Ovde se već odavno više niko ne smeje "komunistima" i sve češće se postavljaju neugodna pitanja pre nedodirljivim junacima.
Препоруке:
0
0
2
петак, 20 новембар 2009 19:06
паја патак
„...Мора се објаснити зашто су стотине милијарди долара које су се слиле у источну Европу дале тако слабе резултате...“ Може – бар делимично. Не треба заборавити како се одигравао процес транзиције у „ДДР-у“. Од почетка уједињења са Савезном Републиком Немачком (исти језик, иста нација), у Источну Немачку се сливала несхватљиво висока маса новчаних субсидија (из посебних фондова и пореза који су уведени у Западној Немачкој) . За ових двадесет година је врло тешко рећи колико тачно, али у једном недавном чланку на ту тему у „Шпиглу“ (http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,373639-2,00.html) се наводи да се још увек у бившу Источну Немачку слива око 80 милијарди евра субсидија годишње из фондова савезне владе, да позитивних резултата скоро нема, и да је велико питање да ли би тај део земље могао преживети ако би се субсидије укинуле. Не треба изгубити из вида да је (упркос ратном разарању) то била најразвијенија земља „Источног блока“ – како у економском, тако и културном погледу – па ипак.... Шта онда треба очекивати од осталих – например Бугарске, Румуније...? Ригидни комунистички систем је, током 50 година, уз гушење иницијативе на свим пољима људског живота (осим у достављаштву и улизиштву) успео у једном: створио је „новог човека“ који је неспособан да функционише без државне интервенције од “колевке па до гроба“. То и јесте један од важних разлога (истина, не и једини) неуспеха транзиције у земљама Централне и Источне Европе. Док такав менталитет преовладава у друштву, никакве додатне милијарде евра субсидија ту не могу много помоћи.
Препоруке:
0
0
3
петак, 20 новембар 2009 20:26
Сидарта
Да,Пајо Патку,и после комунизма-кривац је комунизам!
Класичан пример лова на вештице и бабароге.Не постоје,ал се ипак криве за све,против њих је све дозвољено.
Комунизам никад и није имао за циљ да створи "ефикасну" привреду са "позитивним" робовласничким устројством по забитима Трећег света.
А заиста не знам бољи пример живота у лажи и самообмани од живота на кредит.
Тако либералан и демократски метод самоубиства...
Препоруке:
0
0
4
петак, 20 новембар 2009 20:35
Misa
@Paja Patak
Poenta teksta je da su u vreme socijalizma sve te zemlje ostvarivale veci rast BDP. To je isti narod tako da ne moze da se pozivamo na mentalitet. Kina je socijalistiska zemlja sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji i postize najbolje rezultate u svetu. Vijetnam je takodje socijalisticka zemlja, a napreduje istim tempom kao Kina. Mozda je problem u politickim i ekonomskim sistemima koje su ove zemlje izgradile posle 1989?
Препоруке:
0
0
5
петак, 20 новембар 2009 21:12
Бранко
Мерено у БДП Источна Европа је заиста у лошем положају. Ако се узме у обзир скуп других индикатора развоја (јер БДП) је неадекватан) ситуација је још гора.
Где је проблем?
Проблем је у схваћању да је БДП једино мерило успешности зарад чега све остало треба занемарити. Ситуација показује и да није баш тако и да су важне и неке друге друштвене вредности. Те друге друштвене вредности о којима нико из стручне јавности не сме ни да зуцне су уграђене у економије земаља у Азији а поготово у Кини.
Сада је на стручним људима да открију шта је то и како да се пелцер пресади у Европу.
Наслућујем да је реч о социјалном капиталу, међугенерацијској и унутаргенерацијској солидарности.
Речене вредности које су у социјалиизму постојале су темељно разграђене у транзицији ради изградње либералног концепта капитализма у "заосталим" социјалистичким земљама.
Људи то инстиктивно схватају и долазе до закључка
"
СОЦИЈАЛИЗАМ ЈЕ БИО БОЉИ
".
Пред нама су бурна времена.
Препоруке:
0
0
6
субота, 21 новембар 2009 00:08
Nikola Turajlić
Autor je izvrstan finansijski analitičar i čitaocima postavlja pitanje na koje ima odgovor u malom prstu, koji je iznio u nekoliko ranijih tektova u Politici, a na primeru Srbije.
U tekstu čak ni ne spominje Srbiju, koja je jedna od "najuspešnijih" tranzicijskih država.
No kakovi to autor odgovor drži u rukavu, a zašto nisu potrebne nikakove naučne rasprave, već znanje prosečnog studenta ekonomije.
Tranzicija je provodjena u skladu sa Vašintonskim konsenzusom (MMF biblijom), a što znači otvaranje domaćeg tržišta, privatizacija i stabilan kurs domaće valute.
Otvaranjem tržišta je postignuto to da je ugušena domaća industrija, koja zbog zastarele tehnologije, nije bila u stanju nositi se sa konkurencijom iz inostranstva.
Privatizacijom je postignut primarni cilj da strateške državne firme preuzmu multinacionalne kompanije radi ostvarivanja monopolne rente, dok je većina ostalih privatizovanih proizvodnih firmi ili zatvorena ili radi smanjenim kapacitetom s decimiranim brojem radnika.
Stabilni kurs domaće valute, uz stalnu inflaciju, uzrokovao je neprodajnost domaćih proizvoda kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, što je izazvalo dalje propadanje domaće industrije koja se temeljila na domaćim imputima.
Toliko hvaljene grinfield investicije u proizvodnju, zbog najmodernije tehnologije, zapošljavaju mali broj radnika s niskim platama, što ne izaziva veliki rast BDP kako se to misli, pogotovo što matične firme manipuliraju s profitom.
Dakle što je to u naših srednjoevropskih tigrova i ostalih zveri uzrokovalo porast BDP. Narodski rečeno troškarenje sredstava dobijenih od privatizacije i kredita i sve je bilo "idealno" dok su ova pristizala.
Takodjer nije bio zanemarljiv efekt zapošljavanja u zapadnoevropskim zemljama, dok je to trajalo.
Препоруке:
0
0
7
субота, 21 новембар 2009 01:13
Бојан
Треба имати у виду и да се у БДП урачунава нето добит страних банака од кредитних и сличних активности.
Препоруке:
0
0
8
субота, 21 новембар 2009 12:29
Мирко К.
Висина БДП у Србији је недавно стигла 68% из 89.године! То није неуспех, тапкање у месту или сл., јер се, заправо, ради о националној катастрофи катаклизмичких размера! Једнога дана ће неки нови "хашки суд" трагати за починиоцима "експеретских злочина" над, у транзицији, вивисецираном српском економијом...
Препоруке:
0
0
9
субота, 21 новембар 2009 20:45
stojan nenadović
Otpis dugova je neizbežan, kaže gospodin Katić. Otpis dugova nije ništa drugo nego emisija nekreditnog novca. Gospodin Katić ako nije razumeo šta je nekreditni novac, sada može da ga otkrije u nevraćenom kreditu. Danas je interesantnije da otkrijemo zašto je u Srbiji kriza. Kriza u SAD počela je kada je povučeno 18% novca iz opticaja. Kad je vlada Australije to videla odmah je poklonila stanovništvu 40 milijardi dolara (kao 4% BDP),kao fiskalni stimulans, i kriza je zaobišla Australiju. U decembru 2008. godine u opticaju u Srbiji, bilo je 240 milijardi dinara. U januaru 2009. godine vidimo u opticaju 210 milijardi dinara. Kad je Australija ulivala novac u opticaj, Srbija je povlačila novac iz opticaja. Danas hitno treba da se 30% novca vrati kao poklon u opticaj. Kriza će nestati i Srbija će se razvijati kao Kina ili Australija. Ako se Australija ne boji engleske kraljice, koja je na čelu piramide vladara svetom putem kredita, a donedavno je bila suveren Australije, zašto se Srbija mora bojati. Neka objavi da prelazi na sistem nekreditnog novca. Umesto budžetskog deficita neka emituje nekreditni novac i tako vrati pozajmljeni novac, koji nije ni trebala pozajmljivati.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 22 новембар 2009 12:02
Nikola Turajlić
U nastavku prethodnog komentara navest ću moje vidjenje uzroka rasta i pada BDP u tranzicijskim zemljama.
Navednim sredstvima od privatizacije, kreditima i doznakama zaposlenih iz inostranstva gradjeni su autoputevi, sportski stadioni, administrativne zgrade, stanbeni objekti, rekonstruirane i fasadirane stare zgrade, kupovani luksuzni auti, stanovi, poslovni prostori, bela i "crna" tehnika, turistička putovanja i nebrojene druge stvari.
Uvoznim, veletrgovinskim i maloprodajnim maržama, kamatama na kredite, gradjevinsim i svakim drugim maržama se stvarao BDP, na jednoj strani a ostale zadužene države, firme i gradjani na drugoj strani.
Tako je i gradjanin, koji je kreditnom karticom podigao novac iz bankomata i opio se u krčmi, stvarao BDP putem kamata i provizije banci i marže ugostitelju.
Medjutim, nastupanjem svetske finansijske a zatim i ekonomske krize, prekinuta je kreditna euforija banaka i BDP se sveo na njegovu realnu veličinu, što znači da je u nekim zemljama čak i manji nego pred stupanjem u "svetlu tranzicijsku" budućnost.
Takodjer zbog kriza su se vratili kući i mnogi zaposleni u inostranstvu zbog čega su (kao i zbog smanjenih zarada) opale njihove doznake i povećala se nezaposlenost.
Gore navedeno je neosporivo i ukazuje na trend daljeg "negativnog rasta", a optimističke izjave o oporavku svetske i domaće elite spadaju u sferu naučne fantastike.
Toliko spominjana "enigma" kineskog ekonomskog rasta i u SEK-i je samo za neoliberalne analitičare "neprovidna".
Totalitarni kineski komunistički režim (a sada i vietnamski) nisu shvatili i prihvatili tranzicijske vrednosti, već su jednostavno ponudili jeftinu odgovornu radnu snagu i inpute "tranziterima" koji su ovo oberučke prihvatili. Jeftinu robu su nakon toga distribuirali u svoje matične i tranzicijske države, kao i ostatak sveta i na ovom ostvarivali lepu zaradu. Za učinkovanja SEK-e jeftina kineska roba je nenadomestiva na tržištu jer osiromašeno stanovništo ne može "hodati golo i boso".
Препоруке:
0
0
11
недеља, 22 новембар 2009 12:35
Nikola Turajlić
@ paja patak
Hvala ti što si nam otkrio glavni uzrok neuspeha tranzicije tj. da su za isto krivi radnici s komunistričkim navikama.
Ja glupak sam stalno mislio da krivnja nije u njima, jer je milion zaposlenih iz Juge u zapadnim zemljama bilo priznato kao odgovorni radnici.
Zahvaljujući tebi shvatio sam da su i "atlanski tigrovi" (Irska i Island) pali na koljena zbog velikog broja radnika iz bivših komunističkih zemalja.
Verujem da u bivšim komunističkim zemljama neće svanuti, dok se tranzicijom ne eutanazira komunistički radni talog, a to će se dogoditi, nadam se, relativno brzo, nakon čega će nastupiti svetla kapitalistička budućnost.
@ soc-komunistički nostalgičari
Naricanje za socijalizmom i prizivanje njegovog povratka je besmisleno. To je isto kao jadikovanje starih ljudi za nepovratnom mladošću.
Činjenica da se za socijalizma živelo podnošljivo i sigurno ne znači da je isti sistem bio produktivan i dugotrajan. Socijalizam je kako sistem bio potrošen i njegova degresija je bila stalna tako da bi to završilo kao u Rumunjskoj ili slično.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 22 новембар 2009 14:39
паја патак
@ Сидарта : Да, скоро да би се могло рећи: и после комунизма - кривац је комунизам, јер његове последице настављају да живе у психологији људи који су у њему одрасли и, хтели – не хтели, прихватили оно што су им утувљивали у главу. Са светоназором који су у њему добили/који им је наметнут, сада друкчије тешко да може и бити. Треба сачекати нове генерације, које сада одрастају после пада Зида. Осим тога – ја сам га навео као ЈЕДАН од (важних) узрока.
@Misa : БДП је сигурно једно од важних мерила, али његова висина НЕ МОРА да се директно одражава на начин и околности живота људи . нпр. у земљи која је „ socijalistiska zemlja sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji i postize najbolje rezultate u svetu.“ Осврните се око себе и погледајте оне Кинезе који су доспели у Србију – видите под којим условима они живе и тргују, само да би некако саставили крај с крајем и (бар за сада) се задовољавају тиме. Како то – зашто су отишли из такве идеалне средине са рекордним растом БНП-а, социјализмом и „ sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji“?
@ Бранко: добрим делом се слажем.
@ Nikola Turajlić ми иронично каже: „ Hvala ti što si nam otkrio glavni uzrok neuspeha tranzicije tj. da su za isto krivi radnici s komunistričkim navikama. Ja glupak sam stalno mislio da krivnja nije u njima, jer je milion zaposlenih iz Juge u zapadnim zemljama bilo priznato kao odgovorni radnici.“ Одговарам: Молим лепо, нема на чему. Али, остајем при тврдњи да је промена менталитета настала као последица вишедеценијске комунистичке диктатуре ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ узрока (не и једини!). Оно о милиону запослених из Југе који су били признати као одговорни радници је важан аспект: велики део њих је отишао на Запад јер нису , на овај, или онај начин били задовољни у социјализму – дакле, њихов менталитет се није уклапао у онај „пожељан“ од стране комунизма. Зато су у новој средини и били признати као одговорни радници и великим делом се у њу и уклопили.
Препоруке:
0
0
13
недеља, 22 новембар 2009 14:59
stojan nenadović
Gospodine Turajić, potrošen je socijačizam. Ali, to nije važno. Morate shvatiti, da je potrošen sistem kreditnog novca i da je došao kraj kreditno-monetarnoj politici. Dolazi vreme nekreditnog novca. Nekreditni novac je koristio Hitler i za pet godina je od Nenačke, iz najveće bede napravio silu koja je htela da osvoji čitav svet. I zbog te megalomanije propao, ali i učinio da nio nikje smeo da analizira, zašto je on tako brzo uspeo na početku. Posle drugog svetskog rata Nemačka i cela Zapadna Evropa se za kratko vreme oporavila od ratnih razaranja zahvaljujući Maršalovom planu, koji je bio emisija nekreditnog novca. Kad sam ja nudio SFRJ i SSSR nekreditni novac i kad su oni na to ćutali, ja sam moju teoriju ponudio Reganu, koji je bio u krizi, većoj nego ova sadašnja, zato što je vodio politiku budžetske ravnoteže, po savetima nobelovca Miltona Fridmana. Noblovac Paul Krugman kaže da je sve počelo od Regana misleći na ovo ogromno zaduživanje i deficite svega i svačega. Ustvari počelo je budžetskim deficitom koji je SAD preveo u bum koji se završio propašću komunizma i američim osvajanjem sveta. Reganov deficit bio je nekreditni novac i on je pomogao Reganu isto kao i Hitleru. Hitler je propao brzo jer je brzo i napredovao. Regan je prestao da bude predsednik a SAD su nastavile politiku koju je počeo Regan, ali koja je nastavljena starim kreditnim putem umesto da pređe na nekreditni novac. SAD su Titu, dok su ga pomagale, što je trajalo četvrt veka, poklonile 100 milijardi dolara, i tako je SFRJ koristila nekreditni novac. Vi previđate šta Vam ja pišem,a sve to ima na internetu. Upišite samo nekreditni novac.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 22 новембар 2009 17:06
Nikola Turajlić
@ paja patak
Na moju pohvalu ti odgovaraš ubitačnim sarkazmom i argumentacijom.
Ti si mi sada razbio i moje verovanje o tome da su neuspehu tranzicije doprineli neoliberalni ekonomski eksperti koji su kreirali i provodili tranzicionu ekonomsku politiku. Sada mi je jasno zašto nisu uspeli privatizacioni biznismeni koji su, lege artis, stvarali i provodili biznis planove, da bi im to pognojili komunistički neradnici.
Tvoje razjašnjenje da su Jugovići bili radnička elita uverilo me je da ne trebam verovati vlastitim očima, ušima i razumu. Naime kao savremenik ekonomske emigracije poznavao sam mnogo ovih i znao da je većina njih išla napolje, jer se nisu mogli zaposliti.
Dozvoli da zatražim od tebe razjašnjenje u kakovom su to vanzemaljskom ambijentu "uzgajani" kineski radnici, koji su, po mojoj neznalačkoj spoznaji, vredniji i odgovorniji, kako od zapadnih tako i "tranzicijskih" radnika.
Šeta je što srpski tranziteri nisu imali na uvidu tvoju ocenu domaće radničke klase, pa bi sigurno uvezli milion Kineza, jer bi to bio jedini produktivni uvoz.
@ Stojan Nenadović
Gospodine Nenadović imam neugodan osećaj da nas dvojica postajemo pomalo zamorni za čitaoce NSPM saita sa svojim tezama o nekreditnom novcu (Vaša) i potrošenosti kapitalizma (moja). Ako ste uistinu hteli moje mišljenje o nekreditnom novcu, isto Vam prezenitiram kako sledi:
Ideja o nekreditnom novcu je teoretski neosporiva, ali u praksi neprovediva.
Država može emitirati nekreditni novac za pokriće nedostatka zbog povećane vrednosti roba u prometu.
Kako banke stalno emitiraju kreditni novac u vidu kredita, minusa na platnim karticama, čekovima, koji takodjer pokrivaju uvećanu vrednost roba na tržištu, nastao bi problem viška novca i time prateće inflacije.
Dakle jedino realno rešenje za korištenje nekreditnog novca je zatvaranje banaka i svih dugih kreditnih institucija i stvaranje nekakove SDK, koja bi davala beskamatne kredite.
Ovako nešto je neprovedivo i zato samo gubite vreme.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 22 новембар 2009 18:57
nenadović stojan
Ja ću objašnjavati nekreditni novac dok sam živ.
Ja ne tražim revoluciju niti ukidanje banaka, niti beskamatni kredit. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se novac dodaje u opticaj po navedenoj formuli,
inflacija nije mogua. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači (prodavci) dobijaju više nego što je to danas, u sistemu u kojem se novac emituje u obliku kredita, pa kredit sa kamatom opterećuje cenu, čega kod nekreditnog novca nema. Nekreditni novac kao poklon je samo novododati novac, prema formuli koju sam dao. Ako neko uštedi od novca koji je u opticaj ušao kao poklon, i taj novac poveri banci da ga čuva uz kamatu, a banka ga pozajmi onome ko traži taj novac, takođe uz kamatu, to nema veze sa nekreditnim novcem o kojem ja pričam. Nekreditnim novcem se ne stvara inflacija ako je emitovano novca koliko predviđa data formula a kredit koji daju banke ne povećava količinu novca u opticaju jer banke daju kredita koliko imaju ušteđenog novca od novca koji je već bio u opticaju. Biagio Bossone koji je bio izvršni direktor Svetske banke i MMF-a i na kraju vođa radne grupe koja je pripremala teze za Samit G-20, je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Danas se novac stvara kao kredit, ali ne kao kredit sa pokrićem nego se vrši multiplikacia kredita, samo pokrivena obaveznom rezervom, dok je sve iznad obavezne rezerve novac koji nije smeo biti emitovan, i koji stvara inflaciju i haos. Treba razdvojiti stvaranje novca od pozajmljivanja novca, kako je napisao Bosone. I to je sve. I to je jedino što treba.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 22 новембар 2009 21:49
MIsa
@ Paja Patak
Ali rezultati istocne evrope su veoma losi, ako je narod kriv onda su ove zemlje osudjene na stalno zaostajanje i siromastvo. Bolje je pogledati zasto se to desava i naci resenje nego sve svaljivati na narod. Rumuni su poprilicno neuspesni i zemlja im je u krizi, ali oni su gasterbajteri po zapadnoj evropi i odlicni radnici, ono sto smo mi bili 70-tih godina, zasto dobro rade na zapadu a lose u Rumuniji?
Mozda je ipak problem u sistemu koji smo prihvatili posle 89?
Препоруке:
0
0
17
недеља, 22 новембар 2009 23:19
ББ један
Као и сви текстови господина Катића, и овај је сјајан и отрежњујући. Штета што немамо прилику да га чешће читамо.
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 23 новембар 2009 03:12
Dimitrije
@Stojan Nenadovic,
zaista je neverovatno da ne vidite da najveci problem Srbije nije nepostojanje nekreditnog novca, vec kurs dinara i dvovalutnost sistema. Kada se drzava zaduzuje u svom novcu (dinarima) onda nova emisija novca ima smisla, ali dinarska emisija nema smisla ako su celokupna dugovanja u evrima. Usled postojanja monetarnog sidra, pre ili kasnije, svi novoemitovani dinari se pretvore u evro, evri izađu iz sistema (bilo putem povlacenja profita stranih banaka, bilo uvozom, bilo otplatom rata na dug), a onda to dovodi do potpunog kolapsa ionako propalih deviznih rezervi. Sve dok postoji fiksni devizni kurs i dvovalutnost sistema nikakve nove emisije dinara ne moze biti. Mi ne mozemo putem nove emisije dinara izvrsiti monetizaciju duga, niti stimulisati privredu, izvoz ili bilo sta drugo. Nama su vezane i ruke i noge, mi smo upali u duznicko ropstvo i spasa nam nema. Mi smo dovedeni u sah-mat poziciju da se srpska privreda moze spasavati samo novim zaduzivanjem u evrima, sto samo odlaze neminovni krah. Kriza nije zaobisla Australiju, nego je samo odlozena, a svako odlaganje krize pokusajima da se spasi visak proizvodnih kapaciteta u odnosu na globalnu kupovnu moc – mora doziveti neuspeh. Tacno je da se Kina razvija, ali se ona nije razvijala tako sto je stampala bezvredni novac, nego sto je svoju valutu konstantno drzala podcenjenom u odnosu na snagu svoje privrede. Oni su to uradili, ali nama to nije dozvoljeno. Mi ne kontrolisemo NBS, bankarski sistem je prodat bankarskom kartelu, uvoz je monopolizovan putem “ekskluzivnog prava distribucije”, trgovina je monopolizovana, privreda takođe, i u takvim uslovima krah se ne moze izbeći. Vas sistem nekreditnog novca moze funkcionisati samo u perfektnim uslovima: nepostojanje privatnih banaka, kontrola nad NBS, kurs dinara se koristi za odrzavanje nultog spoljnotrgovinskog deficita (sprecavanje da odlivom kapitala dodje do smanjenja novcane mase), nemogucnost zaduzivanja banaka i privrede u stranoj valuti itd.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 23 новембар 2009 09:57
паја патак
@ MIsa : Мислим да је и овај чланак г. Катића поводом кога водимо дискусију, одличан. Само сам желео да обратим пажњу на додатни аспект (менталитет). Нисам економиста, финансијски стручњак, социолог. Али – од шесте до тридесете године живео сам, а нешто мање од 10 година и радио у социјалистичком систему. То искуство је било непријатно, али драгоцено. После тога- више деценија живота и рада на Западу. Дакле: мислим да знам о чему говорим – а то је, да је владавина комуниста – од седам деценија (СССР) – до пет деценија (остале источноевропске земље) била успешна само у једном: однеговали су модел “новог човека“ – а то се најбоље види на примеру проблема после уједињења Немачке. Упркос истој народности, култури, историји (делом вери) и небројеним милијардама непрекидних улагања у Источну Немачку – ПРОСЕЧНИ источни Немац ни после 20 година не може себи да „нађе места“ у новим околностима. За Румуне с правом питате : „...ali oni su gasterbajteri po zapadnoj evropi i odlicni radnici, ono sto smo mi bili 70-tih godina, zasto dobro rade na zapadu a lose u Rumuniji?“ Прво – о нама: “ono sto smo mi bili 70-tih godina“. Јесте, одлазили су у великом броју незапослени и углавном недовољно квалификовани – али и врло велики број запослених и квалификованих, незадовољних животом и радом под социјалистичким системом је напустио посао и отишао – а они су углавном ти који су били успешни “...gasterbajteri po zapadnoj evropi i odlicni radnici...“. Изузетно важно: дошли су у средину у којој се ценио ред и рад и постојала добра организација државе и друштва. У социјализму су остали они који нису имали иницијативе и смелости, и они којима је све углавном било потаман. Питате: Mozda je ipak problem u sistemu koji smo prihvatili posle 89? Мислим да је баш обрнуто: Проблем је у систему од 1945.г. па надаље. Черчил (кога не волим, али....) о социјализму: „Социјализам је философија неуспеха, вера незнања и јеванђеље зависти; његова основна врлина је у подједнакој расподели беде“.
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 23 новембар 2009 13:29
stojan nenadović
Gospodine Dimitrije, država se ne zadužuje u dinarima. Ona dinare emituje kao nekreditni novac, tj. daje ih kao poklon. To nije bezvredni papir nego je to jedini pravi novac. Neka ostane sve kako jeste. Ali rezultati neće biti oni koje želi vladajuća nauka i politika. Desiće se nešto što niko nije hteo. Tako je to kroz celu istoriju. Ali ako bih ja uspeo da falsifikujem novac i u iznosu koji je dat mojom formulom ubacim ga u opticaj, desilo bi se čudo. I vlada i MMF ostvarili bi svoje ciljeve, prvi put u istoriji. Ubačeni novac zamenio bi deo poreza. Državi bi trebalo manje poreza. U cenama se ne bi nalazili ti porezi, jer nisu ni naplaćeni, pa su cene niže za potrošače a za proizvođače (prodavce) mogu biti veće nego što su sada, u poretku kreditnog novca. U cenama nema kredita i kamata jer je taj novac dobijen kao poklon, pa ne mora biti vraćen. Pošto je emitovana tačno potrebna količina novca, inflacija nije moguća. Neki ljudi su uštedeli novac i poverili ga bankama. Banke su iz tog novca dala kredit onima koji su tražili kredit. Ali to ne utiče na promaenu količine novca u opticaju, pa ni na nivo cena. Novac je samo prešao iz ruku zajmodavaca u ruke zajmoprimaca. Biagio Bossone, koj je bio izvršni direktor Svetse banke i MMF-a, a na kraju vođa radne grupe za izradu predloga za samt G-20, 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Sada se novac stvara u vidu kredita i kroz multiplikaciju kredita, čega više neće biti. Članak je uklonjen sa sajta Samita G-20, i nije bio na dnevnom redu toga Samita, ali je priložen grupi sajtova koji se odnose na nekreditni novac, i kojima se moj sajt nalazi na čelu, pa ga možete naći i uveriti se šta pričam. Istina se više ne može skrivati. Bossoneov predlog doći će na red nekog sledećeg Samita G-20. Da li ste sada razumeli o čemu se radi? Ako niste, čitajte dok ne budete razumeli.
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 23 новембар 2009 16:20
Dimitrije
Gospodine Nenadovicu, ne govorimo o istim stvarima i zato dolazi do nesporazuma. Za razliku od mnogih drugih, ja vas perfektno razumem. Ideja nekreditnog novca nije samo vasa ideja nego su se za nju borili i mnogi drugi, a sve to zapisano je i u Bibliji. Dake, sam Bog je unapred znao do cega ce dovesti zelenaski sistem i zato je strogo zabranio kamatu na pozajmljeni novac. To je tako, sve je jasno i tu nema nikakvog spora. Problem vaseg modela je u tome sto on moze da funkcionise samo ukoliko drzava ima kontrolu nad svojom valutom, drzavni bankarski sektor i uz plivajuci kurs dinara, a to kod nas nije slucaj. Nas spoljni dug se vec priblizio cifri od 35 milijardi dolara, otprilike 1/3 tog duga je drzavni dug a ostatak duga ide na privredu i stanovnistvo. Da li vidite u cemu je problem? kako vratiti dug od 35 mld dolara ako su nase ukupne devizne rezerve 10 mld dolara? Mozete stampati i poklanjati dinara koliko god hocete ali dug u evrima ne mozete nikad vratiti. Niko u svetu vam nece prodati evro za dinare, i da bismo vracali evrodug potrebno je da nesto proizvedemo i izvezemo. Da bismo vracali dug potrebno je da vise izvozimo nego sto uvozimo, ali je nasa privreda do te mere razorena da je to prakticno postalo nemoguce. Nas spoljnotrgovinski bilans je konstantno u minusu, tj. uvozimo duplo vise nego sto izvozimo, sto znaci da mi nastavljamo da tonemo. Kako je moguce da uvezemo duplo vise robe nego sto izvezemo? Kako je moguce da potrosimo duplo vise nego sto zaradimo? Sve na racun duga koji nikada necemo moci vratiti i na racun rasprodaje drzavne imovine. Naravno, to u normalnim uslovima ne bi bilo moguce jer bi odgovorna drzava uvek trosila samo ono sto ima, tj. vodila bi politiku nultog spoljnotrgovinskog deficita. Nazalost, mi nemamo normalnu drzavnu vlast, vodjena je naopaka makroekonomska politika, i sada se nalazimo tu gde jesmo. Model nekreditnog novca je rezervisan za jedan bolji, pravedniji, biblijski svet, a ne za vreme i svet u kome sada zivimo.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 23 новембар 2009 20:42
stojan nenadović
Gospodine Dimitrije, nekreditni novac je poklon a ne beskamatni kredit, kao u Bibliji i u Islamu. Novac kao poklon će biti uveden i svaka država će praviti novac po potrebnoj formuli tako da će odnosi među valutama biti uvek isti. Niko neće imati inflaciju. Valute će se prevoditi jedna na drugu onako kako se prevode različiti jezici. Biće kao da ceo svet ima istu valutu. Ova kriza je počela zato što su SAD povukle 18% novca iz opticaja. Kad je to videla Australija, ona je ubacila 40 milijardi dolara, što je 4% DBP. Mi smo u decembru 2008. godine imali 240 milijardi dinara novca u opticaju a u januaru 2009. godine imamo 210 milijardi dinara. Kad je Australija ulivala novac u opticaj, mi smo ga povlačili. Iskazano u evrima, mi smo imali 3,3 milijarde evra novca u opticau, a to je smanjeno na 2,15 milijardi. To je smanjenje od 35%. Čudim se kako smo uopšte živi. Poslodavci nemaju para pa vrše samoubistva. Radnici nemaju para pa štrajkuju i seku prste. Mi se zadužujemo za budžetski deficit. Taj deficit iznosi onoliko koliko nam je novca povučeno iz opticaja. Taj novac treba da nam se vrati kao poklon. Mi smo trebali da emitujemo nekreditnog novca koliki nam je budžetski deficit. I da se ne konsultujemo sa MMF-om. I da ne tražimo zajmove. Možda nas niko ne bi ni pitao šta radimo. Ako bi MMF to znao i pitao šta radimo, Boris Tadić, koji je upravo potpisao strateški sporazum sa Kinom mogao je da kaže da smo to videli od Kineza. Mladen Banjac je nedavno napisao da Kinezi 25% novca emituju kao poklon. Da li ste to videli?
Sve što smo uradili, neka tako ostane. Ali počnimo da emitujemo nekreditni novac i videćemo kako se situacija postepeno popravlja. Nezaustavljivo.
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 23 новембар 2009 23:34
Dimitrije
Gospodine Nenadovicu, samo ono sto je vase mozete nekome poklanjati. Ako poklanjate novac iz nove emisije novca onda ste time oporezovali celokupno stanovnistvo da biste nekim kategorijama stanovnistva poklonili novac. Ako je to tako, zasto onda ne koristite fiskalnu politiku umesto sto koristite jedan linearni model oporezivanja kao sto je nova emisija novca? Ova kriza nije pocela time sto su SAD iz opticaja povukle 18% novca, vec zbog toga sto je u prethodnom periodu vodjena izrazito inflatorna politika (politika jeftinog novca). Biznis ciklusi ne pocinju od korekcije, vec od momenta upumpavanja u sistem novca bez pokrica. Povlacenje novca nije uzrok, vec posledica. Kolicina novca u opticaju je potpuno nebitna. Svaka kolicina novca u opticaju je podjednako dobra ukoliko se do nje dodje postepno a ne po “boom and bust” principu. Vidim da uporno ignoriste probleme dvovalutnosti sistema, kursa dinara, spoljnog duga i deviznih rezervi, i onda je potpuno jasno zasto donosite pogresne zakljucke. Razmatranje zatvorenih sistema je korisno za utvrdjivanje odredjenih zakonitosti, ali se za donosenje prakticnih odluka moraju analizirati otvoreni sistemi. Pominjete analizu Mladena Banjca ali donosite pogresne zakljucke. Dajte mi u ruke kinesku centralnu banku i unisticu Kinu isto kao sto je zapad unistio nas. Da li bi Kina bila ovo sto je danas da je prodala bankarski sektor kao sto smo ga mi prodali? Sta bi se desilo da je Kina vodila politiku precenjenog juana kao sto mi vodimo politiku precenjenog dinara? Odgovorite na ova pitanja i sve ce vam biti jasno. Dajte mi primer barem jedne drzave koja je zamrznula kurs svoje valute u neravnoteznom stanju (platni deficit) a da se kasnije razvijala i stvorila suficit. Ja za takav primer ne znam, ali znam mnogo primera gde je precenjen kurs domace valute unistio privredu tih drzava. Kurs dinara sluzi kao ventil za uspostavljanje ravnoteze, i ako njega zamrznemo na precenjenom novou – slom je neminovan.
Препоруке:
0
0
24
уторак, 24 новембар 2009 00:10
Nikola Turajlić
@ Misa
Pročitavši tvoju "bojažljivu obranu" komunističke radničke klase zbog propasti tranzicije u komunističkim državama, a povodom "anateme" ove od strane ekonomskog naturšćika paje patka, nisam smatrao da ista zaslužuje bilo kakovi komentar.
Medjutim tvojim komentarom na tekst Evolucija ekonomije ti si me potpuno šokirao, jer tako radikalnog tumača Marksove ekonomske teorije nisam sreo u posljednjih četrdest godina.
Istina i za mene je nesporno da je uzrok SEK-e hiperprodukcija, što proizlazi i iz Marsove teze o nužnoj neravnoteži izmedju proizvodnje i potrošnje.
Medjutim neshvatljivo mi je tvoje uvažavanje argumentacije koju iznosi čovek koji je, nakon što je izašao iz kanala i stojao za strojem nekoliko decenija dobio 1.000 EUR penziju, fasciniran jadnom kapitalističkom medijskom propagandom, došao do umnih zaključaka o nepogrešivosti i večnosti kapitalizma, te da su svi problemi savremenog društva posledica zaostavštine komunizma.
Iz toga što ti je i Marksov Kapital lektira zaključujem da si široko obrazovan čovek kojem ne priliči, rekao bih, "ponizni ton" u raspravi koju si vodio sa sveznajućim Jugo paja patkom.
Препоруке:
0
0
25
уторак, 24 новембар 2009 13:37
stojan nenadović
Gospodine Dimitrije, ja nisam vlasnik nekredtnog novca i ne poklanjam ga ja. Nekreditni novac potiče iz porasta ekonomske racionalnosti, što znači da je on proizvod rada ljudi kao što je bio Nikola Tesla, i njegovom emisijom nije niko oporezovan, nego je on poklon za sve. Državi nadomešćuje poreze, kupcima nudi jeftinije cene, proizvođačima donosi veće profte, jer su im porezi manji a nemaju dugove i kamate. Svi dobijaju poklon iz nekreditnog novca. Na sadašnjem stepenu razvitka nekreditni novac je uslov normalne reprodukcije društva. Conditio sne qua non. Bez inflacije, bez deflacije, bez privredne krize.
Potrebna je skromna stopa rasta nekredtnog novca koja isključuje svaku monetarnu politiku. Još je Milton Fridman uočio da je monetarna politika više štetna nego korisna. Ona deluje sa zakašnjenjem i zato naizmenično dolivanje novca u opticaj i povlačenje novca iz opticaja, samo stvara haos u privrednim kretanjima. Realno se emituje nekredtni novac i kad se, ovako kao sada, besomučno doliva novac u opticaj. Nekreditnog novca ima kod budžetskog deficita, kod otpisa duga, kod svih oblika deficita, itd.
Препоруке:
0
0
26
уторак, 24 новембар 2009 13:49
паја патак
@Nikola Turajlić : У мом одговору @ Misi сам искрено признао да немам никаквих формалних економских, финансијских, социолошких квалификација, а то се – уосталом, од једног патка не може ни очекивати. Пошто сам некако успео, чак и онда када је то било обавезно, да изврдам и не прочитам ни један ред из Марксовог учења и његове тезе ( по Вама “Marsove?“) , не могу ни на основу оног што рекосте: ...“hiperprodukcija, što proizlazi i iz teze o nužnoj neravnoteži izmedju proizvodnje i potrošnje...“ да пружим одговор. За мене је све то абракадабра, као и философирање. Наши, пачји, мозгови су премали за ту врсту напора – ми реагујемо интуитивно, и на основу сопственог искуства. Због тога остајем при ставу да је један од важнијих узрока заостајања у друштвима бивших социјалистичких земаља вишедеценијска комунистичка диктатура која је резултирала и у знатним променама менталитета становништва. Док се то не залечи – бољитка неће бити. Што се капитализма тиче – имате право. Па – код нас у Патковграду капитализам траје већ вековима! Он је, за разлику од идиотског социјализма, еластичан и прилагођава се времену. Мој ујка Баја Патак је јако добар и сваког месеца ми удељује по који златник из свог великог базена пуног златника у коме воли да се брчка, па тако некако састављам крај с крајем, уз ону - што рекосте “...1.000 EUR penziju, fasciniran jadnom kapitalističkom medijskom propagandom..“ Међутим, у својој луцидној анализи сте у једном погрешили. Кажете: “ čovek koji je, nakon što je izašao iz kanala i stojao za strojem nekoliko decenija...“ . Зашто би један патак излазио из канала, кад му је после напуштања устајале социјалистичке баре, у каналу добро, а Патковград их је пун.? Да се послужим Вашом терминологијом: никада „ni gumb na stroju“ нисам притискао. Фабрике сам виђао само споља, и то невољно Иначе, из Вашег текста слутим неки Ваш презир према радничкој класи. Па, каква сте то онда њена авангарда? Одговор: nepatvoreni марксиста.
Препоруке:
0
0
27
уторак, 24 новембар 2009 14:51
Vladimir Dž
Što se ove teme tiče biću veoma kratak. Treba samo istorijski pogledati koliko su držali nekretnina i zemlje pre 100 godina prosečni gradnjani Amerike a koliko danas. U pitanje je kolosalna pljačka epskih razmera zasnovana na piramidalnoj shemi dodavanjem njihovog novca u naše monetarne tokove i izazvati krizu (kao u americi 1929) povlačenjem (ili velikim dizanjem kamata što dodje na isto) novca iz opticaja tako da se ne mogu vratiti svi krediti i zapleniti pravu imovinu preko tzv novca. Treba samo uraditi statistički pregled vlasničkih odnosa u americi pre 100, 150, 200 godina i danas i videti da su skoro svi stanovnici severne amerike danas podstanari u kućama koje banke izdaju. To je recept i za nas, a političke partije su tu da nam daju sedative dok se ne prilagodimo Matrixu. Ko ne vidi ovo, neka popije plavu pilulu.
Препоруке:
0
0
28
среда, 25 новембар 2009 00:15
Nikola Turajlić
@ paja patak
Kako sam samo nešto pismeniji prosečni čovek, to odustajem od svake dalje rasprave i priznajem te pobednikom na izdržljivost.
Kako se svaka logika razbija o tvoje "empirijske spoznajne metode", to će zbog tebe radnici iz komunističkih zemalja ostati večno anatemisani.
.jpg)
Ovde se već odavno više niko ne smeje "komunistima" i sve češće se postavljaju neugodna pitanja pre nedodirljivim junacima.
Класичан пример лова на вештице и бабароге.Не постоје,ал се ипак криве за све,против њих је све дозвољено.
Комунизам никад и није имао за циљ да створи "ефикасну" привреду са "позитивним" робовласничким устројством по забитима Трећег света.
А заиста не знам бољи пример живота у лажи и самообмани од живота на кредит.
Тако либералан и демократски метод самоубиства...
Poenta teksta je da su u vreme socijalizma sve te zemlje ostvarivale veci rast BDP. To je isti narod tako da ne moze da se pozivamo na mentalitet. Kina je socijalistiska zemlja sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji i postize najbolje rezultate u svetu. Vijetnam je takodje socijalisticka zemlja, a napreduje istim tempom kao Kina. Mozda je problem u politickim i ekonomskim sistemima koje su ove zemlje izgradile posle 1989?
Где је проблем?
Проблем је у схваћању да је БДП једино мерило успешности зарад чега све остало треба занемарити. Ситуација показује и да није баш тако и да су важне и неке друге друштвене вредности. Те друге друштвене вредности о којима нико из стручне јавности не сме ни да зуцне су уграђене у економије земаља у Азији а поготово у Кини.
Сада је на стручним људима да открију шта је то и како да се пелцер пресади у Европу.
Речене вредности које су у социјалиизму постојале су темељно разграђене у транзицији ради изградње либералног концепта капитализма у "заосталим" социјалистичким земљама.
Људи то инстиктивно схватају и долазе до закључка
"
Пред нама су бурна времена.
U tekstu čak ni ne spominje Srbiju, koja je jedna od "najuspešnijih" tranzicijskih država.
No kakovi to autor odgovor drži u rukavu, a zašto nisu potrebne nikakove naučne rasprave, već znanje prosečnog studenta ekonomije.
Tranzicija je provodjena u skladu sa Vašintonskim konsenzusom (MMF biblijom), a što znači otvaranje domaćeg tržišta, privatizacija i stabilan kurs domaće valute.
Otvaranjem tržišta je postignuto to da je ugušena domaća industrija, koja zbog zastarele tehnologije, nije bila u stanju nositi se sa konkurencijom iz inostranstva.
Privatizacijom je postignut primarni cilj da strateške državne firme preuzmu multinacionalne kompanije radi ostvarivanja monopolne rente, dok je većina ostalih privatizovanih proizvodnih firmi ili zatvorena ili radi smanjenim kapacitetom s decimiranim brojem radnika.
Stabilni kurs domaće valute, uz stalnu inflaciju, uzrokovao je neprodajnost domaćih proizvoda kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, što je izazvalo dalje propadanje domaće industrije koja se temeljila na domaćim imputima.
Toliko hvaljene grinfield investicije u proizvodnju, zbog najmodernije tehnologije, zapošljavaju mali broj radnika s niskim platama, što ne izaziva veliki rast BDP kako se to misli, pogotovo što matične firme manipuliraju s profitom.
Dakle što je to u naših srednjoevropskih tigrova i ostalih zveri uzrokovalo porast BDP. Narodski rečeno troškarenje sredstava dobijenih od privatizacije i kredita i sve je bilo "idealno" dok su ova pristizala.
Takodjer nije bio zanemarljiv efekt zapošljavanja u zapadnoevropskim zemljama, dok je to trajalo.
Navednim sredstvima od privatizacije, kreditima i doznakama zaposlenih iz inostranstva gradjeni su autoputevi, sportski stadioni, administrativne zgrade, stanbeni objekti, rekonstruirane i fasadirane stare zgrade, kupovani luksuzni auti, stanovi, poslovni prostori, bela i "crna" tehnika, turistička putovanja i nebrojene druge stvari.
Uvoznim, veletrgovinskim i maloprodajnim maržama, kamatama na kredite, gradjevinsim i svakim drugim maržama se stvarao BDP, na jednoj strani a ostale zadužene države, firme i gradjani na drugoj strani.
Tako je i gradjanin, koji je kreditnom karticom podigao novac iz bankomata i opio se u krčmi, stvarao BDP putem kamata i provizije banci i marže ugostitelju.
Medjutim, nastupanjem svetske finansijske a zatim i ekonomske krize, prekinuta je kreditna euforija banaka i BDP se sveo na njegovu realnu veličinu, što znači da je u nekim zemljama čak i manji nego pred stupanjem u "svetlu tranzicijsku" budućnost.
Takodjer zbog kriza su se vratili kući i mnogi zaposleni u inostranstvu zbog čega su (kao i zbog smanjenih zarada) opale njihove doznake i povećala se nezaposlenost.
Gore navedeno je neosporivo i ukazuje na trend daljeg "negativnog rasta", a optimističke izjave o oporavku svetske i domaće elite spadaju u sferu naučne fantastike.
Toliko spominjana "enigma" kineskog ekonomskog rasta i u SEK-i je samo za neoliberalne analitičare "neprovidna".
Totalitarni kineski komunistički režim (a sada i vietnamski) nisu shvatili i prihvatili tranzicijske vrednosti, već su jednostavno ponudili jeftinu odgovornu radnu snagu i inpute "tranziterima" koji su ovo oberučke prihvatili. Jeftinu robu su nakon toga distribuirali u svoje matične i tranzicijske države, kao i ostatak sveta i na ovom ostvarivali lepu zaradu. Za učinkovanja SEK-e jeftina kineska roba je nenadomestiva na tržištu jer osiromašeno stanovništo ne može "hodati golo i boso".
Hvala ti što si nam otkrio glavni uzrok neuspeha tranzicije tj. da su za isto krivi radnici s komunistričkim navikama.
Ja glupak sam stalno mislio da krivnja nije u njima, jer je milion zaposlenih iz Juge u zapadnim zemljama bilo priznato kao odgovorni radnici.
Zahvaljujući tebi shvatio sam da su i "atlanski tigrovi" (Irska i Island) pali na koljena zbog velikog broja radnika iz bivših komunističkih zemalja.
Verujem da u bivšim komunističkim zemljama neće svanuti, dok se tranzicijom ne eutanazira komunistički radni talog, a to će se dogoditi, nadam se, relativno brzo, nakon čega će nastupiti svetla kapitalistička budućnost.
@ soc-komunistički nostalgičari
Naricanje za socijalizmom i prizivanje njegovog povratka je besmisleno. To je isto kao jadikovanje starih ljudi za nepovratnom mladošću.
Činjenica da se za socijalizma živelo podnošljivo i sigurno ne znači da je isti sistem bio produktivan i dugotrajan. Socijalizam je kako sistem bio potrošen i njegova degresija je bila stalna tako da bi to završilo kao u Rumunjskoj ili slično.
@Misa : БДП је сигурно једно од важних мерила, али његова висина НЕ МОРА да се директно одражава на начин и околности живота људи . нпр. у земљи која је „ socijalistiska zemlja sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji i postize najbolje rezultate u svetu.“ Осврните се око себе и погледајте оне Кинезе који су доспели у Србију – видите под којим условима они живе и тргују, само да би некако саставили крај с крајем и (бар за сада) се задовољавају тиме. Како то – зашто су отишли из такве идеалне средине са рекордним растом БНП-а, социјализмом и „ sa vise od 70% drzavnog vlasnistva u sredstvima za proizvodnji“?
@ Бранко: добрим делом се слажем.
@ Nikola Turajlić ми иронично каже: „ Hvala ti što si nam otkrio glavni uzrok neuspeha tranzicije tj. da su za isto krivi radnici s komunistričkim navikama. Ja glupak sam stalno mislio da krivnja nije u njima, jer je milion zaposlenih iz Juge u zapadnim zemljama bilo priznato kao odgovorni radnici.“ Одговарам: Молим лепо, нема на чему. Али, остајем при тврдњи да је промена менталитета настала као последица вишедеценијске комунистичке диктатуре ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ узрока (не и једини!). Оно о милиону запослених из Југе који су били признати као одговорни радници је важан аспект: велики део њих је отишао на Запад јер нису , на овај, или онај начин били задовољни у социјализму – дакле, њихов менталитет се није уклапао у онај „пожељан“ од стране комунизма. Зато су у новој средини и били признати као одговорни радници и великим делом се у њу и уклопили.
Na moju pohvalu ti odgovaraš ubitačnim sarkazmom i argumentacijom.
Ti si mi sada razbio i moje verovanje o tome da su neuspehu tranzicije doprineli neoliberalni ekonomski eksperti koji su kreirali i provodili tranzicionu ekonomsku politiku. Sada mi je jasno zašto nisu uspeli privatizacioni biznismeni koji su, lege artis, stvarali i provodili biznis planove, da bi im to pognojili komunistički neradnici.
Tvoje razjašnjenje da su Jugovići bili radnička elita uverilo me je da ne trebam verovati vlastitim očima, ušima i razumu. Naime kao savremenik ekonomske emigracije poznavao sam mnogo ovih i znao da je većina njih išla napolje, jer se nisu mogli zaposliti.
Dozvoli da zatražim od tebe razjašnjenje u kakovom su to vanzemaljskom ambijentu "uzgajani" kineski radnici, koji su, po mojoj neznalačkoj spoznaji, vredniji i odgovorniji, kako od zapadnih tako i "tranzicijskih" radnika.
Šeta je što srpski tranziteri nisu imali na uvidu tvoju ocenu domaće radničke klase, pa bi sigurno uvezli milion Kineza, jer bi to bio jedini produktivni uvoz.
@ Stojan Nenadović
Gospodine Nenadović imam neugodan osećaj da nas dvojica postajemo pomalo zamorni za čitaoce NSPM saita sa svojim tezama o nekreditnom novcu (Vaša) i potrošenosti kapitalizma (moja). Ako ste uistinu hteli moje mišljenje o nekreditnom novcu, isto Vam prezenitiram kako sledi:
Ideja o nekreditnom novcu je teoretski neosporiva, ali u praksi neprovediva.
Država može emitirati nekreditni novac za pokriće nedostatka zbog povećane vrednosti roba u prometu.
Kako banke stalno emitiraju kreditni novac u vidu kredita, minusa na platnim karticama, čekovima, koji takodjer pokrivaju uvećanu vrednost roba na tržištu, nastao bi problem viška novca i time prateće inflacije.
Dakle jedino realno rešenje za korištenje nekreditnog novca je zatvaranje banaka i svih dugih kreditnih institucija i stvaranje nekakove SDK, koja bi davala beskamatne kredite.
Ovako nešto je neprovedivo i zato samo gubite vreme.
Ja ne tražim revoluciju niti ukidanje banaka, niti beskamatni kredit. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se novac dodaje u opticaj po navedenoj formuli,
inflacija nije mogua. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači (prodavci) dobijaju više nego što je to danas, u sistemu u kojem se novac emituje u obliku kredita, pa kredit sa kamatom opterećuje cenu, čega kod nekreditnog novca nema. Nekreditni novac kao poklon je samo novododati novac, prema formuli koju sam dao. Ako neko uštedi od novca koji je u opticaj ušao kao poklon, i taj novac poveri banci da ga čuva uz kamatu, a banka ga pozajmi onome ko traži taj novac, takođe uz kamatu, to nema veze sa nekreditnim novcem o kojem ja pričam. Nekreditnim novcem se ne stvara inflacija ako je emitovano novca koliko predviđa data formula a kredit koji daju banke ne povećava količinu novca u opticaju jer banke daju kredita koliko imaju ušteđenog novca od novca koji je već bio u opticaju. Biagio Bossone koji je bio izvršni direktor Svetske banke i MMF-a i na kraju vođa radne grupe koja je pripremala teze za Samit G-20, je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Danas se novac stvara kao kredit, ali ne kao kredit sa pokrićem nego se vrši multiplikacia kredita, samo pokrivena obaveznom rezervom, dok je sve iznad obavezne rezerve novac koji nije smeo biti emitovan, i koji stvara inflaciju i haos. Treba razdvojiti stvaranje novca od pozajmljivanja novca, kako je napisao Bosone. I to je sve. I to je jedino što treba.
Ali rezultati istocne evrope su veoma losi, ako je narod kriv onda su ove zemlje osudjene na stalno zaostajanje i siromastvo. Bolje je pogledati zasto se to desava i naci resenje nego sve svaljivati na narod. Rumuni su poprilicno neuspesni i zemlja im je u krizi, ali oni su gasterbajteri po zapadnoj evropi i odlicni radnici, ono sto smo mi bili 70-tih godina, zasto dobro rade na zapadu a lose u Rumuniji?
Mozda je ipak problem u sistemu koji smo prihvatili posle 89?
zaista je neverovatno da ne vidite da najveci problem Srbije nije nepostojanje nekreditnog novca, vec kurs dinara i dvovalutnost sistema. Kada se drzava zaduzuje u svom novcu (dinarima) onda nova emisija novca ima smisla, ali dinarska emisija nema smisla ako su celokupna dugovanja u evrima. Usled postojanja monetarnog sidra, pre ili kasnije, svi novoemitovani dinari se pretvore u evro, evri izađu iz sistema (bilo putem povlacenja profita stranih banaka, bilo uvozom, bilo otplatom rata na dug), a onda to dovodi do potpunog kolapsa ionako propalih deviznih rezervi. Sve dok postoji fiksni devizni kurs i dvovalutnost sistema nikakve nove emisije dinara ne moze biti. Mi ne mozemo putem nove emisije dinara izvrsiti monetizaciju duga, niti stimulisati privredu, izvoz ili bilo sta drugo. Nama su vezane i ruke i noge, mi smo upali u duznicko ropstvo i spasa nam nema. Mi smo dovedeni u sah-mat poziciju da se srpska privreda moze spasavati samo novim zaduzivanjem u evrima, sto samo odlaze neminovni krah. Kriza nije zaobisla Australiju, nego je samo odlozena, a svako odlaganje krize pokusajima da se spasi visak proizvodnih kapaciteta u odnosu na globalnu kupovnu moc – mora doziveti neuspeh. Tacno je da se Kina razvija, ali se ona nije razvijala tako sto je stampala bezvredni novac, nego sto je svoju valutu konstantno drzala podcenjenom u odnosu na snagu svoje privrede. Oni su to uradili, ali nama to nije dozvoljeno. Mi ne kontrolisemo NBS, bankarski sistem je prodat bankarskom kartelu, uvoz je monopolizovan putem “ekskluzivnog prava distribucije”, trgovina je monopolizovana, privreda takođe, i u takvim uslovima krah se ne moze izbeći. Vas sistem nekreditnog novca moze funkcionisati samo u perfektnim uslovima: nepostojanje privatnih banaka, kontrola nad NBS, kurs dinara se koristi za odrzavanje nultog spoljnotrgovinskog deficita (sprecavanje da odlivom kapitala dodje do smanjenja novcane mase), nemogucnost zaduzivanja banaka i privrede u stranoj valuti itd.
Sve što smo uradili, neka tako ostane. Ali počnimo da emitujemo nekreditni novac i videćemo kako se situacija postepeno popravlja. Nezaustavljivo.
Pročitavši tvoju "bojažljivu obranu" komunističke radničke klase zbog propasti tranzicije u komunističkim državama, a povodom "anateme" ove od strane ekonomskog naturšćika paje patka, nisam smatrao da ista zaslužuje bilo kakovi komentar.
Medjutim tvojim komentarom na tekst Evolucija ekonomije ti si me potpuno šokirao, jer tako radikalnog tumača Marksove ekonomske teorije nisam sreo u posljednjih četrdest godina.
Istina i za mene je nesporno da je uzrok SEK-e hiperprodukcija, što proizlazi i iz Marsove teze o nužnoj neravnoteži izmedju proizvodnje i potrošnje.
Medjutim neshvatljivo mi je tvoje uvažavanje argumentacije koju iznosi čovek koji je, nakon što je izašao iz kanala i stojao za strojem nekoliko decenija dobio 1.000 EUR penziju, fasciniran jadnom kapitalističkom medijskom propagandom, došao do umnih zaključaka o nepogrešivosti i večnosti kapitalizma, te da su svi problemi savremenog društva posledica zaostavštine komunizma.
Iz toga što ti je i Marksov Kapital lektira zaključujem da si široko obrazovan čovek kojem ne priliči, rekao bih, "ponizni ton" u raspravi koju si vodio sa sveznajućim Jugo paja patkom.
Potrebna je skromna stopa rasta nekredtnog novca koja isključuje svaku monetarnu politiku. Još je Milton Fridman uočio da je monetarna politika više štetna nego korisna. Ona deluje sa zakašnjenjem i zato naizmenično dolivanje novca u opticaj i povlačenje novca iz opticaja, samo stvara haos u privrednim kretanjima. Realno se emituje nekredtni novac i kad se, ovako kao sada, besomučno doliva novac u opticaj. Nekreditnog novca ima kod budžetskog deficita, kod otpisa duga, kod svih oblika deficita, itd.
Kako sam samo nešto pismeniji prosečni čovek, to odustajem od svake dalje rasprave i priznajem te pobednikom na izdržljivost.
Kako se svaka logika razbija o tvoje "empirijske spoznajne metode", to će zbog tebe radnici iz komunističkih zemalja ostati večno anatemisani.