Као доскорашњи читалац НИН-а стрепео сам да, у овом медијском мраку, нећу имати где да читам текстове Слободана Рељића и неколицине његових колега скрајнутих после приватизације. Хвала НСПМ-у што их овде налазим.
Ако и после читања овог текста има оних којима није јасно за чим жалим, нећу им објашњавати - јер, у том случају, јасно је - између нас стоји читава једна цивилизација!

Одличан текст,само мала исправка на крају:Социјализам НИје мртав.И хвала Богу за то.

Ипак је побједио комунизам. И то онај глобални.

Свиђа ми се луцидна опаска аутора "Земља око које се окреће земља". На Ју тјубу постоји снимак песме "Каћуша" на кинеском. То је више од симболике.

Glavna polemika između zemalja BRIKA je da se dolar izbaci kao svetska rezervna valuta,kada se to dogodi
a brzo će se dogoditi(prema predviđanjima ekonomista)
,Amerika će morati živeti od svog BDP,kako? Siromašno u odnosu na upumpavanje hljade milijardi zelenih papirića,kako reče jedan profesor " Papir ima
svoju upotrebnu vrednost ,ukoliko se može upotrebiti u higijenske svrhe",svet će se brzo promeniti u to ne treba sumnjati!

Fakat Kina je jedna sasvim posebna civilizacija i nama sa Zapada (množina) je prilično teško da je razumemo. Ali isto tako je činjenica da je u Kini socijalizam samo ime. U pitanju je državni kapitalizam, planska privreda, ali bez manjkavosti komunističkog sistema koje su proisticale iz paranoje sistema i nepostojanja bilo kog oblika vlasništva sem državnog. Kolektivizacija u poljoprivredi je upropastila agrar SSSR-a. Kako motivisati seljake da proizvode ako se od toga neće ovajditi? U Kini partija služi da bi sprečila kapitaliste i tajkune da preuzmu upravljanje državom po svom nahođenju kao što je to slučaj na Zapadu. Mi danas od demokratije imamo samo praznu ljušturu, jer realno ni o čemu ne odlučujemo. Država će i ovako i onako sprovesti sve moguće radikalne reforme kojima će degradirati svoje socijalne funkcije, uprkos protivljenju većine svojih stanovnika. I u takvom sistemu se postavlja pitanje čemu društveni ugovor i koje su strane tog ugovora. Građani sigurno nisu, jer njihov glas služi samo kao mask,kao izvor nekakvoga kvazilegitimiteta i legaliteta onima koji stvarno upravljaju državama, a koje niko nije birao, niti podržao njihove političke i ekonomske programe, a još manje njihove predstave o tome kako društvo treba da funkcioniše. Paradokslano je to što u Kini iako autoritarnoj državi, danas verovatno ima više demokratije, nego u demokratskim zemljama.

Kao Sidarti i meni se čini da socijalizam nije mrtav mada su, očigledno, pokušali da ga ubiju. Što se tiče kapitalizma, nisu retki autoriteti koji smatraju da tekuća kriza nije JEDNA OD kriza u kapitalizmu, već TERMINALNA kriza tog sistema. Evo nekih naslova na tu temu : „Nema povratka na normalu. Zašto su ekonomska kriza i njeno rešenje teži nego što mislite“ (Džejms Galbrajt), „Kapitalizam je došao do kraja“ (Imanuel Valerstin),“Globalni kapitalizam: samoubilačka verzija“ (Vilijem Faf), „Kapitalizam je ušao u fazu samodestrukcije“ (Pol Žorion). Pošto je NIN očigledno „reformisan“, slobodnije rečeno uštrojen, mnogi verni ,a sada bivši čitaoci tog lista, sa zadovoljstvom bi čitali tekstove S. Reljića na sajtu NSPM, pored Pečata jedinog preostalog slobodnog glasila.

Onaj dogadjaj na Tijenanmenu nije bio slucajan, pitanje je ko je igru vodio.
Kako bi danas izgledala "svetska scena" da je u Kini INSTALISANA demokratija?

Treba se dobro zamisliti nad ovim:
"Za Kineze, kljuc kulturnog vrednovanja je tendencija da smisao ekonomskog ponasanja nije individualni interes, nego ponasanje koje ukljucuje i brigu o clanovima porodice, pa i stare roditelje"

Posto nece da atomizuje drustvo po "zapadnom modelu" i pretvori se u ono sto zovemo `potrosacko drustvo` sta Kina hoce?

Neporeciva je cinjenica da, gde god i bilo kad je "zapad" dosao, tu je doslo do upropastavanja, porobljavanja i/ili unistenja tih populacija. "Napredak" je uvek bio pre svega u korist "zapadnjaka".

Mislim da Kina ne dozvoljava deformisanje, izoblicenje i na kraju unistenje svoje kulture - "napredak" podesava prema sebi i svojim potrebama i pretvara ga u napredak za sebe.
Iza zavese politicko-ekonomskih "odnosa" odvija se na dubljem nivou - sudar kultura. Tu je teziste odnosa. Kao primer, a nije nevazno: Kina ima svog Kineskog Papu koji nije "pod" onim u Rimu.
Kina je za sad, pod Ruskim kisobranom.

Vezano za ovu recenicu:
"Onaj mars Kineskinja s belim rukavicama na Tijenanmenu prosle nedelje u cast Maove pobede - koji nadmasuje sve zapadne predstave i kreacije o eleganciji uniforme - to potvrdjuje."

saljem link, gde se moze videti i "poruka" sa drzavne televizije Kine CCTV

http://www.troublemakers.tv/weareflink_niko_tziopanos_CCTV_ink.html

Isto to je moguce videti i na linku:

http://vimeo.com/6794856

Gospodin Reljic je na pravi nacin bacio svetlo na bitne stvari i za nas, sto mnogo pomaze da se bolje shvati iz jedne sire perspektive jad i beda ovog rezima, ovde i danas. Odlican clanak!
Hvala !!!

Сложио бих се са коментатором Поповићем који каже да није у питању социјализам, већ специфична форма државног капитализма, или ако је лакше, капитализма под контролом једнопартијске државе.

А репортер „на лицу места“, по Манџурији је трагао за Чанг Кај Шековим борцима, сада деведесeтогодишњацима, који су пригодом 60. годишњице победе кинеске револуције причали како су то биле сурове борбе, а комунисти немилосрдни. „Тајмса“ свакако годишњицу, рецимо краја Другог светског рата, није обележио плачним причама Немца које су као одбегле животиње победници ликвидирали од Нормандије до Келна, ни како су бомбардери разарали Дрезден, бацили најстрашније бомбе на Хирошиму и Нагасаки, потом делили земљу Кореју...

Каквог смисла има поредити Немце и Чанг Кај Шекове борце? Зар се нису кинески националисти борили против Јапанаца, као и кинески комунисти? Чанг Кај Шек није био ни издајник, ни агресор, нити је на било који начин припадао силама осовине.

Што се тиче система у Кини, он свакако више није социјалистички. Партија је задржала власт, али је привреда тржишна. Можда се чак може рећи да је такав модел ближи десним, него левим једнопартијским системима - капитализам са једном партијом на власти.

Утисак ми је да, због неправде и невоља које доживљавамо са запада, претерујемо у похвалама социјализму. Не треба да заборавимо како је, првенствено у Русији, а онда и код нас, тај социјализам прогањао Православље и традицију (нпр. рушење Храма Христа Спаситеља у Москви, хапшења и стрељања свештеника итд.). Комунисти и социјалистички систем су утабали стазу за данашње НВО и политичаре који нападају Цркву и традицију. Приче о томе како Црква подстиче насиље, како постоји Православна инквизиција, како треба хапсити владике и слично, које можемо данас чути, само су блажа верзија онога што су комунисти радили.

У данашњем "сукобу" - САД против Кине, навијам за Кину, али немам илузија о њој.

Kina jeste socijalisticka zemlja, sa pretezno drzavnim firmama, sve banke, telekomunikacija, mediji su iskljucivo drzavne firme, a preko 50% ostalih firmi je drzavno. U zadnjih 20 godina Kina je izvukla iz siromastva 400 miliona svojih gradjana, sve vise sire socijalnu sigurnost. Osim toga oni kazu da su socijalisticka drzava, necemo valjda da ih napadamo za revizionizam.

Заиста не могу а да не похвалим овакав текст. мајсторски.

Турајлићу,

Маргиналнио медиј је објавио твоју непристојну опаску, а твоје појављивање овде говори да ниси потпуно убеђен у то.
Капитализам се још увек не урушава, већ као много пута до сада прекомпонује. А да ли ће, то нико не зна. У главном, државно власништво над великим делом привредних грана, показало се немоћно и неефикасно.
Државно власништво у Кини је слично оном у скандинавским земљама а сви знамо да су оне капшиталистичке. Удео државног власништва је смањује и ако овако настави биће мањи него у најкапиталистичкијим земљама Западне Европе. Дакле тај тренд је присутан. Само да напоменен, ради примера, да су Шведске и Немачке железнице и даље у државном власништву, из чега се не може закључити да је у тим земљама социјалистички друштвено економски систем. Кина је до пре само 20 година имала 100% власништва над средствима за производњу. Тако да ово представља крупну промену.

Узроци убрзаног развоја кинеске економије су различити и бројни.

Стопа раста је између осталога узрокована и ниском полазном основом, чињеницом да се можда до пре десет-петнаест година у Кини готово ништа није производило а што би могло да задовољи светске критеријуме у погледу нивоа квалитета тако и техничко технолошког нивоа..

Дргуго, плате, наднице у Кини су веома ниске у поређењу са истим у развијеним капиталистичким земљама. Међутим, то је последица стања на тржишту а Кинеско руководство ништа не чини што би ту природну равнотежу пореметило. Тако је Кина један извор јефтине и због традиције квалитетне и лојалне радне снаге. На истоку Кине се у многим подручјима и даље живи као некада, тако да је и то једна велика резерва за Западне капиталисте који у ниским трошковима рада налазе додатне изворе за повећање конкурентности своје робе.

Да је капитализам ефикаснији систем, говори и проста чињеница да се и техничко знање црпи са ѕапада.

"Хари Халер" и "Бен" међу коментаторима који даје вреди почитати да би се ово разумело.

Nas "marginalnih" bice sve vise. I meni su draze papirne novine, ali sta se moze u ovakvoj situaciji. Pravo je zadovoljstvo citati ponovo , bez imalo autocenzure tekstove Slobodana Reljica. Bilo bi jos vece zadovoljstvo kada bi se i ostali novinari NIN-a od pera i integriteta oglasili u NSPM.
Sto se Kine tice, tek ce se videti. Kao sto je Dragoslav Rancic rekao, to je druga civilizacija. A mi smo ipak deo zapadnog mentalnog sklopa, pa nam treba vremena da to shvatimo. Kina vodi racuna o sopstvenim interesima, a ako se neko drugi u te interese uklopi utoliko bolje po njega.

Ima li sanse da NSPM preraste u "NOVI (stari) NIN? Imate li volje i para za to?