Само једна реч - "Темпо".

Не знам који је коментар примернији: Ха,Ха или Бла, Бла?

Pomoz' Boze, jadnijem Srbima.

Od komunista nista novo. Nikad nista nije njihova krivica...Ni zabrana vracanja prognanih Srba na Kosovo; ni davanje siroke autonomije i pored otvorenih secesionistickih teznji; ni pasivno gledanje etnickog ciscenja Srba tokom vladavine Tita...nista. Za sve su krivi imperijalisti, centralisti, nacionalisti itd., a ako ih nema izmislice ih, isto kao sto su izmisljali i kulake. Okacicemo etiketu centralizma na srpsku politiku tokom vladavine Karadjordjevica i problem rijesen. Pitam se samo kome autor pokusasva prodati ovu jeftinu podvalu? Obican Srbin u svakom slucaju zna bolje nego da uzme zdravo za gotovo pisanje nekog ko se samo 20 godina ranije kleo u Marksa, Lenjina, Tita a danas je odlucan borac za Evro-Atlanske integracije Srbije.

Posto "drug" Markovic ocigledno nije citao istoriju stariju od one koja pocinje 1912-e, onda bi ga mozda trebalo podsjetiti na ponasanje Albanaca prema Srbima za vrijeme turske okupacije, kada su Turci koristili Albance za ugnjetavanje Srba. Dakle nikakva autonomija ne dolazi u obzir, jer bi je Siptari iskoristili za secesionizam i ugnjetavanje ono malo Srba koji su ostali...naravno, za komuniste to nikad i nije bio problem, tako da ovakav stav tavarisha Markovica ne treba da cudi. Naravno, kao i uvjek, drugovi nam nude sarenu lazu za buducnost...kao svi mi mozemo mirno zivjeti jedni pored drugih...mi njima autonomiju, i cim se otkloni bauk srpskog centralizma sve ce se vratiti u harmoniju...to sto takva rijesenja nisu funkcionisala u proslosti nije bitno. To sto su pregovori propali nembrojeno mnogo puta, i sto velike sile nikad ni u ovom ni u nekom drugom pitanju nisu bile uravnotezene nije bitno...To samo znaci da nismo pokusali dovoljno mnogo puta, a komunisticka krilatica je uvjek bila pokusavati do zadnjeg Srbina. Ratovati protiv Hitlera do zadnjeg Srbina...Stvarati Jugoslavije do zadnjeg Srbina...Sto ne i autonomno Kosovo do zadnjeg Srbina.

Као резултат релативно кратке еволуције политичког живота на просторима Србије, настала је једна нова врста homo politicusa, односно "вечити припадник већине". То је је највећа еволуциона тековина нашег политичког живота који иначе уме да буде турбулентан, то је врста homo politicus-a која је прилагодљива на све политичке промене, она врло брзо прихвата промене, лако усваја нове идеологије, увек припада владајућој већини, а своје политичке ставове изражава дизањем два прста на партијским гласањима која су увек једногласна.
Овде имамо једног величанственог примерка те дивне врсте. Јуче комуниста а данас припадник НВО-а. Додуше не знам да ли је раније био комуниста али спреман сам да се кладим да јесте.

Dok je ovakvih ne trebamo se sekirati za našu propast! Sa ovakvim je izvesna!

Србија је заједно са Косметом, у друштвено-политичком смислу, онде где јесте, захваљујући
"високоумним" друговима КПЈ-ота у коме је друг Марковић био један од зупчаника. Онако како су Марковићеви другови - комунисти - успели у интеграцији југословенских народа, укључујући и Арнауте са Космета, на исти начи желим другу - сада господину Марковићу - успех на раду у Еу(ропским) интеграцијама. Не сумњам у успех, обзиром да су комунисти увек били људи "посебног кова". Шта све могу постићи само комунисти, имамо безброј примера. Стаљин, бивши свештеник, одличан ликвидатор свега хришћанског. Загорски шлосер Јосип Броз, звани Тито, у борби за правду и народну једнакост, извојевовао себи право на царски предсто, преиначен у председничи.
"Људи посебног кова", имају ту способност да; борећи се против "домаћег зла", удруже снаге са спољним злом. Њихов мото је : "Ништа није свето".
Како свако правило има изузетак, тако и код комуниста. Поједини лутају као гуске у магли, јер нису претпоставили да им Цар, односно Председник, може случајно да умре. Но, тако је то у животу, случај се десио. Нестанком Цара, нестаје и његово царство, а дворјани падају у жал. Људски је и цивилизацијски, оставити дворјане на миру све док су у жалости. Јовиша Видић од Рудина.

сачувај нас Боже оваквих стручњака

Мислим да остали коментатори погрешно читају текст друга Марковића, сматрајући га нетачним. Он под појмом "Косово" подразумева "косовске Албанце"; кад се текст тако чита, постаје потпуно тачан, и свака ствар долази на своје место. Кад он каже да је оно "што је учинила за Косово социјалистичка Југославија" много вредније од "понашања двеју краљевина", он управо то и мисли, и у праву је: то и јесте много вредније за косовске Албанце. Кад каже да је добро што је "Косово у време социјалистичке Југославије имало статус федералне аутономије", и ту је у праву: то је добро за косовске Албанце. Што је то лоше за Србе и Србију, њему није битно.

И као што су Марковићеве поставке тачне, такви су му и закључци.

Конфедерална заједница унутар Србије (да подсетим - конфедерација је заједница суверених држава чланица) је лоша идеја јер би Косово дан после њеног оснивања могло суверено да напусти ту конфедералну заједницу, што би свакако и учинило. Независно Косово успостављено на принципу грађански уређене федералне државе попут Швајцарске је такође лоша идеја јер би квалификована већина грађана независног Косова дан после његовог оснивања могла да донесе референдум о укидању федералног уређења што би свакако и учинила. Наравно, оваква потврда њихове независности била би савршена за косовске Албанце, али није ни у каквом интересу Србији.

Једино га забрља са овом непостојећом историјском вертикалом.

Dokle je Srbija, posle svega sta su joj komunisti zakuvali, stigla.
Ponovo da cita i analizira ovakva misljenja moze samo jedna sizofrena nacija, koja je izgubila kompas i koja putujuci, ovog puta u EU ropstvo misli da dobija slobodu. I to Srbima nije prvi put.
Bravo druze Markovicu, Vi ste eksperimentalno dokazali OVIM TEKSTOM na stranicama Politike da smo mi narod kojem izgleda spasa nema.

Koliko mi je iz naroda poznato, ljudi su bili ojađeni proterivanjem preko Prokletija posle II sv. rata...
Koliko mi je iz naroda poznato, ljudi su bili ojađeni svirepim likvidiranjem bližnjih u Beogradu i drugde posle II sv rata...

Svakako da takav greh kada se ne okaje, ne prizna, ne oprosti, izaziva nova ojađenja i ne može mu se tek tako uteći prelaskom u samoupravne socijaliste, ili sada u "demokratske" kapitaliste ...
Mislim da sa "komunističkom prošlošću ne treba "prekinuti", već naprotiv pothraniti je istinom...

Ја стварно незнам како би требало решити проблем Косова и Метохије, али ми није јасно зашто господин-друг Марковић мисли да то зна и још то и публикује. Било би интересантно сазнати ко га је убедио у то да он има право решење.

Гле, гле...

Јуче сам био Ел Торо Диабло, а данас, канда, имамо `стампедо`, који не могу ни да сустигнем.

Као да постоје разичите врсте титоиста, па вагамо који су какви. Нема тога - у питању су једни те исти. То, што су многи коментатори ономад имали велико разумевање и симпатије за Тита, паризане и комунисте - због личне повезаности или из неких приватних разлога, само показује колико смо располућени и дезоријентисани.
Са таквим расцепом личности не можемо ништа са собом да се договоримо, некмоли шта корисно да урадимо.

Они `правоверни` знају да потроше и 50.000 карактера у доказивању тзв титоистичког `антифашизма`, а на другој теми их нема `ни од корова`, јер реалност доказује супротно.

У том случају, са погодне позиције се прати делатност унутрашњег непријатеља свих боја и чека погодан моменат за ново идеолошко прочишћење терена.

`Правоверни` су се око судбине Косова договорили још 192и неке, на том и том Конгресу, уз консултације са усташама и ВМРО, и нема шта ту више да се размишља. Њима је све јасно. Само треба спровести директиву.

Ви комунисти сте имали доста времена да решите питање Косова. И решили сте га - забраном за Србе да се на Космет врате, а истовременим позивима Албанцима да се на Космету населе, без папира, без дозволе, без ичега. Да је 5% папирологије и доказа који су данас потребни странцима да живе у Србији тражено и од Албанаца одмах после Другог светског рата, данас би њих на Космету било бар пет пута мање, а Срба бар пет пута више. Директни кривац за отето Косово су комунисти - да њих није било, Србија не би данас имала тај проблем, већ би преко Проклетија имала суседни албански народ у албанској држави, са којим се могло и трговати и живети. Овако, ем што су закували, ем што су нас протерали, ем нам још и данас савете дају. Сасвим у складу (већ речено) са састанком са усташама - сваку српску државу рушити. Ни данас не одустају. Колико Србија треба да буде мала и јадна, а не би ли комунисти довршили свој гадни посао и били њиме задовољни?