Предлажем колумнисти да прикупи све што може о борби славних четничких јединица против окупатора, нарочито од 1942 године у Србији. Такође, сматрам да би најверодостојнији били документи из немачких окупациних архива, и тиме коначно зада смртни ударац ознашко-удбашкој и партизанско-бољшевичкој аждаји која попи сву крв напаћеном српском народу.

Svako ko sumnja u pravu prirodu komunisticke vlasti samo neka pogleda gde se srpski narod i srpska drzava danas nalaze. Svako ko sumnja u komunistickae likvidacije srpske elite nakon II sv. rata neka se zapita gde su sad te predratne elite i njihovi naslednici.

Г. Сотировићу, који то извор сведочи да је Павелић послао Тита у Србију? Треба ли то да буде пандан немачком слању Лењина у Русију?
Који извор тврди да су неки чувари у Јасеновцу били комунисти који су надгледали како тече посао?

Zapadni projekt razbijanja Jugoslavije je išao po fazama.

U prvoj fazi je trebalo nahuškati plemena jedne na druge. Zapad je prije rata podržavao "nove demokracije" F. Tuđmana, A. Izetbegovića, a podržavali su i S. Miloševića PRIJE rata. A znali su vrlo dobro kakvi su ti koje podržavaju. Pa baš zato su ih i podržavali, i to godinama PRIJE rata! Naoružavali ih i onda ih nahuškali jedne na druge. Ustašku i četničku emigarciju koju su brižno čuvali kod sebe da bi ih mogli pustiti tj. aktivirati kad za to dođe vrijeme su puštili s lanca, a i naoružavanje je išlo bez problema unatoč formalnom UN-ovom embargu na uvoz oružja. Tek kad su ovi uništili Jugoslaviju tj. tek kad su uspješno ODRADILI POSAO, tek tada je Zapad tobože počeo vrištati kako su ratne vođe iz 90tih tobože "nacionalisti", i kako ih treba smijeniti. Pri tome jasno na CNN-u niste mogli vidjeti ništa o ulozi Zapada u podršci prije rata i naoružavanju tijekom rata tih istih tobožnjih "nacionalista".

U drugoj fazi (poslije 2000. god. dakle poslije smrti Tuđmana i rušenja Miloševića u režiji CIA-e) zapadni imperijalisti su instalirali "demokrate", koji su nas financijski dotukli. Ovi tobožnji "eksperti" su rasprodali naše najvrednije komapnije, pa su zapadni imperijalisti preuzeli naše banke, našu industriju, a katastrofalnom monetarnom politikom naših Narodnih banaka koje su vodile nenarodnu politiku nerealnih tečajeva i nerelanih kamatnih stopa zadužili su nas do nebesa i tako stavili brnjice oko vrata našoj rođenoj i nerođenoj djeci!

Rezultat? Jugoslavija postade KOLONIJA zapadnih imperijalista! Sada smo evo "svoji na tuđem"! I zato danas imamo američke baze po cijeloj Jugoslaviji, i zato nas kvislinzi guraju u NATO i to PROTIV VOLJE NARODA!

Мој деда је био припадник ЈВуО, и на крају рата је осуђен на дугогодишњу робију, у сличном монтираном стаљинистичком процесу, тако да знам из прве руке како су изгледали ти процеси.

Драго ми је да прочитам да се неко и даље интересује за стварну рехабилитацију тих људи, који су већином доживели незаслужену судбину, сличну као белогардејци у Русији. Зато, честитке аутору на труду и вредном и систематичном раду. Само напред!

Волео бих да се та неправда исправи, а да се притом не начини неправда према другој страни. Моја жена је из Босне, из партизанске породице, и мени је потпуно јасно зашто и како су људи из тог краја пришли партизанима, и уопште их не доживљавам као идеолошке непријатеље, а ни они мене. Тај раскол у српском народу мора да се заврши већ једном.

Волео бих да се научно и аргументовано раскринка лик и дело Јосипа Броза. Тај човек уопште није јужни Словен, верујем да је или Рус или Пољак, или можда чак руски-пољски Јеврејин, јер их је доста било међу бољшевицима. Данашња наука може чудо да направи. Зашто форензичари не могу да узму ДНК његових земних остатака и упореде са ДНК кумровчана, његових наводних рођака? Како то да тај човек нема рођаке по бочним линијама? На крају, генетика је показала да јужни Словени имају другачији ДНК од осталих Словена, због интензивног мешања са балканским староседеоцима, тако да може макар приближно да се види, јели он наш или није.

За Давора из Осијека: Ово је српско-српско питање, нерешени рачун из нашег грађанског рата, и није усмерено против Хрвата. Немојте да подлежете пропаганди и стереотипима о брадатим кољачима. Мој гореспоменути деда, краљев официр, није никад носио браду, а његов старешина у ЈВуО је био Хрват. То је био пројугословенски покрет, само се залагао за интегрално југословенство и монархију, па му због тога лепе великосрпску етикету. И ми који нагињемо равногорском табору желимо добре односе са Хрватима и наравно, слободу од глобалистичке окупације којој смо данас изложени.

Aman, ljudi, dokle treba da čitamo ovakve tekstove?! Shvatili smo šta g. Sotirović želi da kaže, jasna nam je njegova pozicija, ali nije jasno zbog čega gotovo svake nedelje moramo da obnavljamo gradivo!?

Odgovor je jasan ,rehabilitacije nema jer su partizani još uvek na vlasti.Jučerašnji izbori u Vrbasu jasno govore da će još dugo i biti na vlasti.
Ja lično mislim da nigde u svetu ni jedna stranka ne dobija glasove od ljudi da bi ovi za uzvrat dobijali redovnu platu u ovom slučaju penziju.Dok se plate smanjuju i dobijaju otkazi penzije ostaju iste ,iz kojih fondova se plaćaju pitam se ,kao ekonomista znam da je to nemoguće bar na duže staze.

Gospodina Sotirovica za predsednika Srbije!

Samo da obavestim pisca ovog članka da su komunisti još uvek na vlasti .Evo juče su u Vršcu osvojili oko 18 posto glasova ,tako da o rehabilitaciji još dugo neće biti nikakve šanse.

Vi gospodine nemate nijedan argument u odbranu vasih brozovara i komunista.
Vama sila lezi u topuzu.

Поштовани,

за почетак мемоарска литература са документима:

1. М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича-Апостол слободе, с. 46

2. Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, стр. 761-766

3. Ж. Ђорђевић, Истином за Србију

4. Jasper Riedly, Tito - A Biography (превод оригинала на хрватски године 2000.)

И сам документ круцијалне битности:

5. Ратни архив у Бечу (Kriegsarchiv Wien = KAW)
Оставштина Глеза фон Хорстенау (B/67) укључујући и његове забелешке тј. дневник из Загреба од априла 1941. г. до септембра 1944. г. (од броја 1 до 123)

С поштовањем,

ВБС

Odgovor tj.podrska autoru lezi u jednoj sasvim proverljivoj cinjenici:dosijeu J.B.Tita koji ni Vatikan ni CIA jos nisu ucinili dostupnim(proslo je skoro trideset godina od smrti).
Po izvorima iz austriskog Arhiva,moguce je da je bio vanbracno dete hrvatske sluzavke i austrijskog grofa.
Zapad,Vatikan u svom Drang nach Osten, nikada nece dozvoliti jaku,patriotsku Srbiju-oni nas smatraju malom Rusijom i kao takve,smatraju da imaju pravo da nas pomere na istok tj.uniste.

"Postoji, međutim, nešto što se zove istorijska istina, koja se utvrđuje na osnovu objektivnih istorijskih činjenica i arhivskih dokumenata od kojih se mnogi nalaze u velikim svetskim bibliotekama, kao što je na primer Kongresna biblioteka u Vašingtonu i Huverova biblioteka na Stanford univerzitetu u Palo Altou u Kaliforniji. Tamo se nalazi celokupna zaplenjena nemačka ratna arhiva, arhiva četničkog pokreta i londonske vlade, kao i zaplenjeni dokumenti Narodnooslobodilačke vojske. Postoje, zatim, izveštaji stranih posmatrača koji su boravili u vrhovnim štabovima Mihailovića i Broza, na osnovu kojih su vlade Velike Britanije i SAD, pre svega Čerčil i Ruzvelt, određivali svoj stav prema četnicima i partizanima. U početku, dok je jedini izvor njihovih informacija bila telegrafska veza s Dražom Mihailovićem, njihov stav je bio veoma blagonaklon prema njemu. Kada su počeli da pristižu izveštaji njihovih obaveštajaca i ljudi od najvećeg poverenja (Randolf Čerčil i Ficroj Meklin), on se postepeno menjao. U toku 1942. i 1943. godine više nije moglo biti nikakve sumnje da se „Jugoslovenska vojska u otadžbini” u stvari ne bori protiv nemačkog i italijanskog okupatora već protiv Narodnooslobodilačke vojske. Nije se moglo sakriti da se Draža Mihailović već 11. oktobra 1941, u selu Divci sastao s nemačkim oficirima i ponudio im borbu protiv komunista i održanje „mirne okupacije” u celoj Srbiji. Nije se ni pokušavalo da se sakrije otvorena saradnja četničkih komandanata u Crnoj Gori s italijanskim okupatorom. Nije se moglo sakriti masovno učešće četnika na nemačkoj strani u bici na Neretvi. Što je rat duže trajao dolazilo je do sve većeg sukoba između izaslanika zapadnih saveznika i Draže Mihailovića."

Будући да чича Дража није запатио свој покрет у Срему, а после силних текстова о партизанима као библијским злотворима и убицама, мислим да мој брат и ја, наша деца и унуци, треба, од стида, да извршимо породично самоубиство зато што је наш отац, деда и прадеда, сремски сељак, из богате и угледне фамилије, отишао у партизане не би ли избегао да као пола родбине заврши у јами или логору, или буде сарадник окупатора. После рата, Босне и балија, иако са солидним официрским чином, вратио се у родно село, у похарану кућу. Цела породица је сиротовала више деценија, а ми деца смо само захваљујући тешком агратовању на њиви стекли факултетске дипломе и кров над главом. Током студија, ни брат ни ја нисмо могли да добијемо дом, јер смо били деца "кулака". Ниједно од нас не живи у државним становима, попут многих којима су за време "мрачног режима" Слободана Милошевића дати за тепсију рибе.

У Срему, и другде, има много честитих људи чије потомке терате да се стиде својих очева који су у то време могли да изаберу: метак, логор, сарадњу с окупатором или одлазак у партизане.

Сви текстови с темом партизана и четника НИ РЕЧЈУ не помињу Срем, Банат и Бачку, као да у њима нису живели Срби.
Такав однос је очит и данас, и зато Срби из тзв. "уже Србије" мало маре што ће Војводина, уз помоћ садашњих сатрапа, поново бити у Аустрохунгарији.
Ви ћете таквим ставом и оне који нису аутономаши НАТЕРАТИ да то постану!

Наздравље вам, господо, Србија под једном шљивом!

Пишем ово у сузама и питам се има ли краја том мрцварењу, док нас злотвори и даље тамане и черече, а разне бабе се чешљају надмудрујући се причама о партизанима и четницима!

Уредништво НСПМ треба озбиљно да се запита не чини ли страшну грешку што таквим текстовима распирује нови раскол у овако судбинским данима за српски народ и државу!

Vi ste gospodine Vladislave pobrkali monoge stvari i duboko uronili u mutne vode demagogije. Ne priznaje se nista niti indirektno, niti direktno, vec se otvaranjem novog procesa vrsi ocena pravne nistavnosti prethodnog i daje slika o oragnizovanom ubistvu sa preumisljajem od strane nelegalnih "revolucionarnih" struktura. Proces bi svakako mogao da otvori monogo pitanja. Jedno od njih bi svakako bilo i iz domena britanske odgovornosti povodom njihove podrske nelegalnom banditskom pokretu, koji je, koristeci guzvu, zbacio legalnu Kraljevsku vladu i Kralja. Od svih saveznickih zemalja tako nesto se desilo samo Kraljevini Jugoslaviji!? Pitanje koje treba da se razjasni jeste - zasto je podrska dana preobucenim domobranima, a ne da li ce rehabilitacije Djenerala Mihajlovica otvoriti neka, po vama, vazna pitanja koja spadaju, po meni, u veoma prizemnu spekulaciju.

Дубоко поштовање за госн Сотировића!!
Наставите и даље са оваквим текстовима. Ви, госн Динчић и Самарџић и њихов тим истраживача као и историчари из института за савремену историју заслужују велики респект!!!

ПС

Ево га и ДШ!
Биће смеха..

2.


Како видимо, следбеници ЈБТ само понављају старе флоскуле, приче партизанке, не освћући се ни на чињенице, нити на елементарну логику.
Колико је искрено народни покрет био, видимо и из Ваше `исповести`.
Зашто би Срби добровољно на своја плећа примали злочине комуниста?

А проблем Војводине морамо ми у Војводини решити.
Право питање је зашто (и како ) Војвођани ћуте?

Михаиловића је само један једини суд на свету "осудио" и тај бандитски суд у Топчидеру нема никакве легалне прерогативе за ту врсту активности тако да са правно-моралне тачке гледишта Чича никада није ни био осуђен.

Vladislav Sotirović slao bi Tita, toga velikana svjetske povijesti, natrag u Hrvatsku, ali to ne znači da od Tita nije prisvojio najgore osobine.

Sotiroviću, tomu propagandistu kukavih četničkih vođa, više bi odgovaralo da je Draži sudio sud njegove vlastite partije!

@Давор: ви сте принципијелно у праву: какву-такву еманциповану политику је, у данашњим хисторијским околностима могуће водити једино у духу искреног дијалога јужнославенских народа и одбијања улоге позиције западних чауша и рогова у врећи по задатку од чега смо, нажалост, удаљени неколико свјетлосних година! Исти принцип тихе колонизације користе САД и њихови сателити у Ираку манипулишући Курдима те арапским сунитима и шиитима нахушкавајући их једне на друге. Шиити су се, иначе, у оквиру Садамове армије срчано борили у рату против Хомеинијевод шиитског Ирана!
Не мислим да је Титова и политика КПЈ била идеална али оно што је ипак једна велика тековина истих је вођење антифашистичке борбе против окупатора земље. Та борба је у Србији требала бити вођена суптилније ( а није) због нацистичких репресалија. Додуше борбе су на територији Србије вођене до краја 1941.-е а онда је тежиште пребачено у Босну.
Браниоцима и присталицама равногораца упућујем 3 примједбе:
1 Превелику дозу идеолошке пристрасности и самим тиме немања способности реалног сагледавања достигнућа партизанске војске. У ово спада то што им се обзор своди углавном на Србију у рату и губљење из вида да је рат вођен на свим територијама и у друкчијим констелацијама. Захваљујући партизанима и добром дијелу домаћих људи у њима као и добронамјерним припадницима хрватског народа у њима (Марко Орешковић, Иво Маринковић, Владимир Назор, Иван Горан Ковачић)српски народ Кордуна и Баније спашен је од потпуног физичког уништења. То морамо верификовати ако желимо бити поштени према себи и другима - потресно свједочанство о томе забиљежио је И.Г: Ковачић у својој поеми "Јама" хттп://www.yуропе.цом/пеопле/нена/Стихови/Иван_Горан_Ковациц/Јама.хтмл
2 Глорифицирање улоге равногораца оличеног у одбијању чињеница о слабостима тог покрета: пречесто непоштовање јединствене командне линије, присуство проблематичних људи у покрету као и ратни злочини почињени над цивилима друге нације или друге провинијенције.

За Горана Максимовића (1):

Мало сам "испровоциран" неким ставовима које ви износите што се тиче нас "равногораца" како ви то верујем, нехотице квалификујете јер би права реч била "присталице легалне краљевске југословенске војске у отаџбини". Али добро, није битно. Ви сте упутили три примедбе, па да их редом продискутујемо:
1. Поменули сте велику дозу "идеолошке пристрасности" као препреку објективног сагледавања "достигнућа" партизанског покрета. Прво, морате знати да партизански покрет није никад имао озбиљније војне операције против окупатора све до средине или краја 1944 године, тј до продора совјетских и бугарских трупа у скоро целу Србију. Након катастрофалног дебакла и бежаније из тзв. ужичке републике продором 342 пешадијске немачке дивизије која је претходно пробила утврђени фронт четничких јединица на линији: Река Јадар-Цер-Крупањ, главнина комунистичке паравојске на челу са Титом (по чину каплар бивше аустроугарске војске) крајем 1941 се повлачи преко Рашке у Црну Гору. У Црној Гори партизани праве нечувене злочине над српским живљем што је касније оквалификовано од стране партизанске врховне команде (у којој је војно стручан био једино бивши ђенералштабни капетан Арса Јовановић-касније ликвидиран по Брозовом наређењу) синтагмом "лева скретања" а што је у народу остало као сећање: "пасја гробља". Пасја гробља су партизанска "умотворина" а настала су тако што су над масовним гробницама недужних цивила, партизани уместо крста стављали одераног пса. То се десило у Колашину када су Моша Пијаде, Сава "Мизара" Ковачевић, Петар Драпшин и Светозар Вукмановић "Темпо" убили преко 500 људи. "Темпо" ће ипак остати у сећању као човек који је убио сопственог брата јер је овај био у четницима тј легалној југословенској војсци у отаџбини (ЈВуО). Злочине и ментални склоп ових џелата описао је нико други до комунистички генерал (наравно, војне академије није ни видео камо ли завршио), комадант 7 дивизије Павле Јакшић у својој књизи "Над успоменама" (наставак следи)

За Горана Максимовића (3):

Просто, кажите ми коју су озбиљну акцију ти људи које помињете осмислили, планирали и спровели против усташа или Немаца? Ко је од тих људи био школовани официр напр. ђенералштабне струке?

2. Највише сте ме "расвеселили" наводном недисциплином у систему командовања југословенске војске у отаџбини. Па то је просто пресмешно! ЈВуО је била легална војна сила у ратним данима која је имала преко 3000 школованих официра, која је имала преко 120 радио станица (напр. до половине 1943 године партизани су имали само једну станицу која је била уз Тита ради комуникације са Москвом а дотле су комуникацију са својим формацијама обављали преко курира!!. О томе погледати књигу Добрице Ћосића "Пишчеви записи" написана на основу исказа Александра Ранковића који је дат Ћосићу. Такође, погледати исказе и интервјуе Сретена Жујовића "Црног" члана врховне партизанске команде и његове жене Лепе Жујовић иначе партизанског официра). ЈВуО као војска имала је у старту изграђен систем командовања, формацијску и територијану организованост што партизани напр. никад нису имали, ЈВуО је имала изграђен систем везе, логистике и што је врло битно преки војни суд и тужилаштво! То партизански паравојни покрет никад ама баш никад није имао! Наравно, како је број војника ЈВуО од 1941 до половине 1944 бројао око 80.000 људи (ради се о простору од книнске до неготинске крајине и од Београда до Боке Которске), нормално је да је било и недисциплине али поредећи ту недисциплину са партизанским зверствима и убијањима ово му дође као "пикник у Небраски". Уосталом о организованости ЈВуО можете погледати у књигама капетана Мајкла Лиза "Силовање Србије", др Хермана Нојбахера "Специјални задатак Балкан" , генеарала Ота Кума "Напред Принц Еуген", Дејвида Мартина "Родољуб или Издајник" и браће Кнежевић "Слобода или смрт"

@Кћи сремског сељака-партизана

Мој Вам је савет да се не узбуђујете превише око оваквог или сличног текста. Да је комунизам на власти, имали бисмо неког или истог овог Сотировића који би подржавао тај и такв режим и онда "исправљао" историју уздуж и попреко по партијској линији. А како је у моди анти-комунизам и рехабилитација свега што се може наћи на десном крилу, Сотировић пише ово што пише. Зато Вам кажем, само је тренд овде у питању и ништа више, па не вреди око тога да се превише узбуђујемо. С друге стране, оно што је стварно проблематично јесте што неки мисле баш ово што Сотировић пише али не пишу то исто већ нешто друго. Иако им се омакне с времена на време, па треба бити хладне главе и обратити пажњу.

@Јован Дероко: Хвала Вам на опширном одговору. Да побједник пише историју није ништа ново и да су власти након рата глорифицирале своју истину а четнике или ЈВуО оцрњивали је неоспорна чињеница. Па и то да је покушавано алхемијом изједначити усташе и четнике. На неки начин Ви то пребацујете мени али ја то ЗАИСТА нисам чинио.
Што се тиче улоге партизанског покрета на Кордуну и Банији Ви очигледно мјешате те просторе са Ликом и Книнском Крајином (Сјеверном Далмацијом). На Кордуну И Банији цијело вријеме рата није ни било четника осим познатог Плашчанског одреда у Плашком на граници Кордуна према Лици. Тај Плашчански одред и партизански одреди на Кордуну су скоро цијело вријеме рата деловали у неком неписаном пакту о ненападању. То не чуди ако се зна да је већина плашчанских партизана и четника била у фамилијарним везама. Дакле на посручју Кордуна и Баније од краја 41.-е са прекидом у зими 42.-3.-е контролу су држали партизански одреди сачињени од локалног (великом већином) српског живља! Народ је, бјежећи од усташког ножа прихватио партизане као своје јер су они и били његова војска и тада једини спас од ножа. Не говорим ово напамет, много тога (као и о несугласицама унутар партизанског покрета) можете пронаћи у књизи Чедомира Вишњића "Кордунашки процес" у издању СКД Просвјета из Загреба а коју је аутор документовао и оригиналним списима из ЦК СКХ. Иво Маринковић је био секретар ОК КПЈ карловац, једна поштена и хумана личност наклоњена српском народу. Назор и Горан нису били официри али су дали свој допринос борби онако како то пјесници могу и кад је било најтеже нашли се међу партизанима и нашим народом на Кордуну. Добро, можда сам унеколико више упућен на збивања на Кордуну јер је то ипак мој "домаћи терен". Зато ми је трагедија тог народа блиска и позната и лично болна рана. Тим више желим о томе говорити до краја поштено и објективно, без илузија али и без претјеривања.

За Горана Максимовића (1):

У начелу се слажем са вашим мишљењем. Знам где је регион Баније и Кордуна у односу на Лику и северну Далмацију. Кад сам поменуо јединице ДЧД војводе Ђујића, Гацке четничке зоне и средњобосанског корпуса потпуковника Живановића, нисам мислио да су те формације биле физички присутне на Банији или Кордуну и тиме браниле српски народ. Ове јединице су повременим упадима у те рејоне штитиле народ од усташа. Верујем и да су локални Срби као мобилисани партизани штитили голу егзистенцију не придавајући неку пажњу питањима "ко су партизани, каква им је идеологија, шта је револуција, Лењин или Маркс". Просто то су били поштени сељани, домаћини који су само бранили животе својих фамилија и који везе нису имали са таквим, по њих неразумљивим и страним питањима. Другим речима, мука их је натерала било како да се организују. Треба међутим истаћи, да се доста тог народа са Баније и Кордуна спасавао и бежећи у италијанску окупациону зону често пред разним казненим усташким експедицијама. Ипак, остаје истина да јединице ЈВуО нису никад територијално биле присутне у рејонима Баније, Кордуна а даље и Грмеч планине и поткозарја. Ту је владала партизанска паравојска. С обзиром да су партизани највеће упориште имали само у том делу бивше СФРЈ, страна литература а поготово енглеска (Черчил поготово) је партизане називала "хрватски партизани".
Е сад, поменусте и ЦК КП Хрватске. У војној команди КП Хрватске шефовали су људи који апсолутно нису подносили Србе (као и уосталом и цела врховна команда). Ти људи никад нису предузели било какве озбиљне војне акције против усташа. Никад. Предузимали су их само против четника. Уосталом, и сам Тито је и на 4 конгресу КПЈ а онда и на 5 конгресу КПЈ 1948 рекао да је искључиви циљ партизанског покрета била борба против четника и преузимање власти у Југославији! Какве су везе измећу КПЈ и усташког покрета биле сведочи неколико чињеница : (наставак следи)

Дакле, господине Надрљански, аутор нас, тачније, Вас је удостојио неких одговора и неких извора, што је боље од ништа. Још када би нас (Вас) удостојио одговора о комунистима који су чували Јасеновац, где би нам био крај? Но, да не претерујемо, тек се упознајемо, боље и на кашичицу, него никако.

Елем, да мало појасним моје мотиве и погледе на ствар. Комунисти су ми, почев од првог разреда основне школе, нудили искључиво своју верзију ратне историје и наставили да ме кљукају њоме преко „Отписаних“ и Булајићевих филмова, све док једног дана нисам утврдио прву од лажи које су се све више гомилале, па сам ја неверан, каквим ме је Бог створио, а и са обзиром да им ништа нисам дуговао, започео своје сопствено „чачкање“ по историји.

Једно време сам мислио да је чича Дража онај прави, све док и њему нисам нашао исто оно што сам видео код комуниста, а то је идеолошка заслепљеност и искључивост, које су биле тако велике и слепе да су га на крају одвеле до издаје антифашистичке борбе коју је цео свет водио против Хитлера. Од два зла, комунизма и фашизма, изабрао је оно за које је он веровао да је мање, изабрао је фашизам и грдно је и неопростиво пред потомцима, погрешио!

Његови данашњи поштоваоци и следбеници чине исту грешку, јер се понашају као комунисти. Сакривају оно што се сакрити неда, а то је његова несрећно одабрана сарадња са окупатором и то на самом крају рата, када је фашистичка сила већ била поражена. Лажима, фалсификатима, преувеличавањем и, са друге стране, умањивањем значаја неких догађаја и личности, раде исто оно што су комунисти деценијама радили. Дакле, наместо једне псеудоисторије нам нуде нову, исту такву, измишљену, умишљену и идеолошки острашћену, заправо, нуде нам одраз у искривљеном огледалу оне комунистичке, њен супротан пол, који је исто тако лажан колико и Прлетов.

Признаћете и сами, када неко пише о ратним догађајима у неком месту и крене од погрешног имена тог места већ у наслову текста и затим ту грешку невешто оправдава погрешним изговором своје рођене бабе, да то не даје баш много поверења у изнете податке. Тим више, што се на крају читаве серије текстова појави и овај чланак са, за мој, а стекао сам утисак и за Ваш појам, епохалним историјским открићем, без иједног наведеног извора.

Да будем искрен, на „чачкање“ по изворима ме је натерао један ауторов поштовалац, који ми је добронамерно препоручио једну књигу у којој ћу, тобоже, наћи то о чему он у својим порукама тврди. Како живим „Богу иза ногу“, где нема ни једних ни других, ни четника, ни партизана, и где је веома мали број људи учествовао у другом светском рату, па тако нема ни одговарајуће литературе, ја сам ту књигу у међувремену наручио, добио и прочитао. И нисам нашао то што добронамерник тврди! Можда нас двојица исту књигу читамо некако другачије, ђаво ће га знати? А можда је и фалсификат у питању? Ако јесте, питам се ко је од нас двојице прочитао ону праву верзију?

Исти читалац се и поводом овог текста јавио и тврди у поруци једном другом читаоцу да Дражине данашње поштоваоце није могуће називати „равногорци“ већ „присталице легалне краљевске југословенске војске у отаџбини“! А сви знамо да то није могуће, јер су се Краљ Петар и Југословенска влада у избеглиштву 1944.године, званично и јавно одрекли Чичине војске. Тако је дотична војска изгубила ЛЕГАЛНОСТ, а ни придев КРАЉЕВСКА јој никако не стоји.

Господине Надрљански, извињавам се за ове дигресије и дужину мојих порука, али је такав приступ неопходан да би схватили „неверног Тому“ који се у мени крије и зашто ја нисам спреман да се пред оваквим текстовима одмах поклоним, прогласим их за једину и јединствену истину и вичем још, још! Једноставно, мислим да је, бар у Србији, било доста једноумља и да нам је оно и дошло главе.

Уосталом, нешто ми говори да господин Сотировић ни изблиза није „истресао“ сва своја открића и да ће тога бити још. Можда, у међувремену, сазнамо да су Дражине трупе ослободиле Београд и да ће следећи пут Медведев положити венац на споменик Чичи и његовим ослободиоцима, само да се ови Тадићеви комунисти макну са власти.

И на крају, господине Надрљански, примите моје искрено извињење што Вам се обраћам и давим мојим мишљењем које, нажалост, не знам да изразим у мало речи. Али, Ви сте својим културним приступом полемици заслужили ауторов љубазни осврт и изворе за ова нова историјска открића, те тако и моје обраћање. Уздам се у Вашу толеранцију и надам се да ми то нећете узети за зло.

Поздрав!

Nasuprot pogledu historičara koji promatra rezultantni učin ličnosti u nekom vremenskom razdoblju – postoji i drugi subjektivni pogled na te ličnosti koji zamrzava jednu bitnu sliku u vremenu koja ostaje u identitetnoj svijesti naroda.
Ni Pavelić ni Tito nisu slavenski identiteti – to je činjenično stanje, koje bez Srba uopće ne bi ni bilo vidljivo.
Vrijeme koje sedimentira sliku danas pokazuje da su se u momentu odluke na početku II svj. rata našle tri ličnosti u situaciji koja će definirati njihov moralni nesvjesni impuls, onaj koji je plod najboljeg iznosa karaktera kulture. Od ove trojice koji su operativno postojali u Jugoslaviji, samo je Mihajlović danas civilizacijski prihvatljiv kao jedini koji je preuzeo odgovornost za postojeću državu, državu koja je osim velesila dobila protiv sebe i dva civilizacijska izdajnika. U paketu zla, kako to u životu biva.
To da se Mihajlović na kraju izgubio vrijedi samo kao pitanje, a ne kao odgovor – pa kako je i toliko izdržao? Svako ljudsko djelo na kraju mora biti izdato – to je i Isusova sudbina. Ali od trojice, samo Mihajlović je – mučenik!
Od trojice 1991. – samo Milošević je mučenik.
Od Srba, Hrvata i Slovenaca – danas su nepobitno, kronično i akutno – samo Srbi mučenici.
A zločesti smo svi u to nema sumnje, pa nam se slavenski odračunava samo iznos dobijen po srpskoj muci.

За Мирка К (2):

Дакле, формирана је скупштина која је свој легитимитет црпла на основу најутицајнијих предратних странака из кључних народа Краљевине Југославије. Не држите ме за реч али мислим да је председник те скупштине био др Ђура Ђурић из ДС-а. Овако формирана легитимна скупштина успоставља свој извршни орган (врсту владе) у којој место министра војног задржава ђенерал Михаиловић са још једном функцијом која му никад није ни укидана а то је начелник штаба врховне команде. Због овога свега, легитимитет Михаиловићу (у формално правном смислу) и његовим легалним војним трупама никад, понављам никад није престао!

С друге стране,јел ви мислите да би легитимет и монопол војне силе могао да црпи некакав "АВНОЈ"? Шта је то? Ко су људи који су то формирали? Јел мислите да неки псеудо закључци који су усвојени на таквом "приватном" скупу могу имати упориште у легалности и легитимитету закона и устава окупиране земље? Чисто сумњам..Ако је тако, што се то није десило у Грчкој или зашто се то десило у Пољској?

На крају, ви упорно понављате да је Михаиловић био неки "сарадник окупатора" или чак "фашиста" а ја ћу вам упорно постављати иста питања : Како је онда Михаиловић добио највише америчко и француско војно одликовање? Ви тврдите децидирано да је он "фашиста" а Труман и Де Гол га одликовали за допринос у борби против фашизма. Коме веровати? Вама или званичној Француској и Америци? Или ви имате нека сазнања (заснована вероватно на фуснотама Дедијера и Кардеља) која превазилазе америчко или француско поимање 2 светског рата. Напишите неко дело у вези тога, оповргните Трумана и Де Гола, докажите да су били у тешкој заблуди. Можда добијете и "Пулицера"
Такође, одговорите ми како то да је пре неколико месеци амерички војни аташе амбасаде у Србији пуковник Капело, положио венац на Чичин споменик на Равној Гори? Како то да је пре пар месеци отправница послова америчке амбасаде Џенифер Браш положила цвеће на четничку спомен плочу у Прањанима?

Било како било, господине Јоване Дероко, живимо у години 2009.-ој и мислим да би, баш због добра српског народа, било добро да се не укопавамо у старим рововима већ да, објективном хисторијском анализом и дискусијом валоризујемо ваљано улоге и партизанског и равногорског покрета (без непотребне глорификације), оставимо их да на миру почивају у својим гробовима а ми извучемо поуке из, прије свега, грешака тих покретаи , на тај начин окомчамо 2. свјетски рат и окренемо се напокон грађењу једног солидног и дуготрајног националног програма (а програм и протагонисти истога нису нешто на помолу).

Господине Дероко, нема потребе да се жестите ако се ја не слажем са вама!

Мене су као основца учили да је Шпанац започео устанак у Србији. Ја сам то, као и већина просечних основаца прихватио здраво за готово. Када сам мало стасао, а није дуго потрајало, сам сам(!), наглашавам то, дошао до тога да је истина мало другачија.

Проблем је у вашем селективном сагледавању историје, ништа више. Ја на то указујем, а читаоци ће већ понети свој сопствени суд. Дакле, за вас је конгрес у Ба легитимна ствар, а АВНОЈ није. За мене, ни АВНОЈ, а ни конгрес у Ба немају легитимност! За вас, на неки волшебан начин, када Краљ нареди да се војска стави под Титову команду и његов му генерал одрекне послушност и не изврши наређење, та војска и даље остаје легитимна и усто још и краљевска. Иако Краља не зарезује за суву шљиву. За мене то не стоји!

И да ја вас мало пропитам. Ко је од светских лидера био важнији и значајнији током другог светског рата, Рузвелт или Труман, Черчил или Де Гол? Не можете селективно одабирати личности и догађаје који поткрепљују вашу верзију историјских догађаја, док се истовремено, као онај мали Калимеро, жалите на разне завере и неправде, забашурујући и скривајући све што вашој верзији не иде у прилог.

Черчил је отписао Чичу, на основу сведочења сопственог сина, који је био на лицу места и видео ко са ким и против кога ратује. Рузвелт није имао примедбе. Труман је одликовао Чичу за оно зашта је и заслужио да буде одликован, ни више, ни мање. Де Гол је имао неке личне ствари са Титом (видети текст госпође Алечковић).

За мене није споран Дражин почетак, као ни антифашистички карактер његовог устанка, али исто тако није споран ни колаборационистички крај његове војске. Док се не докаже другачије. Са тим, а и у вези „Пулицера“, можете ми се придружити, рецимо једном тезом о Черчиловој и Рузвелтовој завери против Чиче и његове „легитимне краљевске војске“. Успех и поздрав!

Evo kako surađuju "antifašisti"...

NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
GLAVNI STAN POGLAVNIKA
GSP. Br. 1070-1942.

Zagreb, 30. lipnja 1942.


MINISTARSTVU UDRUŽBE

Do sada je Glavni stan Poglavnika preko ovoga povjerenstva vodio pregovore sa sliedećim četničkim grupama:
1. Grupa Ozrenskih četnika, sastojeći se iz Ozrenskog i Trebavskog odreda-(na području Velike župe Usora i Soli te Posavje).
2. Grupa Majevičkih četnika (na području Velike župe Usora i Soli, te Posavje) i
3. Grupa Zeničkih četnika-Zenički četnički odred-(na području Velike župe Lašva i Glaž).
Osim toga po opunomoćenicima vodjeni su pregovori sa četnicima na području velikih župa Sana i Luka, te Pliva i Rama, zasjecajući i područja velikih župa Livac i Zapolje, te Posavje.
Svi pregovori, osim onih pod točkom 2. uspjeli su i zapisnički je utvrdjeno, da četnici priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao njeni državljani izražavaju odanost i lojalnost njenom Poglavaru-Poglavniku i privrženost Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, te da prekidaju neprijateljstva prema vojnim i građanskim oblastima Nezavisne Države Hrvatske i obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne oblasti u sredjivanju obćih prilika na cielom dielu Hrvatskog državnog područja, te im u tu svrhu pružati svaku pomoć.

k) obiteljima, čiji su hranitelji u njemačkom zarobljeništvu, a ne pripadaju partizanima, isplaćuju se podpore u smislu zakonskih propisa, a mogu se izplaćivati mirovine i rente radničkog osiguranja svima onima, koji na to imaju zakonsko pravo, a lojalni su građani
l) žiteljstvu dotičnog područja u koliko bude imalo preporuku od četničkih zapoviednika može se dozvoliti zaposlenje na državnim i drugim javnim radovima
m) po preporuci četničkih zapoviednika mogu se vratiti svojim kućama one osobe, koje se nalaze u logorima, u koliko tomu ne stoje na putu kakvi drugi važni zakonski razlozi
n) svim izbjeglicama dozvolit će se nesmetan povratak svojim kućama, u koliko se nalaze u državi i koliko su stradale može im se dodieliti pomoć kao i svim ostalim državljanima Nezavisne Države Hrvatske
o) svima se ima dozvoliti kretanje i izmjena dobara kao i ostalim građanima Nezavisne Države Hrvatske u smislu postojećih propisa
p) konačno se može omogućiti izmjena još sada postojećih jugoslavenskih novčanica sa dotičnog područja, a po izkazu koga će predložiti četnički zapoviednici.
Sve ovo odnosi se na pripadnika odnosno državljanina Nezavisne Države Hrvatske..
U koliko na tom području ima inozemaca, imaju zemlju ostaviti, a nesmetan odlazak ima im se omogućiti.
Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi zajedno sa oružanom snagom Nezavisne Države Hrvatske, pod obćom zapoviedi zapoviednika ove oružane snage, pri čemu će zapoviednici četničkih postrojbi zapoviedati svojim postrojbama.
Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalne potrebne akcije protiv partizana, no u ovome će na vrieme izviestiti zapoviednike Hrvatske oružane snage.
Zapisnički su se obje strane obavezale, sve gore navedeno točno ispunjavati i sve učiniti, da se obje strane sporazuma pridržavaju.



Za točnost: Zapoviednik Glavnog stana Poglavnika:

General Prpić v. r. Vojskovođa Kvaternik v. r.

Збиља је компликовано...
Да ли су Партизани са Немцима и усташама потписали некакав споразум = пакт? Јесу. Тачка.
Да ли је Велебит више био у Загребу него у шуми? Јесте. Тачка.
Је ли `црна легија`, елитна усташка фаланга, постала и елитна паризанска јединица? Јесте. Тачка.
Да ли је било усташа у влади ФНРЈ? Јесте. Тачка.
Итд...
Ево једно питање: сви окупатори и домаћи издајници су, заједно, убили око 200 православних свештеника. Партизани сами три пута више. Ко је бољи?
А мој одговор на питање из наслова гласи:
Чича Дражу не треба рехабилитовати.
Ко, бре, да га `рехабилитује`? Ови...
Из истог разлога, ја нећу тражити `рехбилитацију` за оца. Он је робијао зато што је јавно говорио да је ЈБТ ратни злочинац и да ће багра комунистичка да упропасти државу овако како су је упропастили. Шта је погрешио? И сад такви треба да му дају опрост? Па само би покојника увредио.
Не. Треба написати праву историју. Деца у школи треба да науче да је Ђенерал Дража био највећи патриота а Тито и његови комунисти најгори издајници. То би било довољно. Споменици и све друго, нек стоји како јесте. То би нам била убудуће највећа опомена.

@ Мирко К.


Тај део текста, ако је реч о последње две реченице, исечен је грешком и ја сам их управо вратио у ваш горњи одговор. Извињавам вам се најљубазније због ове ненамерне грешке.


Колико је ово далеко од истине верујем да ће вам најбоље показати чињеница да управо одговарам на ваш ДЕВЕТИ коментар на текст г. Сотировића (а само у једном цугу сте имали пет!), иако смо више пута рекли да нећемо објављивати више од ЧЕТИРИ коментара једног читаоца на један текст.


У коментарима на текст г. Грбића већ је објављено ваше "кукање" - хоћете ли сада да то понављате увек & свуда?! Узгред, тамо вам је и одговорено да би пуштање ваше поруке заиста био чист мазохизам, с тиме да вам нико није бранио да изразите подршку г. Грбићу или објавите било какав коментар БЕЗ ИНСИНУАЦИЈА и теорија завере.

поздрав од
(супер)модератора

@ДШ

"Kakve sve besmislice piše ovaj Deroko…"

Ја знам да су то "бесмислице" за вас. За вас у Хрватској. Ви просто не можете поднети чињеницу да су Срби имали и антифашистички покрет отпора под командом ђенерала Михаиловића. То вас боли, то вама смета. Али у Србији је расположење за такве "бесмислице" такво да споменик главног носиоца тих "бесмислица" (Михаиловића) посећују амерички амбасадор и војни аташе у Србији. Ја вам у вези тога ама баш ништа не замерам. Само ви читајте и студирајте и даље ваше историчаре, али знајте да су у Србији некадашњи припадници ЈВуО изједначени са партизанима, имају слично као и партизани "равногорску споменицу", знајте да се у школама учи о ђенералу Михаиловићу (као и о Титу) итд итд..

"Deroko ni nakon nakon gotovo sedam desetljeća ne zna iz kojih su pobuda četnici klali nevine ljude!?"

Након "седам десетљећа" само знам да су невине људе клале усташе! И то преко 700.000 Срба на једном месту- Јасеновцу. О знаним и незнаним јамама да не говоримо. О преко 12.000 на свиреп начин убијене деце са Козаре да не говоримо. Знате, кад год и помислите да напишете нешто о "клању" увек се сетите ових чињеница, покушајте на делић секунде да замислите пакао које су усташе направиле тих година на земљи. Како је то говорио хрватски комунистички кадар на отварању меморијалног центра Јасеновац : "Мало смо вас овде побили"..

"ali ostaje povijesna činjenica da je i kralj na kraju shvatio da je Tito sposobniji vojskovođa. Shvatili su Amerikanci i Francuzi. Titu su dali državu, a Draži utješnu nagradu…"

Да је краљ "схватио" да је Тито "способнији" војсковођа, то је ваша слободна и ничим изазвана интерпретација и то прилично детињаста. Тито, некадашњи каплар Аустро-Угарске војске, по занимању машинбравар-занатлија који је сам себе прогласио за "Маршала" (ни мање ни више) ни за пет ни за хиљаду живота не би могао бити бољи војсковођа од једног армијског ђенерала краљевске војске који давао крв за Србе у свим ослободилачким ратовима.

Nimbus ne govori istinu kada piše o paktovima!

Da pređemo na tzv. martovske pregovore (razgovore) s Nijemcima iz 1943. godine, u kojima ste sudjelovali i o tome napisali studiju. Zašto su oni ostali jedna od najspornijih i najmanje razjašnjenih epizoda iz NOP-a?
Velebit (stranica 283): Kada su Nijemci, zajedno sa Talijanima, ustašama, četnicima i domobranima, 1943. godine započeli protiv nas veliku ofanzivu (poznatu pod imenom "Weiss", ili "Četvrta neprijateljska ofanziva), našli smo se u izuzetno teškoj situaciji. Povlačili smo se kroz Livanjsko polje prema Prozoru i dalje prema Neretvi zajedno sa 4.000 ranjenika i teških bolesnika, koje smo nastojali prebaciti na sigurniji teritorij da neprijateljima ne bi pali u ruke. Nijemci su se tada pribojavali savezničkog iskrcavanja na Balkan i htjeli su pod svaku cijenu uništiti partizansku vojsku i tako otkloniti opasnost da ih ona, u slučaju iskrcavanja saveznika, napadne s leđa. Kada smo u borbama oko Prozora zarobili nekoliko njemačkih vojnika i jednog majora, Tito je odlučio da o njihovoj razmjeni pregovaramo sa Nijemcima. I meni je poslao poziv da u tim pregovorima sudjelujemo Za razliku od ranijih pregovora o razmjeni, ovog je puta odlučio da Nijemcima prenesemo i jedan novi (neotekivani) prijedlog: obostrano obustavljanje neprijateljstava (borbi) dok traju pregovori o razmjeni zarobljenika. Odredio je i viši rang članova delegacije, nego na ranijim pregovorima: Milovana Đilasa, člana Polit biroa i Koču Popovića, komandanta Prve proleterske brigade, te mene, koji sam imao iskustvo iz ranijih pregovora i znao dobro njemački jezik.

Nimbus netočno navodi da je Velebit više bio u Zagrebu nego u šumi. U knjizi «Vladimir Velebit – svjedok historije», na stranici 284., prilikom opisivanja ožujskih pregovora s Nijemcima (3. 1943.), Vladimir Velebit govori o susretu s Horstenauom.

Tada ste se prvi put susreli s njemačkim vojnim predstavnikom u NDH, generalom Glaiseom von Horstenauom?

Velebit: General Horstenau pozvao je na razgovor samo mene, ne i Đilasa. Taj njegov postupak, kao i neke kasnije postupke prema meni, mogu objasniti samo kao izraz prijateljskih osjećaja prema mom ocu i djedu, koji su, kao i Horstenau, bili visoki austrijski oficiri, dakle, njegove kolege. On je znao da ja nisam Vladimir Petrović (pod kojim sam pseudonimom došao na pregovore u Zagreb), već zagrebački advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira i unuk generala Dušana. Zato me najvjerojatnije nije odao ustašama. Siguran sam da je njemački podoficir, koji me pratio na putu do generala Horstenaua i vidio da me neki ljudi na ulici prepoznaju i pozdravljaju, a ja se pravim da ih ne vidim, koji je bio prisutan i kada me u jednoj drogeriji (u koju sam svratio da kupim četkicu za zube) blagajnica prepoznala i uzviknula: "Zar ste vi, gospodine doktore, ovdje, a ja sam čula da ste u partizanima", o tome izvijestio svoje pretpostavljene, a oni generala.
Prilikom našeg prvog sastanka u Zagrebu, razgovarao sam u okvirima memoranduma koji smo Đilas, Koča i ja potpisali u Kulen Vakufu.

Glaise von Horstenau u svojim memoarima spominje te razgovore s vama i, kao što ste sami rekli, s uvažavanjem konstatira da su i vaši pred bili visoki austrijski ofidri Što možete reći o tom Austrijancu u Hitlerovoj službi?

Velebit: Sa Horstenauom sam se susreo i razgovarao samo tri puta, u svojstvu par tizanskog pregovarača, no na osnovu čitanja njegovih memoara i nekih radova iz međuratnog vremena, stekao sam određeno mišljenje o njemu.

@ ДШ
Мислите да ћу ја овде са Вама да се `настављам` око ноторних чињеница?
Наслушао сам се ја `прича партизанки` у основној школи. Видео сам да ме у текстовима помињете, али, будите уверени, задубљивао се нисам.
Узалуд Вам је количина текста - може подлистак у часопису да се направи од ваших коментара. Али, знате како је - што веће буре, све више рупа на њему...па наставите, ако вам се исплати...