Својевремено кад је могу рећи под Титовом командом напшрављено бродоградилиште у Краљевици они су имали унапред уговорене послове односно бесплатно тржиште за нардних тридесет година. То је било на основу договора Тита и Брежњева. Иначе га не би градили.
Раљспоадом СССР-а Краљевица која уме да прави мале бродове није имала више коме да их прода и затворила се.
Или сарајевски ТАС. Они су производили фолксвагене, касније голфове. И сада има голфова 2 који добро иду приоизведени у Сарајеву. Али трржиште за сарајевске голфове се смањило. Ко хоће голф купује направљен у Немачкој. И сарајевски таАС не производи фолксвагенеове голфове.
Значи они неће, а Хрватска хоће. Неће ни Хрватска самоп набијају цену Србији, да би Србија понудила виоше субвенције.
Препоруке:
1
1
2
уторак, 22 октобар 2019 11:22
пензионер Цвико,
@синиша,
Исправка,
За време социјализма "Титово бродоградилиште" градило је бродове до 120м дужине. Није га основао Тито већ Цар Карло шести 1729г. ... Данас се зове "Бродоградилиште Краљевица", у власништву фирме "Д...". (Нећемо их рекламирати). За време Тита у Краљевици су саграђени (склопљени?) руски моторни чамци типа "ОСА" а касније су грађене ракетне топовњаче, серија "Раде Кончар". Ове топовњаче памтим по изјави једног адмирала који је казао да су ти бродови производ домаће памети... Ако изузмемо ел.енергију, тех. гасове укључиво компримирани ваздух, воду, јефтину радну снагу, све остало од почетног цртежа преко, лимова, мотора и све остале опреме било је из иностранства. Толико о домаћем производу.
Препоруке:
6
0
3
уторак, 22 октобар 2019 11:23
Ко ће да ради у тој фабрици?
Све што вреди побеже у бели свет - са пасошем ЕУ.
Још горе него овде код нас.
Препоруке:
5
0
4
уторак, 22 октобар 2019 13:37
синиша @ пензионер Цвико
Не величам ја Тита,нити истичем вредности тог система. Једноставно су биле добре геостратешке околности, није било рата четрдесет година па се радило, зарађивало, учило а богами и путовало и одмарало. Мислим на већину обичних грађана и породица у које и ја спадам.
Бродоградилиште Краљевица ма ко да га је основао и кад је након договора Тита и Брежњева направило стотине малих бродова, вероватно и тих до 120 м небитно, али поента је у ДУГОРОЧНОМ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ДУГОМ ПЛАСМАНУ ВЕЛИКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ПОЗНАТОМ КУПЦУ СССР, ИАКО НЕ ЈЕДИНО ЊЕМУ, ШТО ЈЕ ДОНЕЛО ТОМ КРАЈУ, РИЈЕЦИ И ХРВАТСКОЈ МИЛИОНЕ И МИЛОНЕ ДОЛАРА.
Дакле реч је о основном КАПИТАЛИСТИЧКОМ ПРИНЦИПУ 1. познат купац, 2. затим производња. Никако обрнуто. Обрнуто зачи пропаст.
Реч је о фолксвагену данас уСрбији или Хрватској.
Наши хоће да 1. направе погон и 2. да онда траже коме ће продати.
То Хрвати неће да учине ни случајно, а Срби, односно СНС власти хоће што је још једна катастрофа у најави.
Препоруке:
2
1
5
уторак, 22 октобар 2019 14:45
Po
@cviko
Brodogradilište u Kraljevici je bilo dok se nije nedavno ugasilo u samostalnoj Hrvatskoj najstarije brodogradilište u Europi s najdužim kontinuitetom proizvodnje brodova. Tito je samo nakratko radio u njemu a nekima je to bila motivacija više da ga unište.
Препоруке:
2
0
6
уторак, 22 октобар 2019 15:04
paja
Ideja da se VW dovede u Srbiju svakako jeste dobra. Mislim da to ne treba posebno ni obrazlagati. Srbija nece biti zaduzena za prodaju niti ce biti upletena u poslovanje te fabrike - time ce se baviti Nemci. Srbija mozda dobije nesto malo para od poreza (ako ih bude uopste naplacivala) i otvorice se nekoliko hiljada radnih mesta gde ce nasi ljudi moci da rade i uce. I to je vec nesto ...
Medjutim, otvaranje takve fabrike je uvek i politicko pitanje. A nase sanse u konkurenciji sa Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom su jako male. Mozda je izvesna prednost nas ugovor sa Rusijom koji dozvoljava povlascen izvoz ali i taj ugovor nije tako jednostavan i zahtevao bi dosta priprema da bi se beneficije iz tog ugovora zbilja mogle iskoristiti. Zato se ne treba previse nadati ...
Препоруке:
1
2
7
уторак, 22 октобар 2019 15:47
Tarabuc
Samo nemoj da dodje u Srbiju košta će ovu sirotinju svakog po 200 evra a srbija od toga neće imati ništa fijat je najbolji dokaz za to,Blago okupatorima kad se kolonije takmiče koja će zemlja dati više novca za tudju industeiju dok domaća nestaje.
Препоруке:
3
1
8
уторак, 22 октобар 2019 16:08
Zato se i radikali
Једноставно су биле добре геостратешке околности, није било рата четрдесет година па се радило, зарађивало, учило а богами и путовало и одмарало.
WoYwodine i Acine strUje bore za mir i stabilnost.
Jedino U tim Uslovima mogu se namagnetisati i namamiti investitori, tUristi, pedofili, narkomani, seksUalizovani i naravno fabrikanti koji tragaYU za sUbvencijama.
Препоруке:
1
0
9
уторак, 22 октобар 2019 16:15
Eho
Mislim da su šanse hrvatske vrlo male da dobije jednu takvu greenfield investiciju jer da bi pobijedili konkurenciju treba ozbiljna priprema za ponudu,dobra analiza konkurencije i ponuda izvan očekivanih benefita. RH je skupa po pitanju rada, a najkvalitetniji kadar se ionako iselio. Osim toga u RH nema nikoga ozbiljnog da napravi ponudu koja može uspjeti. Pa oni nisu mogli kupiti 12 aviona od Izraela,zatim su zalaufali priču o kineskoj kupnji brodogradilišta da na kraju od toga nema ništa i to upravo ministar Horvat koji je ugostio Nijemca. Sve su to s hrvatske strane nekakve pričice kojima se zabavlja javnost par mjeseci i na kraju ništa. U RH su se pregovori uvijek vodili da bi se nešto prodalo ili dalo a da bi se dobilo toga nije do sada bilo. Struju uvoze a da bi došla auto industrija treba domaća stabilna proizvodnja kao u Slovačkoj. Ni Srbija neće dovući VW zbog velikih političkih rizika i vrludanja u geopolitici. Bugarska ima dobre šanse,ima morsku luku i velik ljudski resurs
Препоруке:
3
0
10
уторак, 22 октобар 2019 17:07
пензионер Цвико,
@синиша,
Тај тридесет годишњи анражман није постојао. Потражио сам сајтове "бродоградилиште Краљевица и Титово бродоградилиште". Тек од 1974 Краљевица је почела производњу за СССР серијом путничко теретних бродова, 10 ком. плус ремонт. Суштина приче је у следећем: СФРЈ је са својим девизама куповала бродску опрему на западу, чиме су Совјети штедели своје девизе, уграђивала је у бродове за СССР а заузврат куповали смо њихову ратну технику. Уз опрему ишла је и техничка документација која је СССР стручњцима помогла у развијању њихових производа или им је бар пружила могућност за то. Хрвати су били против тога па су викали "где су наше девизе"? И то је један од елемената њиховог познатог понашања... Тачно је да су девизе зарађене у туризму биле значајна ставка али исто тако и извоз наоружања и борбене технике уопште представљао је много значајнији износ. Због тога нас је ам. војна индустрија и напала. Ово је дуга прича а може се написати и посебан текст...
Препоруке:
4
0
11
уторак, 22 октобар 2019 18:09
пензионер Цвико,
Најновије вести на тему "Фолксваген", ништа од трке. Ово говори колико су људи са врха власти наивни и површни у процени. А ко зна, можда су онима који одлучују понудили мало. Образ у "Фолксвагену" кошта много више???
.jpg)
Раљспоадом СССР-а Краљевица која уме да прави мале бродове није имала више коме да их прода и затворила се.
Или сарајевски ТАС. Они су производили фолксвагене, касније голфове. И сада има голфова 2 који добро иду приоизведени у Сарајеву. Али трржиште за сарајевске голфове се смањило. Ко хоће голф купује направљен у Немачкој. И сарајевски таАС не производи фолксвагенеове голфове.
Значи они неће, а Хрватска хоће. Неће ни Хрватска самоп набијају цену Србији, да би Србија понудила виоше субвенције.
Исправка,
За време социјализма "Титово бродоградилиште" градило је бродове до 120м дужине. Није га основао Тито већ Цар Карло шести 1729г. ... Данас се зове "Бродоградилиште Краљевица", у власништву фирме "Д...". (Нећемо их рекламирати). За време Тита у Краљевици су саграђени (склопљени?) руски моторни чамци типа "ОСА" а касније су грађене ракетне топовњаче, серија "Раде Кончар". Ове топовњаче памтим по изјави једног адмирала који је казао да су ти бродови производ домаће памети... Ако изузмемо ел.енергију, тех. гасове укључиво компримирани ваздух, воду, јефтину радну снагу, све остало од почетног цртежа преко, лимова, мотора и све остале опреме било је из иностранства. Толико о домаћем производу.
Још горе него овде код нас.
Бродоградилиште Краљевица ма ко да га је основао и кад је након договора Тита и Брежњева направило стотине малих бродова, вероватно и тих до 120 м небитно, али поента је у ДУГОРОЧНОМ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ДУГОМ ПЛАСМАНУ ВЕЛИКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ПОЗНАТОМ КУПЦУ СССР, ИАКО НЕ ЈЕДИНО ЊЕМУ, ШТО ЈЕ ДОНЕЛО ТОМ КРАЈУ, РИЈЕЦИ И ХРВАТСКОЈ МИЛИОНЕ И МИЛОНЕ ДОЛАРА.
Дакле реч је о основном КАПИТАЛИСТИЧКОМ ПРИНЦИПУ 1. познат купац, 2. затим производња. Никако обрнуто. Обрнуто зачи пропаст.
Реч је о фолксвагену данас уСрбији или Хрватској.
Наши хоће да 1. направе погон и 2. да онда траже коме ће продати.
То Хрвати неће да учине ни случајно, а Срби, односно СНС власти хоће што је још једна катастрофа у најави.
Brodogradilište u Kraljevici je bilo dok se nije nedavno ugasilo u samostalnoj Hrvatskoj najstarije brodogradilište u Europi s najdužim kontinuitetom proizvodnje brodova. Tito je samo nakratko radio u njemu a nekima je to bila motivacija više da ga unište.
Medjutim, otvaranje takve fabrike je uvek i politicko pitanje. A nase sanse u konkurenciji sa Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom su jako male. Mozda je izvesna prednost nas ugovor sa Rusijom koji dozvoljava povlascen izvoz ali i taj ugovor nije tako jednostavan i zahtevao bi dosta priprema da bi se beneficije iz tog ugovora zbilja mogle iskoristiti. Zato se ne treba previse nadati ...
WoYwodine i Acine strUje bore za mir i stabilnost.
Jedino U tim Uslovima mogu se namagnetisati i namamiti investitori, tUristi, pedofili, narkomani, seksUalizovani i naravno fabrikanti koji tragaYU za sUbvencijama.
Тај тридесет годишњи анражман није постојао. Потражио сам сајтове "бродоградилиште Краљевица и Титово бродоградилиште". Тек од 1974 Краљевица је почела производњу за СССР серијом путничко теретних бродова, 10 ком. плус ремонт. Суштина приче је у следећем: СФРЈ је са својим девизама куповала бродску опрему на западу, чиме су Совјети штедели своје девизе, уграђивала је у бродове за СССР а заузврат куповали смо њихову ратну технику. Уз опрему ишла је и техничка документација која је СССР стручњцима помогла у развијању њихових производа или им је бар пружила могућност за то. Хрвати су били против тога па су викали "где су наше девизе"? И то је један од елемената њиховог познатог понашања... Тачно је да су девизе зарађене у туризму биле значајна ставка али исто тако и извоз наоружања и борбене технике уопште представљао је много значајнији износ. Због тога нас је ам. војна индустрија и напала. Ово је дуга прича а може се написати и посебан текст...