југославија је ментални код, већ део генетике (архивираних информација) већине, стил свакодневног живота, идеологија, религија ...манифестације су разноврсне - од БКВучо до неољотићевских патриотскихНВО, од Пинка до Б92, од ЛДП-а до СРС-а, од Тадића до Шешеља, од џирло девојака до ВИС Идола.... против ње се треба борити у свим областима, не само у политици ..треба је пре свега препознати у себи и избацити из себе
Милан Младеноивић:"Изађи из мене.." у песми Сарајево (граду есенцији Југославије)
Слоба је само епизода и маргиналац..кога смо одавно заборавили...
Ђинђић уз све мане и лутања НИЈЕ БИО ЈУГОСЛОВЕН..

Mi jesmo kao u devedesetim, samo sa tri puta vecim dugom.

Nametnute takozvane politicke razlike nisu nikakve razlike. U nekim politickim strankama i ne postoji politika.

Tzv sestooktobrasi su samo zeleli da oni postanu tajkuni i vlasnici Srbije, a ne oni drugi iz "devedesetih"

U tom svetlu, postojecih i nesudjenih oligarha, u nastanku, treba sagledavati zbivanja.

Djindjic i Kostunica su bili odlican tandem, ali koji se nalazio na putu surovog interesa vise interesnih grupa.
Nazalost Djindjic je platio glavom svoju politicku viziju i veliku odlucnost, a Kostunicu jos uvek zivog zakopavaju preko medija.

Мала примедба на чланак је помињање г. Шеа, због његове тоталне незаинтересованости за стварност, недостатка карактера о основног људског достојанства, што нам је демонстрирао из дана у дан током бомбардовања. Сумњам да је он способан за ишта сем да прочита све подлости и нискости које су му писачи говора припремили (ни то не може баш свако, многима би се и смучило).

Iz odgovora na pitanje ko stoji iza ubistva Djindjica dobicem oodgovor na pitanje ko vlada Srbijom danas.

Господине Билбија, поводом једног раније објављеног текста на сајту НСПМ, послао сам доњи коментар. И у том тексту, као и у овом, препозната је иста нит шестооктобарског насиља, те бих Вас замилио да нас обавестите о (не)могућности да негде видимо најинтересантнији део емисије коју помињем у коментару! Мени остаје да се чудим како ваши саговорници досад нису ангажовани и као глумци. У "Турнеји" на пример? Или јесу, а ја то још не знам!
...
Текст је носио наслов: "Prevazilaženje krize po receptu NUNS-a"

Био бих Вам захвалан за одговор. У сваком случају, поздрављам Вас.

Слободан Милошевић је на жалост био комуниста и Југословен некаквог хибридног технократско ранковићевског типа.У његовим владалачким аспирацијама Србија је била само успутна станица а српско питање средство да се постане Тито уместо Тита.Све даље је логична последица тога.Вероватно би бар на једну ствар пристале све републичке олигархије, а то је укидање покрајина и остајања Србије без три гласа у председништву.Човек који у таквом систему преузме Партију има моћ да то оствари.Али Милошевићу је три гласа било важније од будућности српске државе.Хтео је да влада Југославијом.Могуће је да би све остало ишло истим током, све са оваквим губљењем Косова (албанска популациона надмоћ би и даље остала иста) али би скоро сигурно био ишчупан корен војвођанском сепаратизму.Не би било ничега за шта би демократизатори могли да се ухвате.Ђинђић не би имао (ни хтео, сигуран сам) коме да прихвата омнибус закон.Коштуница у свом гурању устава не би морао да прави компромисе и са војвођанским "легитимним захтевима"...итд.Не кажем да захтева и уцена не би било али их је далеко теже спровести када је аутономија мртва и покопана, него онако полужива са шансама за брз опоравак уз терапију "прогресивних снага" и заинтересованих странаца.Овако, тамо смо одакле смо и кренули...негде седамдесет четврте или много раније.

Za NSPM Admin-a :

poslao sam komentar na poruku :

The Tao of Groove
8 среда, 07 октобар 2009 21:46

Postoji li razlog zbog koga nije objavljen ?

pozdrav,...

Мислим да је @Дијете Грујица дао незаобилазну напомену у тумачењу политике С.Милошевића, коју је @брм ефектно поткрепио. Само комуинстичка свест једног српског владара могла је да говори о Србима и црногорцима као о ДВА народа!

Да нема „деведесетих“ требало би их измислити. Шта би садашња власт без тих значајних година. На њима је израсла као печурка на ђубришту. Гади га се, али без њега не може.

Историчари би што пре требало да напишу објективну историју деведесетих година на југословенском простору, да је не би пре њих завршиле Хашке судије. Њихова историја ће кривицу за ратове и жртве тог времена трајно приписати српском народу. Садашња власт пристаје на ту пресуду и на њој, иако је недовршена и неизречена, гради своју политику и своју планетарну будућност. Грешка је иста као и она Милошевићева, само има супротан предзнак.

За Вламила и брм.
Само да допуним.
Покојни Слободан Милошевић се изјашњавао као Србин, дочим се његов брат Борислав, бивши наш амбасадор у Москви увек изјашњавао као Црногорац.
Два рођена брата, припадници два различита "народа".
Ево и ћерка покојног Слободана се, колико чујемо, уписала, ни мање ни више него у Dukljane.

Да сам ја, попут ње, била шиканирана и разапињана на стуб срама, из револта бих постала не Дукљанка већ Ванземаљац!