Autor daje sažetu kompilaciju mišljenja savremenih nobelovaca, izveštaja medjunarodnih finansijskih institucija i zaključaka medjudržavnih skupova.
Dve su temeljne primedbe na tekst.
Autor ne diferencira svetsku finansijsku krizu (u daljem tekstu:SFK-a) i svetsku ekonomsku krizu (u daljem tekstu:SEK-a).
Uzrok SFK-e je nemogućnost konzumacije finansijskog kapitala od strane realnog kreditnog tržišta, te na temelju toga stvaranje finansijskih derivata i drugih finansijskih egzibicija. Kada su razvijene države upumpale u banke bilione dolara, EUR, jena i dr. ugašen je finansijski požar i banke su počele duvati i u studeno, tj. smanjile su kreditiranje prezaduženog realnog sektora i stanovništva.
Ovakovo ponašanje banaka je racionalno jer one su kreditori, a ne darodavci.
SEK-a kao posljedica strukturne greške kapitalizma (nemogućnosti održavanja ravnoteže izmedju proizvodnje i potrošnje), za koju je katalizator bila SFK-a, je nerešiv problem. Hiperpodukcija roba i usluga je podržavana kreditima, do nastupanja sveopšte prezaduženosti. Kako ne postoji drugi instrument za održavanje potrošnje, SEK-a će potrajati do uravnoteženja proizvodnje i potrošnje, sa tim da smo jako daleko do toga toliko zazivanog dna.
Autorova prognoza daljeg razvoja svetskih finansija i realne ekonomije je takova da bi mu na istoj pozavidela i proročica Pitija. Pretpostavljam da isti nastoji biti u svetskom prognostičkom trendu.

Detaljna i zanimljiva analiza Profesora Kovaca. Trziste finansijskih derivata bilo jedan od kljucnih uzroka produbljavanja finansijske krize; NJihova primena se sirila ogromnom brzinom od sredine devedesetih; to su ugovori koji se drze u velikoj tajnosti u samoj firmi i sire; politicari uglavnom, i dobrim delom zakonodavci, nisu znali razmere ovog "tajnog poslovanja ili kako zovu kladjenja"; Ima mnogo ucesnika na kreditnom trzistu kao i na trzistu derivata koji nisu razumeli ugovore koje su odobravali i u koje su ulazili ukljucujuci i same bankare --nedovoljne informacije, ne razumevanje rizika lose odluke; Finansijske firme nisu bile obavezne da podnose detalje o broju i velicini ugovora. Vol Strit je preko svojih lobista uspeo da obezbedi minimum zakonske regulative, a veze izmedju vlade i hazardera na Vol Stritu su omogucile da im se priskoci u "pomoc" kada je nastao haos "jer bi u protivnom bilo gore (?) ". Argument suvise velike da propadnu je slab argument; Bilo bi za ocekivati da se finansijske institucije koje su se upustile u neodgovorno kockanje sa nizerazrednim hipotekarnim kreditima smanje i rekonstruisu, ako vec drzava mora da ih spasava pozajmicama i dostampavanjem novca, onda bi i trebala da ucestvuje u rekonstrukciji. Idealno drzava treba da intervenise samo da bi zastitila opste interese stanovnistva i obezbedila stabilnost ali besmisleno je spasavati neodgovorne i to velikim dugorocnim zaduzivanjem. Da bi izbegla kompletni finansijski kolaps u USA i sire, drzava je proizvoljno izabrala koga od ugrozenih zeli da zastiti, Do danas u USA nema potrebne regulative da se izbegne novi slican kolaps. Ono sto me izuzetno birne je marginalno bavljenje trzistima rada u nauci i u prkasi; U razvijenim i nerazvijenim zemljama imamo iscrpljenu radnu snagu, rastuce siromastvo i nezaposlenost; Mislim da nema oporavka na svetskim trzistima bez kvalitetnog razvoja trzista rada, porasta zaposlenosti, boljih fiskalnih mera u raspodeli i umerenije potrosnje.

Uzeću prvu puminu rečenicu i daću moju verziju: Neki su od ekonomije napravili nauku da bi prekrili velikim talogom gluposti vrlo jednostavnu istinu. A istina je da sva nauka pada u vodu kada bankarski oligarsi zaustave dotok novog novca kojim se održava piramidalna struktura današnje svetske ekonomije. Tokom decenija izmislili su nov jezik, korporativni / bankarski vokabular koji treba da zamaže oči neuke javnosti tako da im se nemože ući u trag njihovim mahinacijama i duplim govorom. Sve ovo su uvili u oblande pravno-birokratskog govora tako da bude još više maglovito i nejasno. Voleo bi da vidim stručnjaka (mogu i sa prefiksom Prof ili Dr) koji može da da rešenja kada bankari povuku pare iz opticaja kao sada (~18%). Mogu samo da pišu opširne prazne tekstove i da tako pravdaju sadašnji neodrživi monetarni sistem koji im je pred kolapsom.

Ne znam da li u Srbiji postoje finansijski savetnici koji dobro poznaju domace prilike i mogu da daju preporuke za potrosnju gradjana; ako ima treba vise da se cuju. Evo nekoliko ideja koje mogu da budu korisne; treba stedeti u evrima, preporucuje se da u rezervi postoji ustedjevina dovoljna da pokrije troskove zivota za sest meseci; komad zemljista je uvek korisno zadrzati, zaduzivanja radi potrosnje treba izbegavati, dug radi skolovanja sve dok je razuman ima smisla;nazalost u haoticnom sistemu koji vlada u Srbiji nije jednostavno planirati; Ipak, rad, skromnost, umerenost i stedljivost su najbolja preporuka ne samo za Srbiju vec bilo gde u svetu.