Идеју о уставности је у устаничку Србију донео Доситеј Обрадовић. Поштовалац мисли Фенелона (васпитача потомака Луја 14.). А тај је једном реченицом - да су краљеви ретко када добри а њихова свеопштост (апсолутизам) - (углавном) лоша, у 18. веку засновао политичку мисао о ограничавању апсолутистичке власти монарха.(Енглези су посебна прича) Која се затим постепено реализовала кроз принципе - уставности и законитости - правне државе.
Давидовић је имао велику слободу у састављању `најнапреднијег` устава. Неки романтичарски волунтаризам. Кнез Милош је невољно прихватио да устав - `мора`. Али му је, превелика `напредност` тог устава и реакција битних спољних фактора, таман добро-дошла да га - укине. У сваком случају, српска политичка мисао, још од 18. века, јесте појам и појава, што многи народи немају. Нажалост,поштовање устава, овде, ни након 2 века, није постала јача страна. Недостаје - `конзервативизам` А о Доситејевим дипломатским успесима у Букурешту - мало се и говори ?