Ширио, не ширио, срећом не зависи баш све од генијалаца!

Лако је бити "српски непријатељ", ићи моћнима низ длаку, пљунути немоћног и проказаног, викати "распни га, распни", на одбаченог први бацити камен... С друге стране, тешко је и опасно бити глас против, ићи уз длаку,опирати се већини, то су одувек могли и могу само ретки. Списатељица Херта Милер међу првима је бацила камен (или се њен камен гласно чуо кад је ударио), зато је за своје пронатовско морално-политички подобно писање добила Нобела. Она је своју подобност лепо наплатила, што да и не би? Србе сви пљују, а пљувачина се и лепо плаћа! Ни многи Срби нису одолели изазову да пљуцну на себе, а зашто то не би урадила једна декинтирана емигранкиња из Румуније? Ја Херту разумем и не замерам јој.Њу је тешко и поредити са тако неразумним колегом као што је Хандке. Просто, банковни рачуни ово двоје писаца се не могу ни упоредити!

Slazem se sa Robertom Lijem, interview with Handke je bio nedostojan ovoga rijetko hrabroga intrlrktualca kome Srbi trebaju da budu vjecno zahvalni. Ipak, zadovoljstvo je vidjet da se barem nesto pojavi o Handkeu na ovome sajtu.