Pored prve dve Srbije, neko je nedavno definisao i trecu Srbiju, onu iz inostranstva.
Ta Srbija ima drugaciji vrednosni sistem, drugacije formalno obrazovanje, radne navike, gradjansko vaspitanje, demokratsko poimanje politike i drustva, savremeno razumevanje vrednosti civilnog drustva i njegovih raznolikosti.
Nije provincijalna, megalomanska i mitomanska,zarobljena u arhaicne tradicionalne i kulturne obrasce, zbog krize identite uplasena i agresivna pred novim i drugacijim.
Da li govorimo o istoj trecoj Srbiji?

Potpisujem."Verujuca" (u smislu teisticka)...pa jos ovako imperativno odredjena je nonsens sa "slobodnomisleca". Upravo zato sto se smatram slobodnomislecim pripadnikom ljudske rase i srpske nacije, smatram da sam mogu da odredim sta je dobro a sta zlo, pa i to da li cu upraznjavati veru pa cak i koju veru, i da li cu to ciniti kao iskreni i ubedjeni vernik ili kao postovalac tradicije svojih predaka."Gordost" nije neprijatelj...da nisam gord ne bih bio ni slobodnomisleci a svaka ideologija i Prve i Druge Srbije i svaka ideologija uopste najposle ova najnovija - neoliberalna ideologija njegovog velicanstva Novca, bi od mene napravila obicnog vojnika, poslusnika, pripadnika amorfne mase koju drugi mese.
Dakle, na istoj smo strani fronta, ali ono sto treba da bude vrednost te strane ili Trece Srbije, je heterogenost ideja, metoda, svakojakih opredelenja...sve sa jednim ciljem - da zadrzimo nasu posebnost ceneci tudju razlicitost. Istovremeno da na toj strani fronta doprinesemo svojom posebnoscu u globalnoj borbi protiv nakaradnih vrednosti ideologije ili religije novca. Ova borba nema izgleda na uspeh ako se poziva samo na veru i tradicionalne vrednosti. Svakako, verujuci ljudi kao i nesporne, dokazane tradicionalne vrednosti doprinece na svoj nacin otporu novog/starog jednoumlja i totalitarizma koji hara svet.

A da se ovde ne radi o opet borbi za (pre)vlast?Srbija je JEDNO.Sve različitosti su dobrodošle.Većina uvek oseti pravi tok.Pre ili kasnije.A dotle plaća.

Čitajući idilično - pastoralne opise neke Treće Srbije iz koje bi bile uklonjene sve ideoloske podele, i na osnovu toga zakljucen neki vrlo čudan gradjanski mir, teško je ne pitati se sa koje je tačno kruške njihov autor pao.

Ali ima tu i lucidnih intervala - kao što je onaj o potrošenosti i prevazidjenosti koncepta "dve srbije" koji zaista dominantno i sasvim besmisleno predodredjuje domete naše javne debate.

Medjutim, nije problem u ideološkoj podeli kao takvoj, vec pre u njenom otudjenom karakteru autistične zabave dva bloka intelektualaca koji su izgubili svaki dodir sa stvarnošcu i njenim problemima, a koje bi inače u zdravom stanju trebali da resavaju.

Moram da priznam da nisam pročitao tekst do kraja. Daleko ispod nivoa ranijih tekstova istog autora. Uticaj putovanja ili pretnji zabranom. Autor pokušava da pojam dve Srbije, baziran pre svega na razlikama u sistemu vrednosti, premesti na polje državotvornosti da bi se posle i tu izgubio i sve pomešao. Teorija o tri Srbije kako ih B.O. pokušava predstaviti ne može ni formalno da se opravda. Prva Srbije, kako on pokušava da je predstavi, praktično ne postoji. Moglo bi se eventualno govoriti o Trećoj Jugoslaviji. Druga i Treća jesu, i biće i dalje, jedna i jedina Srbija nakon raspada Jugoslavije. Dalje, kada u ovo još pokuša da ubaci i vrednosne ocene (tih po BO novokvalifikovanih Srbija) on meša Srbiju (narod) i političku garnituru na vlasti i u tom trenutku njegova Prva i Druga Srbija su dve različite garniture na vlasti. Po analogiji, njegova Treća srbija bi u stvari bila neka sledeća vladajuća garnitura. Srbija je, valjda, više od njenih vlastodržaca.
Sve u svemu, konfuzan tekst koji nije zavredeo da se pojavi na NSPM.

Autor i tekst doživljavaju svoj pad na kraju, kada ne nude koncept i način ostvarivanja vrednosti i ciljeva takve, ovde nazvane Treće Srbije. Jer sistem u kom živimo-a to je parlamentarna demokratija u kapitalističkom sistemu kao glavne poluge organizovanja nudi političke partije, koje su bez sumnje društvene grupe koje mogu ostvariti najobuhvatnoije promene. Dveri, pa i autor se često sa distancom odnose prema politčkim partijama, odnosom koji mogu nazvati i svojevrsni lažni elitizam, ali nam ne nude načine na koji se efikasno i temeljno sistem može menjati. Uveren sam da je to jedino moguće sinergijom određenih stranaka sa nacionalnim organizacijama(tu su Dveri preko potrebne)i istaknutim nacionalnim delatnicima.

Velika je pobeda takozvane "Druge Srbije" što su i oni koji se deklarišu kao njihovi protivnici prihvatili ovu besmislenu terminologiju.

Kako je sintagma "Druga Srbija" uopšte nastala? U određenim krugovima zavladalo je mišljenje da je Srbija jedan monolitni patrijarhalni klero-fašistički monstrum kojeg treba utamaniti za njegovo dobro. Postoji, međutim grupica prosvetljenih pojedinaca koji slušaju "Peščanik" i bez izuzetka se slažu sa svim što se tamo kaže. Jedino oni predstavljaju tračak svetla u sveopštem crnilu. Ta grupica je sebe nazvala "Druga Srbija", nasuprot nacionalistima, demokratama, anarhistima, komunistima i svim ostalim varijetetima u kojima se politička misao javlja, a koje, jer se ne slažu s njima, treba sve strpati u jednu vreću. Naravno da im ni na pamet ne pada da priznaju da je samozvana Druga Srbija samo jedna od brojnih ideoloških opcija na srpskoj sceni, koja nema a priori privilegovan položaj, iako ima nešto jača leđa.

Međutim, i njihovi neistomišljenici papagajski pričaju o "Drugoj Srbiji", mnogi se sa ponosom prepoznaju kao "prvi" Srbi, a evo, neki nam sada uvode i treću Srbiju. Ponavljam, velika ideološka pobeda jedne marginalne grupacije.

to lave

Tekst je tezak i sokirajuci jer pogadja u samu srz problema.Zbog sadasnje situacije stotine hiljada nas je otislo iz zemlje i ne namerava da se vrati u nju.Nikada nisam bio clan nijedne partije i shodno tome nisam ni imao sansu da uspem u Srbiji.Ona je danas rezervisana samo za partijske ljude bez obzira na znanje i kvalitet.Srz teksta je da se moramo probuditi iz kome u kojoj se nalazimo vec isuvise dugo i probati da se vratimo na pravi put.Nasi preci su bili u mnogo tezim situacijama pa su uspeli da iz njih izadju svojim herojstvom,pozrtvovanjem i rodoljubljem.Smeta mi taj naziv /patriotizam/ kada imamo najlepsu rec na svetu-rodoljublje.Niko na svetu nema lepsu rec-to odgovorno tvrdim.Cak je i veliki Gete rekao za srpski jezik citiram;ovo je jezik sa bozanskom moci'.Polovina glasa na izborima[clanovi partija rodjaci i ljudi koji su zahvaljujuci njima u nazovi biznisu,a druga polovina gleda u nebo i pita se da li je ovo moguce i sta smo to toliko zgresili.Ta druga polovina je nasa sansa-tu ubrajam i sebe i spreman sam da dam celoga sebe u svakom pogledu za dobrobit i spasenje nase nam jedine,najmilije i najdraze majcice Srbije.Kritikovati coveka posle ovakog teksta je izuzetno lako i maliciozno.On se osmelio da nam kaze kakvi smo i nadam se trenutno sta smo.Pojam prve,druge i trece Srbije koristi shvatajuci da smo toliko zaludjeni,dezorjentisani,prodani,izdani da smo obezgavljeni i da drugacije i ne bismo ni shvatili poruku.Pogledati kako izgleda groblje Srpskih heroja na ostrvu Krf i ne zaplakati znaci -ne daj Boze da smo te nase [Srbske heroje zaboravili].Ako smo zaboravili njih[zaboravili smo i same sebe].Mozda zvucim razocarano ali tako se iosecam.Nadu mi daju ljudi-nasi Srbi koji ce znati da prepoznaju taj prvi i pravi put koji je Bosko nazvao trecim znajuci koliko su ljudi u Srbiji obmanuti i dezorjentisani.I dopustite mi za kraj da citiram mnogo veceg od sebe;I danas kad dodje do poslednjeg boja,neozaren starog oreola sjajem,ja cu dati zivot otadzino moja,

U tekstu autor govori o Trećoj Srbiji sa stanovišta dobronamernog dečaka koji mašta o zemlji iz njegovih snova, otprilike kao Petar Pan o Nedođiji. Takva država je moguća, ali samo u mašti i idealističkim snovima dakle, radi se o utopiji. Ja, inače, verujem u Treću Srbiju, mislim štaviše, da ona već i uveliko postoji među nama, običnim i poštenim ljudima, ali čeka na neka nova, dobronamerna, visprena i organizaciono sposobna lica. Ne moraju biti političari, bar u prvo vreme, ali svi znamo da se vlast osvaja preko politike. Prva i Druga Srbija su uveliko prevaziđene i potrošene. Nisu stigle ni blizu svojih proklamovanih ciljeva, narodna energija se istrošila uludo i do obnove nacije može doći samo neka nova i privlačna, ubedljiva ideja. A nje za sada nema.

Rekao bih da je autor dobro izanalizirao obe Srbije, mada kod njega preovlađuju skorašnji koreni, iz devedesetih, što je samo delom tačno. Naći će ih i kod Rajsa koga pominje, mnogo više od onih ideala za koje se zalaže. Koreni srpskih podela su stari i duboki bezmalo otkako je i Srpstva. Zato, uglavnom, jedemo korenje, ginemo uludo i biološki nestajemo.

I jedna napomena. Jugoslavija nije delo komunista, oni su je samo srušili kada im više nije trebala. Nastala je u glavama mnogih intelektualaca na južnoslovenskim prostorima, a ostvarili su je Srbi na čelu sa Kraljem Aleksandrom, posle neviđene pogibije. Decenijama smo je gledali kao nagradu i najveću našu pobedu, da bi se ona danas pretvorila u najveći promašeni projekat našeg naroda, koji možda nećemo ni preživeti. Zato bi bilo nepravedno da se sav teret neuspeha prebaci na ove poslednje generacije, one samo kusaju čorbu odavno zakuvanu i zabiberenu.

Svejedno, i pored svih slabosti, tekst ima svoje vrednosti u demistifikaciji obe Srbije i kao neki početni manifest o idealima kojima bi trebalo težiti zarad oporavka nacije.

Svaka čast, gospodine Obradoviću! Odavno nisam pročitao ovako dobar članak. Gotovo da ima snagu političkog manifesta. A manifest je i potreban.
Potrebno je idejno etablirati osnove ovakvog pokreta (na temeljima mogućeg nacionalnog i društvenog konsenzusa), a potom ga i društveno i politički institucionalizovati. Mlade snage ove zemlje imaju potencijala za to. Voluntarizam i stručnost bi napravili odličan odabir aktivista, lišen srebroljubivih infiltratora. Takav pokret bi u početku i Prva i Druga Srbija svojatala, a onda kada bi počele da ga napadaju, onda bi bilo vreme za modifikaciju političkog sistema. Do tada treba osvežiti političku kulturu. Novim idejama, novim političkim moralnim uzansama, novim programima, lišenih partitokratskog praznoslovlja i, pre svega, novim ljudima.
Još jednom, svaka čast! Čitam ga ponovo, a seća me na stihove Veljka Petrovića, tako aktuelne i sada, posle jednog veka...

Velika dela ištu tvrdu šiju.
Začep'te usta mudrih grošićara!
Dignite srca! zgaz'te sumnje zmiju,
I bor'te se za uspeh bez šićara.
Verujte prvo, i stisnite pesti,
Pa onda tresti, tresti!