Hana Arent je napisala jedan članak o američkom školstvu prije više od pedeset godina, takođe je kritikovala tu work and play varijantu, i zalagala se za povratak disciplini, učenju i radu.
Skoro vijek prije toga Niče je govorio gotovo istu stvar za - studente njemačkih univerziteta u Bizmarkovo doba! U svom djelu ''O budućnosti obrazovnih ustanova'' tvrdio je da su tadašnji univerziteti suviše mekani, da su sve njemački na ''novinarski jezik'' i da se treba vratiti klasicima.
Ne, to ne znači da tvrdim da je ovo sve konzervativna predrasuda koja se ponavlja decenijama i vijekovima, ali treba ipak ukazati na to da neka vrsta ''zabave'' ipak donosi najbolje rezultate za američku nauku.
Problem je na potpuno drugom mjestu - porodici. Ovo o čemu govorite već je pokušavano i prije pedeset godina u Americi, ali slamovi uvijek pobjeđuju čiste učionice i školsku disciplinu. Porodica je mnogo važniji preduslov kvalitetnog obrazovanja. Tek kad je kvalitet (porodičnog) života doveden na određeni nivo možemo govoriti o školskim programima i tome sličnom.
Školski program je skoro pa zavisna varijabla (koliko je to moguće u društvenoj nauci). Porodica je nezavisna varijabla.
Realno, škola ne može ništa da uradi protiv FAKbuka na kućnom kompjuteru.
Препоруке:
0
0
2
среда, 16 септембар 2009 17:54
МП
Много пута постављао сам питање зашто најбогатији људи на свету децу школују увек у школама са класичним начином наставе?
Препоруке:
0
0
3
среда, 16 септембар 2009 19:15
Johnny the Beard
E...Kad bi ovakav sistem bio kod nas... Ozbiljno. Iako vec u moje vreme nije bilo ovakve discipline, neosporno je da su najveci strucnjaci u nasoj istoriji dolazili upravo iz ovakvog skolskog sistema.
Препоруке:
0
0
4
среда, 16 септембар 2009 19:24
Пречанин
Никола
Тежиште проблема јесте породица, али и наша школа је на нивоу биједе. Изненадио сам се овим промјенама у америчком школству али вјерујем да је то тако. Људи који добро познају кинеске прилике говоре о тамошњем школству у суперлативу. О јапанском не треба трошити ријечи. Скандинавско је супериорно у читавој ЕУ. Познајем релативно добро њемачко школство, оно је посустало али се чине велики напори да се стање поправи и не треба сумњати да ће тако и бити.
Разговарао сам са више наших просвјетара. На моју примједбу да им ученици завршних разреда техничких школа не познају елементарне ствари из физике и математике слијежу раменима и говоре о својим примањима. Као да су у просвјету постављени нечијим декретом а није у питању лични избор.
Са оваквим знањем наша дјеца ће бити потпуно инфериорна у времену које долази. Ништа им неће помоћи безвизни режим. Крајње је вријеме за одлучну акцију.
Препоруке:
0
0
5
среда, 16 септембар 2009 20:27
Konacno
А мукотрпан рад односи се не само на ученике већ и њихове професоре,(...) Отпуштају се истог секунда када се покажу недовољно припремљеним, недовољно способним да одрже дисциплину или када су резултати слаби. Такво нешто у Србији било би равно научној фантастици, будући да их овде од сваке "контроле квалитета" штите синдикати и колективни уговори.
- Bravo za ovo Jovana. Konacno da to neko otvoreno kaze. A samo je vrh ledenog brega u odnosu na sve ono sto bi se tek moglo reci, o nasim sad vec poprilicno razmazenim, i naspram svoga rada i zalaganja - odlicno placenim prosvetarima. Cast izuzecima. Trebalo bi ovo malo ozbiljnije staviti na dnevni red
Препоруке:
0
0
6
среда, 16 септембар 2009 21:24
Nikola
Ipak, činjenica jeste da zadatak profesora nije da preda znanje, već ključ za razumijevanje znanja. Vi sami dalje otkrivate ne samo udžbenik, već i širu literaturu.
To na kraju ipak ne zavisi samo od profesorovog elana, već porodičnog vaspitanja, nekog razvoja imaginacije u ranim godinama, čak i prije vrtića, i razvoja sklonosti, što ne postoji kod nas.
Ne može profesor fizike da nekoga navuče na fiziku, pa to je maltene kao kad bi Isus pobijedio Velikog Inkvizitora.
Realno, kad pričamo o opštem obrazovanju ne možemo zahtijevati od profesora da ima ključnu ulogu u podizanju djeteta.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 17 септембар 2009 00:20
Стева Надрљански
Одувек сам волео Индијанце...
Шта је процес учења зна се одувек, од Платона и Светог Јована Златоустог, па до Алкибијада Нуше. Нема ту много мудрости, а једна од њих је - не пуштати квазихуманистичке идеологије у ринг између професора и дијака. Кад почне отимање о људска права знај да ту више никаквих права и не има. Кад почне прича о његовим величанствима професору и дијаку знај да величанства никаквога и не може бити; али кад превали на дијакову страну сво право, чак и оно које нема - онда знај да треба ићи у зидаре и фризерке, то је поштен лебац и чиста посла.
Нису лоши људи настајали уз бекавицу и "суботу, ђачку буботу". Брезова лика је у нашој историји одиграла знатну улогу, а чини се да рачунар, ново божанство, има реалну вредност као некадашња писаљка.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 17 септембар 2009 04:23
Сидарта
Сраховито ћу се разочарати и по први пут се сложити са овом ауторком у бар неким ставкама.
Као што већ негде рекох,идем на колеџ тренутно и могу посведочити да амерички ђаци се уопште не уклапају у предрасуде о њима.Наиме,нису глупи и не образовани,они су страховито глупи и не образовани.
Не знају ШТА је Други светски рат("мислио сам да је то видео игра"),НИКО не зна да Источна Европа није земља већ регија,сви су навучени на брзу храну(не можете да замислите колико има прегојених особа),филмове које се у Србији сматрају дебилним и за основце(а на колеџу су,да подсетим)...
Да не помињем да нико није чуо за Достојевског,Едгара Алана Поа(иако је Американац!),а Њујорк су напали Арапи заведени Сатаном(ово је рекао професор религије)...
За Американце је сасвим океј да причају о Ираку у смислу да треба све да побију("криви су цивили јер су против нас"),али НИ СЛУЧАЈНО се не сме питати да ли је Библија увек у праву,сумња НИЈЕ дозвољена ни у једну сентенцу,само вам кажу да сте атеиста и крену да се моле пред вама за спас ваше душе и сл...Страшан ниво затуцаности и страха
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 17 септембар 2009 07:19
Зоран
Нај нај најбољи пример производа таквог образовања да се наслутити и на нашој политичкој сцени, дотле да је ОК гласати за наркомане јер су cool. Још мало па ће и код нас као у Холандији регистровати Политичку Партију Педофила (већ и видим потенцијалне лидере те Европрогресивне безалтернативе) па ће нам школе још само требати да би се тамо деца учила европредмету: "Мрачни бек хетеросексуалности раноевропског човека".
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 17 септембар 2009 08:20
игорсима
Разгалило ми се срце. Најискреније говорим...
Наравно, љута трава на љуту рану - код нас не морају да се примељују тако грубе методе дисциплиновања. Али, не треба бежати од кажњавања, обарања на поправни, понављања разреда. А усоталом и рибање клозета је боље од понављања разреда или избацивања из школе. Уосталом, ко неће да риба - може да се испише и сам а не да чека да га избаце. Додатни, а посебно физички рад, су најбоље казне. Ем су непријатни, ем смирују душу.
А и то за учитеље - и то је потребно. Откази за оне који се недовољно труде, који раде свој посао као преко оне ствари, којима су мале плате. Има којима те плате нису мале а завршили су факултете као и они. Не кажем да се ту крије суштина проблема, али жабокречину заиста треба очистити а то сигурно нећемо успети да урадимо уз помоћ већих права деце, школе ненасиља, компјутеризације наставе и сталног смањивања обима градива.
А посебно не сталним смањивањем потребног нивоа знања. Допуштамо да нам деца из године у годину бивају све глупља и неспособнија и једино оправдање нам је да тако и у ЕУ.
И немам ништа против рачунара, напротив мислим да су нам потребни у школама - наравно без могућности за игрице и слободно шврљање по интернету. Говорим о рачунару као оруђију у животу без кога је тешко наћи посао, а ускоро ће бити тешко и снаћи се у животу уопште.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 17 септембар 2009 10:42
Srboljub Savic
I kako skola moze i treba da radi.
Problem skola i obrazovanja - od osnovne do
univerziteta, pocinje od svesti o tome sta je
znanje i skola. Kod nas se sve svodi na-mala
plata, drzava nema para ni razumevanja, …
Skolski proces obrazovanaja mora da pocne od
usvajanja onovnih znanja, gde su matematika i
maternji jezik osnova. Nauke - fizika, hemija,
biologija (uz geografiju, istoriju, ...) su
sledeci nivo, kao i strani jezici. Vec na drugom
nivou skola treba da pripremi ucenike da znaju
kako dalje da uce. Univerziteti, gde se studira,
upravo treba da dokazu sposobnost diplomiranih
da pronadju informacije, analiziraju i kreiraju.
Svet oko nas se menja, samim tim i potreba za
izmenjenim sposobnostima radnika sih vrsta i nivoa.
Kako su promene danas (ili bar tako vidimo) a
process skolskog obrazovanja danasnjih radnika je
poceo pre vise od dvanaest godina, to uvek postoji
zaostajanje u vremenu.
Medjutim, osnova obrazovanja se ne menja tako
brzo pa je zato matematika – osnova logickog
razmisljanja, jezici , bez kojih nema razumevanja,
analitike ni izrazavanja-usmenog i pismenog
znanja i kreacije, klasican odgovor na pitanje-
“sta da se radi?”
Kao ni dom, preduzece, vojska, …, ni skola ne
moze da radi bez, plana, programa, reda i discipline.
Svakako, da se talenat i ucenika I nastavnika mora
uzeti u obzir. Stalan ravoj nastavnog kadra mora
biti ugradjen u system.
[Deo raspusta za ucenike, mora biti vreme za
dodatno skolovanje I unapredjenje nastavnika.]
Deo 1
S. Savic
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 17 септембар 2009 10:45
Srboljub Savic
Pre dvadeset godina imao sam tromesecno iskustvo
sa americkom drzavnom osnovnom skolom, gde smo
upisali sina, privremeno.
Skolovanje – besplatno. Udzbenici iz skolske bib-
lioteke (cuvamo poklonjeni iz Fizike). Umesto sveski- listovi papira u koricama, odeljenih po predmetima.
Zgrada i ucionce (sa drzavnom zastavom)- skromnije
nego nase. Skola je imala set listova o skoli - ime,istorijat, spisak osoblja plan ucionica, program,…
Nastavnici "obicnog" izgleda (skromno obuceni) i
sa starim automobilima (nema gradskog saobarcaja)
“Razredni” - ne predaje, ali je odgovoran za razred.
Skolski autobus-za djake koji zive dalje od 2,5 km.
Koncept nastave: trimestri, tri obavezna predmeta
(intenzivna nastava) + do dva izborna predmeta
(crtanje, kearmika, muzika, …), svakodnevon-fizicko.
[Razredni je bio zabezeknut na piranje “marke”
za opremu. Nisam mu rekao sa nase “markiranje”]
Ucenik nije vezan za razred svakim predmetom.
Pokazano znanje – uslov napretka u sledeci.
Svako dete – individual, koju prati skola I roditelji.
Izostanak sa nastave samo roditelj opravdava,
dolaskom I pismenim dokumentom lekara ili
Dan skole – dan za sve djake i roditelje. Svaki
Svaki ucenik radi odabrani rad koji se izlaze.
[“Horor film”, “Super-brzi gliseri”, “Most od palidr-
vaca”, “ (uz proveru izrdzljvosti pod ciglama),…]
I sada pomalo zalim sto ga nismo ostavili u tom,
“losem” sistemu, gde deca, sto nauce – znaju I
gde se uce da znanje umeju da iskazu i pokazu.
Prvo pismo koje nam je stiglo u postansko san-
duce po povratku, bilo je pismo skole (o uceniku)
Deo 2
S. Savic
Препоруке:
0
0
13
петак, 18 септембар 2009 20:54
Јован Јанковић
Може ли се навести неки извор одакле потиче тврдња о успешности ових индијанских школа? Хвала!
.jpg)
Skoro vijek prije toga Niče je govorio gotovo istu stvar za - studente njemačkih univerziteta u Bizmarkovo doba! U svom djelu ''O budućnosti obrazovnih ustanova'' tvrdio je da su tadašnji univerziteti suviše mekani, da su sve njemački na ''novinarski jezik'' i da se treba vratiti klasicima.
Ne, to ne znači da tvrdim da je ovo sve konzervativna predrasuda koja se ponavlja decenijama i vijekovima, ali treba ipak ukazati na to da neka vrsta ''zabave'' ipak donosi najbolje rezultate za američku nauku.
Problem je na potpuno drugom mjestu - porodici. Ovo o čemu govorite već je pokušavano i prije pedeset godina u Americi, ali slamovi uvijek pobjeđuju čiste učionice i školsku disciplinu. Porodica je mnogo važniji preduslov kvalitetnog obrazovanja. Tek kad je kvalitet (porodičnog) života doveden na određeni nivo možemo govoriti o školskim programima i tome sličnom.
Školski program je skoro pa zavisna varijabla (koliko je to moguće u društvenoj nauci). Porodica je nezavisna varijabla.
Realno, škola ne može ništa da uradi protiv FAKbuka na kućnom kompjuteru.
Тежиште проблема јесте породица, али и наша школа је на нивоу биједе. Изненадио сам се овим промјенама у америчком школству али вјерујем да је то тако. Људи који добро познају кинеске прилике говоре о тамошњем школству у суперлативу. О јапанском не треба трошити ријечи. Скандинавско је супериорно у читавој ЕУ. Познајем релативно добро њемачко школство, оно је посустало али се чине велики напори да се стање поправи и не треба сумњати да ће тако и бити.
Разговарао сам са више наших просвјетара. На моју примједбу да им ученици завршних разреда техничких школа не познају елементарне ствари из физике и математике слијежу раменима и говоре о својим примањима. Као да су у просвјету постављени нечијим декретом а није у питању лични избор.
Са оваквим знањем наша дјеца ће бити потпуно инфериорна у времену које долази. Ништа им неће помоћи безвизни режим. Крајње је вријеме за одлучну акцију.
- Bravo za ovo Jovana. Konacno da to neko otvoreno kaze. A samo je vrh ledenog brega u odnosu na sve ono sto bi se tek moglo reci, o nasim sad vec poprilicno razmazenim, i naspram svoga rada i zalaganja - odlicno placenim prosvetarima. Cast izuzecima. Trebalo bi ovo malo ozbiljnije staviti na dnevni red
To na kraju ipak ne zavisi samo od profesorovog elana, već porodičnog vaspitanja, nekog razvoja imaginacije u ranim godinama, čak i prije vrtića, i razvoja sklonosti, što ne postoji kod nas.
Ne može profesor fizike da nekoga navuče na fiziku, pa to je maltene kao kad bi Isus pobijedio Velikog Inkvizitora.
Realno, kad pričamo o opštem obrazovanju ne možemo zahtijevati od profesora da ima ključnu ulogu u podizanju djeteta.
Шта је процес учења зна се одувек, од Платона и Светог Јована Златоустог, па до Алкибијада Нуше. Нема ту много мудрости, а једна од њих је - не пуштати квазихуманистичке идеологије у ринг између професора и дијака. Кад почне отимање о људска права знај да ту више никаквих права и не има. Кад почне прича о његовим величанствима професору и дијаку знај да величанства никаквога и не може бити; али кад превали на дијакову страну сво право, чак и оно које нема - онда знај да треба ићи у зидаре и фризерке, то је поштен лебац и чиста посла.
Нису лоши људи настајали уз бекавицу и "суботу, ђачку буботу". Брезова лика је у нашој историји одиграла знатну улогу, а чини се да рачунар, ново божанство, има реалну вредност као некадашња писаљка.
Као што већ негде рекох,идем на колеџ тренутно и могу посведочити да амерички ђаци се уопште не уклапају у предрасуде о њима.Наиме,нису глупи и не образовани,они су страховито глупи и не образовани.
Не знају ШТА је Други светски рат("мислио сам да је то видео игра"),НИКО не зна да Источна Европа није земља већ регија,сви су навучени на брзу храну(не можете да замислите колико има прегојених особа),филмове које се у Србији сматрају дебилним и за основце(а на колеџу су,да подсетим)...
Да не помињем да нико није чуо за Достојевског,Едгара Алана Поа(иако је Американац!),а Њујорк су напали Арапи заведени Сатаном(ово је рекао професор религије)...
За Американце је сасвим океј да причају о Ираку у смислу да треба све да побију("криви су цивили јер су против нас"),али НИ СЛУЧАЈНО се не сме питати да ли је Библија увек у праву,сумња НИЈЕ дозвољена ни у једну сентенцу,само вам кажу да сте атеиста и крену да се моле пред вама за спас ваше душе и сл...Страшан ниво затуцаности и страха
Наравно, љута трава на љуту рану - код нас не морају да се примељују тако грубе методе дисциплиновања. Али, не треба бежати од кажњавања, обарања на поправни, понављања разреда. А усоталом и рибање клозета је боље од понављања разреда или избацивања из школе. Уосталом, ко неће да риба - може да се испише и сам а не да чека да га избаце. Додатни, а посебно физички рад, су најбоље казне. Ем су непријатни, ем смирују душу.
А и то за учитеље - и то је потребно. Откази за оне који се недовољно труде, који раде свој посао као преко оне ствари, којима су мале плате. Има којима те плате нису мале а завршили су факултете као и они. Не кажем да се ту крије суштина проблема, али жабокречину заиста треба очистити а то сигурно нећемо успети да урадимо уз помоћ већих права деце, школе ненасиља, компјутеризације наставе и сталног смањивања обима градива.
А посебно не сталним смањивањем потребног нивоа знања. Допуштамо да нам деца из године у годину бивају све глупља и неспособнија и једино оправдање нам је да тако и у ЕУ.
И немам ништа против рачунара, напротив мислим да су нам потребни у школама - наравно без могућности за игрице и слободно шврљање по интернету. Говорим о рачунару као оруђију у животу без кога је тешко наћи посао, а ускоро ће бити тешко и снаћи се у животу уопште.
Problem skola i obrazovanja - od osnovne do
univerziteta, pocinje od svesti o tome sta je
znanje i skola. Kod nas se sve svodi na-mala
plata, drzava nema para ni razumevanja, …
Skolski proces obrazovanaja mora da pocne od
usvajanja onovnih znanja, gde su matematika i
maternji jezik osnova. Nauke - fizika, hemija,
biologija (uz geografiju, istoriju, ...) su
sledeci nivo, kao i strani jezici. Vec na drugom
nivou skola treba da pripremi ucenike da znaju
kako dalje da uce. Univerziteti, gde se studira,
upravo treba da dokazu sposobnost diplomiranih
da pronadju informacije, analiziraju i kreiraju.
Svet oko nas se menja, samim tim i potreba za
izmenjenim sposobnostima radnika sih vrsta i nivoa.
Kako su promene danas (ili bar tako vidimo) a
process skolskog obrazovanja danasnjih radnika je
poceo pre vise od dvanaest godina, to uvek postoji
zaostajanje u vremenu.
Medjutim, osnova obrazovanja se ne menja tako
brzo pa je zato matematika – osnova logickog
razmisljanja, jezici , bez kojih nema razumevanja,
analitike ni izrazavanja-usmenog i pismenog
znanja i kreacije, klasican odgovor na pitanje-
“sta da se radi?”
Kao ni dom, preduzece, vojska, …, ni skola ne
moze da radi bez, plana, programa, reda i discipline.
Svakako, da se talenat i ucenika I nastavnika mora
uzeti u obzir. Stalan ravoj nastavnog kadra mora
biti ugradjen u system.
[Deo raspusta za ucenike, mora biti vreme za
dodatno skolovanje I unapredjenje nastavnika.]
Deo 1
S. Savic
sa americkom drzavnom osnovnom skolom, gde smo
upisali sina, privremeno.
Skolovanje – besplatno. Udzbenici iz skolske bib-
lioteke (cuvamo poklonjeni iz Fizike). Umesto sveski- listovi papira u koricama, odeljenih po predmetima.
Zgrada i ucionce (sa drzavnom zastavom)- skromnije
nego nase. Skola je imala set listova o skoli - ime,istorijat, spisak osoblja plan ucionica, program,…
Nastavnici "obicnog" izgleda (skromno obuceni) i
sa starim automobilima (nema gradskog saobarcaja)
“Razredni” - ne predaje, ali je odgovoran za razred.
Skolski autobus-za djake koji zive dalje od 2,5 km.
Koncept nastave: trimestri, tri obavezna predmeta
(intenzivna nastava) + do dva izborna predmeta
(crtanje, kearmika, muzika, …), svakodnevon-fizicko.
[Razredni je bio zabezeknut na piranje “marke”
za opremu. Nisam mu rekao sa nase “markiranje”]
Ucenik nije vezan za razred svakim predmetom.
Pokazano znanje – uslov napretka u sledeci.
Svako dete – individual, koju prati skola I roditelji.
Izostanak sa nastave samo roditelj opravdava,
dolaskom I pismenim dokumentom lekara ili
Dan skole – dan za sve djake i roditelje. Svaki
Svaki ucenik radi odabrani rad koji se izlaze.
[“Horor film”, “Super-brzi gliseri”, “Most od palidr-
vaca”, “ (uz proveru izrdzljvosti pod ciglama),…]
I sada pomalo zalim sto ga nismo ostavili u tom,
“losem” sistemu, gde deca, sto nauce – znaju I
gde se uce da znanje umeju da iskazu i pokazu.
Prvo pismo koje nam je stiglo u postansko san-
duce po povratku, bilo je pismo skole (o uceniku)
Deo 2
S. Savic
http://www.latimes.com/news/local/la-me-charter31-2009may31,0,6518091,full.story
http://en.wikipedia.org/wiki/American_Indian_Public_Charter_School
http://scholasticadministrator.typepad.com/thisweekineducation/2009/08/books-whitney-tilson-reviews-crazy-like-a-fox.html