Umesto da srpska država najoštrije reaguje zbog nove negacionističke postavke muzeja, pomoćnik ministra Dimitrijević pozdravio je ovakvu postavku!?! Mi smo jedina zemlja u kojoj državni zvaničnici sasvim otvoreno podržavaju poricanje holokausta!

Због пар хиљада мртвих војника муслиманске армије, Бошњаци сваке године праве невиђен перформанс по читавој Европи, а Срби својих стотине хиљада убијених цивила препустише злочинцима на бригу! Није ни чудо што нам се разноразне верзије Јасеновца дешавају сваких 50-так година.

Miroslave, ovo Vam je bila prilika—a voleo bih da se tom pitanju vratite sa svim svojim novinarskim sposobnostima—da ukazete na glavni razlog zasto je sadasnja postavka tkz. "muzeja" u Jasenovcu nesto nalik, kako s pravom Zurof opisuje, "postmodernisticko djubre". Kako je doslo da Srbi izgube kontrolu nad eksponatima tog muzeja (iz doba SFRJ)? Ko je kriv? Radi se o prevari Holokaust Muzeja u Vasingtonu—koji kontrolise Stejt Department (otuda odvratstina da Tudjman bude pozvan i sedi u prvom redu na otvaranju ovog "muzeja" smisljenog kao podrska imperijalistickoj spoljnoj politici SAD kao najgora vrsta zloupotrebe stradanja evropskih Jevreja, da bi se omogucila stradanja novih naroda svuda po planeti pod cizmom Pentagona), a ne organizacije americkih Jevreja (a otuda i cinjenica da ovaj muzej u Vasingtonu nema postavku o logoru Jasenovcu, vec samo na svom veb-sajtu, gde istice tudjmanovski umanjenu cifru zrtava u Jasenovcu). Eksponati su na pocetku rata devedesetih odneti u privatan stan u Banja Luku. Dodik je ugovorio njihovo prenosenje u muzej u Vasingtonu, valjda misleci da ce tamo biti postavka o Jasenovcu. Ali Stejt Department je eksponate onda predao Hrvatskoj i time unistio sve sanse da igde postoji smisleno obelezje u formi ozbiljnog muzeja koji bi istinski predstavio zivotinjska zlodela iz Jasenovca.

Често уловим себе како завидим другим народима, који протоком времена исправљају своје или грешке историје, напредују, уређују своје односе, одгајају и образују децу, уче их ко су им преци, рођаци, пријатељи, развијају им осећај бриге за старије, јер и они ће то једнога дана бити, захвалности за оно што су им они којих нема оставили, сачували, изградили. Уређују куће, станове, дворишта, улице, паркове, гробља и споменике, који славе или опомињу, ... , уче их да памте, да читају, дела домаћих и страних писаца, уче их у школама, позориштима, .. и музејима, свему што им може олакшати, улепшати или осмислити живот, да могу препознати коме и када могу веровати, када требају бити опрезни, да избегну "лоша" искуства или судбину оних пре њих, јер ако се то понови или као у примеру српског народа понавља, време је за "узбуну", за озбиљно преиспитивање зашто, од кога, како, докле и много других.
Да ли можемо, смемо, имамо ли право, надати се, да се нашој деци исто или слично неће поновити у неком будућем времену, са неким новим, будућим догађајима, ако велики део памћења народа гурамо под тепих, "бежимо" од тешке или болне истине, надајући се да ће заборав излечити ране?
Упитамо ли се како нашу небригу схвата "кривац" или они са "лошим намерама", да ли ће сами схватити шта су чинили, да ли ће се покајати или ће наше ћутање и заборав (или немар) схватити као слабост и прећутни подстрек за ново зло и злочине?
Забринут сам да ће наш (Срба и Србије, посебно) однос, небригу, према Јасеновцу схватити као слабост. И већ смо видели шта је "после било".
Скоро се поновило.
Хвала господину Лазанском, не само за овај текст.

Da li treba očekivati da će hrvatska vlast i društvo sagraditi, a kasnije i čuvati monumentalnu građevinu koja svedoči o fašističkoj prošlosti NDH i holokaustu koji su nad drugima sprovodili Hrvati?! Naravno da ne. Ali, zašto vast u Srbiji saučestvuje u tome? Zašto ne čini ništa? I ne samo ova vlast, nego i one prethodne? Eto još jednog dokaza da su sve srpske vlasti iste. Nedostojne i štetočinske.

@Teofilo Stivenson
Наравно, да обојицу славе и величају јер су радили за исти циљ, различитим средствима.
-У Хрватској је 1991., према истраживању проф. Светозара Ливаде било 1107 насеља где су Срби били већина, у којима је до темеља, у последњој етапи "рата у XX веку", "домовинском" како га крсте у Хрватској, уништена подлога за повратак, уништене су амбуланте, домови културе, магацини, трафо станице, гробља, извршено је најчистије етничко чишћење које је захватило топономастику, ономастику и катастар.
-Уништено је 2964 партизанска, антифашистичка споменика и обележја, вероватно јер су доказ српског постојања и подсећају на протеране Србе, захваљујући којима су се неправедно сврстали на страну антифашиста. (Поштовање часним појединцима)
Срби, борећи се против усташа прибавили су тој и таквој, Хрватској право да буде на страни антифашиста! (Тада Тито преузима палицу од Павелића, ка истом циљу.)
Какве ли ироније, "антифашистичка" Хрватска их протера, отме им имовину и трагове постојања, велича усташе и гради им споменике и обележја, пуни стадионе певајући и величајући убијање, већ убијених и протераних Срба!
-Остало "ради" српски заборав, немар, непоштовање себе, о чему сведочи и Јасеновац.

У сваком случају нешто под хитно мора да се предузме. Можда је први корак снимање филма о Јасеновцу. Скоро је у посјети Влади РС била америчка глумица Катарина Оксенберг, кћерка Јелисавете Карађорђевић и њен супруг Каспер ван Диен, тако да је договорено снимање овог филма у некој скоријој будућности. Оно што је наша шанса, такође, је и Доња Градина, која је један од јасеновачких логора, а налази се на нашој територији и о тој поставци можемо да одлучујемо. Знам да г. Брдар који се о томе брине ради врло озбиљно. У неком скоријем периоду планирана је изградња тог простора. Ове године, на обиљежавању годишњице пробоја јасеновачких логораша, у РС су били и људи из јеврејског центра Симон Визентал. И они су обећали помоћ. Дакле, урадимо оно што можемо и почнимо што прије.

Као и увек, Лазански је одличан.
Да, нигде се готово Срби не помињу. Као да нису ни постојали.
Када хрватски политичари, интелектуалци, историчари, било ко, говоре о Јасеновцу, преко њихових уста пређе да су тамо убијани Јевреји, Роми, хрватски комунисти, а тек на крају, једва приметно, и на једвите јаде, понеки од њих изговори и Срби.
Срби, ако долазе, долазе тек на крају. Ако мора, и шапатом, да се ствар забашури.
То је један прећутни, хрватски консензус, да се ствар заборави, на шта ми као народ и држава нисмо пронашли адекватан одговор. Ни у прошлости ни сада.
Да се не лажемо. Да ли ико осим нас самих данас зна за један од најтежих геноцида који је почињен у Европи, у историји. Нико то ван граница Србије не зна, никога то не занима, нико од наших политичара о томе не говори ни у иностранству, а ни у контактима са хрватским политичарима. Јасеновац је заборављен, а са стране наше политике гурнут у страну, да не би реметио "регионалне" односе. Сећамо се сви багателисања помоћника министра Димитријевића о чему је на овом сајту било толико говора.
Као да то није у готово сто посто случајева био расни, геноцидни логор готово искључиво направљен само за Србе и за истребљење тог вечитог "реметилачког фактора" за наше, сада западне "суседе" са којима наша политика тако очајнички и потпуно бесмислено и непотребно жели успостављање "добросуседских односа".
Нема добросуседских односа са онима ко такве односе неће.
И никада наша власт то неће схватити.
Са хрватском политиком нема добросуседских односа, никада их неће ни бити. Ти односи могу бити мање или више обострано корисни у датом тренутку, али добросуседски и пријатељски никада.
Ко познаје хрватску националну политику, било да се ради о Павелићу, Бакарићу, Рачану, Туђману, Месићу, Санадеру, Пуховском, или неком трећем, зна да је у њеној суштнини основна константа антисрпство и "коначно решење" "српског питања" на задовољавајући начин. У томе су на крају крајева и успели.
А и ми смо то прихватили.

По истраживању проф.Живановића,који сада живи у Лондону,јер је морао да побегне од комуниста 66-е,зато што се бавио овом темом,у Јасеновцу је убијено(заклано) 700.000 Срба.Међу њима је било највише деце,жена,и старих људи.

Народ који не научи своју историју, осуђен је да је понавља. Према томе Саша или како ти је већ име, уз дужно поштовање, мислим да си у заблуди. Управо зато што смо прелазили преко тога и "гледали у будућност" смо доживјели 90- те. Лако је коментарисати са стране. Да је теби тамо неко побио читаву породицу другачије би ти причао. Жао ми је оваквих људи!

Tacno!!! Spomenike stradanju Srpskog naroda treba pre svega locirati u Srbiji , naravno NE i samo u Beogradu. Decu treba "privoditi" da znaju KO je i KAKVE zlocine cinio Srpskom narodu.
Nazalost , OVA VLAST i ne pomislja da uradi nesto racionalno da bi ostavila pokoljenjima iza nas obelezja stradanja naseg naroda. A MOZE!!!!
Najednostavnije je da u centru Beograda , u ulici Kneza Milosa , postavi staklenu kupolu na porusenom ulazu u zgradu GENRALSTABA koja bi trebalo da postane vecni simbol nepravedne intervencije od strane NATO a. Tako nesto postoji u Japanu , Hirosima i Nagasaki. Svi Japanci , a i gradjani SVETA , dolaze da odaju pocast stradalima u tom ratu.
Umesto toga , nasi politicari utrkuju se KO ce pre da ponudi "stranim investitorima" pogodnu lokaciju za UNUSTAVANJE ISTORIJE. Zar da izbrisemo nasa secanja , zar da poverujemo da se "nista nije dogodilo" . Ili treba da objasnjavam svojoj deci da sam JA kriv jer su nas bombardovali.
Pozivam relevantne politicke snage da ostvare ovu ideju , neka je prisvoje , nemam nista protiv.
I ubuduce , sve Ekskurzije , sve posete Glavnom gradu ,... a naravno , i SVE zvanicne posete STRANIH drzavnika , moraju da pocnu posetom spomeniku " Zrtava NATO bombardovanja".
Kome se NE svidja , NEKA NE DOLAZI!!!!

Овде читамо изузетно корисне предлоге али морамо схватити нешто - док комунисти коначно не оду са власти од поменутих споменика а и од много чега нема ништа ! У овом смеру треба усмерити свако деловање па тек онда све остало.

Опростити требамо, ово нам је уосталом и Хришћански императив, али заборавити не смијемо да нам се не понови.