Добар текст, нарочито онај део о раздељивању покушаја разумевања нечијих поступака и, са друге стране, осуђивању поступака који су морално и људски потпуно недостојни.
Ја могу да симпатишем Цветковићев покушај да помогне нашем народу али не би требало да рехабилитујем његов недостојни потпис.
Препоруке:
0
0
2
среда, 07 октобар 2009 01:40
b.s.m.
Draga gospodjo, cim se Englezima to nikako nije svidjalo mora da je bilo sjajno za Srbiju. Znam ih, a citam da ih i vi znate perfidne do srzi Engleze. To kazem iz ciste zavisti sto i mi nismo bar donekle takvi.
Препоруке:
0
0
3
среда, 07 октобар 2009 05:29
Neće proći!
Mada Druga Srbija deklarativno osuđuje srpske kvislinge Nedića i Ljotića ipak i ona, i to možda najperfidnije, radi na njihovoj rehabilitaciji. Kako?
Na primer, teza Branke Prpe kako su Srbi izumeli gasnu komoru ili teze drugih drugosrbijanskih istoričarki o viševekovnom srpskom fašizmu (starijem od italijanskog i nemačkog fašizma), sračunate su na to da proizvedu nešto čega u Srbiji nikada nije bilo, naime masovnu identifikaciju sa ideologijom fašizma. Ovaj plan Druge Srbije za totalnu fašizaciju Srbije nije uopšte naivan. Jer, ako pripadnike jednog naroda neprestano ubeđujete da su oduvek bili fašisti, da su njihovi preci fašisti, da su svi junaci njihove istorije takođe fašisti, jedini logičan rezultat biće da Srbi poveruju da oni zaista to i jesu - fašisti. To bi bilo kao kada biste nekom detetu neprestano ponavljali da je lopov, lažov i kriminalac; verovatno bi to dete jednoga dana zaista završilo s one strane zakona. A Druga Srbija kontroliše sve medije, univerzitete i ostale institucije kulture i već godinama veoma promišljeno i uporno radi na ispiranju mozgova i indoktrinaciji masa idejom o "srpskom fašizmu".
U odnosu na lukav plan Druge Srbije, oni koji otvoreno promovišu rehabilitaciju fašističkih kolaboracionista deluju anahrono i naivno. Druga Srbija smislila je mnogo efikasniji metod jer se pokazalo da otvorena fašistička indoktrinacija kod Srba ne prolazi. Na primer, Nikola Samardžić je tokom devedesetih promovisao nedvosmisleno rasističke, revizionističke i antisemitske stavove. Međutim, ovakvi stavovi nailazili su isključivo na osudu i na gnušanje Srba. Onda se Nikola dosetio pa je svoju ideologiju počeo da skriva iza etikete "antifašizma". Drugi primer bio bi Svetislav Basara koji pod firmom romaneskne fikcije pokušava da proturi najgnusniji antisemitizam (Dnevnik Marte Koen).
Sada je valjda svima jasno zbog čega drugosrbijanski revizionisti/negacionisti baš u NSPM-u vide svog najvećeg neprijatelja!
Препоруке:
0
0
4
среда, 07 октобар 2009 07:00
Simic Manojlo
Ne bih zelio da budem nepristojan i arogantan, ali
mene ovaj tekst, neodoljivo podsjeca na one,
citane na "kruzocima" 1959.god.Jos jedino nedostaje
da autorka na kraju kaze:"Drugovi, otvaram diskusiju".
Biti podlozan ideoloskim odredjenjima, znaci
odricati se prava na slobodnu misao koja, vec po
definiciji, mora da bude dokinuta.
Autorka s jedne strane, ispravno zakljucuje da je
Musolinijev fasizam, unistio slobodu pojedinca,
za racun kolektiviteta, ali na drugom kraju iste
totalitarne batine, uopste ne primjecuje drugi
"izam", i ne nalazi mu nikakve nedostatke.
Ako je ljudski zivot najveca vrijednost, kako cemo
onda da opravdamo smrt 1,700.000 ljudi, da bi
pobijedio neki "izam". A da li bi "izam" mogao da opravda i da je zrtava, hipoteticki posmatrano,
bilo 5,000.000 ili 17,000.000?Ma naravno da bi nam
lako objasnili. Ideoloska ostrascenost, uvijek je
u stanju da nam pruzi objasnjenje.
To je taj moral svih totalnih "izama".
Ja uopste ne gajim nikakvu sumnju, u intelektualnu
i spoznajnu superiornost, Princa Pavla i Ive Andrica (Cvetkovic je tu bio samo naliv-pero),a
posljedicno i moralnu.I da smo njih poslusali
bili bismo osnivacki clanovi EEZ, onda kad je
imala 10 clanova.
To sto mi ne mozemo da odbacimo "revolucionarnu
misao", ne dozvoljava nam da zastitimo vlastiti
interes, i kocnica je razvoju slobodne misli.
Moguce je da smo mi "izgubljena generacija".
I nije Francuska, inace zemlja velike istorije i
kulture, nikakav "yard-stick", u medjunarodnim
odnosima, medju velikima. Ona je velika za nas
( a ko to danas nije?), ali kad je francuska
vlada, u proslom sazivu, pokazala malo kicme u odnosima sa Amerikom, prvo sto su culi, bilo je:
"da vas nismo oslobodili, vi bi danas govorili
njemacki". I uopste, u ciglo 2 okrugla stola na
CNN-u, od Francuske su napravili pravu sprdacinu.
Moldavija je izgledala casno, u odnosu na njih.
Sada, kad je na celu Francuske ovaj podobni, stvari
su izgladjene.
I, sve jeste relativno. Moj Alberte
Препоруке:
0
0
5
среда, 07 октобар 2009 09:45
брм
госпођа Алечковић сама себи упада у реч кад каже:
"...једино што је стварно спецификум историјског злочина, јесте зло или добро у ИДЕЈИ због које се ратовало. Јер, ми Зло не можемо да победимо докле год осуђујемо само људе који су га спроводили, а не идеју која их је покретала..."
на "предметном примеру" (Д.Цветковић или ген. Недић на кога алудира)бих желео одговор:
а) за коју ИДЕЈУ су предметни ратовали
б) да ли су уопште ратовали или су се трудили да њихов у претходном рату десетковани народ бесмислени рат избегне
Колико је мени познати ИДЕЈА ген. Недића била је национална и као таква дијаметрално супротна и нацизму и фашизму и разним месијанским интернационалистичким покретима који су нас упропастили. ИДЕЈА нацизма код ове двојице није постојала.
Француском покрету отпора описаном у серији ало ало је било лакше да моралише - тамо нису стрељали 100 за једног, а нису ни одводили Французе у конц логоре, као што су радили са Србима у НДХ, која је почињала већа на данашњем Новом Београду
Препоруке:
0
0
6
среда, 07 октобар 2009 10:02
Урош
Цветковићев потез је најбољи потез који се могао повући у датом тренутку. Крајње је време да научимо да се прилагођавамо ситуацији а не да гинемо и доживљавамо демографске катастрофе сукобљавајући се са најјачим силама у тренутцима њихове највеће снаге.У овом чланку је показано велико незнање кад ауторка пореди Цветковића и Петена. За поређење су Петен и Недић. Цветковић може да се пореди са нпр. чемберленом. Цветковић није био ништа у недићевој влади. Био је и у бањичком логору због одбијања сарадње са немцима. Треба се упознати са чињеницама пре писања чланка.
Препоруке:
0
0
7
среда, 07 октобар 2009 10:27
BB jedan
Ako se ne uoči suštinska razlika izmedju dva suprotstavljena srpska tabora u ratnim zbivanjima 41-45, onda su svi stavovi o Cvetkoviću, Nediću, Draži Mihajloviću, nužno uprošćeni, tačnije, iskrivljeni. A razlika je sledeća: u osnovi Nedićevog delovanja i četničkog pokreta nalazila se NACIONALNA IDEJA i NACIONALNI INTERES. U osnovi komunističkog pokreta – baš kao i u osnovi evroatlantskog pokreta – nalazi se ANACIONALNA IDEJA i (nedovoljno jasan) SVETSKI, MONDIJALISTIČKI INTERES. U svakom slučaju ne srpski nacionalni interes.
Same po sebi nijedna od ove dve ideje, ni nacionalna ni anacionalna, ne mogu biti osudjene mada su pokreti koji se na njih pozivaju neminovno suprotstavljeni jer se razlika ne svodi samo na različito vidjenje političkog uredjenja. Naime, jednima je cilj snažna nacionalna država a drugima ukidanje (odumiranje) takve države i stvaranje nekakve svetske tvorevine, komunističke odnosno liberalno-kapitalističke. Anacionalni pokreti, kao što je bio komunistički a danas evroatlantski, smatraju prirodnim da nacionalna država bude rastočena u stranoj sili, nosiocu anacionalne ideje, nekada SSSR-u danas Evropskoj uniji.
Zbrka koja nastaje u proceni učesnika ratnih zbivanja 41-45, je činjenica da NISU SVI RATOVALI ZA ISTU IDEJU tako da nije baš jednostavno odrediti moralnu krivicu pojedinih strana. Ako je istrebljenje odredjenih grupa ljudi bila ideja režima koji je otpočeo Drugi svetski rat - što je nesumnjivo zločin – u Srbiji se na ratnom fonu odigravala borba za nacionalnu ideju i spas nacionalne države s jedne strane, a sa druge za anacionalnu ideju i podredjivanje nacionalne države stranoj sili, nosiocu te ideje. Pošto je ubrzo postalo jasno da je samo pitanje vremena kada će fašistička sila biti poražena, obe strane su onu drugu doživljavale kao glavnog neprijatelja. Zato su OBE povremeno koketirale sa okupatorom o čemu je i na sajtu NSPM bilo dosta priloga i dokumenata.
Препоруке:
0
0
8
среда, 07 октобар 2009 10:52
dsn
Poredjenje Petena i D.Cvetkovica je,u najmanju ruku,problematicno.Cvetkovic je,uz saglasnost svih nadleznih organa Kraljevine,potpisao tzv.pakt,sa jasnim ciljem da se izbegne rat sa Hitlerom.Taj pakt je pucem od 27.marta ponisten("Bolje rat nego pakt")i do rata je neposredno posle toga i doslo.Koliko je poznato,uloga D.Cvetkovica se time zavrsava.Tesko je procenjivati,sta bi se desavalo da pakt nije bio ponisten,ali je zato poznato sta je sve taj rat "doneo" srpskom narodu(milionske zrtve,razaranja,komunizam itd.).
Prema tome,ono zbog cega je osudjen D.Cvetkovic(i ovih dana rehabilitovan) nije imalo skoro nikakvih posledica,a pitanje moralne odgovornosti ostaje,jer
sud za tako nesto ne moze nikoga rehabilitovati.
Препоруке:
0
0
9
среда, 07 октобар 2009 12:18
краљ-вештац
Драгиша Цветковић је Тројни пакт потписао као легални председник владе једне независне земље, а по овлашћењу исте тако да не може бити оптужен за издају и колаборацију. Стога поређења између њега и Петена не стоје.
Више лежи поређење између Петена и Недића и хвала госпођи Алечковић што је разјаснила многе ствари и побила аргументе у прилог рехабилитацији Милана Недића.
Препоруке:
0
0
10
среда, 07 октобар 2009 12:24
LjiljanaNl
Kakav je taj politicar ,na celu drzave, kad potpisuje 1941 sporazum sa nekim ko je sve sporazume prekrsio?Sta to govori o vladi i toj kraljevskoj kuci? Zar mu nije bila duznost da zna sta pise u Hitlerovoj knjizi i tako dalje..Sad svi naivni i neobavestenia borci sa opstanak Srba. Ma idite, molim vas....
Kako ce ova vlada da opravda svoju kolaboraciju?Sve je ucinjeno za boljitak Srbije!?Jadni, nisu mogli drugacije,veliki pritisak, nije bilo drugih opcija....
Препоруке:
0
0
11
среда, 07 октобар 2009 14:25
ветеран
Госпођо Алечковић, потпуно сте у праву што не опраштате батинање Ваше мајке. Међутим, за те "волујске жиле" не кривите 25 март. (Цветковића) већ 27. март.
Препоруке:
0
0
12
среда, 07 октобар 2009 14:45
Goran01
U nasem slucaju ISTORIJSKU ISTINU o drugom svetskom ratu u Srbiji pisali su POBEDNICI ali je sada je doslo vreme da je ispravljaju GUBITNICI.
Ocigledno da je doslo vreme promene shvatanje dobra i zla.Za vreme drugog svetskog rata izginulo je oko 1 000 000 Srba od strane fasista i njihovih saradnika.
Rehabilitacija Srbina koji je potpisao dogovor sa Hitlerom svakako nece doprineti svesrpskom ujedinjenju a onaj ko je potenciao ovako nesto je na to i racunao.Na ovaj nacin se upravo pravi raskol a mi Srbi brisemo sopstvenu istoriju i sa mesta POBEDNIKA sami sebe vracamo na mesto GUBITNIKA u drugom svetskom ratu.
Samo oni koji su doneli ovako sramnu odluku moraju da znaju da zrtve fasista,nacista i ustasa sa ovih prostora im nikada to nece oprostiti a ni njihovi potomci.
Istina je uvek jedna,u nasem slucaju istinu su u Srbiji pisali pobednici ali je ispravljaju gubitnici.
Препоруке:
0
0
13
среда, 07 октобар 2009 16:19
брм
@goran01
ал смо победили са милион сопствених жртава!!!
у првом полувремену
а друго полувреме је сад, шта ли ће бити на крају утакмице?
тактика нам је сјајна - да што више наших јуначки изгине
Препоруке:
0
0
14
среда, 07 октобар 2009 19:51
НаСтражи
Цела прича о рехабилитацији појединих "бораца за слободу", који су окупацију провели пијући кафе по теразијским бифеима, док су на бандерама висили родољуби, има искључиво савремено-политичку намену.
Наиме, Недић је сам себе прогласио за "српску мајку" јер је "спасио" стотину+ хиљада Срба из НДХ. Ако добро упоредимо цифре, видећемо да су ти људи, које је он "спасио" само 1/3 Срба, који су, по Артуковићевом плану, имали бити протерани (1/3 Срба протерати, 1/3 побити и 1/3 покатоличити). Прича о Недићу и његовом "жртвованом образу за добробит Срба" служи за оправдавање једне модерне "српске мајке". Оне која ће "спасити" преосталих 120000 Срба са КиМ. Таксативно:
1. Рехабилитацијом колаборациониста у Србији намеће се систем вредности, који ће оправдати сарадњу са окупатором, зарад наводне "добробити" целог народа, државе и сл. Тј. оних душебрижника који живе на високој нози, док остатак народа грца. Послушност и сервилност, спремност на сваку народну жртву (осим личне) зарад остајања на власти и личног богаћења постају основна морална категорија, по којој се треба водити. ("крив је онај Србин који је убио једног Немца, а не онај који је 100 Срба одвео на стрељање")
2. Намеће се имиџ Србије, као земље која је била на страни Хитлера (што је и Западу и НВО-у потребно) зарад оправдавања будућег гажења овог народа. Истовремено се Мађари и Румуни "перу", како су наводно били окупирани од стране Хитлера 1944, одн. 1940. Ко је пратио Јушченкове бандеристичке изјаве, зна о чему говорим.
3. Погледајте мапу Недићеве Србије - да не коментаришем.
4. Поред наведеног, цела прича о рехабилитацији служи и за одвраћање пажње јавности од горућих државних проблема. И то је све.
А овакве "жваке" нам покушавају продати ове "нове патриоте", они теоретичари којима су уста пуна сарадње са САД, а који КиМ никада не помињу.
Прави родољуби Србије (са кокардом или петокраком) су рат провели у шуми, бранећи свој народ од "одмазди", односно модерно речено "хуманитарних интервенција".
Препоруке:
0
0
15
среда, 07 октобар 2009 21:06
НаСтражи
Својој првој тези бих додао и то да се на тај начин оправдава снисходљивост и медијски наметнути стид и колективни осећај кривице, јер смо ми неки "мање битни људи", у односу на оне са Запада. Цео медијски циркус са самопонижавањем, поводом смрти Татона један је пример тога. Не видим да се неко од ових на власти забринуо за убиство двоје Срба на Косову, или (ако је појединима "Косово далеко") било ког другог младића у Београду, који није странац. Поента је та - стварити људе који ће се од рођења стидети ствари за које нису криви, створити читав низ генерација људи несигурних у себе, којима је једина животна визија отићи негде на Запад и радити понижавајуће послове за бедне паре, јер је тамо "рај", а овде неко дантеовско "чистилиште", после "пакла" који траје вековима. Јер "ми смо најгори", а они су "господа" и сваку реч коју нам каже било који пиљар из Чичестера, који нам дође у госте у Србију (да се огребе за коју јефтину "сплаварку"), требамо међу пријатељима цитирати као Свето Писмо. Уз то, продати припадницима исте те генерације младих причу о томе да су они слободни (од Цркве, вере, којекаквих назадних и злих традиционалних вредности, бремена историје итд.) Највећи роб је, неко рече, управо онај који верује да је слободан.
Но, удаљих се од теме.
Зашто рехабилитација Цветковића (који није сарађивао са окупатором) сада, у овом тренутку?
Па зато што је потписао Тројни пакт! То је једина намена оваквог потеза комесарског судства у Србији.
Зашто сада, у овом тренутку?
Прочитајте интервју са Шутановцем: "Можемо ли остати острво изван НАТО".
Замолио бих "брм"-а, да ми, као и обично, укаже на све правописне и граматичке грешке у мом коментару...
Наравно, ако нема контрапункт...
Препоруке:
0
0
16
среда, 07 октобар 2009 21:27
Мирко К.
Просто генијалан текст! Хвала ауторки јер је проговорила тако јасно и бистро, да никакве демагогије не могу замутити оно што је хтела да каже.
Следеће редове бих посебно истакао:
“Најнегативније у идеологији окупације и колаборације, било је подржавање једног режима који је смишљено прокламовао истребљење одређених група људи, на основу чега је касније и дефинисан појам геноцида. Сви они који су са таквим режимом, односно са том идејом кокетирали, или сви они који су просто покушавали да јој се не замере, криви су у моралном смислу речи, без икакве релативизације. А сви они који су се у Француској, а посебно у Србији и Југославији окупатору са таквим идејама супротстављали, морално су исправни, и исправност њихове оријентације не може да поремети чак ни постојање осветника или психопата у њиховим редовима.”
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 08 октобар 2009 13:41
Милан
Поређење Петена и Цветковића је потпуно бесмислено и изненађује ме такво непознавање историје госпође Алечковић.
Петен се у Србији може упоредити само са Миланом Недићем.
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 08 октобар 2009 19:45
angelina
Nije lose upoznati se sa cinjenicima, bilo da covek pise tekst ili komentar, budici da nije rehabilitovan Dragisa Cvetkovic, ponajmanje njegove ideje, jer o tome na sudu nije ni raspravljano. Odlukom niskog suda ukinuto je RESENjE administrativnog organa (Drzavne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije) iz 1945. o proglasenju DC za narodnog neprijatelja i ratnog zlocinca. Buduci da D. Cvetkovicu NIJE sudjeno, a da mu "presudio" organ ideoloske, komunisticke, politicke vlasti (sto, u demokratskim zemljama nije moguce, cak i ako su se takvima samo-proglasile), to je sud imao jednostavan i sasvim neprotivrecan zadatak 1. da konstatuje da odluku koja se samo-naziva presuda nije doneo za to nadlezan organ -- sud, vec ideoloska komisija; 2. da takvu odluku ponisti, buduci da nije u skaldu ni sa tadasnjim, a ni sa sadasnjim zakonima. I, to je sva rehabilitacija D. Cvetkovica (kao i brojnih drugih gradjana Srbije, koje su komunisticke vlasti, vec decenijama je jasno -- samo zbog para i otimacine imovine slale na giljotinu, oduzimajuci im i gradjanska prava). Toliko o ovoj rehabilitaciji.
Ono sto mi je, medjutim, veoma zasmetalo u tekstu, tice se novog, kvazi-pravnog instituta, inaugurisanog Haskim tribunalom, tzv. komandne odgovornosti. Ne samo prostora radi, mislim da je bolje da se ni ne-pravnici toga ne hvataju, pogotovo ne onda kada je ocito da ga koriste samo radi osnazivanja svoje, ionako, samo ideoloske argumentacije.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 08 октобар 2009 20:36
Nexus
Један од ретких промишљених потеза у српској историји био је потписивање уговора о ненападању са Трећим Рајхом, нажалост, Енглези су се умешали и нас је изгинуло небројено много за њихове интересе, и све оно што се касније дешавало , а и дан данас дешава, са нашим мајушним народом је последица непоштовања потписаног пакта директно или индиректно.
Не би било Јасеновца усташа, не би било партизана, не би било Броза, Голог Отока , Балиста, Бугара , Црвене Армије, Сремског фронта, Милошевића итд.итд.
Ипак НАТО НЕ
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 08 октобар 2009 21:58
НаСтражи
@ angelina
Хвала Вам на темељном правно-позитивистичком појашњењу поништавања овог решења. Тиме нисте дали одговоре на ова питања:
1. После 9 година "владавине права", зашто је тај предмет дошао на ред у овом тренутку?
2. Зашто би ико укидао идеолошки заснована решења, уколико се иза њих не крије нека друга иде(ологи)ја?
3. Је ли нишки суд толико ефикасан и растерећен савремених предмета, да је и Цветковићево питање дошло на ред?
4. Ко је и зашто уложио жалбу на решење партијске комисије, које је сада укинуто? И зашто баш сада?
5. Какву корист има ово друштво, па и сам Цветковић, укидањем тог решења?
*Знамо да је Цветковић проглашен државним непријатељем јер је ставио потпис на документ о САВЕЗНИШТВУ СА ХИТЛЕРОМ!!! (многи су пре рата били имућни и анти-комунисти, па нису проглашавани државним непријатељима)
6. Какве везе има партијско решење о проглашењу Цветковића државним непријатељем са комунистичким отимачинама после рата? Поготову ако знамо да је жртава отимачина и партијских судова било много више, а да њихове "криве Дрине" нису исправљене.
7. Везано за претходно питање - Желите ли да нам кажете да ће се и РЕСТИТУЦИЈА обавити доношењем хиљада нових појединачних решења (како које и у ком тренутку "дође на ред", тј. да тај закон неће бити донет? Или је у питању само неодмерена реторичка "попуна" Вашег става, коју употребисте?
Са друге стране, хвала Вам што сте нам појаснили да он овим новим решењем НИЈЕ ПРАВНО РЕХАБИЛИТОВАН (јер правно није ни осуђен), већ управо ПОЛИТИЧКИ, те је, стога ПОЛИТИЧКИ РЕХАБИЛИТОВАН он (и његова дела). Односно, у овом тренутку је ПОЛИТИЧКИ постало ПРИХВАТЉИВО (историјски) потписано САВЕЗНИШТВО СА ХИТЛЕРОМ.
Што се тиче ПОЛИТИЧКЕ рехабилитације Недића... Стрпљења... И то ће бити обављено, у оном тренутку када буде постало ПОЛИТИЧКИ НЕОПХОДНО!
Препоруке:
0
0
21
петак, 09 октобар 2009 14:30
angelina
@ НаСтражи
Nas nesporazum delimicno potice odatle sto jedna recenica mog prethodnog komentara nije objavljena. Moderator je bio u pravu, jer sazimajuci tezu nisam uspela da izbegnem sarkazam. Medjutim, ta recenica je bila samo "tacka na i", podrazumevajuci da se treba odreci politickih, a neopozivih odluka i odlucivanje prepustiti sudovima (uz aluziju na neka nedavna potpisivanja). Ipak, iz stava o odluci niskog suda, mogli ste zakljuciti da i u situacijama koje navodite i u Vasim prethodnim komentarima treba primeniti jedini civilizovanom svetu poznat nacin - sudjenja. [To moje komentare ne spasava prigovora o pristrasnosti, simulaciji i sl, ali oni nisu predmet ni ovog clanka, a ni nasih komentara.]
Zao mi je sto ne vidite znacaj ovih presuda, ne samo za ljude cije se koze ticu i njihovih porodica, vec za svakog gradjanina-u-nastajanju. Gradjanska drzava podrazumeva i to da niko osim suda ne moze da sudi. Sve ostalo je anarhija, pa makar se nazivala i "revolucionarna pravda". Mogli bismo reci, Lekcija 1. I, po meni, treba je ponavljati, javno, sve dotle dok postoje "bucni" i "besni" koji bi da sude sami ili u grupi ideoloskih saveznika. Zamena teza je insistiranje na "Trojnom paktu", uz prikrivanje pravog sadrzaja presude, iz toga nista ne mozemo nauciti. A, pouka je jednostavna, sude sudovi, ne partijski, politicki, ideoloski komiteti.
Sa druge strane, i o D. Cvetkovicu i mnogim drugima, tek kada se strasti slegnu istorija ce moci da kaze svoje misljenje. Nekako mi se cini da on nece biti ni na jednoj od brojnih bucnih strana. Jer, ako bas hocete, D. Cvetkovic je politicki vec bio osudjen, 27. mata, a poratno zabijanje koca bilo je tek "pravni" osnov za oduzimanje (i njegove) imovine. Nesto mi nije poznato da je Molotov, ideoloski, politicki, sudski, istorijski, osudjen ni zato sto je potpisao dva pakta o nenapadanju s nacistima, a ni zato sto je s njima zatim ucestvovao u komadanju Poljske.
Препоруке:
0
0
22
петак, 09 октобар 2009 14:34
angelina (zavrsetak)
A, eto, Vi biste da i tako slabasnu demonstraciju vladavine prava, kakvu predstavljaju ove "rehabilitacije" posle 65 godina, onemogucite. Komentator Uros je dobro primetio da se Status D. C. moze uporediti samo sa Cenmbrlenom.
Pitanja 6. i 7. su, medjutim, ozbiljna, iako ne na nacin na koji ste ih postavili. Rehabilitacije i restitucija jesu kompatibilni pocesi, ali ne kod nas. Vlasti danasnje Srbije, ocito matrijalisticke, spremene su da daju ustupak u pogledu casti, ali su resile da imovinu zadrze za sebe i svoje. Uostalom, o tome sasvim pouzdano svedoci zakon o gradjenju koji su krajem avgusta provukli u senci halabuke oko zakona o stampi. Jer, zakon o stampi ce promeniti ocas posla,i, puj pike ne vazi (uz obilato neprimenjivanje svaki put kada im treba), ali su ozakonili otimacinu svojih dedova i oceva, poklanjajuci sebi zemljiste ispod kuca koje su vec uzurpirali. Ne, restitucije, onako kao je poznaju drzave koje su imale tu nesrecu da za njom imaju potrebu, nece biti. U duhu "demokratije", bice darezljiviji od Broza kada je u dva "nastupa pravednosti" placao kutijama sibica, verujem da ce dati koliko za "boks cigareta".
Hoce li ove "rehabilitacije" biti osnov nekih kasnijih zavisi i od svih nas, ne samo od "cetvorogodisnje vecine". A, mislim da je opasnost od Vaseg zavrsnog stava veoma mala, jer ne uvazavte da bi u tom slucaju bila potrebna prilicno velika vratolomoja. Koliko mi je poznato, za Nedica ne postoji nikakav akt, on se samo-ubio-u-prisustvu-vlasti, a to je prilicno neopoziv cin... Medjutim, istorija i postoji zbog toga da bi po smirivanju strasti dala uravnotezeniju procenu. Nas dvoje se sa njom ne moramo slagati, ali u ovom svetu nista nije nekontroverzno, pa cemo i s takvom odlukom morati da zivimo. Ako ostavite strasti po strani videcete da u ovim dogadjajima ima i malo koincidencije, ne samo plana da se za sebe i svoje unapred dobije amnestija, iako me ne bi cudilo da se I TO ima na umu. Ali, dok ima onih koji su Na Strazi...
Препоруке:
0
0
23
недеља, 11 октобар 2009 17:36
Константин
Цветковић није издајник, а још мање ратни злочинац, пошто за време рата у Југославији није командовао никаквом војном формацијом, нити је кога убио. Ако је он ратни злочинац, онда су сви наши оптуженици пред Хашким трибуналом ратни злочинци. Тројни пакт је потписао после договора који је постигнут на Крунском савету.
Вероватно су оправдане тезе оних који тврде да би нас немачкаљ кад тад напала. Али што касније то боље. Да нас је напала рецимо 1943. тешко да би цела земља била окупирана, а не би било ни усташа јер је по једном од анекса приступања Југославије Тројном пакту, Италија била дужна да их као ратне злочинце изручи Краљевини Југославији.
Недавно је Историјски институт у Београду објавио књигу Неутралност за независнопст која говори о ставу Србије, Црне Горе и Румуније током Кримског рата. Тада смо имали једног малог, а ипак много мудрог владара.
Препоруке:
0
0
24
недеља, 18 октобар 2009 22:10
dusan
dobro je rekao dačić,da mu se čini da bi i hitlera rehabilitovali da je kojim slučajem srbin.
.jpg)
Ја могу да симпатишем Цветковићев покушај да помогне нашем народу али не би требало да рехабилитујем његов недостојни потпис.
Na primer, teza Branke Prpe kako su Srbi izumeli gasnu komoru ili teze drugih drugosrbijanskih istoričarki o viševekovnom srpskom fašizmu (starijem od italijanskog i nemačkog fašizma), sračunate su na to da proizvedu nešto čega u Srbiji nikada nije bilo, naime masovnu identifikaciju sa ideologijom fašizma. Ovaj plan Druge Srbije za totalnu fašizaciju Srbije nije uopšte naivan. Jer, ako pripadnike jednog naroda neprestano ubeđujete da su oduvek bili fašisti, da su njihovi preci fašisti, da su svi junaci njihove istorije takođe fašisti, jedini logičan rezultat biće da Srbi poveruju da oni zaista to i jesu - fašisti. To bi bilo kao kada biste nekom detetu neprestano ponavljali da je lopov, lažov i kriminalac; verovatno bi to dete jednoga dana zaista završilo s one strane zakona. A Druga Srbija kontroliše sve medije, univerzitete i ostale institucije kulture i već godinama veoma promišljeno i uporno radi na ispiranju mozgova i indoktrinaciji masa idejom o "srpskom fašizmu".
U odnosu na lukav plan Druge Srbije, oni koji otvoreno promovišu rehabilitaciju fašističkih kolaboracionista deluju anahrono i naivno. Druga Srbija smislila je mnogo efikasniji metod jer se pokazalo da otvorena fašistička indoktrinacija kod Srba ne prolazi. Na primer, Nikola Samardžić je tokom devedesetih promovisao nedvosmisleno rasističke, revizionističke i antisemitske stavove. Međutim, ovakvi stavovi nailazili su isključivo na osudu i na gnušanje Srba. Onda se Nikola dosetio pa je svoju ideologiju počeo da skriva iza etikete "antifašizma". Drugi primer bio bi Svetislav Basara koji pod firmom romaneskne fikcije pokušava da proturi najgnusniji antisemitizam (Dnevnik Marte Koen).
Sada je valjda svima jasno zbog čega drugosrbijanski revizionisti/negacionisti baš u NSPM-u vide svog najvećeg neprijatelja!
mene ovaj tekst, neodoljivo podsjeca na one,
citane na "kruzocima" 1959.god.Jos jedino nedostaje
da autorka na kraju kaze:"Drugovi, otvaram diskusiju".
Biti podlozan ideoloskim odredjenjima, znaci
odricati se prava na slobodnu misao koja, vec po
definiciji, mora da bude dokinuta.
Autorka s jedne strane, ispravno zakljucuje da je
Musolinijev fasizam, unistio slobodu pojedinca,
za racun kolektiviteta, ali na drugom kraju iste
totalitarne batine, uopste ne primjecuje drugi
"izam", i ne nalazi mu nikakve nedostatke.
Ako je ljudski zivot najveca vrijednost, kako cemo
onda da opravdamo smrt 1,700.000 ljudi, da bi
pobijedio neki "izam". A da li bi "izam" mogao da opravda i da je zrtava, hipoteticki posmatrano,
bilo 5,000.000 ili 17,000.000?Ma naravno da bi nam
lako objasnili. Ideoloska ostrascenost, uvijek je
u stanju da nam pruzi objasnjenje.
To je taj moral svih totalnih "izama".
Ja uopste ne gajim nikakvu sumnju, u intelektualnu
i spoznajnu superiornost, Princa Pavla i Ive Andrica (Cvetkovic je tu bio samo naliv-pero),a
posljedicno i moralnu.I da smo njih poslusali
bili bismo osnivacki clanovi EEZ, onda kad je
imala 10 clanova.
To sto mi ne mozemo da odbacimo "revolucionarnu
misao", ne dozvoljava nam da zastitimo vlastiti
interes, i kocnica je razvoju slobodne misli.
Moguce je da smo mi "izgubljena generacija".
I nije Francuska, inace zemlja velike istorije i
kulture, nikakav "yard-stick", u medjunarodnim
odnosima, medju velikima. Ona je velika za nas
( a ko to danas nije?), ali kad je francuska
vlada, u proslom sazivu, pokazala malo kicme u odnosima sa Amerikom, prvo sto su culi, bilo je:
"da vas nismo oslobodili, vi bi danas govorili
njemacki". I uopste, u ciglo 2 okrugla stola na
CNN-u, od Francuske su napravili pravu sprdacinu.
Moldavija je izgledala casno, u odnosu na njih.
Sada, kad je na celu Francuske ovaj podobni, stvari
su izgladjene.
I, sve jeste relativno. Moj Alberte
"...једино што је стварно спецификум историјског злочина, јесте зло или добро у ИДЕЈИ због које се ратовало. Јер, ми Зло не можемо да победимо докле год осуђујемо само људе који су га спроводили, а не идеју која их је покретала..."
на "предметном примеру" (Д.Цветковић или ген. Недић на кога алудира)бих желео одговор:
а) за коју ИДЕЈУ су предметни ратовали
б) да ли су уопште ратовали или су се трудили да њихов у претходном рату десетковани народ бесмислени рат избегне
Колико је мени познати ИДЕЈА ген. Недића била је национална и као таква дијаметрално супротна и нацизму и фашизму и разним месијанским интернационалистичким покретима који су нас упропастили. ИДЕЈА нацизма код ове двојице није постојала.
Француском покрету отпора описаном у серији ало ало је било лакше да моралише - тамо нису стрељали 100 за једног, а нису ни одводили Французе у конц логоре, као што су радили са Србима у НДХ, која је почињала већа на данашњем Новом Београду
Same po sebi nijedna od ove dve ideje, ni nacionalna ni anacionalna, ne mogu biti osudjene mada su pokreti koji se na njih pozivaju neminovno suprotstavljeni jer se razlika ne svodi samo na različito vidjenje političkog uredjenja. Naime, jednima je cilj snažna nacionalna država a drugima ukidanje (odumiranje) takve države i stvaranje nekakve svetske tvorevine, komunističke odnosno liberalno-kapitalističke. Anacionalni pokreti, kao što je bio komunistički a danas evroatlantski, smatraju prirodnim da nacionalna država bude rastočena u stranoj sili, nosiocu anacionalne ideje, nekada SSSR-u danas Evropskoj uniji.
Zbrka koja nastaje u proceni učesnika ratnih zbivanja 41-45, je činjenica da NISU SVI RATOVALI ZA ISTU IDEJU tako da nije baš jednostavno odrediti moralnu krivicu pojedinih strana. Ako je istrebljenje odredjenih grupa ljudi bila ideja režima koji je otpočeo Drugi svetski rat - što je nesumnjivo zločin – u Srbiji se na ratnom fonu odigravala borba za nacionalnu ideju i spas nacionalne države s jedne strane, a sa druge za anacionalnu ideju i podredjivanje nacionalne države stranoj sili, nosiocu te ideje. Pošto je ubrzo postalo jasno da je samo pitanje vremena kada će fašistička sila biti poražena, obe strane su onu drugu doživljavale kao glavnog neprijatelja. Zato su OBE povremeno koketirale sa okupatorom o čemu je i na sajtu NSPM bilo dosta priloga i dokumenata.
Prema tome,ono zbog cega je osudjen D.Cvetkovic(i ovih dana rehabilitovan) nije imalo skoro nikakvih posledica,a pitanje moralne odgovornosti ostaje,jer
sud za tako nesto ne moze nikoga rehabilitovati.
Више лежи поређење између Петена и Недића и хвала госпођи Алечковић што је разјаснила многе ствари и побила аргументе у прилог рехабилитацији Милана Недића.
Kako ce ova vlada da opravda svoju kolaboraciju?Sve je ucinjeno za boljitak Srbije!?Jadni, nisu mogli drugacije,veliki pritisak, nije bilo drugih opcija....
Ocigledno da je doslo vreme promene shvatanje dobra i zla.Za vreme drugog svetskog rata izginulo je oko 1 000 000 Srba od strane fasista i njihovih saradnika.
Rehabilitacija Srbina koji je potpisao dogovor sa Hitlerom svakako nece doprineti svesrpskom ujedinjenju a onaj ko je potenciao ovako nesto je na to i racunao.Na ovaj nacin se upravo pravi raskol a mi Srbi brisemo sopstvenu istoriju i sa mesta POBEDNIKA sami sebe vracamo na mesto GUBITNIKA u drugom svetskom ratu.
Samo oni koji su doneli ovako sramnu odluku moraju da znaju da zrtve fasista,nacista i ustasa sa ovih prostora im nikada to nece oprostiti a ni njihovi potomci.
Istina je uvek jedna,u nasem slucaju istinu su u Srbiji pisali pobednici ali je ispravljaju gubitnici.
ал смо победили са милион сопствених жртава!!!
у првом полувремену
а друго полувреме је сад, шта ли ће бити на крају утакмице?
тактика нам је сјајна - да што више наших јуначки изгине
Наиме, Недић је сам себе прогласио за "српску мајку" јер је "спасио" стотину+ хиљада Срба из НДХ. Ако добро упоредимо цифре, видећемо да су ти људи, које је он "спасио" само 1/3 Срба, који су, по Артуковићевом плану, имали бити протерани (1/3 Срба протерати, 1/3 побити и 1/3 покатоличити). Прича о Недићу и његовом "жртвованом образу за добробит Срба" служи за оправдавање једне модерне "српске мајке". Оне која ће "спасити" преосталих 120000 Срба са КиМ. Таксативно:
1. Рехабилитацијом колаборациониста у Србији намеће се систем вредности, који ће оправдати сарадњу са окупатором, зарад наводне "добробити" целог народа, државе и сл. Тј. оних душебрижника који живе на високој нози, док остатак народа грца. Послушност и сервилност, спремност на сваку народну жртву (осим личне) зарад остајања на власти и личног богаћења постају основна морална категорија, по којој се треба водити. ("крив је онај Србин који је убио једног Немца, а не онај који је 100 Срба одвео на стрељање")
2. Намеће се имиџ Србије, као земље која је била на страни Хитлера (што је и Западу и НВО-у потребно) зарад оправдавања будућег гажења овог народа. Истовремено се Мађари и Румуни "перу", како су наводно били окупирани од стране Хитлера 1944, одн. 1940. Ко је пратио Јушченкове бандеристичке изјаве, зна о чему говорим.
3. Погледајте мапу Недићеве Србије - да не коментаришем.
4. Поред наведеног, цела прича о рехабилитацији служи и за одвраћање пажње јавности од горућих државних проблема. И то је све.
А овакве "жваке" нам покушавају продати ове "нове патриоте", они теоретичари којима су уста пуна сарадње са САД, а који КиМ никада не помињу.
Прави родољуби Србије (са кокардом или петокраком) су рат провели у шуми, бранећи свој народ од "одмазди", односно модерно речено "хуманитарних интервенција".
Но, удаљих се од теме.
Зашто рехабилитација Цветковића (који није сарађивао са окупатором) сада, у овом тренутку?
Па зато што је потписао Тројни пакт! То је једина намена оваквог потеза комесарског судства у Србији.
Зашто сада, у овом тренутку?
Прочитајте интервју са Шутановцем: "Можемо ли остати острво изван НАТО".
Замолио бих "брм"-а, да ми, као и обично, укаже на све правописне и граматичке грешке у мом коментару...
Наравно, ако нема контрапункт...
Следеће редове бих посебно истакао:
“Најнегативније у идеологији окупације и колаборације, било је подржавање једног режима који је смишљено прокламовао истребљење одређених група људи, на основу чега је касније и дефинисан појам геноцида. Сви они који су са таквим режимом, односно са том идејом кокетирали, или сви они који су просто покушавали да јој се не замере, криви су у моралном смислу речи, без икакве релативизације. А сви они који су се у Француској, а посебно у Србији и Југославији окупатору са таквим идејама супротстављали, морално су исправни, и исправност њихове оријентације не може да поремети чак ни постојање осветника или психопата у њиховим редовима.”
Петен се у Србији може упоредити само са Миланом Недићем.
Ono sto mi je, medjutim, veoma zasmetalo u tekstu, tice se novog, kvazi-pravnog instituta, inaugurisanog Haskim tribunalom, tzv. komandne odgovornosti. Ne samo prostora radi, mislim da je bolje da se ni ne-pravnici toga ne hvataju, pogotovo ne onda kada je ocito da ga koriste samo radi osnazivanja svoje, ionako, samo ideoloske argumentacije.
Не би било Јасеновца усташа, не би било партизана, не би било Броза, Голог Отока , Балиста, Бугара , Црвене Армије, Сремског фронта, Милошевића итд.итд.
Ипак НАТО НЕ
Хвала Вам на темељном правно-позитивистичком појашњењу поништавања овог решења. Тиме нисте дали одговоре на ова питања:
1. После 9 година "владавине права", зашто је тај предмет дошао на ред у овом тренутку?
2. Зашто би ико укидао идеолошки заснована решења, уколико се иза њих не крије нека друга иде(ологи)ја?
3. Је ли нишки суд толико ефикасан и растерећен савремених предмета, да је и Цветковићево питање дошло на ред?
4. Ко је и зашто уложио жалбу на решење партијске комисије, које је сада укинуто? И зашто баш сада?
5. Какву корист има ово друштво, па и сам Цветковић, укидањем тог решења?
*Знамо да је Цветковић проглашен државним непријатељем јер је ставио потпис на документ о САВЕЗНИШТВУ СА ХИТЛЕРОМ!!! (многи су пре рата били имућни и анти-комунисти, па нису проглашавани државним непријатељима)
6. Какве везе има партијско решење о проглашењу Цветковића државним непријатељем са комунистичким отимачинама после рата? Поготову ако знамо да је жртава отимачина и партијских судова било много више, а да њихове "криве Дрине" нису исправљене.
7. Везано за претходно питање - Желите ли да нам кажете да ће се и РЕСТИТУЦИЈА обавити доношењем хиљада нових појединачних решења (како које и у ком тренутку "дође на ред", тј. да тај закон неће бити донет? Или је у питању само неодмерена реторичка "попуна" Вашег става, коју употребисте?
Са друге стране, хвала Вам што сте нам појаснили да он овим новим решењем НИЈЕ ПРАВНО РЕХАБИЛИТОВАН (јер правно није ни осуђен), већ управо ПОЛИТИЧКИ, те је, стога ПОЛИТИЧКИ РЕХАБИЛИТОВАН он (и његова дела). Односно, у овом тренутку је ПОЛИТИЧКИ постало ПРИХВАТЉИВО (историјски) потписано САВЕЗНИШТВО СА ХИТЛЕРОМ.
Што се тиче ПОЛИТИЧКЕ рехабилитације Недића... Стрпљења... И то ће бити обављено, у оном тренутку када буде постало ПОЛИТИЧКИ НЕОПХОДНО!
Nas nesporazum delimicno potice odatle sto jedna recenica mog prethodnog komentara nije objavljena. Moderator je bio u pravu, jer sazimajuci tezu nisam uspela da izbegnem sarkazam. Medjutim, ta recenica je bila samo "tacka na i", podrazumevajuci da se treba odreci politickih, a neopozivih odluka i odlucivanje prepustiti sudovima (uz aluziju na neka nedavna potpisivanja). Ipak, iz stava o odluci niskog suda, mogli ste zakljuciti da i u situacijama koje navodite i u Vasim prethodnim komentarima treba primeniti jedini civilizovanom svetu poznat nacin - sudjenja. [To moje komentare ne spasava prigovora o pristrasnosti, simulaciji i sl, ali oni nisu predmet ni ovog clanka, a ni nasih komentara.]
Zao mi je sto ne vidite znacaj ovih presuda, ne samo za ljude cije se koze ticu i njihovih porodica, vec za svakog gradjanina-u-nastajanju. Gradjanska drzava podrazumeva i to da niko osim suda ne moze da sudi. Sve ostalo je anarhija, pa makar se nazivala i "revolucionarna pravda". Mogli bismo reci, Lekcija 1. I, po meni, treba je ponavljati, javno, sve dotle dok postoje "bucni" i "besni" koji bi da sude sami ili u grupi ideoloskih saveznika. Zamena teza je insistiranje na "Trojnom paktu", uz prikrivanje pravog sadrzaja presude, iz toga nista ne mozemo nauciti. A, pouka je jednostavna, sude sudovi, ne partijski, politicki, ideoloski komiteti.
Sa druge strane, i o D. Cvetkovicu i mnogim drugima, tek kada se strasti slegnu istorija ce moci da kaze svoje misljenje. Nekako mi se cini da on nece biti ni na jednoj od brojnih bucnih strana. Jer, ako bas hocete, D. Cvetkovic je politicki vec bio osudjen, 27. mata, a poratno zabijanje koca bilo je tek "pravni" osnov za oduzimanje (i njegove) imovine. Nesto mi nije poznato da je Molotov, ideoloski, politicki, sudski, istorijski, osudjen ni zato sto je potpisao dva pakta o nenapadanju s nacistima, a ni zato sto je s njima zatim ucestvovao u komadanju Poljske.
Pitanja 6. i 7. su, medjutim, ozbiljna, iako ne na nacin na koji ste ih postavili. Rehabilitacije i restitucija jesu kompatibilni pocesi, ali ne kod nas. Vlasti danasnje Srbije, ocito matrijalisticke, spremene su da daju ustupak u pogledu casti, ali su resile da imovinu zadrze za sebe i svoje. Uostalom, o tome sasvim pouzdano svedoci zakon o gradjenju koji su krajem avgusta provukli u senci halabuke oko zakona o stampi. Jer, zakon o stampi ce promeniti ocas posla,i, puj pike ne vazi (uz obilato neprimenjivanje svaki put kada im treba), ali su ozakonili otimacinu svojih dedova i oceva, poklanjajuci sebi zemljiste ispod kuca koje su vec uzurpirali. Ne, restitucije, onako kao je poznaju drzave koje su imale tu nesrecu da za njom imaju potrebu, nece biti. U duhu "demokratije", bice darezljiviji od Broza kada je u dva "nastupa pravednosti" placao kutijama sibica, verujem da ce dati koliko za "boks cigareta".
Hoce li ove "rehabilitacije" biti osnov nekih kasnijih zavisi i od svih nas, ne samo od "cetvorogodisnje vecine". A, mislim da je opasnost od Vaseg zavrsnog stava veoma mala, jer ne uvazavte da bi u tom slucaju bila potrebna prilicno velika vratolomoja. Koliko mi je poznato, za Nedica ne postoji nikakav akt, on se samo-ubio-u-prisustvu-vlasti, a to je prilicno neopoziv cin... Medjutim, istorija i postoji zbog toga da bi po smirivanju strasti dala uravnotezeniju procenu. Nas dvoje se sa njom ne moramo slagati, ali u ovom svetu nista nije nekontroverzno, pa cemo i s takvom odlukom morati da zivimo. Ako ostavite strasti po strani videcete da u ovim dogadjajima ima i malo koincidencije, ne samo plana da se za sebe i svoje unapred dobije amnestija, iako me ne bi cudilo da se I TO ima na umu. Ali, dok ima onih koji su Na Strazi...
Вероватно су оправдане тезе оних који тврде да би нас немачкаљ кад тад напала. Али што касније то боље. Да нас је напала рецимо 1943. тешко да би цела земља била окупирана, а не би било ни усташа јер је по једном од анекса приступања Југославије Тројном пакту, Италија била дужна да их као ратне злочинце изручи Краљевини Југославији.
Недавно је Историјски институт у Београду објавио књигу Неутралност за независнопст која говори о ставу Србије, Црне Горе и Румуније током Кримског рата. Тада смо имали једног малог, а ипак много мудрог владара.