Podrska evroATLANTSKOM putu, ja i Zivorad Kovacevic smo ljudi razlicitog kova ali cu ga svakako podrzati kada zastupa ideju u punoj integraciji Srbije u zapadnu civilizaciju nasuprot s jedne strane lutanju i s druge strane putu u propast.
Препоруке:
0
0
2
среда, 11 новембар 2009 21:08
Јовиша Видић
Има мислилаца који мисле главом г. Ковачевића.
Господин Ковачевић је у своје време мислио главом Јосипа Броза званог Броз. Броз је мислио главом Џунгашвилија званог Стаљин и тако све штафетно до Еу-ропску уније. Е онда више није потребно мислити.
Слуга, или роб, нема шта да мисли, за то је газда задужен. Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
3
среда, 11 новембар 2009 23:00
Стева Надрљански
Поштовани мислиоче, увек ме задивите ширином својих ставова, оригиналношћу погледа и лепршавочћу идеја. Драго ми је да сам и ја ових дана дошао до сличног мишљења о НАТО-у као квинтесенцији западне цивилизације.
Препоруке:
0
0
4
среда, 11 новембар 2009 23:12
Бане Б
Питам се да ли Евроатлантски тим стварно оно мисли за шта се залаже. Колико војни савез НАТО-а донео "среће" ирачком народу (да не набрајам друге)то није успео ни Садам Хусеин за 20 година његове владавине. Да ли се икад неко питао у Евроатлантски тиму одакле "западњацима" толико богатство и ако они углавном немају природна богатства у односу на трећи свет. А те земеље које су богате рудама и нафте или су хронично на ивицу грађанског рата или јесу у ратним сукобима или тотално овисни од запада. Људска права и демократија су само празне фразе које служе за ширење "западњачке" моћи, утицаја и сејањем страха у сопственом становништу. Има само једно правило које је ван сваких идеологија, и то је право новца. Кад имаш средства онда поседујеш сва права тог друштва и политичког система а кад немаш новца онда су сва права ограничена.
Препоруке:
0
0
5
среда, 11 новембар 2009 23:34
Дејан
Српска цивилизација јесте европска цивилизација. Као што је и руска цивилизација европска цивилизација. Зато не морамо, и не требамо, да будемо члан НАТО и ЕУ.
Током дебате искристалисани став да Србија треба да буде члан НАТО-а управо због тога да би се заштитила од самог НАТО-а, за антиглобалисте и евроскептике попут мене је још један сјајан аргумент противљењу ''евроатланским интеграцијама'' и посредан доказ да је НАТО непријатељ Србије. Чињеница да је тај став изнео ЕвроУнијатски и НАТОвски тим, за мене је посебно задовољство.
Препоруке:
0
0
6
среда, 11 новембар 2009 23:49
Милорад
Не морамо да идемо далеко, али ако кренемо од 17.05.1978.године када је министар иностраних послова СФРЈ постао Јосип Врховец, па преко Лазара Мојсова, Раифа Диздаревића завршимо са Будимиром Лончаром, 12.12.1991.године, видимо да Србија у најбитнијим годинама почетка краја Југославије није имала свог представника напољу. Увек су нам замазивали очи са војском и полицијом коју су такође водили западни кадрови, мада је дефинитивно српско биће било многобројније.
Упадом у догађања 1991. године Србија буквално није имала репрезенте спољне политике и пролазили смо као ђак који зна све, али је на почетку добио лошу оцену и после тога мора да роди мечку да би му професор поверовао ( и још му не верује ). После су дошли Свилановићи и остали Вукови мада ми се чини да се мали Вук добро бори с обзиром да га многи нападају.
Жеља за енормним богатством и зелено доларске очи које само виде новац направиле су од наших људи мале и велике монструме који само гледају и јуре на запад, а уствари не знају да трчећи на ту страну морају да стигну и на исток.
О НАТО-у нећу ни да пишем, али само да кажем да би нас само прелазак на тај стандард коштао као Св. Петра кајгана, а ко зна ту причу зна како је болно. Не знам ни шта значи та неутралност. Да ли је то оставите нас на миру, немојте да нас нападате јер ми смо неутрални. Дакле, јака држава значи јака индустрија (производња - то смо заборавили, па уместо да ми Кинезима продајемо тракторе они ћенама),пољопривреда,војска, полиција, судство, здравство, школство...а што је најважније од свега некорумпираност. Највећи српски тренутни и најачи бренд (не волим ову реч ) могао би да буде, хајде да једну годину не буде крађе. Сигуран сам да би преливало.
Што се тиче Живорада Ковачевића могао је да остне легенда заједно са Латинком Перовић, овако...
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 12 новембар 2009 01:59
Немања
Био сам на овом семинару. Са политиколошке тачке, ово је била јединствена прилика да се отворено дискутује о стратегијама спољне политике. Покушаћу да непристрасно оценим сваку.
Евроатланска стратегија је била методолошки најбоље изложена (понављам, само методолошки). Мр Павићевић је велики стручњак, иако се лично ни са једним његовим ставом не слажем. Неубедљиви аргументи за целу стратегију. Модератор део тима.
Источна стратегија, на жалост, није била методолошки најбоље одрађена. Господин Вукадиновић, кога ја изузетно ценим, је требао мало конзистентније да изнесе источну платформу. Аргументи убедљиви, мада не најбоље презентовани. Модератор ужасан, оштетио тим више пута, и потпуно пристрасан.
Избалансирана стратрегија - методолошки одлична. Магистар Драган Живојиновић (иначе, култна личност Факултета политичких наука) је најбоље од свих предавача оценио спољнополитички тренутак. аргументи јаки, цела стратегија лака за презентовање, лака за одбрану, али најтежа за спровођење. Модератор непристрасан.
Све у свему, одлична расправа. Морам да истакнем да се највећи део студената сложио са избалансираном стратегијом.
А што се тиче инцидента који су направили студенти из Црне Горе - након што су рекли да они нису етичким пореклом Срби, изашли су из сале где је било предавање, отишли у хотел, сели на ходник, узели ракију и запевали на сав глас, да се орио цео Копаоник :"Српкиња ме мајка родила..."
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 12 новембар 2009 03:19
Дијете Грујица
Ја бих још и размислио о укључењу у ту Еуроатлантиду када би нам као нацији и држави давали било какве гаранције територијалног и биолошког опстанка.Али мислим да је крајње наивно веровати да Србија у таквој заједници може очекивати положај бољи него што га је имала у Хитлеровом или Брозовом поретку.Тим пре што се империје и идеологије мењају али однос према Србима остаје исти.Осим празних речи, замазивања очију, продаје магле и наравно голе сурове силе, од стране представника Запада нисмо добили никакву гаранцију.Напротив.
И насупрот евроентузијастима, ја имам врло црне слутње о нашој судбини (чак и када би нас примили) у ЕУ.Тек тада би били препуштени на милост и немилост еврокомесарима као некад политкомесарима КПЈ.Вероватно би прво на нама (а наравно за наше добро) испробали најлуђе регионализације, мултикултурне, мултиетничке, мултирасне и ко зна какве све још пројекте.Уз одушевљен и побожан однос према томе наших локалних лакеја.Ствар је сасвим сигурна јер смо та, само и једино за нас кројена одела гледали и гледамо.Можда би стандард појединаца и порастао али би као нација то платили потпуним уништењем.
Једва смо преживели далеко слабију југословенску машину за млевење српског меса.Какве шансе би имали против бриселског Левијатана?!То је оно са чиме је потребно суочити се и трезвено размислити о алтернативи.Под условом да они који нешто мисле икада (више) дођу у прилику да одлучују о народу и држави.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 12 новембар 2009 05:20
Сидарта
Нема јаке Србије,ако она не постоји као субјект.
Једна од ретких на свету која нема решено питање суверенитета.
Ни Република Српска нема.
Срби живе у двема фантомским државама и у мафијашко-банана творевини са мирисом италијанских цигара
А унутар Србије смо сведоци разореног друштва и привреде.
Ах,где је та левица,кад вам је потребна?
Кад радници гладују,млади плаћају корумпиране факултете,када умреш ако немаш за лечење...А причају ми о цивилизацији и сличним глупостима.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 12 новембар 2009 10:55
МП
Вукадиновић(тим):"наставак сарадње са ЕУ, одрицање од чланства у НАТО и отварање према Истоку (Русија, Кина, Индија, Бразил, Несврстани"
Нормална,реална потреба Србије.Нажалост делимично прихваћена од званичне политике(под притиском СЕКе односно недостатка новца за голи опстанак на власти) са пар година закашњења.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 12 новембар 2009 11:49
Mislilac
@Jovisa Vidic
Ja znam da je Zivorad Kovacevic bio gradonacelnik Beograda za vreme SFRJ i nesto kasnije ambasador u SAD, zato sam i rekao da smo ljudi razlicitog kova. A meni komunizam ne mozete da podmetnete, upravo zbog te ideologije rodjen sam u Americi, ja sam za Regana, finansijskog genija i velikog antikomunistu, glasao jos u vreme kada u Srbiji visestranacje nije bilo na pomolu! Ideoloski ja nikad nisam bio ni levicar, sebe smatram konzervativnim liberalom ili liberalnim konzervativcem, neki to zovu neokonzervativizam. Sa druge strane krajnje je smesno da ljudi vaseg politickog opredeljenja EU i one koji je podrzavaju dovode u vezu sa komunizmom. To je besmisleno u svakom slucaju osim ukoliko je neki evropski opredeljen pojedinac ranije bio komunista, mada znam da ima takvih. Evropsku Uniju su stvarali i oblikovali Suman, Adenauer, De Gol... izraziti desnicari i antikomunisti! Sa druge strane verujem da vi smatrate da sunce izlazi u Moskvi, verovatno vas odusevljavaju i Kastro i Cavez... Sto volim te "antikomuniste" koji su veci antizapadnjaci od komunista, pogotovo jos ako u kuci drze sliku bivseg KBG-ovca za koga je najtuzniji trenutak XX veka raspad SSSR-a! Zaista, vase glorifikovanje Putina lici na ono obozavanje Staljina od strane nekih jugoslovenskih komunista. Prema tome vi tesko da ste antikomunista, eventualno ste antititoista...
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 12 новембар 2009 13:50
thinking maize
Не волим када се мешам у туђе дискусије, али г-дин "mislilac" ме ИНСПИРИШЕ! Извињавам се његовом саговорнику у полемици и г-дину "misliocu",али
"приморан" сам да му ОДГОВОРИМ!Г-дине "mislioče", називате се "либералним конзервативцем,тј. конзервативним либералом,који се диви финансијском генију Роналда Регана..." (наведено по сећању, надам се да сам добро пренео,ако нисам,извињавам се!),па би било лепо да нам то појасните!Знате, када је хука дискусије или битке највећа,увек волим да се сетим конфучијанске приче, која гласи: Варвари продиру у "Забрањени Град",дворјани се узмували,а Први Министар опрезно прилази Сину Неба и пита га: "Господару,шта да радимо?Варвари надиру!"Син Неба му спокојно одговара док одаје почаст Небу и Земљи:"Прво треба да дефинишемо основне појмове!"Да сам ово испричао пре 10-так година,смејали би ми се,али у ВРЕМЕ "СЕКЕ",ова прича заслужује да се пажљиво размотри!Моје питање је:"Знате ли шта је либерални конзервативизам (или конзервативни либерализам)?"Знате,овде у Србији се објављују и пажљиво читају дела К. Попера, М. Фридмана, Ф. фон Хајека,"папа" неолибералне парадигме. Немам баш разумевања за концепт М. Фридмана о похлепи као главном мотору демократије,
идеју позајмљену од Адама Смита.Тај аутор је заправо преформулисао и шире образложио идеју Смитове "невидљиве руке".То је у суштини сав његов идеолошки допринос либерализму! Остало је економија!Знате,идеологија је ствар политике, тј. рационалне организације друштва,а сматрам да и етички фактори морају да се узму у обзир! Милији ми је фон Хајек! Његов став о великом значају хришћанства за стабилност тржишних демократија, мишљење о ДВЕ ТРАДИЦИЈЕ ЛИБЕРАЛИЗМА: А) острвске; Б)континенталне.Он каже: "Прва сматра да друштво и његове институције настају ЕВОЛУЦИЈОМ, а друга претпоставља акцију, тј. РЕВОЛУЦИЈУ!"Прву везује за енглеску "славну револуцију",а другу традицију за француску револуцију 1789!Даља елаборација је у фон Хајековим делима. Паметном и ово довољно!
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 12 новембар 2009 16:14
Mislilac
@thinking maize
Ja sam konzervativac anglosaksonskog tipa, mi se razlikujemo od evropskih (kontinentalnih) konzervativaca tj. demohriscana koji imaju previse socijalnog staranja i koji nikad nisu do kraja afirmisali slobodno trziste, pa su po tim elementima cak blizi socijalistima nego nama.
Ove razlike su proizasle iz toga sto je anglosaksonski konzervativizam nastao u zemljama gde je bilo dominantno protestantsko stanovnistvo dok su demohriscani, iako su danas jaki i u nekim protestantskim drzavam, pre svega katolicko cedo. Protestanti promovisu ideju o direktnoj vezi pojedinca sa Bogom, sto se u ekonomskoj sferi pretocilo u snazan individualizam i bezrezervno potsticanje preduzetnistva i licne odgovornosti za svoju srecu i svoje stanje. S druge strane, u katolicizmu je odnos s Bogom posredovan crkvom tj. zajednicom, pa iz toga sledi definisanje ostalih drustvenih i ekonomskih institucija u kojima se pojedinac nalazi, odnosno primat je uvek na zajednici i na nizu odnosa u koje je individua uklopljena. Nikad mi leve ideje nisu bile privlacne, uvek sam smatrao da sam treba da stvorim svoju srecu a ne da se pitam sta drzava moze da ucini za mene, cemu su skloni levicari.
Ne vidim zbog cega je cudno da se neko ko je liberalno-konzervativnog opredeljenja divi Ronaldu Reganu, za njegovo vreme su trzisna ekonomija, preduzetnistvo, individualizam i privatni zdravstveni fondovi ponovo postali dominantne institucije. Jos je manje cudno kada se jedan antikomunista divi Reganu, za njegove ere poceo je novi talas trke u naoruzanju, a Amerika je tada bila aktivna i u borbi protiv komunizma u Latinskoj Americi. Zapravo, moze se reci da je njegovo zaostravanje ekonomske trke, kao i trke u naoruzanju, jedan od kljucnih razloga za kraj komunizma, zato sto i Istok i pre svega SSSR vise nisu mogli da izdrze ovaj talas modernizacije zbog zaostalosti u svojoj ekonomiji. Tada je trziste konacno pobedilo plansku privredu.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 12 новембар 2009 17:46
Сидарта
Немојте Бога узимати у уста,тако вам Америке,драги Мислиоче.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 12 новембар 2009 20:52
Теодор
Идеолошки хабитус господина Мислиоца је заиста импресиван: украјински националиста - гркокатолик, англосаксонски конзевативац протестантске провенијенције, истомишљеник комунисте Живорада Ковачевића, обожавалац идеолога Бжежинског (добио је од њега и књигу са посветом) и хипер активни коментатор Нове српске политичке мисли.
Једном речи, човек је чудо.
Препоруке:
0
0
16
петак, 13 новембар 2009 01:06
Mislilac
@Sidarta
Da li pravo na verovanje u Boga pripada iskljucivo vama i vasim istomisljenicima?
@Teodor
Ja Ukrajinu volim kao zemlju moje majke, ali ja se izjasnjavam kao Srbin i nisam grkokatolik po veri, pretestantizam sam pominjao kao nesto sto je uticalo na razvoj anglosaksonskog konzervativizma, nigde nisam pomenuo da je to moja vera, niko u mojoj porodici nije te vere, sa Kovacevicem (koji je inace bivsi komunista) se slazem po pitanju spoljnje politike, pre svega odnosa prema velikim silama, i da drag mi je Bzezinski, i sta? Vi ste mi prikacili mnogo toga sto ja nisam...
Препоруке:
0
0
17
петак, 13 новембар 2009 16:09
thinking maize
Поштовани "мислиоче", тврдо се држите својих уверења,што је добро!Добро је и да не уносите превише страсти у "провокације" којима сте изложени током полемика! Ипак, било би лепо да сазнате шта се са отаџбином Вашег оца дешавало у периоду 1966-1980,па 1980-1988. 1988 г. представља време доласка С. Милошевића на власт, када је због властодржачког интереса искористио незадовољство Срба пост-титовском Југославијом и захваљујући сопственој брљивости и надобудности увео српски народ у непотребне ратове, где смо прокоцкали скоро све тековине 19-ог и 20-ог века! Ако не знате, било би лепо да питате, јер Србију не води "проевропски и демократски оријентисана" Демократска странка, већ прерушена фракција Савеза комуниста Србије! Не знате? Да Вас поучим! Немојте се љутити! Изабрао сам позив који ме тера да целог живота учим и не пада тешко да то радим, ма поучавао ме у поједином случају неко ко има формално ниже образовање! Мислим да је то важно, јер у појединим случајевима увек има неко ко ствари боље од Вас зна и добро је учити од тих особа, независно од њиховог статуса! Ако се сећате Ваша Прва Домовина, а Друга Домовина Вашег г-дина оца и г-ђе мајке, Америка, је подстицала баш такав став, што је један од важних доприноса њеној величине и дан,данас!Сетите се Бенџамина Франклина!
До 1966 Брозова десна рука у владању Југославијом (и Србијом!)је био извесни Александар Ранковић, звани Лека иначе Србин, у слободно време. Он је био његова ударна песница, а Брозов човек у Србији је био извесни Слободан Пенезић,звани Крцун.
Нама у Србији ово су опште познате ствари, али Вама
очигледно нису. Нпр. поменута "г-да" су са својим
"друговима" допринели да се по завршетку 2-ог светског рата Срби не врате на Косово и Македонију,
допринели су прогону српске цркве у Југославији, као и трагичном расколу у њој после 1959. То су факта. Поред тога, убијали су припаднике ЈВУО (четници) после краја рата (иако је проглашена амнестија!), а по 1948 и простаљинске комунисте.
(Наставак следи!)
Препоруке:
0
0
18
петак, 13 новембар 2009 16:29
thinking maize
За г-дина "mislioca". Елем,да наставим!1966 "пукла је тиква" између Броза и његове "десне руке" Леке Ранковића! Пошто је претходно, у никад разјашњеној саобраћајној несрећи страдао Крцун Пенезић (у Србији се и данас причају црнохуморни вицеви на ту тему: "Друже Тито погинуо друг Крцун! Шта, зар је већ пола 4?!"), Броз је у стаљински монтираном процесу елиминисао Ранковића из политичког живота Југославије. Да Вас још едукујем г-дине "mislioče"!
Иако су Ранковић и Пенезић одговорни за све злочине према Србима (а и другима у Југославији!), због неких ствари сматрани су код тадашњег српског народа за некакве гаранте српских интереса у комунистичкој Југославији. Мислило се: задужили су Броза, убили су његовог највећег ривала Дражу Михајловића, протерали Немце и довели Србе у Војводину, индустријализација Србије (као и других делова Југославије) је настављена, подељена је земља беземљашима и оно што је најважније после страшног рата, дошли је до мира! Рећи ћете, да је то све илузија, али већина српског света је то тако доживљавала! (нпр. мој отац је псовао Броза, али није био баш жестоко против комунизма, а тих људи није било мало!) Посебно је подстицајан за културу и науку тадашње Југославије (па и за осећање самодређења) био Брозов сукоб са Стаљином! Иако је то била само свађа између комуниста, Броз је успео да је лепо прода Западу и извуче не мале бенефиције! И обичан свет је од тога имао користи!
Међутим све је то било ирелевантно по 1966, зато што су гаранти српских интереса у Југославији, Пенезић и Ранковић били елиминисани. Тај догађај поклопио се са Брозовим одустајањем од привредних реформи, које су требале, лагано, пужевским кораком
али ипак, да трансформишу југословенску привреду у тржишну привреду. Броз је увидео да то води ка његовом и његове клике дерогирању са власти!Послато
је на стотине хиљада грађана Југославије (и много Срба) на "привремени" рад у западне земље. Ти су људи иначе били незапослени, а сада су у стари крај слали и девизне дознаке!
Препоруке:
0
0
19
петак, 13 новембар 2009 16:48
thinking maize
За г-дина "mislioca". Тако је Броз "једним ударцем
убио две муве"! Поред тога његов идеолог, Едвард Кардељ, Словенац, лансирао је идеолошку небулозу, самоуправљање.Вероватно Вам је познато драги г-дине
да у скандинавским земљама, при капиталистичкој економској парадигми, а под упливом тамошњих социјалдемократа, развијано и тзв. радничко са-учествовање у процесима одлучивања у привреди. Наравно, то није било никакво власништво, већ вид Друштвеног Уговора, штавише његова мања поправка. Колико знам, тај експеримент није донео неке користи, али ни штете, тим земљама. Међутим, Кардељ је био инспирисан другим узором, политиком радничког са-одлучивања, иначе развијаном у Италији
Мусолинија! Ето, видите, каквим експериментима су Срби били изложени! Но тај оглед није одмах
"заживео" у Југославији (и код Срба!). У Србији, по паду Ранковића и Пенезића, тадашња елита се, у недостатку елемената силе (које су оличавали Ранковић и Пенезић!), окренула економији! За кратко време, у условима ипак комунистичке, али не и скроз дириговане, привреде, тадашње комунистичко
руководство Србије је покренуло привредни опоравак
насупрот остатку Југославије! Тадашњи комунистички руководиоци Србије звали су се Марко Никезић и Латинка Перовић. Комунистички руководилац у тада, још увек,српској Војводини био је Марко Чанадановић
а главни менаџер највећег трговачког предузећа у Србији је био Миодраг Савићевић.(Друго и четврто име и данас су од значаја у Србији!) Иако је тај привредни напредак био скроман у поређењу са Западом, ипак је упадао у очи комунистичкој камарили око Броза! Тадашњи српски комунистички
руководиоци су се клели у "братство и јединство" (још једна брозовска небулоза!), Броза, комунизам,
самоуправљање. Хапсили су дисиденте у Србији, нису помагали Србе ван Србије (1968 је почео отворен прогон Срба са Косова, први после 2-ог светског рата!), инструментализовали су са Брозом студентску
побуну у Београду 1968, али им ништа није вредело!
Тито је одабрао, послушније Србе!
Препоруке:
0
0
20
петак, 13 новембар 2009 17:22
thinking maize
Још за г-дина "mislioca"! Као што рекох Броз је био врло вешт играч! Са српским комунистима се поигравао само-тако! Пошто је елиминисао тадашње комунистичко руководство Србије,интересантно
тада названо "либералима" (слатко, зар не!),Србија је препуштена одиозним типовима као Дража Марковић (иначе стриц Мирјане Марковић, жене С. Милошевића!)
и Петар Стамболић (иначе стриц Ивана Стамболића, потоњег комунистичког председника Србије и љутог Милошевићевог ривала!), који су Броза слушали, па бићу благ, као пси! Као резултат тога донешен је
1974 г. "Устав" чијим решењима су били изузети из ингеренција српске владе Војводина и Косово и Метохија! Србија и српски народ је био понижен! Такође је ускоро донешен и "Закон о удруженом раду"
чиме је Кардељева небулоза добила и "законски" оквир!Наравно, одредбе тог "Закона" најригорозније су спровођене у Србији! Ако би 3 (и словима три!)
"самоуправљача", који су чинили неку "целину", могли су преко "Судова удруженог рада" да затраже заштиту својих "права", да разбију веће привредне
целине, па чак и да добију део имовине фирме којој
су раније припадали! Не верујете?! Питајте г-ду Вукадиновића и Антонића, па да схватите бесмисао
БРОЗОМОРЕ! Под упливом Брозовог конфедералног "Устава" (узгред, у једној уводној дебати пре доношења самог "Устава" професор Михајло Ђурић супроставио се тој правној небулози и...завршио на робији! Његов тадашњи асистент га је подржао и...остао без посла! Име асистента проф. Ђурића је Војислав Коштуница!) почело је лагано, па све брже исељавање Срба из других крајева Југославије у Србију! Посебно је било драматично исељавање СРба са Косова и Метохије, праћено тешким насиљем Албанаца! Наравно, о томе се ћутало и у Србији и у Југославији! Једино је Српска православна црква са својим "комунистичким"
патријархом Германом редовно бележила и обавештавала комунистичку власт о злочинима Албанаца над Србима! На те дописе није реаговао Броз, ни комунисти других нација, већ српски комунисти!
Препоруке:
0
0
21
петак, 13 новембар 2009 17:41
thinking maize
За "mislioca", опет! Ето, видите г-дине "mislioče"
како су Броз и његови српски сатрапи систематски вршили "меку", "пузајућу" репресију над Србима! Други народи, посебно Хрвати, припремали су се за доба после Броза, док су Срби табанали "као гуске у магли"!Тако су дочекали смрт великог хохштаплера!
Читав свет је дошао у Београд да му ода почаст! Чак је и председник Ваше Прве Домовине Америке г-дин Џими Картер критикован зашто није дошао! Сви су били ту! Вероватно је тада у Паклу Сатана тапшао Броза по рамену за добро обављен посао! Све је било спремно за "тучу у балканској крчми", само је требало да неко угаси светло! "Ногу су повукли" косовски Срби 1985 сити шикана од стране Албанаца, као и неразумевања од стране остатка Југославије, а посебно неразумевања централне (тада зване "ужа")
Србије! Почело је саморганизовање тих прогоњених људи и њихови одласци у Београд! То је био шок за све у Југославији!Поститовским српским комунистима то је посебно тешко пало! Било је у том комплоту разних људи, разних уверења, али са једним великим
табуом: ТАБУОМ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА! Некако се тих година најбоље снашао Слободан Милошевић. Својом популистичком реториком привукао је пажњу, али то није било довољно за победу. Због неког разлога вође огорчених косовских Срба су му дале подршку! Један од њих прича да је у почетку Иван Стамболић имао предност код њих, али су се разочарали у њега. Наводно, после једног запаљивог говора у корист косовских Срба, г.дин И. Стамболић је назвао комунистичке вође косовских Албанаца (који су држали власт на Косову и Метохији!) и извинуо им се! Наводно је рекао тим људима, да је просрпски говор одржао "због мира у кући" и да је он "и даље на трагу самоуправног социјализма и братства и јединства"! Да ли је изјава тадашњег вође косовских Срба тачна или не, не знам, знам да је С. Милошевић феноменално искористио шансу за политички успон! Ускоро је одржана чувена 8.ма седница Савеза комуниста Србије,где је С. Милошевић
победио И. Стамболића!
Препоруке:
0
0
22
петак, 13 новембар 2009 18:02
thinking maize
И на крају за "mislioca"! Протест Срба са Косова изазвао је комешање у Србији, која је била у економској кризи (као и остатак Југославије!). То је изазвало реакције у другим југословенским републикама! Светло се полако гасило у "балканској крчми"! Али једно је јасно: ИГРУ СУ ВОДИЛИ КОМУНИСТИ СВИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАЦИЈА! Комунисти свих југословенских нација су од самог почетка били уз интересе своје нације! Штавише,председници свих југословенских република, који су изабрани на вишестраначким изборима 1990 г. били су или активни или бивши комунисти! Једино је г-дин Алија Изетбеговић председник Босне и Херцеговине био (тада) "меки" исламски фундаменталиста. Србија је и у тој ситуацији била изузетак: њени комунисти су били подељени око српског националног питања.
"Поново пробуђени" комунисти Срби и комунисти Срби-пројугословени, које је предводио И. Стамболић! У групи (као активни подржаваоци или симпатизери!) г-дина Стамболића било је пуно не-Срба, припадника бирократије југословенске комунистичке федерације.
Нека од имена тих људи вероватно су Вам позната: Соња Бисерко, Наташа Кандић, Иван Вејвода и други. (Молим да се ово не схвати као зла воља, већ као константација тока догађаја, како га се сећам!) Други су били Срби. Но то није било битно. Битно је да су ти људи сматрали да је ЈЕДИНИ УЗРОК РАСПАДАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ СРПСКИ НАЦИНАЛИЗАМ! Пазите, ЈЕДИНИ, а не ЈЕДАН! Многи од поменутих људи, симпатизера или подржаваоца г-дина Стамболића основали су разне НВО, многи су основали опозиционе
политичке странке, но свима им је било заједничка југоносталгија, пацифизам, али и извесно неразумевање свог народа! Сматрали су тај исти народ незрелим, али нису "силазили" у њега, да га
"просветле"! После су га сматрали злочиначким... Било је још квалификатива, а Србија и Срби под вођством некомпетентног С. Милошевића клизили су у рат и пораз!С. Милошевић,кокетовао је са српским национализмом, али и са Титовим комунистичким генералима причајући о 3-ћој Југославији, без
"издајица"!
Препоруке:
0
0
23
петак, 13 новембар 2009 18:28
thinking maize
И на крају "mislioče" ово Вам је "кратак преглед распадања" једне земље и једног народа! Као сваки "кратак преглед",недовољан је и субјективан! Али толику количину "историје" једна нпр. Швајцарска није доживела за све време постојања, а нама се десила у око 4 деценије! Без 1-ог и 2-ог Светског Рата! Оно што је карактеристично за сав овај ковитлац јесте преовладавајући утицај комуниста и њихових епигона за све време! Народ (а посебно српски!) је бивао слуђиван и гуран у странпутицу од свих струја које су наследиле Комунистичку Партију Југославије и Србије! Такође је видно одсуство било какве емиграције, а посебно српске у тим догађајима!Тако је С. Милошевић довео опскурну Радмилу Милентијевић, наводно професорку неког америчког универзитета, а касније, сазнало се, ситног жбира комунистичке тајне службе УДБА-е! Био је кратко време и г-дин Милан Панић, контроверзни бизнисмен из Калифорније,који је брже-боље отеран,када је показао да мисли својом главом!И на крају,по 5-ом Октобру појавио се и Божидар Ђелић,повратник из Француске,пропали службеник ММФ-а.Дошао је у Србију по разводу,финансијски упропашћен.Дошао је у Србију,пошто су га,као службеника ММФ-а,реформске владе источноевропских земаља (нпр. Пољска) буквално протерале!Не бих причао даље о његовом "лику и делу" по 5-ом Октобру,али симптоматично је да је од све шаролике и за српске појмове знатне српске дијаспоре у ПРВУ СРПСКУ НЕКОМУНИСТИЧКУ ВЛАДУ УЗЕТ САМО И ЈЕДИНО ОН И НИКО ДРУГИ ДО ДАН ДАНАС!Да ли Вам то нешто говори г-дине "mislioče"?Да ли Вам говори, што наша дијаспора радо даје за хуманитарне потребе,а скоро ништа у српску привреду!?Све ово време!Нису ти људи мање патриоте,али "кога змија уједе..." Од српске дијаспоре,сем нешто оне најновије из 90-тих година 20-ог века,у Србију долазе да се стално населе само они који желе да умру у родној земљи! Да ли Вам то нешто говори? И на крају наследник С. Милошевића, Ивица Дачић, је коалициони партнер
"евроентузијаста",а не В. Коштунице! Think about those things!
Препоруке:
0
0
24
петак, 13 новембар 2009 22:51
Mislilac
@thinking maize
Believe me, I think about all those thinks, more then you can imagine...
Uopste ne treba mene da ubedjujete u pogubnost komunizma, toga sam svestan kao sto sam svestan da su se medju srpskim komunistima javile dve struje jedna titoisticka iz koje su kasnije nastale neke NVO i jedna druga, koju ja, na uzas mnogih, nazivam srbokomunistima (njihovom duhovnom decom smatram i radikale i vecinu "patriota") koji su se uglavnom nalazili u SANU-u i Udruzenju Knjizevnika Srbije. Medjutim takodje sam primetio da su gotovo sve kritike komunizma u Srbiji danas usmerene samo titoizam tj. pre svega na granice unutar SFRJ koje je on stvorio, a samom komunizmu kao ideologiji se ne zamera mnogo. Cak, da su ti komunisti bili "bolji Srbi" bili bi super. Ja sam misljenja da nikakvi komunisti nisu mogli da budu dobri, a titoizam je pored tih stvari za koje je uglavnom napadan naneo je jos i mnoge druge stete o kojima se ne govori. Pre svega strasno je pritisao srpsko seljastvo, koje je prvo bilo na udaru zato sto nije pruzilo dovoljno podrske partizanskom pokretu. Zatim su slededile drakonske mere prinudnog otkupa i progona seljaka, pa onda agrarna reforma i nacionalizacija. I na kraju seljak je pretvoren u industrijskog radnika i tako odvojen od svojih korena on je postao oslonac poretka koji je u njega usadio zablude komunizma. Takodje pojavila se masa nabedjenih intelektualaca i novokomponovanih diplomata sve iz krugova partizanskih porodica, sto im je ujedno bila i jedina preporuka. Inace komunisti su prvi krenuli da seku sve kulturne veze Srba sa Zapadom, sto je nastavljeno cak i posle 48. i danas je antizapadnjastvo jedan od stubova ideologije njihove dece srbokomunista. I na kraju oni su stvorili zloglasnu tajnu sluzbu koja nam i dan danas dobrim delom kroji sudbinu i privatizacije.
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 16 новембар 2009 15:12
thinking maize
Поштовани "mislioče", када говорите о Западу, говорите о Западу ГРАЂАНА, а не Западу КОНЗУМЕНАТА.
То је основно!Баш квази "демократе" (без наводника било би апсурдно означавати их!) промовишу Србију КОНЗУМЕРА, а не Србију ГРАЂАНА! Таква, СЛУЂЕНА СРБИЈА одговара ЊИХОВОМ ОПСТАНКУ, као и профитима продуцената "финансијских балона", који су ових дана,надам се да ћете се сложити,угрозили и сам тај велики Запад! Од Америке и њених "дилбера" (Клинтонови, Олбрајтова и ини "балкански експерти"), долазили су нам само такви сигнали и нико није покушао да РАЗУМЕ СРБИЈУ И ПОМОГНЕ,овако слуђеној! Е, сада, пријатељство српског и руског народа је старије од комуниста! То што је Русија у претежном делу своје историје била АУТОРИТАРНА, а Срби, као ситни поседници, склонији демократији, није сметало њиховом срдачном односу! Чак и у време између два светска рата, када су Срби оштро РАЗЛИКОВАЛИ КОМУНИСТИЧКИ РЕЖИМ У РУСИЈИ ОД РУСКОГ НАРОДА! И сада, у време, када овој слуђеној Србији преостаје само "један стуб" (парафраза "вршиоца
дужности председника Србије") да се на њега ослони, РУСКИ СТУБ, онда нам немојте замерити
зашто је то тако! Ако ми не верујете, погледајте
"Силовање Србије" од Мајкла Лиса, књиге Норе Белоф,
образложење председника Трумана приликом посмртног додељивања америчког одликовања ђенералу Драгољубу
Михајловићу, а било би добро подсетити се и чувене
сентенце америчког State department-a на вест о сукобу Тита и Стаљина: "Keep afloat Tito!" (Извињавам се, ако сам начинио грешку! Енглески није мој матерњи језик!) Значи, држати на површини Тита, не Југославију, не Србе и ине, већ БАШ ТИТА! Знате, тај интерес ИМПЕРИЈАЛНЕ АМЕРИКЕ (и Римска Република се освајањима трансформисала у Римско Царство!) је, очигледно, пренет на Титове "духовне унуке"! Жао ми је због Америке, али "види се из авиона"! Значи, ми Срби ћемо морати да се прилагодимо тој непријатној чињеници, прилагодимо, а не и прихватимо!
Препоруке:
0
0
26
уторак, 17 новембар 2009 22:31
Geza
Pad komunizma, sovjetskog da preciziramo,jer kineski na kineski i vijetnamski na vijetnamski način, ali i neki drugi, evropski - uostalom to je "evropska izmišljotina" reče Mao Ce Tung su još medju nama u glavama ako ne i na ulicama - počeo je ne rušenjem Berlinskog zida - rušenje zida je bio samo jedan spektakularni dogadjaj u nizu na tom putu promena koje su dovele do današnjeg stanja - sovjetski/lenjinski/staljinski model se urušio sam od sebe pošto se istrošio ekonomski, politički i ideološki a opstanak sebi nije mogao produžiti vojnom silom posle KEBS-a i usvajanja "treće korpe" koja je dala-legalizovala pravo sopstvenom narodu i Zapadu da udari u samu suštinu sistema. Tu smo došli sada do priznanja koje je tadašnja Jugoslavija, nazivimo je kako hoćemo dobila od Kisindžera za održavanje KEBS-a i usvajanje Helsinške povelje sa "trećom korpom". U SAD o tom periodu i ulozi Jugoslavije mogu se naći daleko povoljnije ocene od naših, ima čak izvesne nostalgije - eh da je sad tu da za nas u nečemu mobiliše podršku, u nečeme pomogne da se izvučemo iz nevolja u koje smo se uvalili. O tome njihovom stavu prema "jugokomunizmu" - moglo bi se posebno.
.jpg)
Господин Ковачевић је у своје време мислио главом Јосипа Броза званог Броз. Броз је мислио главом Џунгашвилија званог Стаљин и тако све штафетно до Еу-ропску уније. Е онда више није потребно мислити.
Слуга, или роб, нема шта да мисли, за то је газда задужен. Јовиша Видић од Рудина.
Током дебате искристалисани став да Србија треба да буде члан НАТО-а управо због тога да би се заштитила од самог НАТО-а, за антиглобалисте и евроскептике попут мене је још један сјајан аргумент противљењу ''евроатланским интеграцијама'' и посредан доказ да је НАТО непријатељ Србије. Чињеница да је тај став изнео ЕвроУнијатски и НАТОвски тим, за мене је посебно задовољство.
Упадом у догађања 1991. године Србија буквално није имала репрезенте спољне политике и пролазили смо као ђак који зна све, али је на почетку добио лошу оцену и после тога мора да роди мечку да би му професор поверовао ( и још му не верује ). После су дошли Свилановићи и остали Вукови мада ми се чини да се мали Вук добро бори с обзиром да га многи нападају.
Жеља за енормним богатством и зелено доларске очи које само виде новац направиле су од наших људи мале и велике монструме који само гледају и јуре на запад, а уствари не знају да трчећи на ту страну морају да стигну и на исток.
О НАТО-у нећу ни да пишем, али само да кажем да би нас само прелазак на тај стандард коштао као Св. Петра кајгана, а ко зна ту причу зна како је болно. Не знам ни шта значи та неутралност. Да ли је то оставите нас на миру, немојте да нас нападате јер ми смо неутрални. Дакле, јака држава значи јака индустрија (производња - то смо заборавили, па уместо да ми Кинезима продајемо тракторе они ћенама),пољопривреда,војска, полиција, судство, здравство, школство...а што је најважније од свега некорумпираност. Највећи српски тренутни и најачи бренд (не волим ову реч ) могао би да буде, хајде да једну годину не буде крађе. Сигуран сам да би преливало.
Што се тиче Живорада Ковачевића могао је да остне легенда заједно са Латинком Перовић, овако...
Евроатланска стратегија је била методолошки најбоље изложена (понављам, само методолошки). Мр Павићевић је велики стручњак, иако се лично ни са једним његовим ставом не слажем. Неубедљиви аргументи за целу стратегију. Модератор део тима.
Источна стратегија, на жалост, није била методолошки најбоље одрађена. Господин Вукадиновић, кога ја изузетно ценим, је требао мало конзистентније да изнесе источну платформу. Аргументи убедљиви, мада не најбоље презентовани. Модератор ужасан, оштетио тим више пута, и потпуно пристрасан.
Избалансирана стратрегија - методолошки одлична. Магистар Драган Живојиновић (иначе, култна личност Факултета политичких наука) је најбоље од свих предавача оценио спољнополитички тренутак. аргументи јаки, цела стратегија лака за презентовање, лака за одбрану, али најтежа за спровођење. Модератор непристрасан.
Све у свему, одлична расправа. Морам да истакнем да се највећи део студената сложио са избалансираном стратегијом.
А што се тиче инцидента који су направили студенти из Црне Горе - након што су рекли да они нису етичким пореклом Срби, изашли су из сале где је било предавање, отишли у хотел, сели на ходник, узели ракију и запевали на сав глас, да се орио цео Копаоник :"Српкиња ме мајка родила..."
И насупрот евроентузијастима, ја имам врло црне слутње о нашој судбини (чак и када би нас примили) у ЕУ.Тек тада би били препуштени на милост и немилост еврокомесарима као некад политкомесарима КПЈ.Вероватно би прво на нама (а наравно за наше добро) испробали најлуђе регионализације, мултикултурне, мултиетничке, мултирасне и ко зна какве све још пројекте.Уз одушевљен и побожан однос према томе наших локалних лакеја.Ствар је сасвим сигурна јер смо та, само и једино за нас кројена одела гледали и гледамо.Можда би стандард појединаца и порастао али би као нација то платили потпуним уништењем.
Једва смо преживели далеко слабију југословенску машину за млевење српског меса.Какве шансе би имали против бриселског Левијатана?!То је оно са чиме је потребно суочити се и трезвено размислити о алтернативи.Под условом да они који нешто мисле икада (више) дођу у прилику да одлучују о народу и држави.
Једна од ретких на свету која нема решено питање суверенитета.
Ни Република Српска нема.
Срби живе у двема фантомским државама и у мафијашко-банана творевини са мирисом италијанских цигара
А унутар Србије смо сведоци разореног друштва и привреде.
Ах,где је та левица,кад вам је потребна?
Кад радници гладују,млади плаћају корумпиране факултете,када умреш ако немаш за лечење...А причају ми о цивилизацији и сличним глупостима.
Нормална,реална потреба Србије.Нажалост делимично прихваћена од званичне политике(под притиском СЕКе односно недостатка новца за голи опстанак на власти) са пар година закашњења.
Ja znam da je Zivorad Kovacevic bio gradonacelnik Beograda za vreme SFRJ i nesto kasnije ambasador u SAD, zato sam i rekao da smo ljudi razlicitog kova. A meni komunizam ne mozete da podmetnete, upravo zbog te ideologije rodjen sam u Americi, ja sam za Regana, finansijskog genija i velikog antikomunistu, glasao jos u vreme kada u Srbiji visestranacje nije bilo na pomolu! Ideoloski ja nikad nisam bio ni levicar, sebe smatram konzervativnim liberalom ili liberalnim konzervativcem, neki to zovu neokonzervativizam. Sa druge strane krajnje je smesno da ljudi vaseg politickog opredeljenja EU i one koji je podrzavaju dovode u vezu sa komunizmom. To je besmisleno u svakom slucaju osim ukoliko je neki evropski opredeljen pojedinac ranije bio komunista, mada znam da ima takvih. Evropsku Uniju su stvarali i oblikovali Suman, Adenauer, De Gol... izraziti desnicari i antikomunisti! Sa druge strane verujem da vi smatrate da sunce izlazi u Moskvi, verovatno vas odusevljavaju i Kastro i Cavez... Sto volim te "antikomuniste" koji su veci antizapadnjaci od komunista, pogotovo jos ako u kuci drze sliku bivseg KBG-ovca za koga je najtuzniji trenutak XX veka raspad SSSR-a! Zaista, vase glorifikovanje Putina lici na ono obozavanje Staljina od strane nekih jugoslovenskih komunista. Prema tome vi tesko da ste antikomunista, eventualno ste antititoista...
"приморан" сам да му ОДГОВОРИМ!Г-дине "mislioče", називате се "либералним конзервативцем,тј. конзервативним либералом,који се диви финансијском генију Роналда Регана..." (наведено по сећању, надам се да сам добро пренео,ако нисам,извињавам се!),па би било лепо да нам то појасните!Знате, када је хука дискусије или битке највећа,увек волим да се сетим конфучијанске приче, која гласи: Варвари продиру у "Забрањени Град",дворјани се узмували,а Први Министар опрезно прилази Сину Неба и пита га: "Господару,шта да радимо?Варвари надиру!"Син Неба му спокојно одговара док одаје почаст Небу и Земљи:"Прво треба да дефинишемо основне појмове!"Да сам ово испричао пре 10-так година,смејали би ми се,али у ВРЕМЕ "СЕКЕ",ова прича заслужује да се пажљиво размотри!Моје питање је:"Знате ли шта је либерални конзервативизам (или конзервативни либерализам)?"Знате,овде у Србији се објављују и пажљиво читају дела К. Попера, М. Фридмана, Ф. фон Хајека,"папа" неолибералне парадигме. Немам баш разумевања за концепт М. Фридмана о похлепи као главном мотору демократије,
идеју позајмљену од Адама Смита.Тај аутор је заправо преформулисао и шире образложио идеју Смитове "невидљиве руке".То је у суштини сав његов идеолошки допринос либерализму! Остало је економија!Знате,идеологија је ствар политике, тј. рационалне организације друштва,а сматрам да и етички фактори морају да се узму у обзир! Милији ми је фон Хајек! Његов став о великом значају хришћанства за стабилност тржишних демократија, мишљење о ДВЕ ТРАДИЦИЈЕ ЛИБЕРАЛИЗМА: А) острвске; Б)континенталне.Он каже: "Прва сматра да друштво и његове институције настају ЕВОЛУЦИЈОМ, а друга претпоставља акцију, тј. РЕВОЛУЦИЈУ!"Прву везује за енглеску "славну револуцију",а другу традицију за француску револуцију 1789!Даља елаборација је у фон Хајековим делима. Паметном и ово довољно!
Ja sam konzervativac anglosaksonskog tipa, mi se razlikujemo od evropskih (kontinentalnih) konzervativaca tj. demohriscana koji imaju previse socijalnog staranja i koji nikad nisu do kraja afirmisali slobodno trziste, pa su po tim elementima cak blizi socijalistima nego nama.
Ove razlike su proizasle iz toga sto je anglosaksonski konzervativizam nastao u zemljama gde je bilo dominantno protestantsko stanovnistvo dok su demohriscani, iako su danas jaki i u nekim protestantskim drzavam, pre svega katolicko cedo. Protestanti promovisu ideju o direktnoj vezi pojedinca sa Bogom, sto se u ekonomskoj sferi pretocilo u snazan individualizam i bezrezervno potsticanje preduzetnistva i licne odgovornosti za svoju srecu i svoje stanje. S druge strane, u katolicizmu je odnos s Bogom posredovan crkvom tj. zajednicom, pa iz toga sledi definisanje ostalih drustvenih i ekonomskih institucija u kojima se pojedinac nalazi, odnosno primat je uvek na zajednici i na nizu odnosa u koje je individua uklopljena. Nikad mi leve ideje nisu bile privlacne, uvek sam smatrao da sam treba da stvorim svoju srecu a ne da se pitam sta drzava moze da ucini za mene, cemu su skloni levicari.
Ne vidim zbog cega je cudno da se neko ko je liberalno-konzervativnog opredeljenja divi Ronaldu Reganu, za njegovo vreme su trzisna ekonomija, preduzetnistvo, individualizam i privatni zdravstveni fondovi ponovo postali dominantne institucije. Jos je manje cudno kada se jedan antikomunista divi Reganu, za njegove ere poceo je novi talas trke u naoruzanju, a Amerika je tada bila aktivna i u borbi protiv komunizma u Latinskoj Americi. Zapravo, moze se reci da je njegovo zaostravanje ekonomske trke, kao i trke u naoruzanju, jedan od kljucnih razloga za kraj komunizma, zato sto i Istok i pre svega SSSR vise nisu mogli da izdrze ovaj talas modernizacije zbog zaostalosti u svojoj ekonomiji. Tada je trziste konacno pobedilo plansku privredu.
Једном речи, човек је чудо.
Da li pravo na verovanje u Boga pripada iskljucivo vama i vasim istomisljenicima?
@Teodor
Ja Ukrajinu volim kao zemlju moje majke, ali ja se izjasnjavam kao Srbin i nisam grkokatolik po veri, pretestantizam sam pominjao kao nesto sto je uticalo na razvoj anglosaksonskog konzervativizma, nigde nisam pomenuo da je to moja vera, niko u mojoj porodici nije te vere, sa Kovacevicem (koji je inace bivsi komunista) se slazem po pitanju spoljnje politike, pre svega odnosa prema velikim silama, i da drag mi je Bzezinski, i sta? Vi ste mi prikacili mnogo toga sto ja nisam...
До 1966 Брозова десна рука у владању Југославијом (и Србијом!)је био извесни Александар Ранковић, звани Лека иначе Србин, у слободно време. Он је био његова ударна песница, а Брозов човек у Србији је био извесни Слободан Пенезић,звани Крцун.
Нама у Србији ово су опште познате ствари, али Вама
очигледно нису. Нпр. поменута "г-да" су са својим
"друговима" допринели да се по завршетку 2-ог светског рата Срби не врате на Косово и Македонију,
допринели су прогону српске цркве у Југославији, као и трагичном расколу у њој после 1959. То су факта. Поред тога, убијали су припаднике ЈВУО (четници) после краја рата (иако је проглашена амнестија!), а по 1948 и простаљинске комунисте.
(Наставак следи!)
Иако су Ранковић и Пенезић одговорни за све злочине према Србима (а и другима у Југославији!), због неких ствари сматрани су код тадашњег српског народа за некакве гаранте српских интереса у комунистичкој Југославији. Мислило се: задужили су Броза, убили су његовог највећег ривала Дражу Михајловића, протерали Немце и довели Србе у Војводину, индустријализација Србије (као и других делова Југославије) је настављена, подељена је земља беземљашима и оно што је најважније после страшног рата, дошли је до мира! Рећи ћете, да је то све илузија, али већина српског света је то тако доживљавала! (нпр. мој отац је псовао Броза, али није био баш жестоко против комунизма, а тих људи није било мало!) Посебно је подстицајан за културу и науку тадашње Југославије (па и за осећање самодређења) био Брозов сукоб са Стаљином! Иако је то била само свађа између комуниста, Броз је успео да је лепо прода Западу и извуче не мале бенефиције! И обичан свет је од тога имао користи!
Међутим све је то било ирелевантно по 1966, зато што су гаранти српских интереса у Југославији, Пенезић и Ранковић били елиминисани. Тај догађај поклопио се са Брозовим одустајањем од привредних реформи, које су требале, лагано, пужевским кораком
али ипак, да трансформишу југословенску привреду у тржишну привреду. Броз је увидео да то води ка његовом и његове клике дерогирању са власти!Послато
је на стотине хиљада грађана Југославије (и много Срба) на "привремени" рад у западне земље. Ти су људи иначе били незапослени, а сада су у стари крај слали и девизне дознаке!
убио две муве"! Поред тога његов идеолог, Едвард Кардељ, Словенац, лансирао је идеолошку небулозу, самоуправљање.Вероватно Вам је познато драги г-дине
да у скандинавским земљама, при капиталистичкој економској парадигми, а под упливом тамошњих социјалдемократа, развијано и тзв. радничко са-учествовање у процесима одлучивања у привреди. Наравно, то није било никакво власништво, већ вид Друштвеног Уговора, штавише његова мања поправка. Колико знам, тај експеримент није донео неке користи, али ни штете, тим земљама. Међутим, Кардељ је био инспирисан другим узором, политиком радничког са-одлучивања, иначе развијаном у Италији
Мусолинија! Ето, видите, каквим експериментима су Срби били изложени! Но тај оглед није одмах
"заживео" у Југославији (и код Срба!). У Србији, по паду Ранковића и Пенезића, тадашња елита се, у недостатку елемената силе (које су оличавали Ранковић и Пенезић!), окренула економији! За кратко време, у условима ипак комунистичке, али не и скроз дириговане, привреде, тадашње комунистичко
руководство Србије је покренуло привредни опоравак
насупрот остатку Југославије! Тадашњи комунистички руководиоци Србије звали су се Марко Никезић и Латинка Перовић. Комунистички руководилац у тада, још увек,српској Војводини био је Марко Чанадановић
а главни менаџер највећег трговачког предузећа у Србији је био Миодраг Савићевић.(Друго и четврто име и данас су од значаја у Србији!) Иако је тај привредни напредак био скроман у поређењу са Западом, ипак је упадао у очи комунистичкој камарили око Броза! Тадашњи српски комунистички
руководиоци су се клели у "братство и јединство" (још једна брозовска небулоза!), Броза, комунизам,
самоуправљање. Хапсили су дисиденте у Србији, нису помагали Србе ван Србије (1968 је почео отворен прогон Срба са Косова, први после 2-ог светског рата!), инструментализовали су са Брозом студентску
побуну у Београду 1968, али им ништа није вредело!
Тито је одабрао, послушније Србе!
тада названо "либералима" (слатко, зар не!),Србија је препуштена одиозним типовима као Дража Марковић (иначе стриц Мирјане Марковић, жене С. Милошевића!)
и Петар Стамболић (иначе стриц Ивана Стамболића, потоњег комунистичког председника Србије и љутог Милошевићевог ривала!), који су Броза слушали, па бићу благ, као пси! Као резултат тога донешен је
1974 г. "Устав" чијим решењима су били изузети из ингеренција српске владе Војводина и Косово и Метохија! Србија и српски народ је био понижен! Такође је ускоро донешен и "Закон о удруженом раду"
чиме је Кардељева небулоза добила и "законски" оквир!Наравно, одредбе тог "Закона" најригорозније су спровођене у Србији! Ако би 3 (и словима три!)
"самоуправљача", који су чинили неку "целину", могли су преко "Судова удруженог рада" да затраже заштиту својих "права", да разбију веће привредне
целине, па чак и да добију део имовине фирме којој
су раније припадали! Не верујете?! Питајте г-ду Вукадиновића и Антонића, па да схватите бесмисао
БРОЗОМОРЕ! Под упливом Брозовог конфедералног "Устава" (узгред, у једној уводној дебати пре доношења самог "Устава" професор Михајло Ђурић супроставио се тој правној небулози и...завршио на робији! Његов тадашњи асистент га је подржао и...остао без посла! Име асистента проф. Ђурића је Војислав Коштуница!) почело је лагано, па све брже исељавање Срба из других крајева Југославије у Србију! Посебно је било драматично исељавање СРба са Косова и Метохије, праћено тешким насиљем Албанаца! Наравно, о томе се ћутало и у Србији и у Југославији! Једино је Српска православна црква са својим "комунистичким"
патријархом Германом редовно бележила и обавештавала комунистичку власт о злочинима Албанаца над Србима! На те дописе није реаговао Броз, ни комунисти других нација, већ српски комунисти!
како су Броз и његови српски сатрапи систематски вршили "меку", "пузајућу" репресију над Србима! Други народи, посебно Хрвати, припремали су се за доба после Броза, док су Срби табанали "као гуске у магли"!Тако су дочекали смрт великог хохштаплера!
Читав свет је дошао у Београд да му ода почаст! Чак је и председник Ваше Прве Домовине Америке г-дин Џими Картер критикован зашто није дошао! Сви су били ту! Вероватно је тада у Паклу Сатана тапшао Броза по рамену за добро обављен посао! Све је било спремно за "тучу у балканској крчми", само је требало да неко угаси светло! "Ногу су повукли" косовски Срби 1985 сити шикана од стране Албанаца, као и неразумевања од стране остатка Југославије, а посебно неразумевања централне (тада зване "ужа")
Србије! Почело је саморганизовање тих прогоњених људи и њихови одласци у Београд! То је био шок за све у Југославији!Поститовским српским комунистима то је посебно тешко пало! Било је у том комплоту разних људи, разних уверења, али са једним великим
табуом: ТАБУОМ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА! Некако се тих година најбоље снашао Слободан Милошевић. Својом популистичком реториком привукао је пажњу, али то није било довољно за победу. Због неког разлога вође огорчених косовских Срба су му дале подршку! Један од њих прича да је у почетку Иван Стамболић имао предност код њих, али су се разочарали у њега. Наводно, после једног запаљивог говора у корист косовских Срба, г.дин И. Стамболић је назвао комунистичке вође косовских Албанаца (који су држали власт на Косову и Метохији!) и извинуо им се! Наводно је рекао тим људима, да је просрпски говор одржао "због мира у кући" и да је он "и даље на трагу самоуправног социјализма и братства и јединства"! Да ли је изјава тадашњег вође косовских Срба тачна или не, не знам, знам да је С. Милошевић феноменално искористио шансу за политички успон! Ускоро је одржана чувена 8.ма седница Савеза комуниста Србије,где је С. Милошевић
победио И. Стамболића!
"Поново пробуђени" комунисти Срби и комунисти Срби-пројугословени, које је предводио И. Стамболић! У групи (као активни подржаваоци или симпатизери!) г-дина Стамболића било је пуно не-Срба, припадника бирократије југословенске комунистичке федерације.
Нека од имена тих људи вероватно су Вам позната: Соња Бисерко, Наташа Кандић, Иван Вејвода и други. (Молим да се ово не схвати као зла воља, већ као константација тока догађаја, како га се сећам!) Други су били Срби. Но то није било битно. Битно је да су ти људи сматрали да је ЈЕДИНИ УЗРОК РАСПАДАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ СРПСКИ НАЦИНАЛИЗАМ! Пазите, ЈЕДИНИ, а не ЈЕДАН! Многи од поменутих људи, симпатизера или подржаваоца г-дина Стамболића основали су разне НВО, многи су основали опозиционе
политичке странке, но свима им је било заједничка југоносталгија, пацифизам, али и извесно неразумевање свог народа! Сматрали су тај исти народ незрелим, али нису "силазили" у њега, да га
"просветле"! После су га сматрали злочиначким... Било је још квалификатива, а Србија и Срби под вођством некомпетентног С. Милошевића клизили су у рат и пораз!С. Милошевић,кокетовао је са српским национализмом, али и са Титовим комунистичким генералима причајући о 3-ћој Југославији, без
"издајица"!
"евроентузијаста",а не В. Коштунице! Think about those things!
Believe me, I think about all those thinks, more then you can imagine...
Uopste ne treba mene da ubedjujete u pogubnost komunizma, toga sam svestan kao sto sam svestan da su se medju srpskim komunistima javile dve struje jedna titoisticka iz koje su kasnije nastale neke NVO i jedna druga, koju ja, na uzas mnogih, nazivam srbokomunistima (njihovom duhovnom decom smatram i radikale i vecinu "patriota") koji su se uglavnom nalazili u SANU-u i Udruzenju Knjizevnika Srbije. Medjutim takodje sam primetio da su gotovo sve kritike komunizma u Srbiji danas usmerene samo titoizam tj. pre svega na granice unutar SFRJ koje je on stvorio, a samom komunizmu kao ideologiji se ne zamera mnogo. Cak, da su ti komunisti bili "bolji Srbi" bili bi super. Ja sam misljenja da nikakvi komunisti nisu mogli da budu dobri, a titoizam je pored tih stvari za koje je uglavnom napadan naneo je jos i mnoge druge stete o kojima se ne govori. Pre svega strasno je pritisao srpsko seljastvo, koje je prvo bilo na udaru zato sto nije pruzilo dovoljno podrske partizanskom pokretu. Zatim su slededile drakonske mere prinudnog otkupa i progona seljaka, pa onda agrarna reforma i nacionalizacija. I na kraju seljak je pretvoren u industrijskog radnika i tako odvojen od svojih korena on je postao oslonac poretka koji je u njega usadio zablude komunizma. Takodje pojavila se masa nabedjenih intelektualaca i novokomponovanih diplomata sve iz krugova partizanskih porodica, sto im je ujedno bila i jedina preporuka. Inace komunisti su prvi krenuli da seku sve kulturne veze Srba sa Zapadom, sto je nastavljeno cak i posle 48. i danas je antizapadnjastvo jedan od stubova ideologije njihove dece srbokomunista. I na kraju oni su stvorili zloglasnu tajnu sluzbu koja nam i dan danas dobrim delom kroji sudbinu i privatizacije.
То је основно!Баш квази "демократе" (без наводника било би апсурдно означавати их!) промовишу Србију КОНЗУМЕРА, а не Србију ГРАЂАНА! Таква, СЛУЂЕНА СРБИЈА одговара ЊИХОВОМ ОПСТАНКУ, као и профитима продуцената "финансијских балона", који су ових дана,надам се да ћете се сложити,угрозили и сам тај велики Запад! Од Америке и њених "дилбера" (Клинтонови, Олбрајтова и ини "балкански експерти"), долазили су нам само такви сигнали и нико није покушао да РАЗУМЕ СРБИЈУ И ПОМОГНЕ,овако слуђеној! Е, сада, пријатељство српског и руског народа је старије од комуниста! То што је Русија у претежном делу своје историје била АУТОРИТАРНА, а Срби, као ситни поседници, склонији демократији, није сметало њиховом срдачном односу! Чак и у време између два светска рата, када су Срби оштро РАЗЛИКОВАЛИ КОМУНИСТИЧКИ РЕЖИМ У РУСИЈИ ОД РУСКОГ НАРОДА! И сада, у време, када овој слуђеној Србији преостаје само "један стуб" (парафраза "вршиоца
дужности председника Србије") да се на њега ослони, РУСКИ СТУБ, онда нам немојте замерити
зашто је то тако! Ако ми не верујете, погледајте
"Силовање Србије" од Мајкла Лиса, књиге Норе Белоф,
образложење председника Трумана приликом посмртног додељивања америчког одликовања ђенералу Драгољубу
Михајловићу, а било би добро подсетити се и чувене
сентенце америчког State department-a на вест о сукобу Тита и Стаљина: "Keep afloat Tito!" (Извињавам се, ако сам начинио грешку! Енглески није мој матерњи језик!) Значи, држати на површини Тита, не Југославију, не Србе и ине, већ БАШ ТИТА! Знате, тај интерес ИМПЕРИЈАЛНЕ АМЕРИКЕ (и Римска Република се освајањима трансформисала у Римско Царство!) је, очигледно, пренет на Титове "духовне унуке"! Жао ми је због Америке, али "види се из авиона"! Значи, ми Срби ћемо морати да се прилагодимо тој непријатној чињеници, прилагодимо, а не и прихватимо!