Gospodine, ne voli se zemlja preko javnih preduzeca.
To je besmislena zamena teza. Ako izgubimo JAT, izgubili smo identitet, nije nego...
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 01 јануар 2009 22:34
Srpski seljak
Ma svu tu bulumentu ćemo mi seljaci sa radnicima da razjurimo do kraja leta, ma kakvi kraja leta do početka. Sva ta doterana i ulickana bratija lezilebovića dovede zemlju do prosjačkog štapa. Bave se rasprodajmo narodne imovine i svađaju oko podele plena (kome će više da pripadne - odnosno ko je veći lopov). Izgleda da oni koji imaju više vlasti veći su lopovi.
Za njih je lustracija i to motkom. Nego šta. ja sam moju spremio a i moje komšije. Samo da se sneg otopi i gora zazeleni.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 01 јануар 2009 23:22
Јован
Ја се скоро потпуно слажем са аутором: "глобализација је само друго име за империјализам, за колонизацију". Држава која чак и за издавање личних докумената зависи од страних компанија (о услугама из домена делатности јавних предузећа да и не говорим) заправо и не постоји. Шта је онда та "држава"? Апарат за присилно отимање новца на име пореза, за шта? Које су онда обавезе те и такве "државе" по основу друштвеног уговора са својим грађанима? Шта ми, онда, заправо плаћамо преко пореза? Лекаре које морамо поново да платимо кад одемо на преглед? Полицију која само штити ове ликове што возе бесне џипове (или их неко други вози у лимузинама са затамњеним стаклима)? Посланичке дневнице и ресторан? Војску о чијем смо стању недавно чули отворене изјаве са врха (иако смо све то знали и до сада) и која није у стању било кога да брани? ...
Препоруке:
0
0
4
петак, 02 јануар 2009 03:06
Kum Mika
G.Žiko,
Vi ste stvarno naivni, ako mislite da pominjanjem JAT-a mislite da možete da zamaglite suštinu! Ako ste pažljivo pročitali tekst i ako ste dobronamerni, nemoguće da vam do sada nije postalo jasno da su građani ove zemlje žrtve otuđene upravljačke klase koja sve čini ne bi li se umilila međunarodnim birokratama i nadnacionalnom kapitalu! Problem je u tome što "naši" dužnosnici sporo kapiraju da je odzvonilo tzv. neoliberalnoj ekonomiji, konceptu koji se bazira na bespoštednoj manipulaciji, prevari i otimanju...
Препоруке:
0
0
5
петак, 02 јануар 2009 14:22
Vladimir 78
Surova istina , surova realnost.
Srbija na prvom mestu.
Препоруке:
0
0
6
петак, 02 јануар 2009 17:15
mutagen
Iz rudarske sam struke tako da će se moji komentari osnose rudnike (EPS,Kolubara i Kostolac i RTB Bor). Pristup izložen u ovom tekstu u potpunosti negira rudarsku struku. Svaki rudnik, bez obzira koliko veliki ili mali, u osnovi se svodi na tri ključna parametra:
1. Sirovina-koja se definiše sa dva osnovne parametra količinom (koliko je ima?) i kvalitetom (sadržaj Cu u rudi, ili toplotna vrednost, sadžaj pepela i sl., kada se radi o uglju).
2. Tehnologija otkopavanja-Kakvu opremu primeniti, koliko radnika treba... Ovaj parametar definiše proizvodnu cenu i u osnovi je čisto inženjerskog, tj. stručnog karaketra.
3. Kupci, tj. koliko je neko spreman da plati za taj proizvod. Ko će to da plati 7k$ za 1 tCu, ako ga može kupiti za manje od 3k$.
Da rezimiram, ako postoje dovoljne količine sirovina i ako je prodajna cena veća od proizvodne mi "imamo" rudnik! Ni jedna politika ili ti "društveni konsenzus" to ne može da promeni. Još jasnije: RUDNIK NE MOŽE I NE SME DA BUDE USTANOVA ZA SOCIJALNO ZBRINJAVANJE!!! (to treba da bude posao nekog drugog, rudnik je inženjersko-ekonomski poduhvat koji ne trpi socijalno-političke eksperimente).
E sad, da li privatizovati ili ne? U stvari ovo pitanje je puko zamajavanje. Pitanje koje treba postaviti je:
Koliko neki rudnik može da bude uspešan?
Država, preko svojih predstavnika (jednopartijskih - višepartijskih, svejedno), NIKADA I NIGDE nije bila vlasnik uspešnog rudnika (Gazprom je izuzetak koji potvrđuje pravilo-svako sa tim sirovinama, u takvoj poziciji, bi bio uspešan). Zašto? Zato što vlast (svejedno da li KPJ, SPS, DSS ili DS) doživljava ova preduzeća kao plen za zadovoljavanje sopstvenih potreba. I kako stoje stvari, ovo se kod nas neće promeniti.
Препоруке:
0
0
7
петак, 02 јануар 2009 17:28
mutagen
ode 2000 karaktera...
Zbog toga, i samo zbog toga, upravljanje rudnicima treba prepustiti stručnim licima. Birao sam reči: prepustiti, a ne privatizacija; upravljanje, a ne prodaja.
Načini na koji se stručnjaci mogu dovesti na upravljačke pozicije su raznovrsni. A da li su to "naši" ili "njihovi"? Hm... Šta nas je to sprečavalo da poslednjih 60ak godina ustoličimo stručnost iznad politike?
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 05 јануар 2009 00:24
Andžić Darko
Ostanak javnih preduyeca u drzavnom vlasnistvu je mudar potez i podrzali bi ga svi antiglobalisti.Zato sto je drzava poslednji bastion antiglobalizma.Ovakav nacin sprecava direktnu kolonizaciju zemlje.
Vrsta uprave u tim preduzecima da se menja? Naravno.Potpuni prekid sa partokratijom je jedina sansa,potrebno je sprovesti korenitu reformu, vezano za ovo ko god da dodje na vlast.
Smatram da je i ukidanje monopola nesto korektno,ne bih prodao Telekom,ali mi ne smeta sto su usli Vip i Telenor,konkurencija je zdrava.Naravno,, ne treba da se koristi za unistavanje domace privrede,vec da se uvodi tempom koji je normalan i prilagodjen uslovima zemlje.
Ovde je svesna steta naneta i 2000.naglom liberalizacijom i od ove godine jednostranom primenom sporazuma.Ne treba biti veliki filozof pa shvatiti,kako se nagla liberalizacija odrazava na izolacijom unistenu privredu.To zna svako iole bistar.Da li je za ovakvu naglu liberalizaciju neko iz vlasti dobio pare?Ja mislim da, da.I to velike.Mislim,da svi znamo i ko su kandidati.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 06 јануар 2009 06:50
Srboljub Savic
Tuzno je da se cak i pisci dobrih clanaka "frljaju"
terminima i mnogim zabludama.
1. Ne postoji "drustveno vlasnistvo". Moze posto-
jati vlasnistvo imenovanog i definisanog drustva. Osim privatnih preduzeca i radnji u Jugoslaviji su sva preduzeca bila u drzavnom vlasnistvu. Institucija "radnickog samoupravljanja nije promenila vlasnistvo.
2. Svet, ukljucujuci "kapitalisticke" zemlje,
poznaje razne oblike svojine. Mnoge ekonomski
razvijene zemlje imaju snazna preduzeca u drzavnom ili pretezno drzavnom vlasnistvu.
Srbija, opet srlja u neobjasnjivu posebnost progla-savajuci "privatizaciju" eliksirom svega i svacega.
3. Privredna preduzeca se osnivaju i odrzavaju da
ostvare zaradu - profit. Javna preduzeca se osnivaju za pruzanje uslu bez obzira na zaradu.
4. Profit je kljuc razvoja domacinstva i predu-
zeca. Kontrola- prikupljanje i usmeravanje profita u istrazivanje i razvoj je kljuc razvoja privrede zemlje.
SAD, Kina (i SSSR ranije), zatim Brazil i donek-le -Indija, su primeri tog delovanja.
[Upravo zbog ocuvanja primata u razvoju, SAD teze da "usitne" ostali svet sto vise mogu.
Njihovo delovanje u EZ, naizgled suprotno upravo (Irska - dokaz) "razvodnjava" EZ zato su ubacene Balticke zemlje, Bugarska i Rumunija u EZ, iako nespremne.)]
5. Prodajom rudnika, zemlje i preduzeca stranim
vlasnicima, Srbija se odrice profita i osnove za razvoj. U nedostatku sopstvenih sredstava (nema profita) drzava mora da se zaduzuje i tako dalje zaostaje u razvoju.
Globalizacija za Srbiju (i nerazvijene) znaci naj- goru kolonizaciju.
6. Zakon o privatizaciji i Agencija za privatiza-
ciju su tu da pljacki i kolonizaciji daju legiti- mitet (cak i tako "tanak"). Tenderske "prodaje" su posebna tema.
7. Iako, naizgled, reci i termini nisu "vazni",
mislim da su i ranije pogubno delovali. Opste
termine prihvatali smo (tako nastavljamo) kao
stvarne - pravne i ekonomske. Tako, perom otpisu-jemo "socijalizam" i pisemo "kapitalizam" bez
znacenja i podloge.
Savic
.jpg)
To je besmislena zamena teza. Ako izgubimo JAT, izgubili smo identitet, nije nego...
Za njih je lustracija i to motkom. Nego šta. ja sam moju spremio a i moje komšije. Samo da se sneg otopi i gora zazeleni.
Vi ste stvarno naivni, ako mislite da pominjanjem JAT-a mislite da možete da zamaglite suštinu! Ako ste pažljivo pročitali tekst i ako ste dobronamerni, nemoguće da vam do sada nije postalo jasno da su građani ove zemlje žrtve otuđene upravljačke klase koja sve čini ne bi li se umilila međunarodnim birokratama i nadnacionalnom kapitalu! Problem je u tome što "naši" dužnosnici sporo kapiraju da je odzvonilo tzv. neoliberalnoj ekonomiji, konceptu koji se bazira na bespoštednoj manipulaciji, prevari i otimanju...
Srbija na prvom mestu.
1. Sirovina-koja se definiše sa dva osnovne parametra količinom (koliko je ima?) i kvalitetom (sadržaj Cu u rudi, ili toplotna vrednost, sadžaj pepela i sl., kada se radi o uglju).
2. Tehnologija otkopavanja-Kakvu opremu primeniti, koliko radnika treba... Ovaj parametar definiše proizvodnu cenu i u osnovi je čisto inženjerskog, tj. stručnog karaketra.
3. Kupci, tj. koliko je neko spreman da plati za taj proizvod. Ko će to da plati 7k$ za 1 tCu, ako ga može kupiti za manje od 3k$.
Da rezimiram, ako postoje dovoljne količine sirovina i ako je prodajna cena veća od proizvodne mi "imamo" rudnik! Ni jedna politika ili ti "društveni konsenzus" to ne može da promeni. Još jasnije: RUDNIK NE MOŽE I NE SME DA BUDE USTANOVA ZA SOCIJALNO ZBRINJAVANJE!!! (to treba da bude posao nekog drugog, rudnik je inženjersko-ekonomski poduhvat koji ne trpi socijalno-političke eksperimente).
E sad, da li privatizovati ili ne? U stvari ovo pitanje je puko zamajavanje. Pitanje koje treba postaviti je:
Koliko neki rudnik može da bude uspešan?
Država, preko svojih predstavnika (jednopartijskih - višepartijskih, svejedno), NIKADA I NIGDE nije bila vlasnik uspešnog rudnika (Gazprom je izuzetak koji potvrđuje pravilo-svako sa tim sirovinama, u takvoj poziciji, bi bio uspešan). Zašto? Zato što vlast (svejedno da li KPJ, SPS, DSS ili DS) doživljava ova preduzeća kao plen za zadovoljavanje sopstvenih potreba. I kako stoje stvari, ovo se kod nas neće promeniti.
Zbog toga, i samo zbog toga, upravljanje rudnicima treba prepustiti stručnim licima. Birao sam reči: prepustiti, a ne privatizacija; upravljanje, a ne prodaja.
Načini na koji se stručnjaci mogu dovesti na upravljačke pozicije su raznovrsni. A da li su to "naši" ili "njihovi"? Hm... Šta nas je to sprečavalo da poslednjih 60ak godina ustoličimo stručnost iznad politike?
Vrsta uprave u tim preduzecima da se menja? Naravno.Potpuni prekid sa partokratijom je jedina sansa,potrebno je sprovesti korenitu reformu, vezano za ovo ko god da dodje na vlast.
Smatram da je i ukidanje monopola nesto korektno,ne bih prodao Telekom,ali mi ne smeta sto su usli Vip i Telenor,konkurencija je zdrava.Naravno,, ne treba da se koristi za unistavanje domace privrede,vec da se uvodi tempom koji je normalan i prilagodjen uslovima zemlje.
Ovde je svesna steta naneta i 2000.naglom liberalizacijom i od ove godine jednostranom primenom sporazuma.Ne treba biti veliki filozof pa shvatiti,kako se nagla liberalizacija odrazava na izolacijom unistenu privredu.To zna svako iole bistar.Da li je za ovakvu naglu liberalizaciju neko iz vlasti dobio pare?Ja mislim da, da.I to velike.Mislim,da svi znamo i ko su kandidati.
terminima i mnogim zabludama.
1. Ne postoji "drustveno vlasnistvo". Moze posto-
jati vlasnistvo imenovanog i definisanog drustva. Osim privatnih preduzeca i radnji u Jugoslaviji su sva preduzeca bila u drzavnom vlasnistvu. Institucija "radnickog samoupravljanja nije promenila vlasnistvo.
2. Svet, ukljucujuci "kapitalisticke" zemlje,
poznaje razne oblike svojine. Mnoge ekonomski
razvijene zemlje imaju snazna preduzeca u drzavnom ili pretezno drzavnom vlasnistvu.
Srbija, opet srlja u neobjasnjivu posebnost progla-savajuci "privatizaciju" eliksirom svega i svacega.
3. Privredna preduzeca se osnivaju i odrzavaju da
ostvare zaradu - profit. Javna preduzeca se osnivaju za pruzanje uslu bez obzira na zaradu.
4. Profit je kljuc razvoja domacinstva i predu-
zeca. Kontrola- prikupljanje i usmeravanje profita u istrazivanje i razvoj je kljuc razvoja privrede zemlje.
SAD, Kina (i SSSR ranije), zatim Brazil i donek-le -Indija, su primeri tog delovanja.
[Upravo zbog ocuvanja primata u razvoju, SAD teze da "usitne" ostali svet sto vise mogu.
Njihovo delovanje u EZ, naizgled suprotno upravo (Irska - dokaz) "razvodnjava" EZ zato su ubacene Balticke zemlje, Bugarska i Rumunija u EZ, iako nespremne.)]
5. Prodajom rudnika, zemlje i preduzeca stranim
vlasnicima, Srbija se odrice profita i osnove za razvoj. U nedostatku sopstvenih sredstava (nema profita) drzava mora da se zaduzuje i tako dalje zaostaje u razvoju.
Globalizacija za Srbiju (i nerazvijene) znaci naj- goru kolonizaciju.
6. Zakon o privatizaciji i Agencija za privatiza-
ciju su tu da pljacki i kolonizaciji daju legiti- mitet (cak i tako "tanak"). Tenderske "prodaje" su posebna tema.
7. Iako, naizgled, reci i termini nisu "vazni",
mislim da su i ranije pogubno delovali. Opste
termine prihvatali smo (tako nastavljamo) kao
stvarne - pravne i ekonomske. Tako, perom otpisu-jemo "socijalizam" i pisemo "kapitalizam" bez
znacenja i podloge.
Savic