Evo Vam dokaza da vlast NIJE sposobna za dijalog. Znamo da nije sposobna ali ovo je jos jedan dokaz u nizu.
A bila je odlicna ideja da Gajevic gostuje jer covek uopste ne shvata da u zemlji gde je on sekretar NEma objektivnog informisanja. Odnosno ta vecina na koju racuna Vucic i rezim ne mogu da kupe ni NIN ni Vreme, uglavnom kupuju najjeftinije i najgore i gledaju tv sa nacionalnom frekvencijom. I onda su pokriveni anti informacijama bas tako kako radikalima odgovara.
Препоруке:
49
2
2
понедељак, 22 април 2019 13:43
три_корне_пенал
Могуће је да је Дејан Вук Станковић имао приватне разлоге да не дође.
Али, могуће је и нешто друго...кад чујете шта прича Дејан Вук Станковић (професор филозофије на Учитељском факултету), кад видите његове днено-политичке "анализе" и "аргументе", кад знате да га је Јово Бакић једном у Пресингу "појео за доручак" и "послао кући да гледа телевизор" могуће је и да се човек уплашио јер би био поред Владете Јанковића и не би могао тако лако да "аргументује" као код разних Вучићевића, Сарапа, Марића и ко зна кога још.
Па још ако би ту био овај БИРН-овац?
Извињавам се ДВС ако га опањкавам, али један професор филозофије би требало да хода усправно и мисли слободно и да израсте у једног Владету Јанковића (који је филолог, али небитно), а не да изигравајући независног интелектуалца на Пинку и РТС-у оправдава потезе власти.
Препоруке:
39
3
3
понедељак, 22 април 2019 14:59
BojanM
Voleo bih da vidim g.M.Beckovica u Utisku.E to bi verovatno bila vrlo gledana emisija.Nisam sarkastican .Totalno ozbiljan.Evo Vam ideja g.Beckovic!
Препоруке:
17
2
4
понедељак, 22 април 2019 18:14
Србољуб
Јасно је ко нас дели.
Препоруке:
2
0
5
понедељак, 22 април 2019 18:38
фрљ
Изучили а већ и надмашили форе Б-92, а њихове `утиске` - `шкартирали` као већ непотребне...
Препоруке:
1
0
6
понедељак, 22 април 2019 21:28
три_корне_пенал
Одгледао сам последњи Утисак ... најбоља ствар те емисије је та листа предлога, много боља од дијалога учесника који је свакако добра ствар и новина наше стварности.
Кад изађе Ана Брнабић и каже "нисмо ми као они", кад изађе Дачић и каже "остани ђубре до краја" - ово је заиста наказни и опасни режим што каже Владета Јанковић.
Бора је даровит ко земља! Али је пољубио руку газди!
Препоруке:
2
1
7
понедељак, 22 април 2019 22:30
Звонимир Бгд
три_корне_пенал
Мислим да грешите у тако позитивном гледању на јаловог интелектуалца Владету Јанковића. До катедре је дошао непотизмом, преко свог оца који је био добар професор. У политици је мењао ставове, али се докопао амбасадорске синекуре и то, ни мање ни више, него у В.Британији где ништа добро није учинио за своју државу и народ.
Некада ЕУропејац, брзо се прешалтовао заједно са својим шефом Коштуницом. У тренуцима промене руководства ДСС прстом није макао у прилог гђи Санди Рашковић Ивић, већ је прихватио нове људе сумњивог опредељења.
Наравно, ваше је право да имате своје мишљење, али ми се чини да се у случају Владете Јанковића ради о лажном интелектуалцу и дубоко неморалном човеку.
BojanM
Дали сте изврсну идеју. Потписујем је. Било би заиста занимљиво.
Препоруке:
0
3
8
понедељак, 22 април 2019 23:07
три_корне_пенал
Звонимиру
Нисам ничији фан, нити идолопоклоник. Своје мишљење формирамо на основу свог знања и незнања. Нико није савршен и без мрље, али наведите ми тројицу бољих од њега и вероваћу вам. А о напредовању помоћу непотизма, конформизма, опортунизма и сличних техника - таква нам је стварност.
О Владетиним предавачким способностима знам из сведочења пријатеља коме у вези тих ствари верујем више него себи. Волео бих да сам имао више професора као што је он. Можда се није толико бавио конференцијама, штанцањем књига и научних радова, али утицао је на генерације професора књижевности, критичара, писаца, културних делатника.
Од ЕУропејца са Коштуницом јесте постао евроскептик у погледу ЕУ интеграција, али то је, показало се, одличан политички избор. И један и други су се повукли доследно видевши шта нам ЕУ бирократија ради.
Мислио сам да је био у Риму амбасадор, али и није толико важно, мислим да људи тог ранга и треба да буду амбасадори.
Препоруке:
3
0
9
понедељак, 22 април 2019 23:19
три_корне_пенал
Да додам
Сваки јавни наступ Владете Јанковића, а ја сам један просечан посматрач тако да остављам могућност да не могу добро да проценим ове ствари, али сваки његов јавни наступ - писани или телевизијски - оставља утисак једног озбиљног, културног, одмереног, пристојног, образованог човека. Ништа, па чак ни мимика или неки испад или јавна афера, не оставља утисак неке проблематичне личности.
Можда је он приватно ко зна какав, можда је на сумњив начин постигао неке ствари, можда је лицемер, фарисеј, подмукао, подвојен, не читам му на лицу ко је и шта је и нисам имао прилику лично да причам са њим, али то би се код човека тих година показало, код многих његових исписника се показује...живот некако на крају ипак своди рачуне...али рецимо код њега и Брдара просто се види то некакво људско здравље као код оних старих мудрих српских домаћина некада.
Препоруке:
4
0
10
понедељак, 22 април 2019 23:35
Звонимир Бгд
три_корне_пенал
Владета Јанковић користио је амбасадорску синекуру на неколико места, али највише у В.Британији, затим и у Ватикану. Но, није то његов преступ. Он је прихватио оно што су му понудили неразумни људи који су и иначе радили на даљем упропашћењу ове жалосне земље. Ако га упоредим са примитивним Светиславом Басаром који је такође био амбасадор те гарнитуре, једино тада могу рећи да је један Владета био мање лош.
Одушевљење студената својим професорима, поготово ако им иду на руку, није ретка појава. Поставља се питање колико је он допринео струци. У својих 77 година живота објавио је 7 књига. И то просечне или испод просечне вредности, што није само моје мишљење. Његов "Именик класичних старина" је врста речника за који је довољно тек нешто више од преписивачког напора.
Његов политички пут из једне у другу странку, са једних на друге ставове је, благо речено недоследан. Без аутентичног мишљења. Поводљив, али за својим личним интересима.
Препоруке:
1
3
11
понедељак, 22 април 2019 23:49
Звонимир Бгд
три_корне_пенал
… Своје мишљење формирамо на основу свог знања и незнања. Нико није савршен и без мрље, али наведите ми тројицу бољих од њега и вероваћу вам.
Ево, издвојио бих живе српске филологе који у много чему потврђују свој универзитетски статус, садашњи или бивши: Дарко Танасковић, Иван Клајн, Никола Моравчевић… Што се оних преминулих тиче, њих је мало море великана, али су ти врхови филолошких знања остали недостижни. Скоро у свим наукама је општи ниво предавача пао и данас имамо мало оних који су познати у светским размерама, што је некада био много чешћи случај.
Наравно, не морате ми веровати, таман посла, ко сам ја... али, било би добро да мање обраћате пажњу на спољне ефекте који неки људски и универзитетски лилипутанци остављају.
Препоруке:
0
4
12
уторак, 23 април 2019 00:05
Хау јес ноу
"Владета Јанковић користио је амбасадорску синекуру на неколико места, али највише у В.Британији, затим и у Ватикану."
Прво два није неколико. Друго према Википедији дуже је био у Ватикану.
Два ћорка у једној реченици и то на почетку плус ”коришћење” ”синекуре”.
Према истом извору говори енглески, руски и француски језик, а служи се грчким.
Био и професор на Филолошком факултету.
Озбиљан и артикулисан човек, али ето у односу на Басару ”могу рећи да је један Владета био мање лош”.
Па јесте ми смо имали толико стручних и добрих дипломата тако да је ”поводљиви” Владета ”прихватио оно што су му понудили неразумни људи”
Оно кад неко поред балвана (Шешеља) у сопственом оку види само трн у туђем (Владетином).
”Одушевљење студената својим професорима, поготово ако им иду на руку, није ретка појава.”
Ово је ретка појава и скоро искључиво је објективне природе. Студенти скоро без изузетка цене само добре и квалитетне професоре.
Мислим да је другачији утисак обично лична пројекција.
Препоруке:
2
1
13
уторак, 23 април 2019 00:24
Хау јес ноу
”Ево, издвојио бих живе српске филологе који у много чему потврђују свој универзитетски статус, садашњи или бивши: ... Иван Клајн”
Значи баш Иван Клајн. Е на какве смо ми ”српске” филологе спали који чак и противустанво раде (према Уставу само ће ћирилица српско писмо, а има гугл па тражите више детаља рецимо https://magacin.wordpress.com/2016/04/18/ivan-klajn-srbistika/).
Е поред таквих ”србских” величина Владета је стварно ”клајн”.
”Наравно, не морате ми веровати, таман посла, ко сам ја...”
Ево бар неки користан савет од свог текста. Иначе имам довољно година да на основу доступних информација сам формирам мишљесе о људима. А да, ово: ”да мање обраћате пажњу на спољне ефекте који неки људски и универзитетски лилипутанци остављају” ми лично на нешто јако лично.
Препоруке:
1
2
14
уторак, 23 април 2019 08:22
три_корне_пенал
Звонимир
Отворили сте важну тему, важну област. Већина универзитетских упосленика и студената прећутно прелази преко те ствари. Ако сте надарени студент, желите неку каријеру, врло брзо ћете схватити правила игре тамо ... од куповине бурека својим менторима, до обављања прљавих техничких послова, па преко цитирања и дељења објављивања радова до избора у звање ... дилови разни и сумњиви, касте на катедрама, све то зарад неких радова, конференција, библиографија. Људи од тога не виде своје студенте, они виде само себе и оне младе који су ту дошли да крену њиховим научним стазама јер је наука - нешто свето и недодирљиво.
Уопште не делим Ваше, а и владајуће, мишљење о томе да неко мора дати неки велики научни допринос од 15 књига и 150 текстова и бити конкурентан неком из Беча или Оксфорда. Научни допринос се не вреднује само квантитетом радова, доприносом заједници научника, било кроз подмладак или радове, на институтима можда. На факултетима ...
Препоруке:
0
1
15
уторак, 23 април 2019 08:38
три_корне_пенал
... на факултетима та врста негативне фасцинираности науком породи једну јако нездраву атмосферу. Моја искуства говоре како се у успињању на научној лествици људи толико понижавају да ви на крају добијете доцента који је мрва, а не човек. Неког ко је млад професор, а неслободан, таквог је мука гледати и слушати, више слободе видите код конобара у кафани него код таквих.
Таман сам се понадао да ћете ми навести некога ко је већи "стручњак" за Хомера у Срба од Владете Јанковића а ви ми наведосте Клајна и Танасковића. И не само стручан, него и надарен да о Хомеру са жаром, ентузијазмом и енергијом младима говори, да их храбри да у то верују, да им то повеже са данашњим временом...а ви сте то олако отписали у овоме "допада се студентима". Нису сви студенти који не желе да се баве науком будале, и највећа вредност универзитетских професора је да их све гледају тим очима. Важно је да том неком будућем наставнику књижевности дате себе исто као и научној заједници кроз радове.
Препоруке:
0
0
16
уторак, 23 април 2019 09:22
три_корне_пенал
Хау јес ноу
Јако је тешко раздвојити лично и субјективно од објективног у тим питањима. Што се мене тиче, имам ту срећу да нисам ушао у те воде, завршио сам факултет и то ми је сасвим довољно, обуздао сам своје амбиције на време и срећан сам због тога. Могу да замислим како сујете и сва друга апаратура ради кад човек уђе у машину науке, међу студентима се осећа много лошег и нездравог у том погледу. Од неке здраве знатижеље и тежње за знањем одједном вас убаце у машину како објавити, како цитирати, како писати, како се што више пробити, напредовати, па онда кад објавите нешто онда како да објавите што више ... кога је уопште брига за било шта више, важно је да библиографија расте.
И онда имате асистенте који спавају, који све оцењују кроз то, да ли сте научно способни или не, да ли је ваше питање релевантно са неке тамо тачке гледишта, не разумеју шта их питате јер је све усмерено ка тој пирамиди у којој ви нисте а они јесу. Људи се лактају и јагме и то је мука гледати
Препоруке:
0
0
17
уторак, 23 април 2019 11:08
три_корне_пенал
Извињавам се на овим превише личним утисцима, али хтедох само рећи да мени није важно какав је Владета научник, нити знам како се то оцењује - све што сам чуо од њега у јавном дискурсу је добро, умерено, просто плени својим миром и спонтаношћу и разумом, тако изгледа човек који је на земљи и који мисли својом главом. Е сад његов је проблем ако само тако изгледа а није такав унутра.
Препоруке:
0
0
18
уторак, 23 април 2019 20:14
Звонимир Бгд
три_корне_пенал
Хау јес ноу
Прихватам сугестије и критике у вези са мојим коментарима. Поред велике разлике у мишљењу, ипак је задовољство имати саговорнике који се држе започете теме без острашћености.
Овде бих, ради евентуалног бољег међусобног разумевања, само пар ствари напоменуо:
- питање у вези са добрим филолозима нисам схватио као дилему око тога ко боље познаје Хомера, него начелно, као лично нивелисање појединаца у доприносу филологији
- Танасковић је, по мени, одличан филолог који за собом има веома препознатљиво дело у стручној заједници. Оно што му замерам је што се и он прихватио амбасадорског места, принципијелно...
- Шешељ нема везе са овом дискусијом, па је његово помињање сувишно
- немам ни ја мало година, али ћете ми опростити што су моји погледи на неке људе сасвим различити
- сагласан сам са тиме да квалитет научног дела не мора бити пропорционалан са квантитетом. Навео сам шта је проблем у вези са Јанковићевим опусом. И то заиста није само моје мишљење.
Препоруке:
1
0
19
среда, 24 април 2019 10:12
три_корне_пенал
Прихватам сугестије и критике у вези са мојим коментарима. Поред велике разлике у мишљењу, ипак је задовољство имати саговорнике који се држе започете теме без острашћености. Овде бих, ради евентуалног бољег међусобног разумевања, само пар ствари напоменуо: Ово је јако лепа особина мислећих људи и хвала и Вама на демонстрираној култури дијалога из које можемо учити.Ја се у филологију не разумем много, али моја поента што се тиче универзитетске интелигенције је следећа. Комплетна личност, и опус, и предавања/консултације/посвећеност тој врсти, и јавни ангажман колико се може - ако се претворите у робота који пише књиге и радове, то је бесмислено, безлично, некако бљутаво. Постићи ћете и квалитативно и квантитативно више од свих, али животом нећете сведочити своје истраживање, положај, уверења, ставове
Дипломирао сам на Филозофском факултету, мада не на одељењу за историју, али се на многим одељењима деценијама уназад воде овакве борбе. Ово убацујем у расправу поводом оних мојих навода горе о духу академизма, касти, кланова, интелектуалном поштењу и честитости.
Ви сте више пута помињали израз научна заједница, али ја је у друштвено-хуманистичкој сфери све мање препознајем.
.jpg)
A bila je odlicna ideja da Gajevic gostuje jer covek uopste ne shvata da u zemlji gde je on sekretar NEma objektivnog informisanja. Odnosno ta vecina na koju racuna Vucic i rezim ne mogu da kupe ni NIN ni Vreme, uglavnom kupuju najjeftinije i najgore i gledaju tv sa nacionalnom frekvencijom. I onda su pokriveni anti informacijama bas tako kako radikalima odgovara.
Али, могуће је и нешто друго...кад чујете шта прича Дејан Вук Станковић (професор филозофије на Учитељском факултету), кад видите његове днено-политичке "анализе" и "аргументе", кад знате да га је Јово Бакић једном у Пресингу "појео за доручак" и "послао кући да гледа телевизор" могуће је и да се човек уплашио јер би био поред Владете Јанковића и не би могао тако лако да "аргументује" као код разних Вучићевића, Сарапа, Марића и ко зна кога још.
Па још ако би ту био овај БИРН-овац?
Извињавам се ДВС ако га опањкавам, али један професор филозофије би требало да хода усправно и мисли слободно и да израсте у једног Владету Јанковића (који је филолог, али небитно), а не да изигравајући независног интелектуалца на Пинку и РТС-у оправдава потезе власти.
Кад изађе Ана Брнабић и каже "нисмо ми као они", кад изађе Дачић и каже "остани ђубре до краја" - ово је заиста наказни и опасни режим што каже Владета Јанковић.
Бора је даровит ко земља! Али је пољубио руку газди!
Мислим да грешите у тако позитивном гледању на јаловог интелектуалца Владету Јанковића. До катедре је дошао непотизмом, преко свог оца који је био добар професор. У политици је мењао ставове, али се докопао амбасадорске синекуре и то, ни мање ни више, него у В.Британији где ништа добро није учинио за своју државу и народ.
Некада ЕУропејац, брзо се прешалтовао заједно са својим шефом Коштуницом. У тренуцима промене руководства ДСС прстом није макао у прилог гђи Санди Рашковић Ивић, већ је прихватио нове људе сумњивог опредељења.
Наравно, ваше је право да имате своје мишљење, али ми се чини да се у случају Владете Јанковића ради о лажном интелектуалцу и дубоко неморалном човеку.
BojanM
Дали сте изврсну идеју. Потписујем је. Било би заиста занимљиво.
Нисам ничији фан, нити идолопоклоник. Своје мишљење формирамо на основу свог знања и незнања. Нико није савршен и без мрље, али наведите ми тројицу бољих од њега и вероваћу вам. А о напредовању помоћу непотизма, конформизма, опортунизма и сличних техника - таква нам је стварност.
О Владетиним предавачким способностима знам из сведочења пријатеља коме у вези тих ствари верујем више него себи. Волео бих да сам имао више професора као што је он. Можда се није толико бавио конференцијама, штанцањем књига и научних радова, али утицао је на генерације професора књижевности, критичара, писаца, културних делатника.
Од ЕУропејца са Коштуницом јесте постао евроскептик у погледу ЕУ интеграција, али то је, показало се, одличан политички избор. И један и други су се повукли доследно видевши шта нам ЕУ бирократија ради.
Мислио сам да је био у Риму амбасадор, али и није толико важно, мислим да људи тог ранга и треба да буду амбасадори.
Сваки јавни наступ Владете Јанковића, а ја сам један просечан посматрач тако да остављам могућност да не могу добро да проценим ове ствари, али сваки његов јавни наступ - писани или телевизијски - оставља утисак једног озбиљног, културног, одмереног, пристојног, образованог човека. Ништа, па чак ни мимика или неки испад или јавна афера, не оставља утисак неке проблематичне личности.
Можда је он приватно ко зна какав, можда је на сумњив начин постигао неке ствари, можда је лицемер, фарисеј, подмукао, подвојен, не читам му на лицу ко је и шта је и нисам имао прилику лично да причам са њим, али то би се код човека тих година показало, код многих његових исписника се показује...живот некако на крају ипак своди рачуне...али рецимо код њега и Брдара просто се види то некакво људско здравље као код оних старих мудрих српских домаћина некада.
Владета Јанковић користио је амбасадорску синекуру на неколико места, али највише у В.Британији, затим и у Ватикану. Но, није то његов преступ. Он је прихватио оно што су му понудили неразумни људи који су и иначе радили на даљем упропашћењу ове жалосне земље. Ако га упоредим са примитивним Светиславом Басаром који је такође био амбасадор те гарнитуре, једино тада могу рећи да је један Владета био мање лош.
Одушевљење студената својим професорима, поготово ако им иду на руку, није ретка појава. Поставља се питање колико је он допринео струци. У својих 77 година живота објавио је 7 књига. И то просечне или испод просечне вредности, што није само моје мишљење. Његов "Именик класичних старина" је врста речника за који је довољно тек нешто више од преписивачког напора.
Његов политички пут из једне у другу странку, са једних на друге ставове је, благо речено недоследан. Без аутентичног мишљења. Поводљив, али за својим личним интересима.
три_корне_пенал
… Своје мишљење формирамо на основу свог знања и незнања. Нико није савршен и без мрље, али наведите ми тројицу бољих од њега и вероваћу вам.
Ево, издвојио бих живе српске филологе који у много чему потврђују свој универзитетски статус, садашњи или бивши: Дарко Танасковић, Иван Клајн, Никола Моравчевић… Што се оних преминулих тиче, њих је мало море великана, али су ти врхови филолошких знања остали недостижни. Скоро у свим наукама је општи ниво предавача пао и данас имамо мало оних који су познати у светским размерама, што је некада био много чешћи случај.
Наравно, не морате ми веровати, таман посла, ко сам ја... али, било би добро да мање обраћате пажњу на спољне ефекте који неки људски и универзитетски лилипутанци остављају.
Прво два није неколико. Друго према Википедији дуже је био у Ватикану.
Два ћорка у једној реченици и то на почетку плус ”коришћење” ”синекуре”.
Према истом извору говори енглески, руски и француски језик, а служи се грчким.
Био и професор на Филолошком факултету.
Озбиљан и артикулисан човек, али ето у односу на Басару ”могу рећи да је један Владета био мање лош”.
Па јесте ми смо имали толико стручних и добрих дипломата тако да је ”поводљиви” Владета ”прихватио оно што су му понудили неразумни људи”
Оно кад неко поред балвана (Шешеља) у сопственом оку види само трн у туђем (Владетином).
”Одушевљење студената својим професорима, поготово ако им иду на руку, није ретка појава.”
Ово је ретка појава и скоро искључиво је објективне природе. Студенти скоро без изузетка цене само добре и квалитетне професоре.
Мислим да је другачији утисак обично лична пројекција.
Значи баш Иван Клајн. Е на какве смо ми ”српске” филологе спали који чак и противустанво раде (према Уставу само ће ћирилица српско писмо, а има гугл па тражите више детаља рецимо https://magacin.wordpress.com/2016/04/18/ivan-klajn-srbistika/).
Е поред таквих ”србских” величина Владета је стварно ”клајн”.
”Наравно, не морате ми веровати, таман посла, ко сам ја...”
Ево бар неки користан савет од свог текста. Иначе имам довољно година да на основу доступних информација сам формирам мишљесе о људима. А да, ово: ”да мање обраћате пажњу на спољне ефекте који неки људски и универзитетски лилипутанци остављају” ми лично на нешто јако лично.
Отворили сте важну тему, важну област. Већина универзитетских упосленика и студената прећутно прелази преко те ствари. Ако сте надарени студент, желите неку каријеру, врло брзо ћете схватити правила игре тамо ... од куповине бурека својим менторима, до обављања прљавих техничких послова, па преко цитирања и дељења објављивања радова до избора у звање ... дилови разни и сумњиви, касте на катедрама, све то зарад неких радова, конференција, библиографија. Људи од тога не виде своје студенте, они виде само себе и оне младе који су ту дошли да крену њиховим научним стазама јер је наука - нешто свето и недодирљиво.
Уопште не делим Ваше, а и владајуће, мишљење о томе да неко мора дати неки велики научни допринос од 15 књига и 150 текстова и бити конкурентан неком из Беча или Оксфорда. Научни допринос се не вреднује само квантитетом радова, доприносом заједници научника, било кроз подмладак или радове, на институтима можда. На факултетима ...
Таман сам се понадао да ћете ми навести некога ко је већи "стручњак" за Хомера у Срба од Владете Јанковића а ви ми наведосте Клајна и Танасковића. И не само стручан, него и надарен да о Хомеру са жаром, ентузијазмом и енергијом младима говори, да их храбри да у то верују, да им то повеже са данашњим временом...а ви сте то олако отписали у овоме "допада се студентима". Нису сви студенти који не желе да се баве науком будале, и највећа вредност универзитетских професора је да их све гледају тим очима. Важно је да том неком будућем наставнику књижевности дате себе исто као и научној заједници кроз радове.
Јако је тешко раздвојити лично и субјективно од објективног у тим питањима. Што се мене тиче, имам ту срећу да нисам ушао у те воде, завршио сам факултет и то ми је сасвим довољно, обуздао сам своје амбиције на време и срећан сам због тога. Могу да замислим како сујете и сва друга апаратура ради кад човек уђе у машину науке, међу студентима се осећа много лошег и нездравог у том погледу. Од неке здраве знатижеље и тежње за знањем одједном вас убаце у машину како објавити, како цитирати, како писати, како се што више пробити, напредовати, па онда кад објавите нешто онда како да објавите што више ... кога је уопште брига за било шта више, важно је да библиографија расте.
И онда имате асистенте који спавају, који све оцењују кроз то, да ли сте научно способни или не, да ли је ваше питање релевантно са неке тамо тачке гледишта, не разумеју шта их питате јер је све усмерено ка тој пирамиди у којој ви нисте а они јесу. Људи се лактају и јагме и то је мука гледати
Хау јес ноу
Прихватам сугестије и критике у вези са мојим коментарима. Поред велике разлике у мишљењу, ипак је задовољство имати саговорнике који се држе започете теме без острашћености.
Овде бих, ради евентуалног бољег међусобног разумевања, само пар ствари напоменуо:
- питање у вези са добрим филолозима нисам схватио као дилему око тога ко боље познаје Хомера, него начелно, као лично нивелисање појединаца у доприносу филологији
- Танасковић је, по мени, одличан филолог који за собом има веома препознатљиво дело у стручној заједници. Оно што му замерам је што се и он прихватио амбасадорског места, принципијелно...
- Шешељ нема везе са овом дискусијом, па је његово помињање сувишно
- немам ни ја мало година, али ћете ми опростити што су моји погледи на неке људе сасвим различити
- сагласан сам са тиме да квалитет научног дела не мора бити пропорционалан са квантитетом. Навео сам шта је проблем у вези са Јанковићевим опусом. И то заиста није само моје мишљење.
Дипломирао сам на Филозофском факултету, мада не на одељењу за историју, али се на многим одељењима деценијама уназад воде овакве борбе. Ово убацујем у расправу поводом оних мојих навода горе о духу академизма, касти, кланова, интелектуалном поштењу и честитости.
Ви сте више пута помињали израз научна заједница, али ја је у друштвено-хуманистичкој сфери све мање препознајем.