се пусти да на Западу сви који су учествовали у напумпавању балона сносе и последице. Међутим, тамо су политика, специјални интереси и финансијски лобији однели превагу, и неће своју контролу тек тако испустити, а ту је, како кажете и "хеликоптер Бен" да све то благосиља.
Има још једна битна компонента која недостаје целој причи, а то је морална подлога, без које се тржиште неминовно претвара у џунглу. Она је на секуларизованом Западу нестала, а "закони" не могу ту да буду адекватна замена. Дакле, крах који следи је системски а, ако ништа друго, "Аустријанци" ће моћи да кажу да су били у праву. И да оставе битну парадигму зе неко ново доба.
Препоруке:
0
0
14 недеља, 18 јануар 2009 20:04
bravo za Pavića!
Čestitam g. Paviću, a istovremeno zameram NSPM-u zbog toga što češće ne objavljuje tekstove autora koji stoje na levičarskim pozicijama, poput g. Pavića. Ja mislim da nema ničeg sablasnog u ideji obnove nekih tekovina socijalizma, što je u današnjoj Srbiji tabu. Zaista je danas hrabro stati imenom i prezimenom iza socijalističkih, levičarskih (neki će reći: titoističkih) pozicija - zbog toga Pavić zaslužuje najveće priznanje!
Препоруке:
0
0
15 среда, 21 јануар 2009 16:48
Александар Павић
Рекао бих да у овом коментару препознајем једног од учесника дебате о левици из прошле године. Но, било како било, ситуација захтева и "лево" и "десно" а и ниједан од понуђених опција - сем титоизма, јер Срби још једну туру истог не би преживели.
Препоруке:
0
0
16 петак, 23 јануар 2009 19:32
Jedno pitanje
Gospodine Paviću,
Da li biste mogli da budete malo određeniji: šta zamerate titoizmu? Siguran sam da Vi niste jedan od onih koji ponavljaju one dosadne formule o zaveri protiv vaskolikog srpstva. Siguran sam da ste Vi sposobni da u par rečenica precizirate o čemu je reč - socijalsitičko samoupravljanje, nacionalno pitanje, kulturni model, politika nesvrstanosti itd. Unapred vam zahvaljujem!
Препоруке:
0
0
17 петак, 23 јануар 2009 23:18
Александар Павић
Свакако. Титоизму замерам крвави начин на који је дошао на власт и начин на који је вишеструко увећао патњи и страдања српског народа током рата. Плус, заташкавање историје и истине о рату и ко је био на чијој страни, што је и довело до тако насилног распада свега 45 година касније. То су основне ствари. А економски програм сам по себи, уз неке добре стране, заправо је био заснован на финансијској подршци Запада, тако да није био реалан. То је мој одговор у најкраћим цртама.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер