Mislim da ne sluzi na cast NSPM dozvoliti da se ispod naslova "Istina i pomirenje na ex-YU prostorima" prosipaju ovolike lazi i uvrede od strane ekstremne cetnicke emigracije kojoj napori domacih revizionista nisu dovoljno radikalni pa si uzimaju za pravo kritikovati cak i rad državna komisija Republike Srbije. Zanima me kako to da je jedan vrsni strucnjak kao gosdpodin V.B.S. marginalizovan u akciji trazenja Drazinih ostataka?

Ima jedna pripovjetka kod Danila Kiša u "Grobnici za Borisa Davidoviča", koja na najbolji način opisuje čime su se sve komunistički Agitprpovci služili u prevarama, obmanama i falsifikovanjima. Zove se "Mehanički lavovi", a njen glavni junak je izvjesni Čeljustnikov, NKVD-ovac.
Pretpostavljam da je g. Sotiroviću poznato kada Čeljustnikova u lokalnom pozorištu preudešavaju u sveštenika, pivaru ponovo "šminkaju" u crkvu, a on čak i činodejstvuje pred jednim francuskim mediokritetom, koji ne vidi da su čak i "vjernici" NKVD-ovci i njihove supruge.
Tako danas u Srbiji radi i ova nesrećna komisija, kada objavljuje navodne fotografije OZNA-ša sa Dražom i Kalabićem. Nevjerovatno! Oni vrijeđaju elementarnu inteligenciju čovjekovu, jer prostim upoređivanjem originalnih fotografija i OZNA-ških montaža, primjera radi, vidi se da to nije pravi Kalabić, inače stasit čovjek, već neki naš Čeljustnikov, sićušni OZNIN glumac.
Svaka Vama čast, gospodine Sotiroviću što ste na strani istorijske istine. Ako Vam išta znači od mene imate punu podršku da nastavite tako, a ni ja nijesam ovdje usamljen.
Pozdrav sa Ubala

Вау, исти Курир друго паковање!

Komandant gerile, srpski čiča, nacionalni vodja, načelnik štaba Vrhovne komande – bio je samo balon naduvan savezničkom i domaćom propagandom.U istoriji će ostati zabeleženo da je Draža Mihailović izbegavanjem zarobljavanja i odmetanjem u šumu radi borbe protiv okupatora učinio visoki patriotski čin što, nažalost, nija uradila većina oficira bivše jugoslovenske vojske niti je država imala plan otpora u slučaju okupacije zemlje.Kralj i Vlada su bezglavo pobegli u London. Draža je sa Ravne Gore počeo da stvara vojsku od nule, što je kasnije izbeglička Vlada u Londonu prihvatila, unapredila ga u generala i postavila na dužnost Načelnika štaba JVuO, koja nikada do kraja nije ni bila formirana i postojala je većim delom samo na papiru ( rezervne jedinice).
Dražina strategija predviđala je da se podigne opštrenarodni ustanak kada se završi organizacija četničkog pokreta otpora, stvore sposobne vojne jedinice, Nemačka oslabi na frontovima i stigne značajnija saveznička pomoć ili, eventualno, bude izvedena invazija na Balkan. Masovne oružane akcije partizana i spontane akcije četnika naterale su Dražu da odustane od početne strategije „čekajte, nije još vreme“.Sa Titom se u Struganiku 19.9.1941. dogovorio o zajedničkoj borbi gde god je to moguće, što je potvrdjeno i na drugom sastanku u Brajićima (26.1o.1941). Vodjeno je mnogo zajedničkih akcija i postignuti značajni rezultati u borbi s okupatorskim jedinicama i stvorena velika slobodna teritorija u Zapadnoj Srbiji sa centrom u Krupnju. Oružani ustanak u Srbiji i Jugoslaviji odjeknuo je svetom i primorao Hitlera da se lično angažuje u njegovom gušenju.
Draža je početkom novembra 1941.naglo obustavio borbu protiv Nemaca i okomio se žestoko na partizane i komuniste.Aktuelizirao je ponovo svoju parolu „ čekati, još nije vreme“. Zabranio je napade na nemačke vojnike, čak i ako oni napadaju četnike, navodno zbog opasnosti od kasnijih represalija okupatora prema stanovništvu.

Draža je otezao sa akcijom i na kraju nije ništa uradio. To je bila kap koja je prelila čašu i Britanci su povukli svoje misije iz četničkih jedinica i prekinuli svaki kontakt sa Dražom. Okrenuli su se potpuno Titu i partizanima jer su oni radili ono što je u tom trenutku za slobodoljubivi svet bilo najvažnije : tukli se sa Nemcima!
Balon je pukao 29.8.1944. kada je kralj Petar razrešio Dražu dužnosti načelnika Vrhovne komande.Draža otkazuje poslušnost i pravi jednu od svojih najvećih grešaka – 30.avgusta 1944. izdaje naredbu o opštoj mobilizaciji kako bi otpočeo davno čekani ustanak protiv Nemaca. U medjuvremenu, Kralj Petar II Karadjordjević pozvao je 12.9.1944. preko Radio Londona SVE Srbe, Hrvate i Slovence „da se ujedine i pristupe NOV pod komandom maršala Tita“, upozoravajući da oni koji se „ne odazovu ovom pozivu neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga pred narodom“. Draža se ni ovom nije odazvao!
Rat je već bio gotov i mobilizacija je propala. Mobilizacija rezervne armije se uvek vrše na početku rata ne na kraju. Draža je uspeo okupiti oko 20.000 mladih ljudi koji će, bežeći na Zapad zajedno s Nemcima , ginuti u nepotrebnim sukobima sa NOV i POJ, čiji su borci takodje nepotrebno ginuli. Tako se sa još jednim masovnim zločinom završio životni put najvećeg srpskog ratnog zločinca, zbog čega je ,posle hvatanja, osudjen na kaznu smrti streljanjem ( 15.7.1946) i streljan. Ostaće zapamćen u narodu kao izdajnik i ratni zločinac. Istina o tome šta je taj čovek uradio u toku svoje kratkotrajne vojne karijere u toku 2.svetskog rata isključila bi potrebu da se za njegovim grobom traga. Bolje ga je što pre zaboraviti – bilo ne povratilo se.
Nažalost, povratilo se 1991. Jedino što nam je Draža ostavio u nasleđe su – dražinovci.

део 2

Узимајући у обзир поред овог спољнополитичког фактора и традиционални хрватски сепаратизам, слугерањство и издајство са једне стране и српски патриотизам и слободарство с друге, Кнез Павле се марта месеца 1941. г. нашао у великој психолошко-политичко-патриотској дилеми како одолети Хитлеровим дипломатским притисцима али и поштеним конкретним политичким понудама за потписивање приступа Југославије Тројном пакту. Хитлеру се итекако журило због реализације плана „Барбаросе“ тако да југословенска страна није могла да развлачи време у недоглед а хрватско издајство и забијање ножа у леђа у случају Хитлерове инвазије на Краљевину Југославију је Берлину био и главни адут у преговорима са Београдом.
Сам Кнез Павле, као и политички естаблишмент Краљевине Југославије, се тог пролећа 1941. г. могао једино ослонити на евентуалну конкретну и брзу помоћ Велике Британије која јесте у том тренутку губила рат али га није још увек и изгубила а у односу на Трећи Рајх је имала далеко веће економске и људске ресурсе узимајући у обзир британско прекоморско колонијално царство. Треба узети у обзир и фактор САД-а које су као јеврејска држава лебделе као Дамоклов мач изнад Хитлеровог (Judenfrei) врата. Међутим, Краљевини је била потребна конкретна и брза војна помоћ како би одбијањем потписивања савезништва са Фирером евентуално одвратила аустроугарског каплара од напада на Југославију. Кнез Павле је иначе био задрти англофил и по образовању и по манирима. Стицао се утисак да би Кнез пре абдицирао него окренуо Британији леђа а и сам Хитлер га је држао за британску марионету на Балкану. Британски Краљ Џорџ Шести му је био рођак што је наравно учвршћивало савезништво са Гордим Албионом. Ипак, баш у то критично време за опстанак Југославије Албион је морао да коначно открије своје право лице и показао Србима да није уопште Горд већ пре свега Перфидан што је на крају и једног британског трабанта Кнеза Павла отерало у Хитлерово наручје.

део 4

Тако је поред Винстона Черчила и Живорад Симић постао српски гробар а на крају рата се испоставило да ово издајство није могао да исправи ни Дража Михаиловић.
За Хитлера је било од круцијалне важности да пре напада на СССР реши питање Југославије и Грчке верујући да Велика Британија која му је објавила рат (заједно са Француском) неће склопити мир све док постоји Совјетски Савез у Хитлеровој залеђини без обзира на споразум између Москве и Берлина за који је Лондон држао да је неискрен, ровит и изнуђен силом спољнополитичких (не)прилика. Међутим, за „Барбаросу“ је Рајху било потребно да има пацификован Балкан а једине још непоуздане државе на Балкану су биле Југославија са Србима као традиционалним немачким непријатељима и Грчка у коју се Мусолини самоиницијативно неспретно упетљао као освету за Хитлеров аншлус Аустрије (13. март 1938. г.) за који није био обавештен од Берлина. Међутим, убрзо се испоставило да се Дуче не може сам извући из грчке салате. Британска војска је у континенталној Европи успешно још увек ратовала само у Грчкој тако да би војно-политичка елиминација Грчке и Југославије, као потенцијалног британског савезника, крајње дестимулативно деловала на Лондон. Стога је Хитлер пребацио у Бугарску седам својих дивизија а од Кнеза Павла је тражио да му дозволи прелаз шест дивизија преко Југославије на грчки фронт.

До коначног „очи у очи“ расплета ситуације са Југославијом је дошло 1. марта 1941. г. када је Кнез Павле био принуђен да лично посети Фирера у његовом омиљеном летовалишту Берхтесгардену. Том приликом у крајње неугодном разговору за Кнеза било му је речено да ће, након избацивања британских снага из Грчке, Немачка на лето напасти СССР и уништити бољшевизам. Оно што је до сада југословенска (и комунистичка и емигрантска) историографија углавном прећуткивала свесно или не је Хитлерова принципијелна понуда Кнезу Павлу да неко из куће Карађорђевића након слома бољшевизма постане руски цар (Vladimir Dedijer, Tito Speaks, str. 130).

Ja mislim da su ove Sotirovićeve teorije zavere dosadile svim čitaocima NSPM-a. Posebno me nervira ton kojim se Sotirović obraća drugim komentatorima, ali za to krivicu ne snosi sam Sotirović, koji očigledno bolje ne ume, nego modertori NSPM-a koji takav ton tolerišu. Meni nije jasno kako NSPM ne shvata da je blam objavljivati tekstove koji tvrde da je sve u istoriji bilo plod zavere, svi dokumenti falsifikati a sve fotografije fotomontaže... Zbog čega NSPM blamira sebe ali i nas koji ga inače rado čitamo? Verujte mi da je meni neprijatno svaki put kad dođem na NSPM i među naslovima ugledam neku novu Sotirovićevu teoriju zavere...

Људи, узмите књиге за осми разред основне школе и прочитајте истину. Све тамо лепо пише.
@DŠ
Ако је ово онај Хрват ДШ. Живот највећег после ратног злочинца се завршио 1980. године.
Ви који сте очистили Крајину, Славонију и Барању све уз подршку католичке цркве, усташтва као идеологије, Хрватске академије знанства и умјетности замерате нама шта?

Браво гдине Сотировићу! После ваших исцрпних коментара тешко је шта ново додати. Ови који вас квалификују као неког ко превише улази у теорије завере, као неког ко неке ствари преувеличава, они заправо још увек робују класичним комунистичким мантрама, историјским фалсификатима и измишљотинама. Срећом, данас је прегршт младих историчара који дуго запостављану и скривану истину износе на видело јавности. Још једном, браво! и наставите ваш истраживачки рад.

ЗА ДШ-а :

Дакле, ви сте Хрват (тако сте се изјаснили). Ако пођемо од традиционалног дифолта у односима Хрвати-Срби и узимајући у обѕир чињеницу да ђенерала Михаиловића сматрате као личност која је сарађивала са окупатором (или да је у крајњој линији контроверзна), ја вас питам како је могуће да један такав сарадник окупатора у сред 1943 године добије највише француско војно одликовање (у питању је француски ратни крст)? Даље, како је могуће да тај сарадник окупатора 1948 године, постхумно добије највише одликовање које САД дају страним држављанима (у питању је америчка легија части првог степена-Legion of merit коју му је доделио Хари Труман)? На крају, како је могуће да данас 2009 године, отправница послова Џенифер Браш са војним аташеом амбасаде у Београду пуковником Џоном Капелом и свитом маринаца из Охаја, полаже венце на спомен плочу у Прањанима код Чачка у знак сећања на савезничке пилоте које су спасли гле чуда, управо ти ''сарадници окупатора'', четници Д.Михаиловића (ваља нагласити да је пар месеци пре тога, војни аташе Џон Капело положио венац на споменик ћенералу Михаиловићу на Равној Гори)?
Мислим, ако је то све за једног ''сарадника окупатора'', много је, зар не?. Али биће да је нешто друго посреди.
На крају, Србима је као херој из другог светског рата остао један армијски ђенерал који се борио за слободу или смрт, коме и дан данас савезници одају признања а вама Хрватима, остао је један Анте Павелић и преко 700.000 побијених Срба. Мислите о томе.

За ДШ-а :

И још нешто сам хтео додати. ДШ цитира Стевана Мирковића, комунистичког генерала!!!!..Мислим, шта рећи (а не заплакати). Али ево, кад смо већ код цитата:

U.S. Presidents on General Mihailovich:

* Presidents Harry TRUMAN and Dwight D. EISENHOWER:

Two years after his death, U.S. President Harry Truman, under the advisement of General Dwight D. Eisenhower, posthumously awarded General Mihailovich the Legion of Merit in the rank of Commander-in-Chief, the highest combat award our nation can bestow upon a foreign national:

''General Dragoljub Mihailovich distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovich and his forces, although lacking adequate supplies, and fighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied victory."

Ево га и Никсон :

* President Richard NIXON about General Draza:

"General Draza Mihailovich was a patriot, a brave soldier and a gallant ally of the United States and every nation that went to war in the early forties to destroy the tyrannies that sought to enslave our world.

Hundreds of American pilots owe their lives to General Mihailovich and his forces and, the American people will never forget that debt.

As long as there are patriots in any nation, the name of General Mihailovich will be remembered and revered."

Мислим да смо овиме причу са цитатима завршили.

Medjutim Prle i Tihi, Bulajic, Barba Zvane, Ne okreci se sine, Vladimir Nazor, Bata Zivojinovic i potomci Seste licke tvrde nesto sasvim drugo.

Још нешто г. Сотировићу, Тадић је јалов што се тиче српске ствари, он по својој поставци и не служи тој сврси, то и сами знате. Тужно је видети да се Ваша анализа коментара своди на праволинијско и површно читање истих, и на исхитрене одговоре на "прву лопту".

@ NSPM Web supermoderator

Zasto nije objavljen moj drugi komentar, G. Sotirovicu - nastavak???? Nije u redu da, seckajuci mi komentare, ostavljate utisak da sam nedorecen.

O kakvom ispiranju mozgova Srba vi pricate?Sami ste hteli da se predstavite kao veci i bolji jer vam savest nije bila cista. Samo ste 1945 okrenuli curak naopako.Zivela sam dugo u Hrvatskoj i videla crkvene ,nedeljne skole za decu (za muslimane takodje),nedeljne mise,sefove i direktore koji nisu bili clanovi KPJ......i hiljade drugih stvari. Mogla sam da kazem svoje misljenje ,cak i da se svadjam sa sefom a da ne dobijem otkaz.Jer sam bila u pravu,imala sam cistu savest po svim pitanjima.Mozete li danas u vasoj "demokratiji"i pola toga sto ste mogli pre?Hocete li reci da je u Srbiji bio drugi zakon?Nije!
Sad ste izmileli ispod kamena i mislite da ste pametni. Predstavljate studentske demonstracije 1968 kao anti -komunisticke dok su one bile ,u stvari ,za boljsevizaciju a ne liberalizaciju.Muka mi je od svih lazi i falsifikovanja a narocito od ovakvih "patriota"

@ЉиљанаНЛ - браво
за време рата са Хрватском сам често гледао емисију Жељке Огресте на ХРТ..из недеље у недељу ДВЕ ГОДИНЕ гостовали су по један или два професора који су робијали у време Тита - неки и по 10 година...па израчунајте колико доктора наука је робијало за Хрватску...
не желим да оповргавам Сотировића - али где су били српски професори да његове наводе објаве за време Тите?
а) у својим викендицама
б) у својим ссалонцима у кругу двојке
в) на крстарењу Галебом
г) на студијскоим путовању у иностранство - углавном западне земље

ала су страдали за време Тите

@ G.Sotirovic - nastavak

5."Тако је поред Винстона Черчила и Живорад Симић постао српски гробар а на крају рата се испоставило да ово издајство није могао да исправи ни Дража Михаиловић."

Najveci Srpski grobar je, po mom dubokom uverenju, pucisticka vlada u izbeglistvu, koju su cinili Srbi, koji su za pare(funte), napravili puc, navukli Hitlera na Balkan, i sva zla koja su usledila tim sebicnim i nesmotrenim potezom. Ta ista vlada je lazno podrzavala Mihailovica, da bi ga odbacila posle 3 godine podrske, cim je prestao da bude potreban Britancima.
Nije jasno u cemu videte rzliku izmedju Cercila i Mihailovica? Mihailovic je Cercilov kadar.Mihailovic je mogao onoliko koliko je to Cercil od njega trazio,nista vise. Koliko je Cercil brinuo o Srbima toliko je i Mihailovic.

6. Kazete da je Hitler poverio Knezu kako ce napasti SSSR-to je krajnje sumnjiva informacija, jer je taj podatak bio od maksimalnog poverenja i nelogicno je da Hitler odaje vrhunske tajne ljudima koji su bliski sa Britancima, a pri tom mu je (Hitleru), "Blic krig" okosnica svakog napada. Samo ostaje da vam verujemo ili ne-dokaz ne postoji.

Не жали Сотировић већ 1000.000 Срба из Јасеновца, Пребиловаца, Јадовна... Пошто су ваши вероватно побегли из земље након капитулације Југославије вероватно жале за тим што им у авиону није било довољно места да понесу још коју уметничку слику из личне збирке.



Знанство не познаје разум већ истину а до истине се у историјској науци долази преко аутентичних повесних извора (дакле не преко монтираних фотографија четника са Немцима). Што се тиче разума остављам вама да објавите бар један разуман текст на НСПМ или било где другде просто као пример и подстрех нама неразумнима. До тада моје неразумне текстове слободно можете да заобиђете и то у великом луку.

Наставак бр. 6

Како је Албион започео рат видело се добро на пољском примеру: уочи напада Немачке на Пољску британски војни стручњаци су обилазили пољске одбрамбене ровове са питањем „а где вам је артиљерија?“ Пољаци су им одговарали са „ми то вас питамо!“
Уз историјско, не тако давно, искуство из Првог светског рата како су Британци као формални „савезници“ помагали Србију и српску војску, а имајући од Хитлера конкретну понуду услова под којима Краљевина приступа Тројном пакту неодлазак у Беч 25. марта би значило национално и државно самоубиство. Сам Кнез Павле се уочи преговора са Хитлером плашио да ће Лондон арогантно захтевати од Југославије и формалну јавну декларацију о пријатељству са Британијом што би сигурно додатно иритирало Фирера а Краљевини не би донело ништа доброга. Поред тога, конкретна британска помоћ није била чак ни на хоризонту а са Немачком је Југославија имала заједничку границу након аншлуса Аустрије. Како ће се Хрвати и комунисти борити против Немачке било је свима јасно уз опаску да је и по питању наоружања и по питању опреме Југославија била апсолутно неспремна за рат и против далеко слабијег противника а не Хитлерове Немачке која је пре мање од годину дана прегазила Француску (мај-јуни 1940. г.). Дакле, Британци су гурајући Југославију у рат рачунали искључиво и само на српског војника који је на фронту против немачке Луфтвафе и панцер дивизија Вермахта (које су парадирале Шанзелизеом и испод Тријумфалне капије у Паризу) морао да издржи што дуже и то све до коначне погибије. Винстон Черчил је 12. јануара 1941. г. то јасно ставио до знања Кнезу Павлу преко британског посланика у Београду који је Регента известио да за Лондон југословенска неутралност више није довољна. Разлика између Хитлерових и Черчилових захтева Југославији је сходно томе била огромна: аустроугарски каплар је тражио само неутралност и споразум о ненападању док је британски томпус-џентлмен захтевао фактички (српску) крв.

Наставак бр. 8

• „Поводом данашњег приступања Југославије Тројном пакту немачка влада потврђује своју одлуку да поштује суверенитет и територијални интегритет Југославије без икаквог временског ограничења“,
• „...владе Сила Осовине неће током овог рата од Југославије тражити да дозволи транспорт трупа преко југословенске државе или кроз њену територију“, и
• „Италија и Немачка уверавају владу Југославије да у вези са војном ситуацијом оне не желе да упућују било какве захтеве за војну помоћ“.
Немци, међутим, нису испунили само један захтев Београда: ставка друга (о транзиту) је морала да остане тајна па је југословенске новине нису ни објавиле. Берлин је тражио тајност ове ставке да не би разбеснео Софију, Букурешт и Будимпешту јер Бугарска, Румунија и Мађарска овако велику привилегију као Југославија нису имале у својим споразумима са Берлином. Једини који нису били задовољни оваквим развојем ситуације су били Британци јер су једино они били реални губитници. Стога се по већ унапред разрађеним резервним плановима Лондона приступило реализацији варијанте државног удара, тј. војног пуча, у Београду како би се на власт довели крајње послушни британски трабанти слично као што су Немци урадили са Лењином 1917. г. кога су послали из Швајцарске за Петроград да преузме власт и збаци превратничку владу Керенског која није хтела да потпише сепаратни мир са Другим Рајхом. Главни британски марионета који је организовао пуч у ноћи 26./27. марта је био бригадни генерал југословенског ратног ваздухопловства Боривоје Мирковић. Демонстрације од 27. марта су биле апсолутно спонтане јер је народ мислио да се стварно ради о издаји (обзиром да нису све тачке споразума објављене јавности и обзиром да се неосновано надао британској помоћи) тако да о послератној титиостичкој пропаганди да су демонстрације организовали комунисти нема ни говора из два разлога:

Ми Срби тако, а с ким ви? Са Грците, можда?

Još uvijek vjerujem da se NPSM ne nalazi u pustinji, stoga ne vidim zašto nepotpisani komentator pati od fatamorgane...

Naime, bez ikakva srama spominje najcrnju laž da je čitava Hrvatska stala iza jasenovačkih krvnika. Najprije nisu stali hrvatski komunisti koji su dobro znali kakva opasnost prijeti od ustaških zločinaca. Potom je i ostatak naroda uvidio da se radi o propalicama kojima su smetali Srbi, Romi, Židovi i slobodnomisleći Hrvati.

Narodu uvijek terba otvoriti oči, tako i hrvatskomu. Moji preci nisu povjerovali ustaškomu prodavanju roga za svijeću i zato su se ustaše i ostali gubitnici na kraju rata povlačili podvijena repa.

I ne znam što je nedostajalo Srbima. Bili su konstitutivni narod u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. Čak se nije sprječavala propaganda da je u Jasenovcu stradalo 700 tisuća ljudi, što je apsurd nad apsurdima.

Istina prije svega!

Jasno, sramotno je ako strada tisuću ljudi, a kamoli sto tisuća. A to je broj do kojega su došli nezavisni srpski i hrvatski istraživači.

Zato bi bilo lijepo da se ne pati od predrasuda prema Hrvatima. Imamo loše i dobre strane. Kao i svi drugi narodi!

4) Iz Rima je odobreno 5.000 pušaka za Ljubljanu, za naše ljude i ovih dana je počela isporuka oružja. Ovaj posao po naređenju g. vojvode svršio je kapetan Kostić, na opšte zadovoljstvo.
5) U toku oktobra izliferovaće nam — po partijama — 6.000 pušaka za Dinaru i još 3.000 za Liku.

--------------

Istovremeno, u istočnoj Bosni se razvijala uspešna saradnja četnika sa nemačkim okupatorima, o čemu nam govori i sledeći Baćovićev izveštaj upućen Mihailoviću 5. decembra 1942. godine, u kome, pored ostalog, piše:

"Prema izveštaju k-nta kladanjske brigade od 26. 11. već pet dana vode se ogorčene borbe između četnika i partizana na Majevici. Četnike potpomažu Nemci, domobrani i ustaše. Jedan deo četnika priključio se partizanima. Račić napustio Majevicu i prešao u Srbiju. Brojno stanje partizana 8 — 10 hiljada. Partizani zauzeli Bijeljinu, Lopare i prodrli do G. Tuzle."

@ DS

Sve je to zaista lepo, ali pricajte to gradonacelnicima Splita, Zadra, srednjoskolskoj omladini i njihovim roditeljima (Zadar), i lijecnicima koji odbijaju da lijece cetnike i cetnikuse. Hrvatska jeste masovno stala iz fasizma, a o procentima (visokim, vrlo visokim i danas) mozemo da razgovaramo. After all: Tompson... Ako ne verujete Srbima, procitajte saveznicke (engleske) dnevne listove...

Imao sam prilike da od ljudi iz gorepomenutih krajeva (Hrvati, poznanici, stariji od mene, rekao bi covek - razumni ljudi) pre sest meseci slusam o tome na kakvim se ciframa insistira u hrvatskim medijima: Jasenovac (radni logor) 70 hiljada, Blajburg 400 hiljada. Dokazano! - kazu oni. Kazem normalni ljudi. Bez dijagnoze. Naizgled. Hrvati su po njima zrtve Drugog svetskog rata. Zato se sa toliko zara otimala dokumentacija o Jasenovcu.

Vi imate hrabrosti da ovde spominjete izraz propaganda? Pa, gledate li HTV? Ja verujem da cete u Srbiji naci istomisljenike u NVO, novim istoricarima a i histericima druge Srbije. Ali te ljude ovde zaista mrze. Zato Srbija i jeste okupirana. Nadamo se da njihovo vreme prolazi. Za sada tako ne izgleda, ali tama je najcrnja pre svanuca.

A o tome da ima i dobrih i losih Hrvata: Slazem se. Aksiome ne treba dokazivati. Ali i stanje (dijagnozu) ne treba opovrgavati.

Опет неоусташко-комунистичка фразеологија из Липе Њихове а сви добро знамо да је НАЈВЕЋИ део Хрвата стао уз усташе-кољаче. Добар део пучанства Хрвата је учествовао у покољима а остатак седео код кућа и навијао за обављање посла до краја. А за сво то време Хрват Тито упорно јуриша баш и само на Београд али никако на Загреб да ослободи своје Хрвате од усташа. Јасеновац је и за време и након рата заобилазио као киша око Крагујевца. И онда након рата политика "пуј пике не важи" идемо у "братство и јединство" и то тако што се створи Србија из три дела а Хрватска из једног и то огромног. Иначе, Тито и Черчил имају једну заједничку карактеристику: обојици као неСрбима није уопште било стало колико ће српске крви да се пролије. Дапаче, што више то боље како за Черчилов Лондон тако и за Титов Аграм.

gosp. Sotirovicu,sada Vam je verovatno jasno sa kime imate posla.
Uzasno i zaprepascujuce je konstatovati koliko su sami Novosrbi(sjajna kovanica dr. Ratibora Djurdjevica) zadojeni ustastvom i judeo-partizanskom "ideologijom" masakra svih nacionalnih pregalaca.
Oni(Novosrbi)ustvari zale za Pavelicem,(Am)Brozom i Mosom Pijadom!
Tuzno ali istinito!

За ДШ

Господине ДШ,немојте молим вас више да пишете о некаквом доприносу хрватскога народа у борби против нацизма и фашизма када тај допринос никад није ни постојао. Можда је и постојао када је напр. комплетна црна и плава усташка легија прешла у партизане и када је усташки пуковник из Тузле Сулејман Филиповић (судећи по презимену вероватно је српског порекла) након рата постао министар у првој титовој влади.
Ја вас у потпуности разумем. Ви сте расли у уверењу да је постојао само Тито и да се само он борио против фашизма и нико други. Знали сте за тамо неког Павелића и осталу клику. Ви сте учени да је злочин Анте Павелића директно пропорционалан наводним злочинима (мада они никад нису постојали) ђенерала Михаиловића и да једна личност анулира другу и обрнуто а изнад свега тога је чиста и невина борба самозваног маршала Тита. Дакле, посматрано из вашег (хрватског) аспекта, Дража и Павелић су исти. Дакле, ако Хрвати имају једног од највећих монструма другог светског рата Павелића, онда пак због равнотеже и Срби би морали имати неког таквог а то је по вама Михаиловић. Оно што вас боли јесте што на споменик тог истог Михаиловића данас, америчке званичне делегације остављају цвеће, што је тај Михаиловић обасипан савезничким ордењем и признањима, што за аустралијски национални празник АНЗАК, улицама Канбере шетају четници Д.Михаиловића итд.
Све ви то знате врло добро и немате одговоре на питање (које сам вам ја раније и поставио) како је све то могуће? Ви сте учени да су четници нешто зло и сада када истина долази на видело и кад видите данашњни однос америчке државе према Д.Михаиловићу вама је у глави конфузија, не знате како да реагујете, како да се поставите.
Ја ћу вам рећи како. Човече драги, жао ми је али Михаиловић је био велики савезнички комадант из 2 светског рата. Прихватите то или немојте више писати о томе овде. Испадате пресмешни.Стварно.

Deroko je poput čovjeka koji kada već nema svojega dobra, tuđe zlo premeće!

U 21. smo stoljeću, do podataka se lako dolazi i stoga ne živimo u mraku neobaviještenosti. Jasno da ću vjerovati hrvatskomu povjesničaru Dušanu Bilandžiću, a ne nekomu forumašu koji se poviješću bavi u stanci za poslijepodnevni čaj. Pa dovoljno je reći da je Hrvat Tito bio priznati vođa antifašističkoga pokreta. Cijeli mu se svijet poklonio, stoga Derokovo bacanje blata nema učinka. Taj Tito nije bio zlopamtilo i zato je prihvatio «pokajnike» s utaške i četničke strane.

Deroko mi stavlja lažne tvrdnje u usta jer čovjek moje naobrazdbe ni u bunilu ne može izjednačavati zločine Pavelićevih i Miha(j)ilovićevih snaga. No može reći da su ustaše i četnici okrvavili ruke i da su se «odlikovali» isključivošću prema drugim narodima. Zato su i na kraju pognute glave bježali koliko su ih noge nosile!

Da je moharhist Draža bio veliki saveznički komandant, Titov komunistički pokret ne bi nikada dobio podršku tih istih saveznika. A američka odlikovanja može objesiti mačku o rep. Pa taj Truman bio je prvorazredni zločinac koji je naredio bacanje atomskih bombi na Japan.

Ostaje tuzna cinjenica da nijedan narod nema toliko i takvih izdajica i olosa kao sto,nazalost,ima srbski narod.

Evo što na jednomu drugomu portalu pišu o "demokratu" Trumanu! Lako ćete naći cijeli tekst kada u pretraživač stavite prvu rečenicu!

Сједињене Државе имале су и још једну рачуницу – да наоружавају и ојачавају Хитлера. Америка је била заинтересована за започињање крупно-димензионисаног рата у Европи, како би на рачун војних наруџбина од свих зараћених страна извела из кризе своју индустрију и начинила технолошки скок, издвајајући се од конкурената у капиталистичком свету. Уз претензије да на тај начин постане уважени водећи лидер Запада. У последње време о томе некако није згодно да се прича, али америчке војне испоруке Немачкој настављене су чак и онда када је немачка војска хитала према Москви, у пуном складу са Трумановим принципом по коме Сједињене Државе треба да прате рат између Немачке и СССР и помажу оне, коме ће у датом тренутку бити теже. Тојест, интересима америчког капитала одговарало је одуговлачење рата што је могуће дуже. Војна помоћ Хитлеру престала је тек 11 децембра 1941. године, и то након што је Немачка сама објавила рат Америци. Но и после тога Америка је ратовала сасвим пасивно. Узмимо макар у разматрање чињеницу како су Американци са Енглезима две године отварали Други фронт – чекајући у ствари исход немачког похода на СССР.

postoje razne vrste čipovanih robota.jedinstven i originalan je samo pravoslavni srpski seljak i prava, originalna srpska inteligencija.

Evo što o «srbožderu» piše beogradska štampa…

«Kada je Tito došao na vlast, 1944. godine, zatekao je 75 posto stanovništva na selu, a kada je sklopio oči, skoro 75 posto ljudi već je sedelo po gradovima, slušalo Lepu Lukić i jelo «leba bez motike».

Ima neke velike istorijske ironije u činjenici da u 70-godišnjoj srpskoj nacionalnoj povesti nema razdoblja većeg i dužeg prosperiteta Srbije od Titovog doba. Govorimo o istorijskoj ironiji zato što je taj hrvatsko-slovenački mešanac i (poreklom i obrazovanjem) apsolutni autsajder iz zagorskog Kumrovca za Srbe i Srbiju, kad su neoborivi ekonomski pokazatelji u pitanju, izgleda učinio više nego svi Nemanjići, Obrenović i Karađorđevići zajedno.

U četiri decenije Titove apsolutne vladavine Jugoslavijom, Srbija se nalazila u državi koja je zabeležila skoro neprekidnu četrdesetogodišnju stopu privrednoga rasta društvenog proizvoda od 6.8 posto. Posle tog dugog razdoblja neprestanog, ponekad i skokovitog prosperiteta (prosečna godišnja stopa rasta između 1956. i 1965. godine bila je fantastičkih 9.5 posto), kada se Srbija pod Miloševićem navodno vratila sebi i svojoj tradiciji, svojim nacionalnim ciljevima i svome vođi, svome dostojanstvu i svojoj pameti, društveni proizvod je u narednih 13 godina – imao prosečnu stopu pada od 5.5 posto. Jednostavno, kada su prošla «brozna vremena», kako su Titovo razdoblje nazivali ogorčeni srpski nacionalisti, došla su mnogo groznija vremena.

Kada nešto što je na bilo koji način uspevalo – traje pola veka, historija vas nikada ne pita ste nešto radili teorijski i koncepcijski pogrešno, već kako ste uspeli da ljudi tolike godine, iz godine u godinu, - žive sve bolje. Kroz 500 godina – srpska privredna historija će iz tog jednostavnog razloga slaviti Titotovo ekonomsko doba, a deca će učiti da je posle njega došao Milošević – i sve upropastio.»

@DŠ
Превише дајете за право Титу, он се човек око економије није много разумео. Србију настањује радно становништво, па и данас је у већини крајева Србије срамота ако човек не ради. Та радна етика је уништена, какве ли ироније, баш за време
како ви кажете највећег просперитета. Уосталом, те послератне године су у целој Европи биле доста просперитетне, па се и Србија у том смислу није разликовала. То што причате за Немањиће, очигледно нисте упућени да су они владали Рашком, па потом српским царством око 210 година, и да је то сигурно дужи период просперитета него овај од 40 година. Али сама поређења средњовековног пропсперитета и садашњег су неумесна.

Kako veli brat Hrvat:
"Dosao Milosevic i sve upropastio..."
A tako smo lijepo pod Brozom i Kardeljem ziv(j)eli!
Za sve je Slobo kriv!

Ravnogorstvo je vecito i neugasivo!