недеља, 22. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

„Јужни ветар“ - или о српској мафији, дужности, лојалности и одговорности у свету калкуланата

Kоментари (9) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 05 новембар 2018 01:19
Bilo jednom u Americi
Centralna scena je hegelovski odnos izmedju vremena kao objektivnog i kao subjektivnog.De Nirov lik, posto je prijavio najboljeg prijatelja, odlazi u kucu opijuma, konzumira ga i smeje se, gledajuci u crveno svetlo, cime izlazi iz objektivnog toka vremena.Iako pogresno misli da je njegov prijatelj mrtav, kada otkrije da je ipak ziv, ali pod drugim identitetom, on nastavlja da se prema njemu ponasa u skladu sa tim drugim identitetom, jer je on mrtav za-njega.Zato trenutak kada njegov prijatelj nestaje u djubretarskom kamionu, crveno svetlo kamiona se pretapa u crveno svetlo kuce opijuma i ono za-mene, postaje po-sebi-za-mene, ali posto je u scenu ukljucen i gledalac, kojem ostaje nejasno da li je De Nirov najbolji prijatelj ovog puta i zaista mrtav, a ne samo za De Nira, dijalatkicki prelaz od za-sebe do po-sebi-za-sebe, ostaje samo romanticarska ironija izrazena De Nirovim osmehom, subjektivizujuci vreme do iskljucenja i samog gledaoca, sto je jedna od zamerki Hegela ironijskom.
Препоруке:
9
8
2 понедељак, 05 новембар 2018 01:28
ел србињо
највише су ми се свиђали црно-бели кримићи из педесетих година са изванредном фотографијом и мрачном атмосфером која је компарирала са макартнијевим прогонима наводних комуниста. појавом боје, претераном психологизацијом ликова као последицом нових психоаналитичких теорија шездесетих, услед потрошености заплета и наратива, дошло је до урушавања, извитоперења и одумирања жанра. пекинпо је био последњи романтик, на размеђи, који је најавио ново време. са жртвама безумног, бесмисленог насиља које је само себи постало сврха. "кум" је био освежење, као и скорсезеови филмови. "црни бисери" су неизоставни наратив криминалистичког филма. иако за мене неко ко продаје дрогу дефинитивно не може да буде добар момак. нема тог мајстора режије који може у то да ме увери. он је за мене масовни убица и ништа друго.
Препоруке:
24
3
3 понедељак, 05 новембар 2018 10:52
пензионер Цвико
Народе, видимо шта нам је донео "Јужни ветар". Време је да променимо ветар а и курс, јер нам ова "јужина" очито не одговара или није прави ветар.
Препоруке:
25
4
4 понедељак, 05 новембар 2018 12:44
Pile u kučinama
Pajkić je nepopravljivo iskvario generacije mladih tzv. "žanrovaca". Sve u svemu, imitacija američke B produkcije preneta na domaći teren nije ni kreativna priča, ni umetnički film, a pogotovo nije mesto za neke velike idoeloške priče u koje autor toliko voli da se zapliće.
Препоруке:
30
11
5 понедељак, 05 новембар 2018 16:47
Спиридон
Много тога поучног се може сазнати из овог текста, као на пример да имају ти неки антисрпски филмови, који ламентирају над насиљем и сиромаштвом 90-тих, али како овај филм није такав иако се његов творац усудио да каже како је било криминала тих година, што је сваком поштеном Србину одмах сигнал за узбуну да и он није можда један од оних. На сву срећу није било разлога за бригу, јер ово је дакле један одличан филм, пошто је пропагирао те једне праве мафијашке вредности као што су пријатељство, држање речи, породица а било је ту и национално-религијске традиције.
Овакви филмови се снимају у сваком кутку света али је вероватно земља Србија једно једино место у коме тра ла ла крими прича буде повод за филозофирање на већ уобичајени потпури тема о антисрпству и колонији са хипермаркетима. Иначе само као мали доказ колико српска публика хрли у биоскопе само када препозна прави квалитет, нека послужи податак да је најпопуларнији филм икада у Србији а шта друго већ Тесна кожа, 2. део...
Препоруке:
20
14
6 понедељак, 05 новембар 2018 17:11
по обичају
Одличан и поучан Николин текст.
Препоруке:
15
12
7 понедељак, 05 новембар 2018 21:15
Спиридон
@ Pile u kučinama

Pajkić je nepopravljivo iskvario generacije mladih tzv. "žanrovaca". Sve u svemu, imitacija američke B produkcije preneta na domaći teren nije ni kreativna priča, ni umetnički film, a pogotovo nije mesto za neke velike idoeloške priče u koje autor toliko voli da se zapliće


Пајкић је епитом позера и шарлатана али је могао да исквари само оно што је кварењу склоно било, јер ако неко од филмског Супермена прави ни мање ни више већ новог хероја антиглобалистичке борбе, онда су проблеми далеко дубљи него само лош Пајкићев утицај. Уосталом и ова прича о српским и антисрпским крими филмовима је још и ништа у односу на оне на тњму суперхеројски жанр у новом српском филму са освртом на Марка Краљевића и Мусу Кесеџију или о сличностима Дарт Вејдера са јунацима Косовског циклуса...
Препоруке:
12
10
8 среда, 07 новембар 2018 22:59
Pile u kučinama@Spiridon
Tačno tako, ko poznaje svoju epsku tradiciju ne treba mu uličarski samuraj iz Sente, kao kopija američkog mejnstrima, da bi se naučio čojstvu i junaštvu
Препоруке:
6
1
9 петак, 09 новембар 2018 11:26
deki
U tekstu je lepo podeljena nasa istorija zadnjih 30 godina... period rata, tranzicije, kolonijalizma...
Препоруке:
3
1

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер