О моралном кредибилитету некад уваженог Бујошевића најбоље сведочи мој коментар на Тадићев интервију објављен у "Политици" :
"Драстични политички промашаји(намерни?) као на пример лажна дилема :Ко у ствари нема алтернативу? ЕУ?Русија?Америка?Кина ?Свет?Катастрофална приватизација као наводни основ новог економског напретка Србије и социјалне сигурности грађана ,и то не само у години светске кризе, већ све време од ДОС-овог доласка на власт,намерно формирана огромна државна бирократија из чисто себичних партиских интереса доказ су историјске превазиђености садашње српске власти.Тадић у изјви датој приликом посете Кини прошири време назадовања Србије не само на Милошевићеве деведесете већ богами и на задњих 10 година , време владавине његовог ДОС-а:“Србија је много заостала у последњих 20 година у свим областима“.
Као што су се некад припадници служби(чувари револуције) препознавали по кожним мантилима ,ови садашњи чувари (чега?) познају се по емисијама ,текстовима и медијским наступима политичара од њих брифованих..Досадашњи неуспешни министри први су који дају савете и предлажу рационална решења.И добро је кад они говоре шта су све лоше(најгоре) урадили, само није добро да они не буду ти који ће то исправљати ,јер је у најмању руку дегутантно."
Тај самозвани чувар европских вредности(неко његов) сигурно се негде препознао у тексту.

Имам један предлог свим уредницима новина и јавних гласила у Србији. Једностано пребаците сервере у Републику Српску, Ц. Гору, Румунију,..., тамо штампајте ваше листове а затим их пребацујте у Србију и продајите. Убеђен сам да ће бити читанији него сада када излазе у Србији. Не познајем како гласи слово закона у случају електронских издања, али мислим да премештање сервера из земље може да онемогући драконске казне за новинаре. Слично је радио С. Ћурувија, а сећамо се када је полиција блокирала границу код Пријепоља ради пленидбе листа Дневни телеграф.

Чини ми се да је министар економије и регионалног развоја успео да се не води озбиљна расправа о катастрофалном стању економије ,о новим задуживањима од неколико милијарди, већ о Закону о информисању. Захваљујући медијима који су под контролом странке стожера демократије на Балкану. Зар су за новинаре значајнија питања једне фабрике, једног бизнисмена, једног попа, једног митраљеза од питања свих српских фабрика, свих српских бизнисмена? Или се она баш зато и постављају? Чуди ме да глас господина који је, по сопственом казивању, створио ову европску владу, није успео да обори закон у скупштини.Вероватно зато што се закони не мажу на хлеб и не сипају у трактор.

Ово је алиби чланак.
Сада му он ништа не смета (кампања је прошла), а када буде прао биографију, имаће нашта да се позове. Што овај текст није предао Тадићу док га је интервјуисао? А да, није још био написан.
Кад се сетим времена док је Бујошевић још био у НИН-у, па кад су увели претплату на електронско издање, увек је међу три бесплатна чланка био његов. Он се односио на унутрашњу политику,а друга два чланка, углавном на друге теме.
Ко год био посетио сајт, имао је утисак да је Бујошевићев приступ репрезент ставова већинског дела редакције, дакле, и у време које су означавали "Коштуничиним".
Може ли неко сада да замисли обрнуту ситацију?
Знам да ће бити оних који ће рећи: па што је Коштуница то допустио, ко му је крив? Њима нема помоћи.
Право питање је: зашто се данас обрнута ситуација не може ни замислити?
Зато што се "демократија" поново утерује! Зато што су зашли у "све поре друштва" и постали сами себи довољни!

Ма Србија је господо драга, геј или не, давно цркла... какав закон о информисању, па Србија је ординарни башибозлук, нема ту закона, то је брдо трулежи из педесет и неке. И она шака јада омладине која живи у свету који су ови из педесет и неке угибнули према себи. Не запирајући при том отворе.

Gdine Bujoševič, kada sam davne 2oo1. godine dobila spor na Trgovinskom sudu (sadašnjem Komercijalnom sudu) u Beogradu koji je vodikla multinacionalna farmaceutska firma protiov moje firme, i pokušala da naplatim dug, Trgovinski sud me je "kaznio" plaćanjem taksi za nalog za to izvršenje, a drugu stzranu nije niti kontaktirao iako sam im dostavljala razne konkretbne preloge!
Kada sam o tome, i o još pregršt sličnih i još "težih prestupa" obaveštavala institucije i medije, uvek se završavalo "beganijom"!U "Politici" je npr. objavljen tekst "Država štiti crno tržište lekova" novinara Vladimira (trenutno ne znam prezime)koji nije nastavljen!
U ovom novinarskom vakuumu u koje preovladava opravdan strah od kazni i neopravdan strah od svoje profesije, vidim mogućnost za nas "laike" da na primer budu objavljeni razni tekstovi koji su ostajali po fiokama redakcija i pojedinaca...
Get to the point...