Један је Александар Исаиевич Солжењицин!
И са неба зрачи и крепи душе умакле ропским ланцима Запада.
Зато ће и Русија преживети.
И њена вера православна.
И њена култура.
И њен народ.
Препоруке:
0
0
2
петак, 06 новембар 2009 01:00
Стева Надрљански
Александар Исајевич јесте за мене једна од најважнијих личности 20. века.
Али, овде је прилично неправедан према предреволуционарним литерарним кретањима у Русији. Тачно је да су се футуристи на челу са Мајаковским психотично заглавили у "Левом маршу" (Мајаковски је ту неверу принципу слободе платио на познат начин), али нису само они представљали руску авангардну сцену. Многи су од њих баш због тога завршили тамо где и Павле Флоренски, геније истог тог века.
Хармс, на пример.
Сви су они на свој начин оправдано поставили питање смисла руске културе, и сви су због тога мање-више страдали - јер је нису пропитивали онако како тражи нова бољшевичка власт.
Како је завршила Цветајева, најгенијалнији женски глас истог века?
Један од каснијих аутентичних руских књижевних гласова био је прогнани Војнович, али авај - у једној својој књизи пародирао је управо Солжењицина...
Што се тиче постмодерне, како време пролази, њени домети изгледају све јадније, то је истина... Њено одмицање од "великих тема" све се јасније сагледавају као неозбиљност и кукавичлук...
А. И. Солжењицин је историјски јунак епских домета, од њега се не може тражити баш да буде у свему суптилан док граби ка својем есхатолошком циљу...
Зато и јест онако обрисао Тарковског, његова Свјатаја Рус не слаже се с оним што је овај уметник насликао...
Није модернизам све што поставља наизглед чудна питања.
Препоруке:
0
0
3
петак, 06 новембар 2009 10:07
Srboljub Savic
Posast modernizma
Uvazeni Aleksandar Isaievic Solzenjicin dize glas protiv “modernizma” i “postmodernizma” u pokusaju da “dovede pameti”, sve one koji koriste to, sto se pamet zove, da se zapaze u sto siroj javnosti i iz toga izvuku sto vise koristi. Kako trenutna provokacija ne traje (a sve krace u progresivnom porastu senzacija), to “nishci” duhom, ne smeju da stanu. Tako je izmisljotina “modernizam” ( “moderno”), etiketa vecitog - “brand”-a, a “postmodernizam” i “futurizam”, stari pokusaj da se uvuce u “kolac” (mogu I ja, a, ja?). Kreatori odece (sada vec I sveukupnog “perja”) odavno su obezbedili “vecnost”, doduse “skromno” ostajuci sa izrazom (I prodajom) “moda”, bez obzira na povremeno kopiranje proslog ili “buduceg”.
Jasno je ipak, da “ne-umetnost”, istrazuje sve nacine da dodje i do novca i do priznanja (koje cesto donosi i prvo), pa se koristi etiketama uz atribut “umetnickog” . Uz “novatore” idu I
njihovi promoteri i prodavci – kompletan system. U najezdi senzacija (“informacija”), gde su vizuelne sve mocnije (od ideje, preko “proizvodnje” do distribucijei prodaje) nestaju filteri uma, a obrazovanje je, vec poodavno, skrenulo sa zadatka-stvaranja duha sposobnog za analizu, sintezu I kreaciju.
Danasnje vreme je, ne vreme novca, vec vreme iluzija. Dok je
mala grupa stvarala moc, gomilanjem novca, promovisala je novac. Danas, kad masa sve vise shvata, da je novac nedohvatljiv, promovise se iluzija, koja ima za cilj da ocuva stvarnu moc jednima, a da iluziju vecini u zamenu za sve ostalo.
Deo 1
S. Savic
Препоруке:
0
0
4
петак, 06 новембар 2009 10:29
Srboljub Savic
Posast modernizma
Deo 2
Klasicna ruska knjizevnost (da, opet etiketa, ali ne umanjuje njenu vrednost) i nije bez doprinosa “eksploziji” kroz revoluciju i sve pojave, ukljucujuci “ne-umetnost”, do danasnjih dana.
Medjutim, ni postovani g. Aleksandar Isaijevic, kao da nije svestan, koliko je svojim radom posluzio svoj “ne-umetnosti”, zavaran da se bori za ljudske, ruske, pravoslavne vrednosti u borbi protiv svojih “neznabozaca”, pruzajuci “material” i dusu jos gorim neznaboscima, farisejima, nezasitim mocnicima, pod maskom “ideoloske” borbe. Nova “revolucija” – “implozija”
rodila je nove “izme“ novih “ne-umetnika”, “na pijaci”.
Veliki umetnici – pisci, slikari, vajari, kompozitori, … ne mogu se iscupati iz svog vremena i prostora, jer bez toga nema umetnosti. Medjutim, ni ostali imitatori, propagandisti, …umetnicki bezvredni nisu van vremena i prostora. To sto je iluzionista i prevaranata (u vidu zanata) sve vise, nije nikakvo cudo. Kao razaranje, i lepljnje etiketa je lakse od stvaranja, u vremenu kad etiketa (ukljucujuci “uslikan”) ima toliku vrednost.
Zna se, a ne mari, da nije umetnost sve sto je umetnik –napisao, naslikao ili komponovao. Medjutim, prodavci “umetnickih dela” (cak i onih umetnickih) pripadaju eliti – stvaraocima “ne-umetnosti”, pa, svakako, brane svoje etikete.
U odbrani svog interesa, “prodali” su (siroko prihvaceno) ideju
tiraza i broja prodatih knjiga, kao meru stvaralacke-umetnicke
vrednosti.
S postovanjem,
S. Savic
Препоруке:
0
0
5
петак, 06 новембар 2009 23:56
milena ankic
Dopada mi se izjava jednog naseg akademika koji je rekao da pravi intelektualac uvek mora govoriti istinu.Malo je danas takvih intelektualaca.Pisac ovog clanka svakako je jedan od najvecih.
Proces modernizacije osim drustvenih,politickih ima svakako i kulturne dimenzije.Veliki uticaj na tu "novu umetnost" ili futurizam ima svakako globalizacija.Po recima Kenici Ome to je "svet bez granica".Vecina umetnika koji zagovaraju teoriju novo po svaku cenu,ili umetnost bez granica izigravajuci neki avangardizam ustvari klize u anarhiju .Poznavaoci i kritizeri te nove umetnosti
slazu se da je ustvari njihovo stvaralastvo prepuno plagijata ,i da mnogi kao bazu uzimaju ipak ono tradicionalno.Verovatno je to nedostatak ideja i inspiracija.Nekada su umetnici imali svoje muze,inspiraciju su nalazili u ljubavi ili patnjama sopstvenog naroda.Netreba svu krivicu svaljivati na te mlade ljude zato sto ni njima nije lako.Okruzeni su turbo kulturom i tresom.Duhovnost je nesto sto nije"IN"."Konzumenti"umetnosti bar kod nas su vecinom skorojevici koji imaju novca ali ne i ukusa(cast izuzetcima).Vazno je biti viden na odredenim kulturnim desavanjima.
Svaki covek ima u sebi ono animalnno ali ga mora sputavati da nebi zagospodarilo razumom.Tako i mladi ljudi (na svu srecu imamo ih i pored svega i
pametnih i odgovornih)treba da sacuvaju tradiciju
kao jednu zdravu bazu i da na to "kaleme" svoje
ideje i stvaralastvo bila to umetnost ili nesto drugo.Mi treba da ih hrabrimo u tome i da ih pomazemo .Treba im oprostiti ako nekada i grese ,jer i to je za ljude.Ne postoji idealno drustvo ,ali svaka nacija mora imati "zdravu klicu"
iz koje ce se radati nova pokolenja.Samo tako cemo bioloski opstati.
.jpg)
И са неба зрачи и крепи душе умакле ропским ланцима Запада.
Зато ће и Русија преживети.
И њена вера православна.
И њена култура.
И њен народ.
Али, овде је прилично неправедан према предреволуционарним литерарним кретањима у Русији. Тачно је да су се футуристи на челу са Мајаковским психотично заглавили у "Левом маршу" (Мајаковски је ту неверу принципу слободе платио на познат начин), али нису само они представљали руску авангардну сцену. Многи су од њих баш због тога завршили тамо где и Павле Флоренски, геније истог тог века.
Хармс, на пример.
Сви су они на свој начин оправдано поставили питање смисла руске културе, и сви су због тога мање-више страдали - јер је нису пропитивали онако како тражи нова бољшевичка власт.
Како је завршила Цветајева, најгенијалнији женски глас истог века?
Један од каснијих аутентичних руских књижевних гласова био је прогнани Војнович, али авај - у једној својој књизи пародирао је управо Солжењицина...
Што се тиче постмодерне, како време пролази, њени домети изгледају све јадније, то је истина... Њено одмицање од "великих тема" све се јасније сагледавају као неозбиљност и кукавичлук...
А. И. Солжењицин је историјски јунак епских домета, од њега се не може тражити баш да буде у свему суптилан док граби ка својем есхатолошком циљу...
Зато и јест онако обрисао Тарковског, његова Свјатаја Рус не слаже се с оним што је овај уметник насликао...
Није модернизам све што поставља наизглед чудна питања.
Uvazeni Aleksandar Isaievic Solzenjicin dize glas protiv “modernizma” i “postmodernizma” u pokusaju da “dovede pameti”, sve one koji koriste to, sto se pamet zove, da se zapaze u sto siroj javnosti i iz toga izvuku sto vise koristi. Kako trenutna provokacija ne traje (a sve krace u progresivnom porastu senzacija), to “nishci” duhom, ne smeju da stanu. Tako je izmisljotina “modernizam” ( “moderno”), etiketa vecitog - “brand”-a, a “postmodernizam” i “futurizam”, stari pokusaj da se uvuce u “kolac” (mogu I ja, a, ja?). Kreatori odece (sada vec I sveukupnog “perja”) odavno su obezbedili “vecnost”, doduse “skromno” ostajuci sa izrazom (I prodajom) “moda”, bez obzira na povremeno kopiranje proslog ili “buduceg”.
Jasno je ipak, da “ne-umetnost”, istrazuje sve nacine da dodje i do novca i do priznanja (koje cesto donosi i prvo), pa se koristi etiketama uz atribut “umetnickog” . Uz “novatore” idu I
njihovi promoteri i prodavci – kompletan system. U najezdi senzacija (“informacija”), gde su vizuelne sve mocnije (od ideje, preko “proizvodnje” do distribucijei prodaje) nestaju filteri uma, a obrazovanje je, vec poodavno, skrenulo sa zadatka-stvaranja duha sposobnog za analizu, sintezu I kreaciju.
Danasnje vreme je, ne vreme novca, vec vreme iluzija. Dok je
mala grupa stvarala moc, gomilanjem novca, promovisala je novac. Danas, kad masa sve vise shvata, da je novac nedohvatljiv, promovise se iluzija, koja ima za cilj da ocuva stvarnu moc jednima, a da iluziju vecini u zamenu za sve ostalo.
Deo 1
S. Savic
Deo 2
Klasicna ruska knjizevnost (da, opet etiketa, ali ne umanjuje njenu vrednost) i nije bez doprinosa “eksploziji” kroz revoluciju i sve pojave, ukljucujuci “ne-umetnost”, do danasnjih dana.
Medjutim, ni postovani g. Aleksandar Isaijevic, kao da nije svestan, koliko je svojim radom posluzio svoj “ne-umetnosti”, zavaran da se bori za ljudske, ruske, pravoslavne vrednosti u borbi protiv svojih “neznabozaca”, pruzajuci “material” i dusu jos gorim neznaboscima, farisejima, nezasitim mocnicima, pod maskom “ideoloske” borbe. Nova “revolucija” – “implozija”
rodila je nove “izme“ novih “ne-umetnika”, “na pijaci”.
Veliki umetnici – pisci, slikari, vajari, kompozitori, … ne mogu se iscupati iz svog vremena i prostora, jer bez toga nema umetnosti. Medjutim, ni ostali imitatori, propagandisti, …umetnicki bezvredni nisu van vremena i prostora. To sto je iluzionista i prevaranata (u vidu zanata) sve vise, nije nikakvo cudo. Kao razaranje, i lepljnje etiketa je lakse od stvaranja, u vremenu kad etiketa (ukljucujuci “uslikan”) ima toliku vrednost.
Zna se, a ne mari, da nije umetnost sve sto je umetnik –napisao, naslikao ili komponovao. Medjutim, prodavci “umetnickih dela” (cak i onih umetnickih) pripadaju eliti – stvaraocima “ne-umetnosti”, pa, svakako, brane svoje etikete.
U odbrani svog interesa, “prodali” su (siroko prihvaceno) ideju
tiraza i broja prodatih knjiga, kao meru stvaralacke-umetnicke
vrednosti.
S postovanjem,
S. Savic
Proces modernizacije osim drustvenih,politickih ima svakako i kulturne dimenzije.Veliki uticaj na tu "novu umetnost" ili futurizam ima svakako globalizacija.Po recima Kenici Ome to je "svet bez granica".Vecina umetnika koji zagovaraju teoriju novo po svaku cenu,ili umetnost bez granica izigravajuci neki avangardizam ustvari klize u anarhiju .Poznavaoci i kritizeri te nove umetnosti
slazu se da je ustvari njihovo stvaralastvo prepuno plagijata ,i da mnogi kao bazu uzimaju ipak ono tradicionalno.Verovatno je to nedostatak ideja i inspiracija.Nekada su umetnici imali svoje muze,inspiraciju su nalazili u ljubavi ili patnjama sopstvenog naroda.Netreba svu krivicu svaljivati na te mlade ljude zato sto ni njima nije lako.Okruzeni su turbo kulturom i tresom.Duhovnost je nesto sto nije"IN"."Konzumenti"umetnosti bar kod nas su vecinom skorojevici koji imaju novca ali ne i ukusa(cast izuzetcima).Vazno je biti viden na odredenim kulturnim desavanjima.
Svaki covek ima u sebi ono animalnno ali ga mora sputavati da nebi zagospodarilo razumom.Tako i mladi ljudi (na svu srecu imamo ih i pored svega i
pametnih i odgovornih)treba da sacuvaju tradiciju
kao jednu zdravu bazu i da na to "kaleme" svoje
ideje i stvaralastvo bila to umetnost ili nesto drugo.Mi treba da ih hrabrimo u tome i da ih pomazemo .Treba im oprostiti ako nekada i grese ,jer i to je za ljude.Ne postoji idealno drustvo ,ali svaka nacija mora imati "zdravu klicu"
iz koje ce se radati nova pokolenja.Samo tako cemo bioloski opstati.