Не знам како да изразим презир према оваквој врсти „историје“, а да не „наљутим“ модератора. Цитирам аутора: „Збор” Димитрија Љотића био је први на окупатора најнаслоњенији слој, али наслоњен с циљем ублажавања масовних немачких одмазди које је изазивао титоистичко-комунистички екстремизам.“ И питам! Како је Љотић знао да ће титоистичко-комунистички екстремизам изазвати немачке одмазде, те се одмах по уласку Немаца „наслонио“ на окупатора, много пре организовања самог партизанског покрета?!

Изгледа да овом академику још нико није рекао да је овом народу преко главе његовог завађања. И сада преко кога је то нашао да ради, преко ауторитете једног Михајла Марковића.

Г. Мирко, ако нисте читали Ђуретићеву књигу коју сам спомиње на почетку свог текста, препоручујем је: он има велике заслуге за разбијање црно-белог света у којем смо сви живели, као што и сами сведочите. После ње је чак и комунистички историчар Петрановић ревидирао неке своје ставове и написао неке од најбољих страница о историографском поштењу.
Ја не могу да се сложим са Ђуретићевом оценом Љотића и његовог деловања у рату, али не могу да будем према Љотићу неправедан и да негирам да је комунисте и њихове циљеве прозрео до сржи (уосталом, то није било тешко), због чега је био њихов одлучан противник на бојишту; нажалост, за то бојиште наоружавао га је Немац, и то је оно што ће Љотића оставити на сметлишту историје.
Ђуретић је озбиљан историчар, није то Самарџић (не Никола, већ Милослав).
И Михаило Марковић је озбиљан философ, али он не може да се одрекне свог несретног партизанског Кордуна; чак се и са Слобом због тога 1995. разишао.

Шта ћете, то је зато што тај несретни рат није никад био завршен.

Djuretic lepo priznaje u prvoj recenici da nije kompetentan za filozofiju. Tome je trebao ostati dosledan, bez pokusaja da se baca pseudo-filozofskim pomovima kao "ekzistencijalna dijalektika sa cetri sloja". Da li je to neki slatkis, kao dobos torta, recimo? Kada se ibaci izlisni terminoloski egzibicionizam od "dilalektickog sloja" ostane pojam "grupacije" u cetiri formacije, Ljotic, Nedic, Ravnogorci, partizani. To se sve moze jasno reci bez obesmisljuce, pompezne terminologije.

Nepotrebno bacanje neprimerenim terminima se nastavlja, pa nam Djuretic kaze da se Ljotic odredio protiv "dva totalitarizma: hitlerovskog i staljinistickog." Ljotic i totalitarizam, stvarno? Taj termin nije nije ni postojao u znacinju kojim se izjednacavaju nacizam i komunizam sve dok nije odigrao kljucnu ideolosko-propagandnu ulogu u toku hladnog rata pomocu koga su na Zapadu izvrsili moralno "pranje" nacizma—posto su SAD u svoje anti-sovjetske sluzbe uklopile prave Naciste—i maksimalno ocrnjivanje sovjetskog komunizma kao nesto gore i od nacizma, a samim tim su jedinu pravu antifasistickuv silu, SSSR, odredili kao najvece zlo, sto je eksplicitno svrstalo SAD na fasisticku stranu. Dakle, da se razumemo, Ljotic nema nikakve veze ni sa kakvim stavom prema totalitarizmu, niti je to bilo moguce u smislu u kome se termin neprimereno koristi u tekstu.

Sam kraj teksta je potpuno nekoherentan: iz cinjenice da su sve cetri formacije u koje su Srbi bili ukljuceni bili antifasisticki nista ne sledu pogledu kakav je bio Tito, ili Spridon Mekas ko vec da je on. Mozda je i tacan Djureticev sud o titu, ali on nicem nije u tekstu potkrepljen.

Господине Стево, верујем на реч, потражићу Ђуретића, ионако су моје ферије у јануару унапред фрустриране литературом за коју знате да сам је већ набавио.

Мени није засметало то што Ђуретић рехабилитује Љотића, нити разлог који за ту рехабилитацију наводи (јер су рехабилитације очигледно у моди, па што се и Ђуретић неби укључио са својим виђењем), већ једна тако очигледна нелогичност у његовој теорији! Ако се и сложимо да је Љотић све што је урадио чинио "због ублажавања масовних немачких одмазди које је изазвао титоистичко-комунистички екстремизам", како је он то почео да чини већ априла 41., када партизани нису постојали ни у машти, а знамо да Титови комунисти тада нису хтели у борбу против Немаца, јер Совјетски Савез још није био нападнут? Једноставно, аутор вређа наш здрав разум, нема елементарне логике! Прво иде узрок, па последица, не може обратно.

Прочитао сам Бог зна колико студија и мемоара професионалних историчара а и активних учесника партизанског, равногорског и зборашког покрета.

Упознао сам велики број преживјелих партизана, четника и збораша и код куће и у емиграцији.

Присуствовао сам Ђуретићевим предавањима у дијаспори када су у салама сједили и његово слово слушали и постављали деликатна питања активни учесници све три опције.

На основу свега што сам прочитао, чуо и доживио сматрам да данас нема компетентнијег познаваоца ове материје од др Веселина Ђуретића.

За г. Мирка К.,

Четници Драже Михаиловића су итекако за време рата бринули о Србима са простора тзв. НДХ и то тако што су покривали колико су бројчано могли што већу територију бранећи српска села од упада усташа. Да то нису радили у Јасеновцу и другим хрватским логорима смрти би био далеко већи број убијених Срба. Урађена је и тзв. Мапа геноцида за простор НДХ на којој се јасно види да су подручја брањена од четника далеко мање настрадала од оних подручја која од њих нису брањена или су се налазила под контролом партизана. Партизани нису као четници бранили српска села већ су се повлачили из њих или њихове околине како би у њих ушле усташе. Што се тиче неослобађања Јасеновца од стране четника то се није догодило из једноставног разлога јер четници нису имали довољно ни наоружања а нарочито муниције а и оскудевали су у људству за такву операцију. Наравно, то је био и случај са партизанима све до јесени 1943. г. Међутим од јесени 1943. г. до јесени 1944. г. савезници и једни и други су дотурили партизанима огромну количину и наоружања и муниције за разлику од четника. Разлика је била 10 према 1 у корист партизана по том питању. Сада долазимо до кључног момента а то је јесен 1944. г када партизани имају и довољан број људства и оружја и муниције (за разлику од четника) па могу да бирају шта ће да ослобађају. Определили су се за далеки Београд а били су надомак и Јасеновца и Загреба. Иначе, Михаиловић је за време рата направио две круцијалне грешке које су га скупо коштале и његов покрет и српски народ: 1. није у јесен 1941. г. након слома тзв. Ужичке републике прихватио понуду Недића да све своје снаге из Србије пребаци у НДХ ради одбране Срба, док би Недић са својом СДС очистио Србију од комуниста; и 2. није дозвољавао сарадњу са окупатором тј. Немцима и Италијанима. Они четници из италијанске зоне који су самоиницијативно сарађивали са Италијанима спасли су огроман број српских цивила. Ко се борио против окупатора је апсолутно небитно. Кољачи су битни.

ЈВуО се борио против њих, осим ако неко жели да устврди да је СДС ослобађао Јасеновац, или да је са својим јединицама на КосМету бранио Србе од шиптарског покоља. Или, да не идемо толико далеко од Београда (има око 300 км). Старо Сајмиште је било свега 2 километра далеко. Што га дотични српски "родољуби" нису ослобађали? Факат је да је Броз сарађивао са Немцима, кад год је имао потребе за тим. Али, немам неке нарочите дилеме у каквом је односу с Немцима био онај који је столовао у Београду и у огромној "моралној патњи" посматрао покољ Срба у НДХ, на КосМету и широм те прото-евро-атлантске Србије. Такође ми није јасна тенденција неких аутора да, кад год неко изнесе неку компромитујућу чињеницу о Недићу, "скренемо" дискусију ка Брозу и титоистима. Допринос Броза и његове комесарске клике "ослобођењу" Србије је неспоран и не знам зашто би се овде тиме бавили уопште. То је јасно ко дан. Свесни смо и тога да српска историја Другог св. рата није црно-бела, већ поприлично изнијансирана сива. Зашто онда оправдавати сваког ко је носио српска знамења, а водио своје сународнике на стрељање? Зашто аболирати оне који су ћутке гледали немачко спаљивање села и цркава, кад већ, слажемо се, да није све црно-бело. Зашто бити трибун за оне који су Хитлеру чували мир док се он борио против Руса? Зашто тврдити да је "кривљи" онај који је убио једног Немца, од оног ко је одвео 100 Срба на стрељање? Уколико је Србија имала један прави ослободилачки покрет, оличен у несрећној ЈВуО, чему рехабилитација оних који су сарађивали са Немцима? Јер, ето, и Тито је сарађивао са Немцима, ал` и ми коња за трку имамо? И чему то одређивање Српства у негативној корелацији са нечим другим (српство је анти-комунизам). Комунизам је и створио анти-комунисте. Српство је много старије.
Међу Недићевцима и Љотићевцима ћу радије бити "комуњара", исто као што ћу међу титоистима радије бити "реакционар". Такође, данас, међу скинхедсима ћу радије бити "Јеврејин", а међу НВО-јевцима "клерофашиста".
Свако добро!

"Иначе, Михаиловић је за време рата направио две круцијалне грешке које су га скупо коштале и његов покрет и српски народ: 1. није у јесен 1941. г. након слома тзв. Ужичке републике прихватио понуду Недића да све своје снаге из Србије пребаци у НДХ ради одбране Срба, док би Недић са својом СДС очистио Србију од комуниста; и 2. није дозвољавао сарадњу са окупатором тј. Немцима и Италијанима. Они четници из италијанске зоне који су самоиницијативно сарађивали са Италијанима спасли су огроман број српских цивила. Ко се борио против окупатора је апсолутно небитно. Кољачи су битни."

Значи, исправно је стати на страну и црног ђавола (Хитлера), ако ће нам тај помоћи да ликвидирамо што више Срба другачијих политичких ставова. Добро, ако је то Ваш став, онда заиста не знам зашто уопште водим ову дискусију.

Ево како закон о информисању "позитивно" утиче на мењење наших "глупих" јеретичких мисли. Он (закон) не дозвољава да баш свако може да мисли својом главом, уколико мисли те главе нису баждарене. Високоумно-коректни су једнакији и стога свакако имају предност, те се њихова глава и мисли по природи ствари не баждаре. За јеретичке мисли, оператор на "блесиметру" мора бити обучен у складу са наведеним. Не може свака "глупа" мисао да буде дозвољена, а како је искуственом методом доказано, да се такве мисли брзо шире, неопходно је против такве заразе превентивно деловати. Из наведеног; сасвим је "исправно", што је блесиметар брисао моје писане глупости у којима сам тврдио: да са ослобођењем Београда а тиме и државе, није и слобода ушетала заједно са ослобођењем, да се Космет може ослободити истом методом којом је и отет - и све тако неке глупости; да смо на слободу дуго чекали и да смо је (слободу) по тврдњи многих сведока дочекали уз њен громогласни долазак. Истини за вољу нисам том спетаклу присуствовао. Ја сам сведоцима веровао, па сад ако је блесиметар закључио да је то наивно и глупо; повинујем се блесиметру знајући да је у праву, јер се баждари свакодневно. Поздрав свима у НСПМ, са вером, да уважавате право и небаждареној "глупости" да удледа светлос дана. Мрак је спавање. Јовиша Видић од Рудина.

Da li neko zna vise, o nekom novinskom clanku,
objavljenom u listu "Komunist", prije 30-ak godina,
(mozda gosp.Vuk Draskovic o tome moze vise da kaze,
jer je on, cini mi se, tada radio u Redakciji tog
lista), u kojem je tvrdjeno, da je NDH bila na
pragu osnivanja Komunisticke Parije NDH.
Clanak je , naravno, intoniran u slavu superiornosti komunistickog ideoloskog koncepta.
Titini izaslanici, cini mi se neki Srebrnjak, i
Vladimir Velebit, ubijedili su Pavelica, da je
Komunisticka Partija, najbolji nacin za unistenje
Srbije kao drzave, i Srba kao naroda.
Komunisticku Partiju NDH, nisu osnovali samo zato,
sto je bilo tesko objasniti Nijemcima, da se tu i
ne radi onikakvom komunizmu, koji bi posluzio samo
kao ideoloska krpica, nego o drugom, sirem i
sveobuhvatnijem frontu, protiv Srbije i Srba.
Molio bih vece znalce da se jave, i upute na litera
turu, ako postoji.

@Владислав Б. Сотировић

Postujuci Vase nastojanje da se sa skrivenih mesta nase istorije skinu paucina i pecati, ipak moram da ispravim par nepreciznosti koje su Vam promakle.

Alija Izetbegovic (iako to mocno zvuci), nije bio pripadnik SS Handzr divizije, ili bar, za tako nesto ne postoje valjani dokazi[sto je i veoma verovatno, buduci da je rodjen 1925]. Medjutim, bio je pripadnik pro-nasticicke, islamske omaldinske organizacije Mladi muslimani. Tacnije, od svoje 16. godine (1940), pripada radikalnom muslimanskom pokretu, religiozno-policikoj organizaciji MM koja 1949. prelazi u ilegalu. Program ove organizacije predvidja(o /je/) stvaranje jedinstvene islamske drzave ujedinjavanjem svih muslimana. Ova organizacija je bila clanica Jugoslovenske muslimanske organizacije, JMO, ciji ce istaknuti lideri tokom IIsv. rata biti na visokim pozicijama u NDH... Posle Rata MM postaju javna organizacija i svoju delatnost sprovode kroz Islamsku zajednicu, verska, kulturna i humanitarna udruzenja. Februara 1949. predvode pokusaj otvorene pobune, koja je kulminirala serijom sudjenja tokom iste godine, 4 smrtne kazne i veliki broj dugugodisnjih robija.

Izuzetan clanak istoricara Veselina Djuretica koji nam pokazuje da u Srbiji u toku II svetskog rata nije bilo nijednog iskrenog nemackog saveznika. Oni koji kritikuju Milana Nedica i D. Ljotica neka se zapitaju a sta bi u Srbiji bilo bez njih!? Neka se zapitaju takodje koliko je to nemaca poginulo u toku II svetskog rata u Srbiji i u bivsoj SFRJ. Partizani su najvise nemaca pobili krajem rata streljajuci ratne zarobljenike.
Sta bi bilo sa Srbijom krajem 41' da nije bilo Ljotica i Nedica. Nemacka vojska pobila bi i popalila sela i pitanje je ko bi docekao prolece 42'. Oni koji misle da je D.Mihajlovic vodio neku veliku borbu protiv nemaca neka procitaju knjigu istoricara Koste Nikolica ,,Istorija ravnogorskog pokreta". Slazem se sa gospodinom Sotirovicem da su dve osnovne Drazine greske one koje je naveo. Danas ima i u Beogradu dovoljno knjiga koje su pisali bivse pripadnici Ljoticevih i Nedicevih jedinica pa mogu neinformisani da se informisu! Uostalom izasla su i sabrana dela D.Ljotica pa mogu da ih procitaju.

@Владислав Б. Сотировић

Ономад је "Политикина" миљеница, свезнајућа Ева Рас, рекла за партизане да су каубоји, а ви данас да су "црвене усташе".
Мој покојни отац је један од ослободилаца Београда, дакле "црвени усташа".
Иако рањен, остао је жив! Срам да га буде!
Могла сам умрети а да се због тог не застидим.
Али ето мени спаса од вас!
Као ретко ко, ви сте господине, својом неизмерном острашћеношћу, превршили меру!
Ви сте далеко од било какве разумне критике о стварима које су предмет вашег проучавања.
Кад год читам ваше текстове, увек зазебем од помисли како би међу Србима поново лако пала крв…

Ако је време за отсудну битку коначно стигло, јер сви, укључујући Дражу, увиђају да Немци губе рат на светском нивоу, ако су Руси већ ушли у Србију потискујући Немце, ако су школовани официри 4 године спремали војску за њу, ако се на појединачним примерима показује да је та војска јака и спремна, нема логике, а ни моралног оправдања, да се и не покуша ослобађање Јасеновца! Зар баш тада није био тренутак, када већ нису ушли у 4 године очекивани отсудни сукоб са практично већ сломљеним Немцима, потиснутим до Београда, да четници нападну и ослободе Јасеновац?

Тако би четноци спасли свој народ завршног геноцида на самом крају рата, разоткрили би Европи и свету геноцидни карактер усташке ендехазије, ставили се савезницима (нарочито западним) на располагање као равноправан војни и политички фактор на југословенском простору и наметнули се као незаобилазна страна за будуће послератне изборе, оправдали своје дотадашње нечињење и избегавање борби са окупаторима и, на крају крајева, оправдали се сами пред собом и својом савешћу, пред својим народом и историјом, за четворогодишње сакривање очију пред павелићевом кланицом!

Намеће се закључак да је Дража чувао војску за отсудни сукоб са партизанима после рата, а не са Немцима и усташама! Све што је урадио у вези са избегавањем сукоба и нечињењем око Јасеновца и других српских стратишта на дохват му руке, било је срачунато и плански подређено послератном освајању власти! Некада и нечињење може окрвавити руке, још како, бар то знају ове новије генерације.

Мислим да би био нонсенс амнестирати пред историјом војску која је 4 године мирно гледала геноцид над својим народом, чувајући снагу за послератни обрачун са „заблуделом“ браћом!

Оправдање тог неизмерљивог греха ми личи на оправдање за идеолошког синовца, уз истовремено бацање вечне анатеме на оног „заблуделог“, идеолошког неистомишљеника.

@Владислав Б. Сотировић

У Војводини су најгори и најопакији били
Мађари (никако "средње", као ви кажете),
затим усташе,
па тек онда Немци.

Све досад сам мислила да су усташе били Хрвати,
али сад сазнадох да су то били и Срби.
Ви сте дика НСПМ-а.

Za gospodina "Na Strazi",
da li se vase "strazarsko mjesto" nalazi ispred
zgrade Vise Politicke Skole za uznapredovale
kursiste, u Kumrovecu?

@ Simic Manojlo

ad hominem, госим-Симићу... То је увек ваљан аргумент за расправу... ("Минхенски", што би рекао Павле Вујисић). Нажалост, тај Вам "аргумент" не говори ништа о мени, већ о Вама. Ако немате неке чињенице или научно потковане аргументе, немојте ме, молим Вас, узнемиравати нонсенсима Ваше личне перцепције. Ја Вам искрено желим пријатан живот.

Поштовани госн Стево,

дали је или није срамота овако писати одређује аутор текста, тј. писанија а не ви. Уосталом немате никакав сертификат који вам даје право да одређујете шта је срамотно а шта је несрамотно писаније. Треба се коначно ослободити тоталитаристичког начина размишљања и утеривања истине и правила понашања по званичном Правилу службе у ЈНА. Што се тиче ваше интервенције код редакције НСПМ ја вам предлажем да не идете заобилазним већ правим путем и то директно код Наташе Кандић да активира најновији Закон о јавном информисању а може и онај антиратнохушчачки закон (поред мене можете да пријавите и Милорада Павића за свој ратнохушчачки интервју из 1990. г. а који је у августу прештампан у Печату).

Замолио бих свезналице и толмаке својих руку и дјела, да знају, да политички маркетинг није баш поучан за доказ истинске вриједности прошлог времена. Ми Срби, који неносимо дресове непобједивих,добро вас читамо. Нама Србима све бројке мртвих су једнаке. Пребројавање је само у спорту. Нека вам је Бог у помоћи, онима који у Бога вјерују, а другима очито више ни помоћи нема.

Дакле, г. Сотировићу, ви сматрате за нормално да човека којега не познајете називате "црвеним усташом" само зато што се враг зна како нашао у партизанима, и то можда што у Срему и није могао ником другом? Лепо.

Имам ја два блиска претка који су као момци од 17 и 18 година погинули у партизанима 1944. у борби против Немаца. Они су, дакле, црвене усташе? Обрадоваће се мој остарели отац кад буде чуо шта модерни равногорски интелектуалац каже за његове стричеве, нарочито зато што нам је фамилија у Срему страдала од усташа, а после рата и од комуниста.

Осим тога, тврдите да је исти тај кога не познајете први просуо српску крв - нема везе да ли је он, јер ако је неки комуниста, онда је свеједно он крив - и да је још којекуда убијао по Србији - нема везе да ли је он или неки комуниста, он је свеједно крив?!

То, г. Сотировићу, није непристојност, то је, опростите, простаклук. За такве увреде се некад потезао нож.

И умољавам вас пријатељски да се манете Чичине одбране. Он ће од тога имати само штете. Поштени људи попут Ђуретића веома су се намучили да раскину бољшевичку копрену у оно доба кад је зато могла летети глава, па није лепо да им овако упропаштавате труд, као ни да једно од малог броја преосталих поштених саборишта као што је НСПМ упропаштавате вашим талибанским четничарењем.

Поздрав од потомка црвених усташа, потомка оних који су трунули у бољшевичким затворима, од равногорског и романијског четничког зета.

Дела су била монсртуозна, не речи које их описују.
Лако је забити главу у песак.
Лакше зажмурити и добро запушити уши. Затим дати (преки) суд о истини коју нисмо хтели ни чути ни видети.
Или бити `политички коректан`. То је, без конкуренције, најлакше.
Пуно разумевање и подршка аутору. Надам се да ћете тај камен ипак некако догурати до врха.

Za gosp. "Na Strazi".
Zao mi je da je moj saljiv ton, izazvao ljutnju.
Na odredjeni nacin, ljutnja je znak napuklosti u
sistemu misljenja, terorom podignutog na nivo
tipicnosti. U Vasim pitanjima ima puno znakova,
upravo tog "cast of mind".
Pa evo, da se zadrzimo samo na "uljez" pitanju.
Svi su Kongresi III Komunisticke Internacionale,
(od 1. iz 1919. do 7. iz 1935.god.), tretirali i
nacionalno pitanje. Za Jugoslaviju, odluka je bila,
razbijanje.
Zato, sto je ona nastala voljom imperijalistickih
sila, Francuske, Engleske i SAD, na mirovnoj
Konferenciji u Parizu 1919.god.
Najbrzi i najefikasniji nacin da se to izvede je,
da se slomije kicma najvecem narodu.
Tako je KPJ, na svom 4.Kongresu (1928.god.),usvoji-
la odluku, da ce se boriti za "nezavisnu Hrvatsku",
"nezavisnu Slovemiju" itd. sve do "nezavisne
Vojvodine".
Samo ime Jugoslavija, bilo je jugoslovenskim
komunistima toliko odiozno, da je tako, u svojim
dokumentima nisu ni nazivali,nego "zemlje Jugo-
slavije".
Tito je taj program obznanio u svom cuvenom govoru
odrzanom 04.o7.1941.god.,u vili Vladislava Ribnika-
ra, vlasnika "Politike".Komunisti taj datum nazvase
"Dan Borca"( protiv cega li?).U tom svom govoru ,
drug je Tito, pozvao sve narode i narodnosti, da
se udruze (Bratstvo-Jedinstvo),u zajednicku borbu
protiv srpske hegemonije. Na taj nacin, ukinuo je
lovostaj na Srbe, samo 20-ak godina,nakon sto su ti
isti narodi (i narodnosti), u A-U uniformi, pocinili stravican genocid , u nebranjenoj Srbiji.
(1,200.000 pobijenih, prema Encyclopaedia Britannica, uglavnom civila).Kako kaze R.G.D.
Laffan: "Mohammedans and Croats set example".
Govor druga Tite, moze da se, bez komunistickih
lazi i podvala, procita u knjizi autora Edmonda
Parisa, profesora religija i filozofije na pariskoj
Sorboni:" Genocide in Satellite Croatia "41-45.
Izdavac: "The American Institute for Balkan Affairs
Library of Congress catalog card number: 62-399
First printing,November 1961.
Second printin

За Новосађанку.
Искрено, сматрам контрапродуктивним и непотребним даље подгревање старих рана партизанштине и четниковања. И једни и други су били приличне мустре са становишта српских националних интереса.
Најрационалније би било подвући црту и ставити ад акта све даље поделе у Срба.
Нешто друго мене интересује.
У Вашем последњем допису помињете некакво "отцепљење" такозване "војводине" те да онда, када се то деси (не ако), нећете имати прилику да читате Сотировића као аутора.
Нисам баш најбоље разумео контекст и сврху тог помињања "отцепљења" некадашње Титове парадржаве, те да ли ви то износите као Вашу жељу, са разумевањем и симпатијама или не.
Био бих Вам захвалан да ми одговорите, с обзиром да веома добро познајем ситуацију у тзв. "војводини", рођен сам и дуго сам живео у Новом Саду, а и родитељи ми живе тамо, тако да сам животно заинтересован за питање тзв. "отцепљења".

Пре свега, хвала Вам на тако опсежном одговору, који, на жалост, илуструје ону: "Ја у клин, Ви (а богами и многи други коментатори) у плочу!" Да сте прочитали моје претходне коментаре, разумели би да ја немам "двојби" око идеолошко-програмских ваљаности КПЈ, а понајмање о њиховој пракси (поготову после рата), већ да указујем на нешто друго. Такође и то да сматрам јединим легитимним покретом у оновременој Србији управо ЈВуО, ђенерала Драже Михаиловића. Исто тако, да као неко ко брани суштину Дражиних идеја, итекако зна да направи разлику између њега и Недића. У логорима на Старом Сајмишту и Бањици, којима су "менаџерисали" Недићевци, пострадало је управо највише заробљених четника из ЈВуО, па тек онда комуниста, "комуниста" (у сваком случају припадника СРПСКОГ народа), па затим Јевреја. Тенденциона неглекција постојања и "рада" ових логора од стране Вас, као и појединих, овде присутних, не иде у прилог одбрани српских идеја. Иде у прилог "одбрани" једино Недића и његове колаборационистичке гарнитуре, која се бестидно китила српским знамењима, док је Немцима чувала мир у позадини и терала на стрељање стотине недужних српских цивила и док је УБИЈАЛА ЧЕТНИКЕ Драже Михаиловића. То се стручно зове, драги господине Симићу, "метод репродукције власти", који се, у Недићевом случају, није нешто претерано разликовао од Брозовог. Наиме, сви политички покрети, који су идеолошки (или практично) негативно детерминисани у односу на неки други (анти-комунисти, као и анти-фа) немају смисао свог постојања без постојања оних других. Односно, они ће, ради репродукције власти "налазити" и кажњавати "непријатеља" чак и тамо где он не постоји (Бањички логор - Голи оток). То је суштина расправе коју желим да водим, уколико је могућа. Жао ми је што се поједини, са неспорним интелектуалним квалитетима, на сам помен критике Недића, овде залећу главом, као да сте им завијорили парчетом црвене крпе. Дакле - БРОЗ ЈЕ ЗЛОЧИНАЦ! СЛАЖЕМО СЕ У ТОМЕ, Срби! Јел можемо сада да наставимо конструктивно?

П.С: Und? Имате ли бар Ви одговоре на моја питања, из Вашег "неидеолошког" штива? Или Вам у њему нису написали мишљење о овим питањима? Нисам стручан да оцењујем узроке Вашег перципирања одређених вредности, а ни овај сајт није институција која се таквим стварима бави. Ја не негирам ниједан злочин који су починили титоисти. Али, не релативизујем немачка злодела, нити поричем злодела колаборационистa. А Ви?

Kad god se pomenu partizani i tito, vi se ponašate kao na koridi.

"Стварање ове "парадржаве" је у пуном јеку. Дубоко је утемељена на титоистичком (антисрпском) концепту и реализују је најортодокснији титоисти...
Како размрсити чвор, кад и `у Београду` седе исти такви?
Како год окремете, апсолутно дистанцирање од Тита, његове парије, његове војске и њихових `дела` јесте предуслов да, некако, опстанемо."

Не, господине. Напротив. Рехабилитација про-хитлероваца иде управо у корист војвођанским сепаратистима, констелираних око сајта "Слободна Војводина". Прочитајте њихове тврдње и уверићете се да бисмо на тај начин себе представили баш онаквима каквим нас они желе - као "хитлерову децу". Зато им и треба неко да, после пар година од рехабилитације Равногорског покрета, том истом возу "пришлепа" и Недића и Љотића. Али, прозрели смо их.

Понекад једна цензура казује више од 1000 коментара.

Јако згодно звучи кад се констатује да су сви екстремизми исти, те да су од комуниста гори само антикомунисти (што је, иначе, неупотребљива формула - јер јој `исправност` варира- може бити и потпуно тачна и потпуно погрешна, зависно од `објеката` на које се примењује), па су ове флоскуле постале канда скоро опште прихваћене као `базичне премисе` у формирању мњења.
Када се, међутим, догоди да у пракси добијемо примену истих, па тако истим `оружјем`, из истог `рова` непријатеља нападну нпр.
- ДШ
- Аутономисти којима се не може утврдити где им се завршава титоизам а почиње усташтво и хортијевштина
- Архетипски надмени г. Вајс
- Овдашњи чувари револуције типа `стражара`...
А који се, рекло би се, налазе на идеолошки потпуно супротстављеним позицијама...

Када се тако наша `мудрост` доведе до своје бизарне контрадикторности, суштинске деструктивности; и када се јасно покаже шта све моше да се истресе из старог шињела каквог аустроугарског каплара, е ту наступа цензор да систем врати у привидну равнотежу.