Добар подсетник на догађаје којима многи нису били сведоци,због физичког одсуства,или одсуства духа(незаинтересованости),или нису били ни рођени.
Али да нам се историја не би свако мало поављала у нешто мало измењеном облику,да не би тражили шта је боље(горе)решење,минимум јединства око ствари која је договорена у"уговору са народом",био би пожељан,потребан,чак неопходан.
Да се не би завршило са дечијом из наслова.
Препоруке:
33
0
3
четвртак, 26 септембар 2019 10:53
пемзионер ДДТ
Крокодил је давно појео Србију.
Мањина је немо гледала, већина је аплаудирала.
Препоруке:
25
1
4
четвртак, 26 септембар 2019 12:53
bane
Сви који су били опозиција, у неком тренутку наше демократске историје, постали су власт, у неком другом тренутку. Сви протести, на којима смо шетали, певали, бежали, сузили због сузавца, резултирали су победом и доласком на власт наших фаворита. Одмах или мало касније. Сви драги ликови који са данас власт били су некада у опозицији, а пре тога су били власт. Неки само по два пута али има и лидера у прелетању, са вишедеценијским функционерским стажом. Рецимо: Весић, Палма, Веља, Мали, Дачић и његови другари, Вук, Шешељ, Чеда, Чанак, итд. Значи, нема разлога за песимизам, наши ће да победе, само је питање дана. И нас ће, као много пута до сада, да буде срамота јер смо опет испали наивни. Заправо, говорим искључиво о себи и својој срамоти. Тако ми и треба, кад уместо да сам читао Борбу, традиционално гласило демократије,ја сам губио време и заглупљивао се неким националистичким глупостима, Српским речима или Великим Србијама.
Препоруке:
17
2
5
четвртак, 26 септембар 2019 21:43
Krokokokokodil
Krokokokodil
KrokokokokokokokokokokokokokokokoDIL
Препоруке:
1
0
6
петак, 27 септембар 2019 01:42
Славко
Можда је ипак требало поменути, или је то можда морало да се помене, странку која је једина бојкотовала све изборе, од самог почетка вишестраначја, зато што није било елементарних демократских услова да се некаква гласања назову изборима.Та странка зове се Српска либерална странка, председник је био академик Никола Милошевић, а у руководству су били и Коста Чавошки, режисер Саша Петровић....Данас не знамо каква би нам судбина била да су и остале опозиционе странке и људи у њима, одбили да учествују у нечему што са изборима никада никакве везе није имало. Било је то само давање легитимитета, каквог таквог, комунистима Слободана Милошевића и задовољавање сујете неколицини опозиционх лидера.Данас, 30 година касније, опет смо пред истим питањем, изаћи на бесмислене изборе или не.Можда да сада ипак кренемо путем Српске либералне странке и сачувамо своје достојанство и доследност. Па шта буде. Не може да буде горе него што је било последњих 30 година. Ваљда ?
.jpg)
Али да нам се историја не би свако мало поављала у нешто мало измењеном облику,да не би тражили шта је боље(горе)решење,минимум јединства око ствари која је договорена у"уговору са народом",био би пожељан,потребан,чак неопходан.
Да се не би завршило са дечијом из наслова.
Мањина је немо гледала, већина је аплаудирала.
KrokokokokokokokokokokokokokokokoDIL