@dragan KIKINDA

Bolje da se "majstor" latio nečeg drugog - njemu bi bilo lakše pa ne bi morao da nas smara svojim "podacima" nađenim u kojekakvim nedićevskim arhivima o čijoj verodostojnosti ne može biti ni govora, te svojim fašistoidnim poetičnim izletima kao što su "nekrofilska orgijanja komuista".

Велики сам фан Радована Калабића и радујем се сваком новом тексту који напише, због неправазиђеног стила који толико недостаје нашим (квази)историчарима.

Иако за већину изнетих података знам, изненађен сам важношћу у европским размерама, која се тада придавала нашем краљу.

Још један могући мотив за убиство/уклањање краља Александра је могао бити и његов несаломив став против признавања СССР-а. Совјетску обавештајну службу у својој књижици директно оптужује за умешаност извесни М.А.Семенов (М.А. Семенов, Король должен умереть, б.м., [Сао Паоло?] 1961, 36 стр. – велика библиографска реткост – на руском Интернету је нуде за 1.100 Евра!). Непризнавање СССР-а као могући разлог наводи и Владислав Мајевски (Вл. Маевский, Русские в Югославии. Взаимоотношения России и Сербии. Том 2, Нью-Йoрк, 1966 ): « .... Циљ [ Бартуове] посете био је у томе да се француски министар на лицу места увери у солидност политичких веза Југославије са Француском, као и у спремност Југославије да се жртвује за француске интересе. Осим тога, требало је некако да се успоставе односи Југославије са совјетском владом, јер је Француска савез са СССР-ом сматрала једним од најважнијих елемената у игри против Хитлерове Немачке. Краљ Александар се нашао у тешком положају. Ипак је одлучно одбио признавање СССР-а и тиме је, очигледно, запечатио своју судбину: октобра исте године био је убијен у Марсеју…». Чињеница је, да је у Београду у том периоду, под маском ексклузивног ноћног локала «Petit Paris», деловала једна советска обавештајна ћелија са очигледним задатком да прати краљево кретање (хитно угашена одмах после краљеубиства).Контроверзе по овом питању наставиле су се и после II Светског рата у директном пропагандном сукобу совјетско/источнонемачке и западнонемачке обавештајне службе (о чему је Ист. Берлину објављена једна књига и снимљен документарни филм), а Зап. Немачка је одговорила другом књигом. Ова питања су детаљно обрађена у једној књизи, објављеној у Бепограду поводом 70-годишњице убиства краља Александра (Јован Качаки: Краљеубиство у Марсељу. Завера, дезинформације, мистификације. Жагор, Београд, 2004). У сваком случају, убице су, и поред сопствених мотива, биле нечије марионете. За сада је још увек тајна: Ко је, заиста, вукао конце?

Боље разумевање краља Александра потребно је, чини ми се, како би се размрсило клупко модерне српске историје. С једне стране антикомуниста и заштитник слободољубивих Руса, а са друге човек који је у име југословенства (у које је, по свему судећи и на велику несрећу, искрено веровао) радио против сопственог народа, Александар је кључ за разумевање односа Срба према Југославији.

Питање за г. Калабића: на шта је Марковић мислио када је написао да је "свима... његова смрт донела несрећу и проклетство"? Ако је иза атентата стајала "несвета алијанса" фашиста, комуниста и усташа, онда су сви из њега директно извукли корист.

Како би Срби данас били срећан народ да није било Карађорђевића, њиховог нарцима. мегалпманије и Југославије.
Било би занимљиво шта би за Александрову судбину рекао Апис.!

Био сам убеђен да је НСПМ часопис намењен КРИТИЧКОЈ анализи друштвено-политичких феномена. Међутим, повремено (заправо, пречесто) се на његовим страницама нађу текстови попут овог, чија је методологија и приступ митско-поетска. Да је аутор текста написао романсирану биографију краља Александра, и да је њен приказ објављен у неком књижевном часопису, све би имало неког смисла - једина примедба у том случају могла би да буде да романсирана биографија није од велике књижевне вредности и да књижевни часопис не води уредничку политику високих стандарда. Ипак, чак и уз овакву критику, поента не би била промашена. Овако, пошто се текст налази у рубрици "Истина и помирење на ex-YU просторима", читаоци треба да разумеју да се текст заиста и тиче некакве истине и помирења. Проблем је, међутим, што није јасно за какву истину и какво помирење би овај текст могао да буде значајан. Аутор цитира др Марка Марковића и његов став да је атентат на краља Александра један од случајева који подржавају тезу о деловању некакве божанске промисли кроз људску историју. Али, да ли је овакав закључак нешто што историјска наука може себи да допусти? Искрено се надам да у Србији ученик који у свом семинарском раду напише овако нешто на часу историје још увек добија слабу оцену уз образложење да није проблем што верује у божанску промисао, већ да је промашио контекст, тј. да су то тезе које се обрађују на часовима веронауке. Такође, није до краја јасно какав је значај надимка атентатора, и чињенице да је он "тежак као црна земља"? С оваквим приступом, једина истина о догађајима током деведесетих година до које се може доћи је поетска "истина", и једино помирење које може уследити је мирење са некаквом "злом судбином" у ишчекивању да ће бољи дани доћи неким чудом. Међутим, поетска "истина" и није нека истина, а оплакивање сопствене судбине и самосажаљење је јадна замена за сопствено делање и развој кроз учење на основу сопственог искуства.

(...)

Штована господична, тај Краљ кога сте ви Хрвати убили вас је 1918. г. превео из редова поражених у редове победника у Првом светском рату. Ваши војници су три године (1915-1918) убијали, пљачкали и палили по окупираној Србији а онда је Загреб у јесен 1918. г. позвао војску баш тог Краља да спашава шта се још спасти може од Италијана. Тај Краљ и његова војска чије сте обитељи убијали по српским селима и градовима вам је спасао половину Далмације и примио све ваше официре у редове нове југословенске војске давши им плате и пензије. Те пензије су ваши бојовници између осталог "зарадили" и на територији окупиране Србије. Његов наследник на престолу вам је чак дао и Велику Хрватску тј. Бановину Хрватску која је била држава у држави а Срби за разлику од вас Хрвата нису добили никакву Србију. Како сте се одужили Србима и њиховом Краљу за време Другог светског рата кога сте издали и његовој војсци забили нож у леђа знате добро. Иначе, тзв. уједињење са Србијом сте ви Хрвати прогласили у Загребу 23. 11. 1918. г. а не Срби. А то уједињење вам је требало да се границе Хрватске не би свеле још једанпут на "Остатке остатака" и да небисте плаћали дебелу ратну отштету. Многе друге нације би вас да су биле на месту Срба и њиховог Краља у јесен 1918. г. протерале назад у Бијелу Хрватску одакле сте и дошли на Балкан.

Слава краљу Александру Карађорђевићу!
Хвала аутору.
Свака част НСПМ.

V. Sortirović

Kada se govori o nasem ulasku u kraljevinu SHS (SHS - Srbi hoće sve) valja reći da je dio našeg naroda zaista bio sretan zbog toga jer je uistinu mislio da to donosi slobodu. Inaće HSP čija sam ja članica i tada je prozrela namjere srpske elite i bila je protivu našeg ulaska u tu državu. Ali već nakon par godina u državi sa vama cijeli naš narod je shvatio da smo u toj zemlji građani drugog reda i počeo je žaliti za Austrijom.
Kako vas nije sramota da banovinu Hrvatsku nazivate velikom Hrvatskom? Ovime ste pokazali da samo Zagreb i okolinu smatrate Hrvatskom. Na vašu žalost naša povijesna granica je na Drini u Zemunu i u Boki (mada je danas nerealno zalagati se za Srijem u Hrvatskoj ali od BiH nečemo odustati!) A malo o toj banovini Hrvatskoj. Nju nam je dao Pavle koji je bio umjereniji od Alexandra, a čak ni on nam je ne bi dao da nije bio vanjskog pritiska. A da ne pominjem to da su Srbi držali pola toga u toj banovini.
Što se tiče našega držanja u aprilskom ratu trebalo bi vam bit jasno da je ono posledica očajnog položaja našeg naroda u prethodnoj državi (nije ona uzalud nazvana tamnicom naroda). Kao drugo Hrvati su se okrenuli Berlinu i Rimu zato što su London i Pariz podržavali velikosrpski režim u Begoradu. Dakle Hrvati su masovno pristupali ustaškom pokretu ne zato što su bili fašisti već su iskoristili dati trenutak da ostvare svoj tisućletni san. Što se tiče dešavanja u NDH, priznajem da je u njoj bilo zločina, do vraga bio je rat, ali tu postoje brojne manipulacije što se tiče broja žrtava. Ide se čak do toga da se tvrdi da je u Jasenovcu stradalo milijun ljudi, što je laž jer u njemu jednostavno nije bilo kapaciteta za zločin te razmjere.

Тако је Сотировићу.
Свака част за коментар.
Нема се шта додати.
Праваши, то беху ваљда настављачи дела Анте Павелића и његових усташа.
ХСП, ваљда. Леп педигре, правашице, политика за понос. Јасеновац и Градишка Стара, кућа Максових месара, што би рекао ваш "пјесник" усташа Томпсон.
Буди Бог са нама, шта ће "праваши" на нашем сајту.
Благи Боже. Свашта ћу још доживети.

@ Правашица
Изгледа да некима није било довољно великосрпског шовинистичког хегемонистичког тлачења током свих ових силних деценија заједничког нам суживота у мрској им "тамници народа"... Па ето зарад неких мазохистичких носталгичних порива желе прочитати још понешто исписано на омраженом "бизантинском" писму.
Не иде вам лоше за почетак, али још је дуг пут пред вама.
Како бисте ви оценили разлог вашег присуства на НСПМ - као одраз радозналости, жеље за "дијалогом", разумевањем или провокацијом? Чисто сумњам да вас је на то потакнуо овај не претерано надахнут чланак о убиству ЊКВ Александра I Карађорђевића.

Samo dve, ali suštinske (posebno ona druga) primedbe: Trebalo bi da budete oprezni sa hvaljenjem ruskih emigranata. Svakako da je među njima bilo odličnih lekara, umetnika i drugih stručnjaka. Ali zaboraviste da napišete šta su radili (bar jedan deo njih) za vreme okupacije Srbije u II Sv. Ratu. Na Terazijama, preko puta bioskopa Beograd bio je njihov Ruski dom. Na njegovoj fasadi bio je prikačen ogromni transparent na kome je velikim slovima pisalo: POBEDA NEMAČKE - VASKRS RUSIJE! Koliko su bili naivni videlo se iz docnije nađenih planova nacista šta će da urade slovenskim narodima. Još gore je bilo što su se odenuli u nekakve mrke uniforme, paradirali na konjima, a neki od njih su nadmeno govorili: ''Mi akupator!'' No, svaka čast izuzecima! - Druga primedba je ozbiljnija. Negde sredinom 70-ih vodila se vrlo žučna rasprava između dve istoričara - Čalića (mislim da je Hrvat, spremao je doktorat kod prof. Dovifata u Berlinu 30.ih godina) i jednog zapadnonemačkog istoričara (zaboravih mu prezime). Čalić je sa mnogo dokumentacije tvrdio da je grupa atentatora na čelu sa Slavkom Kvaternikom (koji je docnije proglasio Nezavisnu ..., pa su mu prebacivali što nije upotrebio hrvatsku reč neovisna), posle doglavnikom, došla iz Berlina, gde su boravili i bili pomagani od strane nacista. S njima je bila i izvesna ''plava dama'', o kojoj se nije ništa znalo. Kvaternik je sa jednim brojem svojih ustaša čekao u Parizu na onaj pomenuti telegram. Posle su se pojedinačno razbežali. Franc. policija je docnije utvrdila kad su došli, gde su se smestili i kad su otišli. Naravno da je i Duče čuvao ustaše, pa i samog Pavelića (na Liparskim ostrvima), što je radio i general Horti u Mađarskoj (Janka pusta).

Да није пиво ону "Србе на врбе"?

kaznjavanje strane, dakle, koja je izgubila rat.
Njemackoj su zavedene stravicne sankcije, u vidu zabrane uvoza zita, i bilo kakvog sjemena.
Sve sjeverne luke( Hamburg, Hannover, Kiel),bile
su blokirane, a kopnene granice potpuno zarvorene.
Nastupila je, totalna glad. Kad ovo citam, sjetim se one price o djecaku, Casparu Hausaueru, koji
nikad nije naucio da govori, a zivio je u nekoj
hamburskoj, podrumskoj sobici, sa roditeljima,
odavno skapalim od gladi. Izlazio je povremeno,
lutajuci ulicama, u potrazi za otpacima hrane, sve
dok ga jednog dana nije uhvatila policija, i nakon
dugog vremena( kako je bio nijem),saznala sta se dogodilo.
Neki analiticari smatraju, da je od 1919.-1933.
(do dolaska Hitlera na vlast) 5 miliona Nijemaca
umrlo od gladi(tzv."politics of hunger"). Hitler je dosao na vlast, tako sto je otvorio veliki broj javnih kuhinja, dokinuo glad, i otvorio javne radove(tzv.njemacki "new deal").I za koga ce da
glasa na izborima, sada sit narod,dilema nije bilo.
Sta je poslije uradio Hitler, to svi znamo.
Interesantno bi bilo, istrazivati, sta bi se dogodilo, sa nasim Slovencima, Hrvatima i Muslimanima, da nisu skinuli njemacku(austro-ugarsku)uniformu, i presli na pobjednicku stranu
u ratu( i ta pobjeda,bila je pirova, sa pobijenom
gotovo trecinom stanovnistva), ulazeci u novoformiranu Kraljevinu? Pitanja je puno, a, na nezavisnim izvorima zasnovanih odgovora, nema.
Uvijek i jedino, ili komunisticki, ili fasisticki.
Dakle, potpuno nenaucno.

Овај текст као и коментари само потврђују колика је глупост термин "српски (историјски) савезници".
Краљ је зарад своје моћи пристао на СХС а послије је био натјеран да то стање одржава док се неке друге ствари на европском плану не ријеше, па макар и на штету сопственог народа.
Поменути однос савезници-фашисти-комунисти само потврђују тезу да се Срби никако не сналазе у глобалној игри. Или једноставно немају снаге за бољу игру.
Само што смо ту глупост из тог периода опет поновили.

Pisi Radovane!Svaka ti se pozlatila!A Hrvati su doziveli bumerang-stranci poseduju vecinski kapital,Srpkinja im je predsednica,duzni su i ruzni...
U istoriji su im ostali trgovi koji smrde necovestvom:krajnje je vreme da se pokaju.

Бог Вас благословио на објективности, а обдарио најлепшим српским стилом писања.

@ Ала

Врло вешто запажање, драги Вотсоне! А где сми ми, забога?
Ко код нас поседује већински капитал? А она опаска за Српкињу председницу је врло духовита... па већина данашњих Хрвата и јесу Срби пореклом, али историја нам је више пута недвосмислено показала да та прича са крвним зрнцима није пресудна ствар у животу. Има нешто и у парама или чему другом, садржајнијем од генетског кода и сличних ствари.
А последња оцена, "дужни и ружни", поприлично наличи на оне Његошеве стихове: "Гледа мајмун себе у зрцало". Ако нам је то што сте навели за Хрвате сва утеха, у стилу "да комшији цркне крава" - онда боље да нас ни нема.

Има ли ико ону карту из 814. год. из Британског војног музеја ваљда, коју је Деретић ставио у своју књигу? (карта европе за вријеме Карла великог)
Ја је имам на рачунару али не знам како да је окачим па бих молио Правашицу да ми остави е-маил да јој је пошаљем.

@Pravasica
Za vreme Tomislava i Petra Hrvatska zaista jeste bila u tim granicama koje pominjete, medjutim ne neprekidno. Nad Bosnom se hrvatska vlast smenjivala sa srpskom pa je tako u doba Pera Gojnikovica, Caslava Klonimirovica i Konstantina Bodina Bosna bila u zajednici sa srpskim zemljama. Nas prvi kralj nije krunisan 1217. vec 1077. i to je bio Mihajlo Vojislavljevic, dukljanski vladar. Dalje sto se tice teritorija neke vase sadasnje teritorije su bile u sastav srednjevekovne Srbije npr. primorje do Cetine, ali su neke nase teritorije bile u sastavu Hrvatske npr. Srem. Medjutim danas je tako kako jeste i svake pretenzije, sa koje god strane da dolaze, su cista agresivnost. A zimedju je drzava BiH (sa RS). Sto se tice naseljavanja Srba na vase teritorije tacno je da su oni u Baniju, Liku, Kordun i Slavoniju dosli bezeci od Turaka, medjutim cini mi se da vi kazete da su Srbi tek tada naselili i Bosnu! To nije tacno u Bosni su od ranog srednjeg veka ziveli Srbi i svi bosanski vladari sem Subica bili su Srbi. Bosanski ban Mateja Ninoslav stanovnistvo svoje zemlje naziva Srbima, a Tvrtko se krunisao u Milesevi nad mostima Svetog Save. U to doba Hrvati su ziveli u zapadnoj Bosni tj. Bosanakoj Krajini.
Price o vasoj ugrozenosti u kraljevini SHS su vecinom smesne. Da je Aleksandar toliko zeleo da vas ponizava kao sto tvrdite ne bi 1925. zbog hiljadu godina od Tomislavovog krunisanja promenio ime Duvna u Tomislavovgrad. On je imao mogucnost da napravi ono sto se smatra Velikom Srbijom ali on je izabrao drzavu sa vama. Slazem se sa vama jedino u tome da je ruzno kada Srbi Knin smatraju svojim jer je on za vas ono sto je Kosovo za Srbe.
Nemojte da poredite Nacertanije i Memorandum SANU-a iz 86! Prvo je nesto u duhu romantizma XIX veka a drugo je obican srbokomunisticki akt!

Na kraju i ustasa u Hrvatskoj i srbokomunista kod nas je vise nego sto bi smelo da ih bude, ali broj im se smanjuje a ulaskom u EU i NATO smanjivace se jos brze i na kraju ce ih biti saka bede.

Ево карте, ако неком баш то много значи:

http://z.about.com/d/historymedren/1/0/x/7/814.jpg

И шта с њом? И шта са хрватским и иним картама?
Што се мене тиче могле су и Србија и Хрватска да обухвате пола Европе у давна времена, питање је где се ми данас налазимо - као народ и као људска бића.
Правашица очигледно није баш најбоље схватила моје коментаре. Ја не желим да улазим у далеку прошлост анализирајући шта је неком знаменитом имену хрватске био предед, чукундед, курђел ил аскурђел. Имамо примере из времена садашњег који се тичу промене имена, вере и националног опредељења. Веома, веома, веома свеже.
И опет на крају понављам да је национално опредељење стање људске свести, а не анализа крвних зрнаца.
Значи нема никакве сврхе убеђивати неког да је Србин. Видели смо како то функционише са Македонцима, Црногорцима, Бошњацима и осталима. И због тога смо данас постали праве полиглоте. А тек ова прича са картама је бескорисна, служи само у сврху да се неко "оправда".

I sada ono što me zapanjilo! Sotirović, ta blaga verzija Miroslava Samardžića, sve Hrvate smješta u isti koš, što je neprihvatljivo i doista primitivno.

«Након Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца... морална је срамота за било кога да се јавно изјасни да је "Хрват". Ко су и шта су Хрвати у повесном смислу речи зна читава Европа по којој кружи већ неколико столећа узречица "Спаси ме Боже куге и Хрвата!"

Sotirović zaboravlja da je pamćenje poput dobroga džepa. Ali ako ga pretrpamo, osobito lošim pamćenjem, on se lako potrga!

Izražavati pripadnost hrvatskomu narodu bila bi moralna sramota samo ako se ti zločini javno negiraju. A njih negira samo šačica maloumnika. Ustaški pokret u Hrvatskoj nema prođu, dok je četnički u Srbiji prilično nabujao. Znamo dobro da je ustaški prednjačio po krvavim rukama, ali i četnički nije previše zaostajao. Na žalost, gospodinu Sotiroviću, osobito kada govori o Hrvatima, prečesto izlazi pjena na usta jer samo neuki pisac može hrvatske zločine nad Srbima označiti najbarbarskijim u povijesti ljudskoga roda. Kao da je zaboravio što su preci zapadnoeuropskih demokrata napravili Aboridžinima, Indijancima, kanadskim starosjediocima, južnoameričkim plemenima, afričkim narodima, Indijcima! Kao da je zaboravio da je zbog Staljinove luđačke politike 1934. godine čak 7 milijuna Ukrajinaca umrlo od gladi. Kao da je zaboravio da se zbog velikosrpske politike Srbija posvađala s gotovo svim jugoslavenskim narodima i narodnostima. Kao i s članicama NATO-saveza!

Možda se onomad govorilo «Spasi me, Bože, kuge i Hrvata», ali danas je na hrvatskomu mjestu, neka Sotirović pita svoje sugrađane na «privremenomu» radu u inozemstvu, jedan drugi južnoslavenski narod...

Baš sam ponosan kako nas je Jovan Jovanović Zmaj opisao!

Hrvat se ne bori da što otme kome,
čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini i najteži dani
i Bog i pravda na njegovoj su strani.
A kuda će Srbin - zar da se dade
putu, na kom nema zakona ni pravde?

Ово је бриљантна синтеза импозантног чињеничког материјала.
Аутор пише фантастично, али баш због тога читалац треба да пази да га његов стил не заведе.
Јер би му, у супротном, промакло једно врло важно питање на које г. Калабић не даје прецизнији одговор : какав је однос Александар имао према Србима?
И да ли због тог односа заслужује славу код Срба, или му се, баш у том односу, може много тога замјерити?
Не вјерујем да аутор није био компетентан да се и према том питању стручно одреди.
Прије ће бити да је г. Калабић интимно убијеђени карађорђевац, али довољно мудар да се не декларише отворено, и да је због тога елегантно избјегао и одговор на ово важно питање?
Ако гријешим, нека гријех иде на моју душу.
У свему другом му одајем признање, као и уређивачкој политици НСПМ.

Штована господична, упркос вашем одличном разумевању српског језика које сте до сада показали (што је иначе још један доказ да су штокавски католици етнолингвистички Срби) очито је да намерно нећете да разумете да права Хрватска није Загреб (то је Крањска) већ само они простори на којима се говори изворним хрватским језиком а то је чакавски који ви очито неразумете јер нисте аутентична Хрватица већ похрваћена римокатоличка Српкиња. Хрватска није никада била до Дрине већ до пола Босне и то након освајања туђих територија исто као што је и Србија била до испред Атине и Пелопонеза за време цара Душана. Колика је Хрватска била за време Мађара видео сам на немачком Вестерман атласу свијетске повести (најквалитетнији на свету) - нема је нигде! А стварно постојање тамо некакве Троједнице након 1102. г. су само хрватске фантазије у функцији лечења комплекса ниже вредности. Били сте под Мађарима само географски појам са географском аутономијом и то само формалног карактера. Само у Туђманологији постоји Троједница. Иначе, од 1493. г. па све до 1699. г. Хрватска је имала "3 тисуће оџака" и ништа више.

Да се подсетимо:
Краљ Александар је хтео, после атентата у Скупштини, да изврши "ампутацију Хрватске и Словеније", с образложењем да је очигледно да не можемо да живимо у истој држави. У томе су му се најжешће супротставиле политичке вође Срба "пречана", пре свега Светозар Прибићевић, неприкосновени лидер Срба из `Хрватске`. Овај се најжешће залагао за "Бановину Хрватску" и то да буде што већа.
Такви су нам тадашњи политичари били. Краљу је слабо ко хтео стварно да помогне.
Ова творевина је, ипак, формирана тек пред рат, када је Југославија била окружена непријатељима, у очајном положају.
Нису Хрвати баш толико лукави били.
А што се `хрватства` тиче, може свако да се осећа како год гоће, али ако се презива нпр. Ивковић, зна се шта је пореклом, и ту никаква скрибоманија не помаже.
`Ако лаже коза, не лаже рог`.

Ко су и шта су хрватски праваши сада се добро види! Дукљански владари су били СРБИ и Дукља, тј, Зета је била српска земља! Одељак о Црвеној Хрватској из Летописа Попа Дукљанина је каснији уметак који је додат у Ватикану и о томе јасно и гласно пише хрватска повијесничарка Нада Клаић. Једноставно ради се о фалсификату. Дакле, правашко хрватско право на територије се своди на присвајање свега и свачега под условом да је негде и од било кога та земља икада споменута као хрватска без обзира да ли се ради о фалсификату или не. Иначе, Котроманићи из Босне имају немањићке крви по женској линији. Срби имају право на Војводину јер су ту већина и јер су је добили на име ратне одштете од Мађарске која је објавила рат Србији и изгубила га. Босна не може да буде хрватска јер тамо аутентичних Хрвата нема.

@ Правашица и њој слични
Ко лаже - тај краде. Краде језик, краде земљу, краде историју, краде чак и песме. За неверне Томе - "Чије су хрватске домољубне песме?":

http://www.vidovdan.org/arhiva/print1798.html

И после свега изгледа да су се осилили па с обзиром на то да у лијепој њиховој немају НХПМ сад хоће и да украду НСПМ?

@ ДШ
Није тада знао чика Јова да тај лик из његове песме чува свети огањ инквизиције, да га чува како би с њиме дочекао "брата" у Јасеновцу ил Градишки Старој, како му и приличи.

Ало бре, Твртко и остали, све неки велики Хрвати, а у крштеницама им стоји отац Јово, Срђан, Ђорђе и остала "типично" хрватска имена. А како и не би била, кад је сваки други-трећи у Хрвата, ако не Анте или Дује, онда сигурно Јован или Срђан, зар не? Молим вас, немојте да просипате своје (не)познавање историје по Интернет форумима, блоговима, коментарима итд.

Gospodin Sotirović primjer je čovjeka koji zaboravlja da su uvrjede dokazi onih koji nisu u pravu.

Nisam ja kriv što se Srbi nisu znali izboriti za nadoknadu patnji. Imali ste druga Rankovića i društvo, tako da bi se na njih trebala odnositi tvrdnja o moralnoj sramoti. Genocid je verificiran jer su srpske žrtve čak i preuveličavane.

Thompsonove koncerte posjećuje najviše 10 posto Hrvata koji su, živa istina, najgrlatiji kada treba vrijeđati Srbe. Otprilike je toliko i ekstremnih desničara bez ikakva utjecaja. Europski prosjek! Marširaju i u Njemačkoj pa ne znam proglašava li itko Nijemce nasljednicima nacional-socijalista.

Srbi su cijenili antifašističku borbu i zato su se, svrstajući se uza Tita, našli na pobjedničkoj strani. A o četničkomu robovanju mitovima i homogenoj Srbiji ne treba ni govoriti. Gubitnička je to ideologija koja je okrvavila ruke u ratu u kojemu se surađivalo s Talijanima (više) i Nijemcima (manje). Kuda ćeš veće sramote, Talijani stvarali Veliku Albaniju, a dražinovci se s njima borili protiv komunista. Napredna neka politika…

Sotirović podmeće jer ustaški koljači nemaju veze s europskom kulturom, kao što nemaju veze s pravdoljubivim hrvatskim narodom. Kao što tamanjenje Židova u Nedićevoj Srbiji nema poveznicu sa srpskom slobodarskom tradicijom. Hitler, Mussolini i Truman sijali su također smrt i patnju, ali Nijemcima, Talijanima i Amerikancima Sotirović zaboravlja prišiti tvrdnje od kojih se diže kosa na glavi.

Kurdi su najbolje opisali takve poput gospodina Sotirovića. Kada ne bi bilo spletkara vukovi i ovce zajedno bi paslil!

Sjajno Radovane!!!
Svako ima pravo na svoje misljenje i svoj komentar! Ti si bar dostojan svojih stavova i misljenja... pa kome se kako svidi! U ruci drzim knjigu,rukopis koji posedujes,... i mozda je vreme
da ta knjiga napokon ugleda svetlost dana!
Svaka prica ima dva kraja! Naklonjena MONARHIJI,odrastajuci uz deke,Kraljevog pitomca i drugog Kraljevog gardistu,sem toga s obzirom da Karadjordjeva majka vodi poreklo iz familije Bozic,verovatno gledam drugacijim ocima u odnosu na lose komentare,neobavestenih ljudi ili kako bi moj deka rekao,zavedenih! Danas kada je Sretenje drzavni praznik osecam duznost i obavezu da sprovedem u delo ovaj rukopis i ono o cemu smo razgovarali!
Iz zahvalnosti prema mojim dekama Budimiru i Milosu i naravno za svog sina Budimira!
Mislim da za taj rukopis,si jedini covek koji bi mogao da ga odradi i objavi!
Pozdrav Radovane i pisi .......
P.S.Neponovljiv si!

Kapa dole za ovaj članak, a što se tiče rubrike u kojoj je obajvljen predlažem, zbog komentara, da se ubuduće zove :"Istina bez pomirenja na ex-YU prostorima.

Ни ја се не слажем са Деретићем и његовим књигама али ако је та карта фалсификована од стране великосрпске политике или њима увијек наклоњених енглеза, је се дубоко испричавам.
Не знам ко ју је направио нити гдје се тачно сада налази али ако представља службени документ издан од стране неке земље, па макар то била и нека Британија, мислим да онда вриједи.
Моје мишљење.

Ban Bosne Tvrtko I Kotromanic je verovatno jedini "Hrvat" u svetskoj povesnici koji se krunisao za Kralja Bosne 1377. g. na grobu Oca srpske nacije Svetoga Save u manastiru Milesevi na teritoriji danasnje Srbije a ondasnje Bosne. Mozda se stoga Tvrtko moze smatrati pretecom kasnije Safarikove teorije da su Hrvati po poreklu Srbi a dobili su etnonim Hrvat po planini Karpatima kroz koje Srbi prolazili u toku tzv. seobe na Balkan. Zasto se inace Tvrtko kao "Hrvat" (i verovatno pravas) nije krunisao na grobu nekog od tolikih hrvatskih kraljeva je mozda i stoga sto nijednog jedinog groba nijednog jedinog od tolikih hrvatskih kraljeva jednostavno nema! U Srba je stvar daleko prostija: postoji vladar i naravno i njegov grob. Kod Hrvata je to nesto malo cudnije: ima vladara (u citankama za osnovne skole) al kad jedan pravas hoce da polozi cvijece na grob bilo kog hrvatskog vladara to ne moze da uradi jer grobnog mesta nema! Valjda su ih nakon smrti spaljivali pa pepeo rasturali po Jadranu.

Pera Detlić sliči situ koje se rugalo igli pitajući ju kakvu to rupu ima na leđima!

Meni «Čavoglave» uopće ne podsjećaju na «Sivoga sokola», ali što i da podsjećaju. Pa pjesma «Sa ovčara i kablara» (http://www.youtube.com/watch?v=8CQ1lMJGQWE) i «Evo zore, evo dana, evo Jure i Bobana» (http://www.youtube.com/watch?v=kSB4NrxW748&feature=related) kao da su izašle iz iste radionice. Dijelimo sličan glazbeni ukus, stoljećima živimo jedni pored drugih. Valjda bi najbolje bilo da podsjećaju na indijske ili irske tradicionalne pjesme!?

Pera Detlić kao da je izašao iz Sotirovićeve radionice u kojoj se proizvode prljava podmetanja. Čika Jova nije hrvatskomu narodu tražio dlaku u jajetu jer normalan Hrvat, a takvi čine 90 posto našega naroda, nikada ne bi okrvavio ruke. Nametati kolektivnu krvnju zbog ustaških krvnika bilo bi kao da kažemo, gledajući snimke iz Beograda, da je cijela Srbija cvijećem i pljeskom ispraćala tenkove koji su Vukovar sravnili sa zemljom.

Ako Pera Hrvatima traži srpske pretke, onda bi se trebao zapitati i treba li neki Indijac protestirati što su Hrvati i Srbi zaboravili odakle su došli u ove balkanske gudure, tj. vododerine…

Вредело је труда.
Занимљив чланак.
Изванредна спољнополитичка анализа узрока и повода за убиство нашег краља у правој правцатој (од аутора подробно поткрепљеној) ЗАВЕРИ.
Него се све питам па зар није краљ Александар са својом мултинационалном, мултиетничком, мултикултурном, мултиконфесионалном, мултијезичком и сваком другом мулти државном заједницом био права претеча данашњим ЕУНИЈАТИМА?
Па, ипак, и то се распало.
А кад ће ово?

Pera Detlić obogatio bi se kao pripovjedač bajki za laku noć. Samo je promašio portal jer se ovdje ne okupljaju djeca!

Ali i Pravašica je napisala hrpu gluposti. Dovoljno je samo spomenuti kako su se ustaše odnosili prema Romima, tako da otpada sva teorija o domoljubnomu pokretu. U biti ustaškoga pokreta bila je nesnošljivost prema ostalim narodima. Kao i četničkoga, ali dražinovci ipak nisu tako okrvavili ruke.

Već 30. travnja 1941. godine donijeta je Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti i Zakonska odredba o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskoga naroda. U lipnju 1941. osnovano je tzv. rasno političko povjerenstvo kloje je donosilo prijedloge u svim "dvojbenim slučajevima rasne opasnosti". No ono se primjenjivalo samo kada se radilo o osobama srpske ili židovske nacionalnosti.

Do masovnog odvođenja Roma u Jasenovac dolazi nakon okružnice Ministarstva unutrašnjih poslova, prema kojoj je Ustaška nadzorna služba 19. svibnja 1942. izdala nalog svim župnim redarstvenim oblastima da "moraju biti pokupljeni svi Cigani na području svojih kotareva i zatim predani hrvatskim oblastima".

Ta je zapovijed (nalog) sadržana i u naredbi Vrhovnog oružničkoga zapovjedništva od istoga datima, upućenoga svim domobranskim oružničkim pukovnijama kako bi "pomogli " ili "pružili pomoć" pri prikupljanju Roma i njihovu upućivanja u Jasenovac. To je bio početak "završenoga rješenja romskoga pitanja" u tzv. NDH.

U Jasenovcu je stradalo 8570 Roma, od toga je 5611 osoba popisano. Među njima 1690 muškaraca, 1991 žena i 1930 djece.

Tako je u tzv. NDH umjesto domoljublja sve pršalo od krvi nedužnih!

Перфектна анализа!

Хвала уредништву НСПМ.
Хвала,г.Калабићу који својим пером читаоцима употпуњује сазнања о непобитним чињеницама страдања Српскога народа и Краљевске породице.
Текст обилује поучним историјским сазнањима...
Зато,да се никада не заборави....зарад Српства и Српскога рода!!!

С вером у Бога!