Аутор:"Питање је само – до када ће српска јавност, српска историја, српски углед и, најважније, српска држава, бити таоци организација, друштава и удружења којима ниједна српска казна није довољна."
Док се не успостави право свих да са савојим ставовима буду јавно заступљени на свим медијима.Пра свега на Јавном сервису.Зато их(медије) треба ослободити.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 29 октобар 2009 08:55
Vitomir
Srbi u Hagu se mogu nadati povoljnijem tretmanu i oslobođenju samo ako izdaju Srbiju, R. Srpsku svoje saborce. Primer Plavšić, Milutinović. A nekad ni to ne dobiju za izdaju već gajtan oko vrata Babić!
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 29 октобар 2009 09:38
kriger
Prema tekstu poruke NDNV zaključujem da bi oni najradije da se piše o zločinima Biljane Plavšić. Pa šta čekaju. Dajte, opletite. Koga je ubila i pokrala, kad i kako. Ili je možda naredila nekome, kome, kad i kako, usmeno, pismeno. Gde su dokazi. Dala komentar ili izjavu za koju je imala realnu mogućnost da se izvrši. To bi imalo isti značaj da neki Aboridžanin, sve sedeći na drvetu izjavio da treba ukinuti Australiju i belu rasu. Može reći, ali nema nikakvih realnih posledica.
Nije pri svojoj pameti, a nije manipulisao sa njom ko je nije susreo, da bi ona svesno ili nesvesno, pod prinudom ili dobrovoljno, lažući i izmišljajući otišla u sunovrat besčašća. Međutim, ona nije zločinka. Niti je učinila nikakav zločin niti je mogla da ga učini. Jedan žalostan i tragičan slučaj, neće ona svojim priznanjem "upropastiti" srpsku stvar, ali to priznanje i suđenje najviše govori o tom sudu, pa tek onda o njoj, a o Srbima i pojedinačno i kolektivno ponajmanje. Može nam služiti na čast da oni takvi kakvi su govore o nama baš tako. Ja bih se zabrinuo kad bi oni takvi kakvi su o nama govorili dobro.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 29 октобар 2009 09:40
Лукијан
Господин Зарковић поставља питање: "Када ће Србија на слободу?"
Пре десетак дана, са малих екрана и свих других медија, Србија је избомбардована паролом "65. година слободе". И на многим билбордима још увек стоје ове пароле. Сетих се, док сам пролазио крај једног од њих, свих оних догађања од 1991. године до данас. Дакле, званично, према ономе што су објавили сви медији у Србији, бомбардовање Србије 1999. године је било слобода ! Слободу представља и тотална блокада Србије 90-тих. Слободу представља и осуда већине српских лидера и војсковођа и њихово робијање у тамницама широм демократске Европе.
Србија ће на слободу, можда, кад се и они, ако доживе, једнога дана врате као Биљана Плавшић.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 29 октобар 2009 09:50
VH
Pitajte Tadica.Mozda on zna nesto o tome.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 29 октобар 2009 10:06
симонида
"...до када ће српска јавност, српска историја, српски углед и, најважније, српска држава, бити таоци организација, друштава и удружења којима ниједна српска казна није довољна?"и ВИ знате одговор али би било лепо да сте га и написали и то је градјанска непослушност и борба против оних који хоће да нам сруше кућу!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 29 октобар 2009 10:58
брм
Динко дико Војводине
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 29 октобар 2009 10:59
Јовиша Видић
Када је госпођа Плавшић одржала говор у цркви - Свети Сава - у Стоккхолму; деведесетих година прошлог века, слушаоци су је доживели као Косовку Деволку. Шта се са њом касније десило, те је изневерила очекивања; да ће "привијати мелем" на српске ране, није познато? Жртвовање појединца зарад интереса припадајућег народа, је највећа врлина а жртвовање народа ради себичлука појединца је у најмању руку срамота. Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 29 октобар 2009 11:03
ББ један
Бог нека је у помоћи и госпођи Плавшић кад буде процењивала мотиве и последице свог хашког признања.А што се тиче НДНВ, њима више нико не може помоћи.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 29 октобар 2009 11:27
Hocemo li docekati?
'Cekajuci sabah s sejtanom', tako bese naslov one ploce? A hocemo li docekati jutro bez sejtana?
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 29 октобар 2009 12:02
mile OVA
Gospođa Plavšić je odslužila kaznu na koju je bila osuđena. Naravno da iz ugla žrtvi njenog dela, bilo koja kazna, da joj je bila izrečena, ne bi bila dovoljno stroga . Drugo je pitanje da li je B.P. bila iskrena kada je priznala ono što joj je bilo stavljeno na teret. Za pohvalu je držanje Beograda koji nije poslao nikog da dočeka B.P. koja je već odavno i de facto i de iure ratna zločiniteljka.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 29 октобар 2009 12:33
Мирко К.
Господине Зарковићу, сумњам да ћете наћи икога довољно обавештеног да вам одговори на то питање!
На оно друго, у вези Грухоњића, све док се неко не осмели да тужи ту братију за антидржавну делатност, они ће да раде то што раде. Време је да се са кукњаве пређе на нешто конкретније.
О Биљани Плавшић, поводу силних текстова и реакција, немам добро мишљење. Нанела је огромну штету РС изнуђеним признањем, али је, макар, однос запада према њој показао да пут који је она изабрала није добар за Србе.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 29 октобар 2009 12:44
ТОПОЉ
Поштовани господине Зарковићу!!Када сте писали овај ауторски текст,дотакли сте се између осталог и квази новинарског удружења какво је НДНВ.Зашто нешто нисте написали о највећој трагедији која се догодила током рата у БиХ?То је трагедија сарајевских Срба.Највеће етничко чишћење у тзв.БиХ.Гдје су они у цијелој овој причи?Шта се догодило са 200.000 грађана Сарајева српске националности?Протјерани су и разасути од немила до недрага.Такође су и убијани.Али ко данас сноси кривицу за њихову голготу?Зар трагична прича о сарајевским Србима није најбољи одговор на свакојаке бесмислице разних новинарских удружења,НВО и њима сличних који се налазе на Сорошевој инфузији?Данашње Сарајево личи на све друго осим на мултиетнички град каквим га желе представити башчаршијски феудалци и њихови медији као и онај дио назовите међународне заједнице њима наклоњених.Ако се дотичемо овако озбиљне теме,теме о Србима осуђеним у Хагу,онда обавезно треба написати и следеће:Последњи са простора некадашње заједничке нам државе који могу и имају право да призивају правду су они који у насљеђе имају "Олују",који су истјерали из Хрватске око пола милиона Срба,који у насљеђе имају Јасеновац и преко 700.000 побијених Срба,који на души имају,како сам већ поменуо највећу трагедију послије Срба из Хрватске,трагедију сарајевских Срба,они који су режирали маркале да би у очима свијета Срби испали злочинци.Поменули сте Орића.Постоји ли већи злочинац од овог човјека?У најстравичнијим мукама завршавали су сви они којих су се дочепали његови монструми.Зар могу да о правди говоре они који су Србији отели КиМ?На многим српским сајтовима присутни су злуради коментари чији су потписници или Срби за које историја почиње од 4 јула 1776,или они који се лажно представљају као Срби,користећи константно једну те исту крилатицу-српски фашизам или српски фашисти.Зар они послије свега што су учинили Србима могу и смију да користе термин фашизам?Зар они и разне НВО по Србији мисле да је неко луд?Поздрав из Републике Српске!
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 29 октобар 2009 13:36
Teofilo Stivenson
Postovani g. Topolj i g. Zarkovic,
Dotakli ste pravo pitanje koje naravno trazi i jednu drugu vrstu akcije: Ako nasi vajni sugradjani iz druge Srbije tvrde da prvo valja pocistiti ispred sopstvene kuce, onda neka prvi pruze i primer. Tako ce drzavljani Srbije bosnjacke nacionalnosti odnosno muslimanske veroispovesti umesto da govore Srbiji da se stidi preko kvazinovinarskih udruzenja morati da budu upuceni da govore o Kravicama i Sarajevu i da prvo pociste ispred kuce svojih sunarodnika, saplemenika ili jednovernika. Umesto toga, kao zmija noge kriju cinjenicu da je Novi Pazar zabranjen grad za Srbe iz Beograda (i za srpske zastave). Pre dve godine su Arandjelovac proglasili zabranjenim gradom zato jer udruzenje Nasi nije dozvolilo da grad svojim prisustvom truju sitne drugosrbijanske duse, da ga oruze svojim rent-a-crowd insceniranim gostovanjem i svojim histericnim povicima.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 29 октобар 2009 14:09
горштак
@mile OVA
Gospođa Plavšić je odslužila kaznu na koju je bila osuđena. Naravno da iz ugla žrtvi njenog dela, bilo koja kazna, da joj je bila izrečena, ne bi bila dovoljno stroga .
У рату у Босни највеће жртве су били они који су бранили своја огњишта и територије од муслиманско-хрватско-натовске агресије. А то су били босански Срби.
Drugo je pitanje da li je B.P. bila iskrena kada je priznala ono što joj je bilo stavljeno na teret.
Биљана Плавшић је признала нешто за шта апсолутно није нити могла бити крива. То ''признање'' је њена највећа срамота. И у Хрватској и у Босни Срби су се борили за слободу, са било које тачке гледишта (политичке, етничке, историјске, моралне, религиозне, правне) српска борба је била праведна, а Биљана Плавшић (и не само она) својим ''признањем'' је ту борбу оклеветала и унизила, што поготово као вођа свог народа није смела да учини.
Za pohvalu je držanje Beograda koji nije poslao nikog da dočeka B.P. koja je već odavno i de facto i de iure ratna zločiniteljka.
А за највећу је поругу Београду због толике густине Великих Инквизитора по квадратном милиметру простора, спремних и да најгнусније клевете о сопственом народу третирају као ''de jure'' и ''de facto'', на омиљеном им латинском.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 29 октобар 2009 19:16
Darth Vader
Biljana Plavsic je uvjek birala laksi put. Kada je trebalo da se nastavi sa politikom odrzavanja nadleznosti Republike Srpske ona je iskoristila korupciju i kleptomaniju SDS-a da preuzme vlast i onda osnuje koaliciju Sloga koja je kandidovala Zivka Radisica za poziciju srpskog predstavnika u predsjednistvu...a onda je Zivko potpisao prosirivanje nadleznosti visokog predstavniku...danas bolje znana kao Bonska Ovlascenja. Tada je i Dodik postao Premijer a onda su svi zajedno aminovali smjenjivanje Nikole Poplasena od strane Vestendorpa...Postepeno ukidanje Republike Srpske je i zapocelo pobjedom koalicije Sloga. Kasnije je uz suze priznala sve za sta su je optuzili, umjesto da bar pokusa da se odbrani. Sve u svemu, osoba koja nije pokazala snagu kad je trebalo.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 29 октобар 2009 19:43
goran, slovenija
pratim srpske medije i ne mogu se začuditi kolika je hajka na srpstvo.
hvala bogu da sam otkrio ovaj sajt.
nadam se da ćete idržati napade "proevropskih " i "prodemokratskih " sila.
puno pozdrava iz slovenije i eu .
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 29 октобар 2009 23:20
koekude
..када ЛИЧНО уклонимо жице око Манастира..
Препоруке:
0
0
19
петак, 30 октобар 2009 21:32
Trpimir
Neka bacikamen prvi onaj koji misli da je nevin.
Препоруке:
0
0
20
петак, 30 октобар 2009 22:50
Биљана
@коекуде - духовито а тачно...и могуће
Препоруке:
0
0
21
недеља, 01 новембар 2009 10:06
Патриота из Топлице
На питање са краја текста одговор ће дати српски народ на неким следећим изборима, у неминовном историјском избору између Слободе, Истине и Правде са једне стране и сопственог нестајања у обланди лажних обећања и наметнутих вредности "Новог светског поретка". Браћо Срби, одржимо свети завет наших предака, останимо своји на путу у будућност, искрени према правим пријатељима, одлучни и храбри према непријатељима, баш као што су били "оклопници силни без мане и страха", и као што је био пуковник Брка из Пожаревца, командант Гвозденог пука српске војске:
Душа ми је од Косова стара,
Тешко срце у горскога вука,
Командант сам гвозденога пука,
Не бојим се ни цара ни ћесара!
Све оне прокиће, самарџиће, остојиће и сличне који оваква и слична размишљања у свом народу оцењују болесним и митомансским,јер су се свог народа одрекли, чека заборав и презир , тако нам Бог помогао!
Живела слободна Србија!
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 02 новембар 2009 08:59
Davor (Osijek)
Kada će Srbija na slobodu? Kad se izborite za nju! Sloboda ne pada s neba. Sloboda se ne može dobiti. Slobodu vam nitko ne može dati. Sloboda se može samo zaraditi: u krvi, u suzama i u znoju!
Evo npr. pogledajte istočnoeuropske države: oni su za vrijeme komunizma bili vazalne države SSSR-u. Dakle oni nisu imali slobodu jer je nisu sami zaradili - nise se sami oslobodili fašističkih okupatora pa onda nisu izgibili slobodu dolaskom SSSR-a jer slobodu nisu ni imali. E pa ista se stvar ponovila devedesetih - otišao SSSR došla USA. Jesu li li izgubli slobodu dolaskom USA? Nisu! Ne možete igubiti nešto što nemate! Kao što za vrijeme SSSR-a nisu bili slobodni tako ni danas nisu slobodni i moraju ratovati po Afganistanu i Iraku za interese USA. Prije SSSR a ideologija komunizam, a danas USA a ideologija "demokracija". Samo su se gazde i ideologija promijenile, a sve ostalo je isto. A ono što je isto je najbitnije - nema slobode!
Za razliku od Jugoslavije koja je bila poprilično nezavisna. Naravno nema apsolutne nezavisnosti ali Jugoslavija je za vrijeme Tita vješto balansirala i vodila dobru međunarodnu politiku. Ali badava vam i balansiranje i dobra politika ako nema onog ključnog elementa za slobodu: krvi, suza i znoja. Jer bez toga nema slobode. Za razliku od drugih naroda Europe Jugoslavija je svojom krvlju platila svoju slobodu od fašističkih okupatora. I ne samo to - Jugoslavija je opet bila spremna kad su joj i istočni i zapadni imperijalsti prijetili. I vidjeli su i istočni i zapadni imperijalisti da im se ne isplati. Naravno za slobodu treba i mnogo sreće. Jugoslavija je imala i sreće. Ali znate kako se kaže - hrabre sreća prati.
Mi Jugoslaveni do slobode nećemo doći ni pisanijama ni kukumakanjima već samo borbom!
Препоруке:
0
0
23
среда, 04 новембар 2009 15:45
thinking maize
И када се са неким не слажем, ако је оно шта (тај други) заступа искрено и има, барем делом, упориште у стварности, онда ставове тог другога треба поштовати! Тако и г-ђа Плавшић, ма колико правила "глупости" када је дошла до власти (а ко их не прави!),ипак је држањем у том "демократском" затвору показала да јој, ако ништа друго,
"допустимо" да проведе мирно остатак старости. Уосталом, и она је патила! Бар сам тако васпитаван и тако гледам на ствари и људе! Тако и г-дин из Осијека показује да има још оних у Хрватској који верују у Југославију. Ми Срби сад доживљавамо Југославију као велику илузију и нашу највећу ововековну заблуду, зашта смо платили страшну цену, понајвише од оних са којима смо живели у тој земљи! И које смо, да се не лажемо, доживљавали често као браћу! После свега, данас нема искреног Србина који мисли да би сада, па и у даљој будућности била могућа та држава. Ипак, чак и када се не слажем са неким, не делим његове идеје и не намеравам да га следим, то није разлог да га не поштујем, макар и у ономе, што лично сматрам тешком заблудом! Не знам да ли поменути г-дин из Осијека јавно исповеда југословенство у своме граду, али поштујем његову храброст, барем вербалну. Једино што бих желео да сада браћа Хрвати
мало "пробијају солунски фронт" и организују "27-ми март", тј. буду у првим редовима борбе против глобализма! Е, онда ћу му се придружити! Уосталом, на почетку 20-тог века Срба (у 4 државе: Србија, Аустроугарска, Турска, Црна Гора) је било само мало мање од Турака. А Турака сад има, па... око 9 пута више! "Ако коза лаже, рог не лаже!"
.jpg)
Док се не успостави право свих да са савојим ставовима буду јавно заступљени на свим медијима.Пра свега на Јавном сервису.Зато их(медије) треба ослободити.
Nije pri svojoj pameti, a nije manipulisao sa njom ko je nije susreo, da bi ona svesno ili nesvesno, pod prinudom ili dobrovoljno, lažući i izmišljajući otišla u sunovrat besčašća. Međutim, ona nije zločinka. Niti je učinila nikakav zločin niti je mogla da ga učini. Jedan žalostan i tragičan slučaj, neće ona svojim priznanjem "upropastiti" srpsku stvar, ali to priznanje i suđenje najviše govori o tom sudu, pa tek onda o njoj, a o Srbima i pojedinačno i kolektivno ponajmanje. Može nam služiti na čast da oni takvi kakvi su govore o nama baš tako. Ja bih se zabrinuo kad bi oni takvi kakvi su o nama govorili dobro.
Пре десетак дана, са малих екрана и свих других медија, Србија је избомбардована паролом "65. година слободе". И на многим билбордима још увек стоје ове пароле. Сетих се, док сам пролазио крај једног од њих, свих оних догађања од 1991. године до данас. Дакле, званично, према ономе што су објавили сви медији у Србији, бомбардовање Србије 1999. године је било слобода ! Слободу представља и тотална блокада Србије 90-тих. Слободу представља и осуда већине српских лидера и војсковођа и њихово робијање у тамницама широм демократске Европе.
Србија ће на слободу, можда, кад се и они, ако доживе, једнога дана врате као Биљана Плавшић.
На оно друго, у вези Грухоњића, све док се неко не осмели да тужи ту братију за антидржавну делатност, они ће да раде то што раде. Време је да се са кукњаве пређе на нешто конкретније.
О Биљани Плавшић, поводу силних текстова и реакција, немам добро мишљење. Нанела је огромну штету РС изнуђеним признањем, али је, макар, однос запада према њој показао да пут који је она изабрала није добар за Србе.
Dotakli ste pravo pitanje koje naravno trazi i jednu drugu vrstu akcije: Ako nasi vajni sugradjani iz druge Srbije tvrde da prvo valja pocistiti ispred sopstvene kuce, onda neka prvi pruze i primer. Tako ce drzavljani Srbije bosnjacke nacionalnosti odnosno muslimanske veroispovesti umesto da govore Srbiji da se stidi preko kvazinovinarskih udruzenja morati da budu upuceni da govore o Kravicama i Sarajevu i da prvo pociste ispred kuce svojih sunarodnika, saplemenika ili jednovernika. Umesto toga, kao zmija noge kriju cinjenicu da je Novi Pazar zabranjen grad za Srbe iz Beograda (i za srpske zastave). Pre dve godine su Arandjelovac proglasili zabranjenim gradom zato jer udruzenje Nasi nije dozvolilo da grad svojim prisustvom truju sitne drugosrbijanske duse, da ga oruze svojim rent-a-crowd insceniranim gostovanjem i svojim histericnim povicima.
У рату у Босни највеће жртве су били они који су бранили своја огњишта и територије од муслиманско-хрватско-натовске агресије. А то су били босански Срби.
Биљана Плавшић је признала нешто за шта апсолутно није нити могла бити крива. То ''признање'' је њена највећа срамота. И у Хрватској и у Босни Срби су се борили за слободу, са било које тачке гледишта (политичке, етничке, историјске, моралне, религиозне, правне) српска борба је била праведна, а Биљана Плавшић (и не само она) својим ''признањем'' је ту борбу оклеветала и унизила, што поготово као вођа свог народа није смела да учини.
А за највећу је поругу Београду због толике густине Великих Инквизитора по квадратном милиметру простора, спремних и да најгнусније клевете о сопственом народу третирају као ''de jure'' и ''de facto'', на омиљеном им латинском.
hvala bogu da sam otkrio ovaj sajt.
nadam se da ćete idržati napade "proevropskih " i "prodemokratskih " sila.
puno pozdrava iz slovenije i eu .
Душа ми је од Косова стара,
Тешко срце у горскога вука,
Командант сам гвозденога пука,
Не бојим се ни цара ни ћесара!
Све оне прокиће, самарџиће, остојиће и сличне који оваква и слична размишљања у свом народу оцењују болесним и митомансским,јер су се свог народа одрекли, чека заборав и презир , тако нам Бог помогао!
Живела слободна Србија!
Evo npr. pogledajte istočnoeuropske države: oni su za vrijeme komunizma bili vazalne države SSSR-u. Dakle oni nisu imali slobodu jer je nisu sami zaradili - nise se sami oslobodili fašističkih okupatora pa onda nisu izgibili slobodu dolaskom SSSR-a jer slobodu nisu ni imali. E pa ista se stvar ponovila devedesetih - otišao SSSR došla USA. Jesu li li izgubli slobodu dolaskom USA? Nisu! Ne možete igubiti nešto što nemate! Kao što za vrijeme SSSR-a nisu bili slobodni tako ni danas nisu slobodni i moraju ratovati po Afganistanu i Iraku za interese USA. Prije SSSR a ideologija komunizam, a danas USA a ideologija "demokracija". Samo su se gazde i ideologija promijenile, a sve ostalo je isto. A ono što je isto je najbitnije - nema slobode!
Za razliku od Jugoslavije koja je bila poprilično nezavisna. Naravno nema apsolutne nezavisnosti ali Jugoslavija je za vrijeme Tita vješto balansirala i vodila dobru međunarodnu politiku. Ali badava vam i balansiranje i dobra politika ako nema onog ključnog elementa za slobodu: krvi, suza i znoja. Jer bez toga nema slobode. Za razliku od drugih naroda Europe Jugoslavija je svojom krvlju platila svoju slobodu od fašističkih okupatora. I ne samo to - Jugoslavija je opet bila spremna kad su joj i istočni i zapadni imperijalsti prijetili. I vidjeli su i istočni i zapadni imperijalisti da im se ne isplati. Naravno za slobodu treba i mnogo sreće. Jugoslavija je imala i sreće. Ali znate kako se kaže - hrabre sreća prati.
Mi Jugoslaveni do slobode nećemo doći ni pisanijama ni kukumakanjima već samo borbom!
"допустимо" да проведе мирно остатак старости. Уосталом, и она је патила! Бар сам тако васпитаван и тако гледам на ствари и људе! Тако и г-дин из Осијека показује да има још оних у Хрватској који верују у Југославију. Ми Срби сад доживљавамо Југославију као велику илузију и нашу највећу ововековну заблуду, зашта смо платили страшну цену, понајвише од оних са којима смо живели у тој земљи! И које смо, да се не лажемо, доживљавали често као браћу! После свега, данас нема искреног Србина који мисли да би сада, па и у даљој будућности била могућа та држава. Ипак, чак и када се не слажем са неким, не делим његове идеје и не намеравам да га следим, то није разлог да га не поштујем, макар и у ономе, што лично сматрам тешком заблудом! Не знам да ли поменути г-дин из Осијека јавно исповеда југословенство у своме граду, али поштујем његову храброст, барем вербалну. Једино што бих желео да сада браћа Хрвати
мало "пробијају солунски фронт" и организују "27-ми март", тј. буду у првим редовима борбе против глобализма! Е, онда ћу му се придружити! Уосталом, на почетку 20-тог века Срба (у 4 државе: Србија, Аустроугарска, Турска, Црна Гора) је било само мало мање од Турака. А Турака сад има, па... око 9 пута више! "Ако коза лаже, рог не лаже!"