Umjesto šećera, na kraju popismo pelin jer se opet protura teza da mi u Hrvatskoj govorimo srpskim jezikom.

I pjesmica za laku noć! Napisao ju je Džore Držić. I to u 15. stoljeću.

Našla 'e hrabra djevojčica u travici speći,
prjeđe ga je poljubila negli probudila.
Na junaku su zlate ostroge,
a na djevojci tanka košulja;
i zadješe se zlate ostroge
za djevojčinu tanku košulju.
LIjepa je svila, još ljepša vila,
lijep mi je cvijet, još ljepši svijet;
a junak se strijelja iz rožanca luka,
djevojka ga bljula i(z) zelena luga,
strjelice mu brala, na konja ih dala.

Pjesmica je objavljena na 130. stranici knjige "Hrvanja hrvatskoga." Napisao ju je, a tko bi drugi, najveći hrvatski jezikoslovac Stjepan Babić.

Ima još...

"Oče naš, koji jesi na nebesih, sveti se ime tvoje, pridi kraljevstvo tvoje, budi volja tvoja. Kako na nebu i na zemlji. Kruh naš svagdanji daj nam danas. I otpusti nam duge naše, kako i mi otpušćamo dužnikom našim. I ne uvedi nas u napast, da oslobodi nas oda zla." (Očenaš iz 1595. godine).

Očenaš je objavljen na 96. stranici knjižice "Razmišljanja o Bogu i patnji". Napisao ju je, a tko bi drugi, najveći hrvatski jezikoslovac Stjepan Babić.


Dakle, Hrvati nisu Srbima uzeli jezik. Je li bilo obrnuto? Zaključite sami...

Ово ми делује као најцрња повјесна пропаганда!
Спомињање неких Влаха у етничком смислу у 15,16 веку је подржавање идеја академика Филиповића! Овакву бесмислицу нисам очекивао да ћу прочитати на овом сајту.
Мисли овог аутора да су сви Срби из Херцеговине су смешне.
Истина: босански краљеви-Срби
босанско племство- у 80 посто случајева српско
босански краљеви у интитулацији спомињу само један народ-српски
црногорска династија Петровић-Његош- потомци досељеника из Зенице(!) у Црну Гору

@DS

dokle cete da nam otimate kulturnu bastinu Srba - katolika, uglavnom Dubrovcana ali i iz drugih jadranskih gradova. Shvatite da vam necemo dopustiti da svojatate nase velikane, Srbe - katolike koji su se jasno opredelili da su Srbi. Medju njima najvazniji su: Ivan Gundulic, Valtazar Bogisic, Rudjer Boskovic, dum Ivan Stojanovic, Antun Fabris, Lujo Bakotic, Ignjat Bakotic, Medo Pucic, Matija Ban, braca Vojnovic i plejada ostalih cuvenih Srba - katolika. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se na Filoloskom fakultetu u Beogradu osnuje Katedra za proucavanje knjizevnosti Srba - katolika iz Primorja. Krajnje je vreme da se ta ideja ostvari. Uopste ne treba da nas zanima sta o tome misle Hrvati. Nase je da cuvamo kulturnu bastinu za koju se zna da je srpska. A istorija Dubrovnika jeste deo srpske istorije.

Сем тога, та се фамозна граматика из 1604. (Бартол Кашић, не?) и не назива хрватском, већ илирском, а и сам писац спомиње негде "наша српска слова". Јагић ову граматику назива недвосмислено српском, као што Хекторовић бугарштице које је забележио назива српским.
Ваљда зато што је хрватство за њих било нешто сасвим друго.

За сваку похвалу је чињеница да се наша српска браћа којима је матерњи језик српски штокавски сва три изговора (екавски, ијекавски и икавски) а која живе на просторима бивше НДХ још увек нису однародила, тј. похрватила или побошњачила. Као доказ да управо матерњи језик одређује и национални идентитет су управо Срби који бране "хрватски" језик у коментарима овог чланка и који очито перфектно читају и српски језик и екевицу и што је најбитније српску ћирилицу. Они су нам и круцијални доказ да Старчевић, Павелић, Тито и Туђман ипак у суштини нису успели у својим пакленим плановима похрваћивања римокатоличких Срба штокаваца. Матерњи језик, наречје и писмо су ипак неизбрисиви и незаменљиви без обзира што је неко "Хрват" српског матерњег језика. Стога, у даљим коментарима очекујемо још више цитата од дубровачких аутора (нарочито из дела Џиве Гундулића) на аутентичном српском језику.

@DS
Srbi nisu bili 500 godina pod Turcima. Srpska despotovina pala je 1459.(Beograd 1521.) onda je bio period slobode dela nase zemlje za vreme slavnog Eugena Savojskog od 1718. do 1739. Zatim za vreme Prvog srpskog ustanka ponovo dolazi sloboda koja 1813. biva ugusena, a vec od kneza Milosa Obrenovica, a narocito hatiserifa iz 1830. Srbija (uza) je fakticki slobodna iako formalno jos deo Turske. Tako da bi samo za neke juzne delove kao npr. za Kosovo moglo da se kaze da su bili 500 godina.
Sto se baroka tice imali su ga Srbi koji su kao i vi ziveli u Austriji a to je bio jedan znacajan broj.
Sto se tice Dubrovnika, on je u srednjem veku granica izmedju dve srpske oblasti Travunije i Zahumlja iako sam grad nikada nije bio u srednjevekovnoj Srbiji (ali ni u Hrvatskoj) vec je uvek bio nezavistan. Sto se tice stanovnika Dubrovnika oni i nisu bili Sloveni vec su romanskog porekla, a kao takve ih izmedju ostalog vidi i bosanski ban Mateja Ninoslav. Sticajem istoriskih okolnosti Dubrovnik je pripao Hrvatskoj, i ne brinite, nece vise biti pokusaja njegovog osvajanja i bombardovanja kao 90ih. Mada to generalno i nije krivica Srbije vec "gospode" iz Crne Gore koja je tamo jos uvek na vlasti.
Sto se tice kradje istorije toga ima na svim stranama. Npr. Seselj, iskompleksiran zbog svog hrvatskog porekla, izmislja kako su svi Hrvati sem onih iz Istre i Zagorja pokatoliceni Srbi. Sa druge strani brojni vasi intelektualci smatraju Kotromanice Hrvatima, a neki cak Vojislavljevice(?!).
Na kraju malo o srednjevekovnoj Bosni. Ona je u ranom srednjem veku naizmenicno bila u sastavu Hrvatske (za vreme Tomislava i Petra Kresimira) i Srbije (za vreme Petra Gojnikovica, Caslava Klonimirovica i Bodina). Nakon toga ona postaje nezavisna drzava ciji su vladari (banovi) bili Srbi, pa tako i Mateja Ninoslav stanovnistvo svoje zemlje naziva Srbima, a Tvrtko se kraljem krunisao u manastiru Mileseva gde su mosti Svetog Save. Jedini Hrvati koji su bili na celu Bosne su bili Subici.

Поштовани DŠ, нисте се, нажалост, осврнули ни на шта од оног што сам горе изнео, једноставно сте то прогласили заблудама. У реду. Пошто сте се дотакли једино Оченаша, сложио бих се да то није молитва само Дубровчана (ко то спори?!), али се и не ради о томе, него о језику којим је написан (преведен), а то је уједно и језик дубровачког залеђа. У остатку Далмације, нарочито западно од Цетине, који недвосмислено могу звати ононвремено хрватским, таквог језика тада нема. Просто.
Међутим, што се тиче развоја српског говора, ту сте ствари скроз измешали, по чему се и види да вам ово није јача страна. Срби су овим језиком одувек ГОВОРИЛИ, а то о чему ви пишете тиче се КЊИЖЕВНОГ СТАНДАРДА, тј. књижевног језика, писаног језика, који је до Вука имао три гране: "високи" (црквенословенски), "средњи" (славеносрпски) и "ниски" (народни). Вукова реформа је значила прихватање овог последњег као стандардног књижевног, а није се тицала "говора", како ви то наивно замишљате.
Што се тиче католика штокаваца у Славонији, Босни итд., поновићу оно што сам рекао: то што су они данас Хрвати, не значи да су били и онда. Све до 19. века хрватско име њима није домаће, о чему сведоче национално свеснији Хрвати, нарочито путописци. Ви тај језик можете називати како желите, то вам бранити не могу, али он у историјском смислу једноставно није "етнички хрватски". Уосталом, огроман број поменутог католичког штокавског становништва, нарочито у зап. Херцеговини и Славонији, јесте српског порекла, а о томе има милион сведочанстава. Поред тога, ни ти се крајеви никад нису звали Хрватском, сећате се? "Хрватска, Славонија и Далмација". Како год да се окрене, штокавштина је Хрватима била периферна појава, а њеним прихватањем избавили су се од изолације коју би им донео чакавски, а нарочито кајкавски, близак словеначком.
Што се тиче Србина који је одрастао у Загребу, он говори том похрваћеном варијантом српског, којом нису говорили његови родитељи. А може, као и већина пургера, и кајкавски.

Поштовани г-дине ДШ,
из изјаве "Tako danas nema zbora da je Dražen Petrović, podrijetlom Srbin, hrvatski košarkaš, kao što je i Tesla hrvatski znastvenik." могао би да се изведе закључак да уколико би неким чудом Лијепа Ваша постала део нпр Немачке, да би и поменути Тесла био немачки знанственик.

Уз одређену критичку дистанцу (и обавезну проверу извора), могла би овој теми да помогне и књига "Тајне Вукове реформе", Милослава Самарџића. Има је на мрежи у .пдф формату, лако се нађе.
Омаж српској лудости.
Уколико су наводи из те књиге тачни, тојест.

Ovo sto je naveo g. Nadrljanski nije jedini slucaj. Ja znam za jos jedan koji dokazuje da je vecina danasnjih Hrvata srpskog jezika zapravo srpskog etnickog porekla. Elem, jedan stariji gospodin sa Krka je jednom prilikom cistio svoju kucu, koju je sagradio jos njegov pradeda. I tako, dosao on do odzaka. Cisteci odzak nasao je zazidanu pravoslavnu ikonu Sv. Ilije. Videvsi to, odmah se stropostao. Shvatio je da je njegov pradeda bio Srbin pravoslavne vere. I tako je covek zapao u krizu identiteta. Cuo sam da se posle potpuno povukao i da ne komunicira ni sa kim.

Postovani DS,

Od 'sitnica i krupnica jezikoslovnih' zabradiste u eugenetiku. Kao onomad kad smo razgovarali o 'crnogorskom jeziku', kada ste nas sa ostrascenim istomisljenikom ubedjivali o poreklu Srba, Hrvata i ostalih naroda sa ovih prostora.

Da li zaista mislite da je Vlaho Stulli recimo dozivljavao sebe kao pripadnika hrvatske nacije u danasnjem smislu te reci ili na nacin na koji su u moderno vreme, par vekova posle Stullija, na Zapadu dozivljavali sebe gradjani nacionalnih drzava? O Srbima katolicima, Dubrovcanima i italijanizovanim Dalmatincima necu ni da pocinjem jer su to prethodni komentatori vec pokrili.

Mozete li da nam kazete sta je tacno kriterijum kojim se rukovodite? Drazen Petrovic i Stojko Vrankovic su mozda Hrvati. Uostalom, mahali su sahovnicom ispred UN dok su u Gospicu, Osijeku, Zadru Hrvati odvodili Srbe na mesto konacnog resenja srpskog 'problema'. Ali nisam siguran da su hrvatskim jezikom govorili do momenta kad su poceli da podrzavaju Tudjmanovu Hrvatsku. A o (preostalim) Srbima u Vukovaru samo jedno: Pitajte ih kojim jezikom dolaze pre utakmice protiv Francuza, u Beogradu, a ne u 'maticnoj drzavi' u kojoj sapatom razgovaraju u sopstvenim kucama.

Teslu mozete da zaboravite. Niti je bio hrvatski drzavljanin niti je tim jezikom govorio. Izuzev ako i Vi ne verujete u postmodernisticku aproprijaciju istorije? I Milosa Obilica kao Tacijevog cukundedu? To onda nije istorija, ni nauka, vec ima drugo ime.

Baš ste se raspisali…

Vladislav sipa velikosrpske fraze iz rukava, ali o jeziku nema pojma. Ja sam ćirilicu naučio godinu dana prije no što smo ju obrađivali u osnovnoj školi. Kao što sam već kao odrastao čovjek naučio rusku, ukrajinsku, bugarsku, bjelorusku, mongolsku ćirilicu. Jezik je moja najveća ljubav, stoga se ne želim spuštati na politikantske razine onih koji stalno sanjanju Miha(j)ilovića i Pavelića. Svatko neka radi što hoće, ali meni je stvarnost milija od noćnih mora.

Ne ćemo valjda reći da je Jennifer López portorikanska pjevačica? Ona je američka pjevačica! Tako je Tesla hrvatski znanstvenik, dok je Vladan Desnica hrvatski pisac. Jasno, obojica su Srbi.

Misliocu poruka da me ne zamara je li hrvatski zapravo srpski. Ja sam u kontaktu s najvećim hrvatskim jezikoslovcima koj su više puta jasno objasnili da o tomu nema ni govora. Ne zamara me čiji je Dubrovnik jer Očenaš, koji je bjelodani dokaz da su Hrvati imali svoj štokavski i u 16. stoljeću, ne laže.

Nadrljanski politizira i previše se bavi time tko je Hrvat, gdje žive Srbi, a to rade oni kojima nije do istine. Da vidimo što kaže hrvatski akademik Stjepan Babić…

«Kad sam saznao da naš današnji Očenaš glavninom svojega jezičnoga izraza potječe s kraja 16. stoljeća, kako je zapisan u rječniku Fausta Vrančića iz 1595., napisao sam: «Očenaš je tako za mene postao izrazom povijesti hrvatskoga književnoga jezika. Moli se s neznatnim izmjenama najmanje četiri stotine godina. Postao je za mene dokazom da nikakva prijeloma u razvoju hrvatskoga književnoga jezika polovicom 18. stoljeća nije bilo. Nekoliko sam puta navodio Očenaš kao dokaz toj tvrdnji».

Jovanović nije isključivo srpsko prezime, a usto dodajem da je prvi stradali hrvatski branitelj bio Josip Jović.

Što kažu drugi forumaši...

"I pojašnjenje prezimena Jović onima koji misle da su Srbi svi svuda.
Jović je arbanaško prezime ( porijeklo albanskih katolika) i dolaze u okolicu Zadra sa onom poznatom većom grupom. Pleme Jovića se od Zadra vraća i naseljava kod Imotskog kao graničari. Danas su već potpuno kroatizirani. Sa Srbima nemaju veze a albanski korijen prezimena im ne znam napamet."

"Dalje,što se tiče Hrvata koji imaju prezimena Jović,Jovanović mislim
da su ih dobili na sličan način kao i Srbi...
Koliko sam ja čitao Šimunovića i kod nas ima jedan dio prezimena
koji potiču iz starohebrejskog i grčkog(a ovaj tip imena/prezimena definitivno jeste tog porijekla..pogledaj sam imena npr.crkvenih velikodostojnika..Joanidis,Vasilos,Mihailo itidd..itd...)
Nije to teško za objasniti jer i kod nas je Bizant imao jak utjecaj kroz značajan period vremena...
Osim toga ako bi usporedio imena hrvatskog plemića iz doba od porie tisuću
godina vidio bi značajne razlike...ili bolje rečeno dosta imena koja se danas ne koriste kod nas...Hrvatski vladari su uvijek imali i nraodno ime npr
Dmitar Zvonimir,i pazi sad Krešimir Mihajlo...
Sve je to dio starog narodnog nasljeđa..Kasniji utjecaji su,mahom sa zapada,
doveli do toga da se ta imena manje koriste..no nisu ih potuno dokinuli,brame ne do doba kada su se formirlala prezimena...
Što se tiče Srba koji imaju prezimena koja se baziraju na imenima koja
su gotovo apsolutno raširena među Hrvatima najvjerovatnije mi je da se radi
o katolicima koji su za Turske vladavine prešli na pravoslavlje..."

"Ali! nemoguće je samo na osnovu prezimena zaključivati o nekavom porijeklu njegovog nosioca. Onda bi i Turci mogli reći za Srbe koji se zovu Terzić, Samardžić, Tufegdžić, (H)ajduković, (H)adžić i slično - da su Turci porijeklom."

Газда Грујо, поменута књига о Вуковој реформи тешко да може бити добра референца за изучавање овог проблема. Иако у њој има доста истинитих података, они су обезвређени вулгарном идеолошком интерпретацијом. Лоше је кад се човеку свуда привиђа ватиканско-масонско-аустријска завера. Та књига није ништа друго него идеолошки парњак неумерене вуколатрије која је владала све до недавно.
Ко хоће овим да се бави, мора ићи на изворе, нема друге. Ко неће, боље да чита неострашћене текстве попут Мешиног "За и против Вука", као и зборник текстова Вукових противника (како се то још увек вулгарно каже), који је приредио Мирослав Јовановић: "Против Вука : српска грађанска интелигенција 18. и 19. века о језику и његовој реформи".
П. С. Вук Караџић има данас веома лош статус у Хрватској, највише због оног "Срби сви и свуда", тј. што је штокавце католике сматрао "Србима римскога закона" (што није само резултат ондашњих схватања о повезаности народа и језика, него и његовог увида да нпр. Шокци немају хрватску националну самосвест). Парадокс је у томе што би Хрвати илирци веома тешко без њега и његових следбеника успели да напусте кајкавштину.
П. П. С. Ваља приметити да се национални препород у данашњих Хрвата назива управо илирским, а не хрватским. Требало је доста времена да се национално одреде, што Србима ипак није био никакав проблем.

Ljudi ne smemo vise nigde popustati. Moramo braniti svoju kulturu organizovano i efikasno. Dospeli smo u situaciju da dokazujemo ono sto je notorno nase a sto se kod drugih modernih naroda podrazumeva. Moravmo vratiti Srbe - katolike u svoju kulturnu bastinu. Ako to ne budemo cinili nase nacionalno bice ce i dalje da se kruni a Hrvati ce i dalje da nas potkradaju. Da li znate sta se sprema u Crnoj Gori? To vise tamo ni ne krije. Predvidjeno je da Miras sa svojom sektom kada preotme infrastrukturu Mitropolije Crnogorsko-primorske (uz pomoc Milovog bezboznickog rezima) sklopi uniju s Vatikanom, koja bi posle tu novu crkvu stavila pod jurisdikciju zagrebacke nadbiskupije. Ako bi se to desilo, pojavio bi se ovaj DS koji bi nas uveravao kako su Crnogorci oduvek bili Hrvati, kao sto sada izmislja bajke o Dubrovcanima Hrvatima. U pamet se braco Srbi!

@ гос`н Стева

Зато и рекох "уз обавезну критичку дистанцу" и "проверу извора" - читајући "Тајне..." и сам сам видео те идеолошке коментаре и нису ми се допали, стога сам посумњао у аутентичност ; све што не следи ригидну логику и правац задат првим постулатом баш штрчи, делује провидно, зар не?

Али, оно што сам могао да проверим за једно послеподне брзе претраге (изненадили би сте се колико цитираних извора из те књиге има на мрежи) дало му је за право бар 60 одсто. А то је, ако не релевантно, а оно, бар, илустративно. Зар не?

Мене, кад смо код тога, веома интересује што се за основу српског језика не узе неки говор из Пашалука, рецимо из његове средине, а не са саме границе и/или заграничја, зашто је пренебрегнут став Цркве по питању "реформе" и посебно, да ли је истина да је онај руски официр послао депешу у Петроград Цару да је Вук аустријски обавештајац.

Поштовани Михаел,

Иво Андрић и Меша Селимовић су експлицитно писали на СРПСКОМ језику и само на српском што су и један и други јавно потврђивали. Меша Селимовић је чак, да не би било забуне поводом баш овог питања, оставио и експлицитан тестамент у коме црно на бело пише да је он Србин, да је писао на српском језику и да се његова писана заоставштина има сматрати српском. Муслимани су иначе на самом почетку рата у БиХ срушили споменик Иви Андрићу код Вишеграда (ваљда зато што се изјашњавао као Бошњак и писао босанским језиком!).

Што се тиче Николе Тесле, Хрвати су му и кућу и читаво село спалили за време НДХ (ваљда зато што се изјашњавао као Хрват!).

Што се тиче Југословена, баш су они починили највеће злочине после Хрвата и Бошњака над Србима у Другом светском рату и након њега (овде мислим на оне са црвеним петокракама).

Poštovani Hroboatos,

da su Hrvati uzeli srpski narodni govor za svoj književni jezik je jasno i glasno napisao i priznao sam Ljudevit Gaj 1846. g. u članku "Čije je kolo?". Sam članak možete naći u sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu ukoliko nije namerno uklonjen kao što su npr. uklonjena mnoga dokumenta iz Dubrovačkog arhiva u kojima se jezik Dubrovčana naziva "lingua serviana" (u više od 60 dokumenata dok je "lingua croata" spominje samo u 5).

Vukovi stavovi o štokavskom jeziku kao eminentno srpskom nisu njegovi već vodećih otaca slavistike koji su izvor prvog reda i koje niko nije opovrgao jer se izvori prvog reda ne mogu opovrgavati. To što takvo činjenično stanje ne odgovara hrvatskim jezikoslovcima i političarima koji su jedini "opovrgli" Vuka je razumljivo jer nije slatko biti onaj koji uzme tudju stvar pa je onda proglasi svojom. Latinoamerikanci to nisu učinili sa španskim jezikom jer su imali i još imaju minimum savesti da ne preimenuju tudj jezik kojim se služe.

@hroboatos
Испадосте већи Србин од Сотировића који рече да се икавицом говорило до Дрине.
@Sotirović
По вама ми испадосмо неки Цигани(Власи), ијекавци који ето, сваких 500 година одлуче да промене демографију Балкана. Једном речју, катастрофа! Узмите карту Босне из 1910. и видећете да су Срби живели по целој Босни и да су чинили 44 посто укупног становништва. Па, како то кад су сви дошли из Херцеговине?
По мом виђењу да не буде да само оспоравам, источну Босну су исто насељавали Срби. Срби се нису сељакали из некаквих југоисточних области већ само у оквиру данашње државе Босне. На то указује чињеница да огромна већина Срба и Муслимана прича ијекавицом. Муслимани би морали по вама, пошто су они ту били и пре Турака, причати икавицом али они то не чине. Зашто?

ДШ,

Хрвати су у време Лјудевита Гаја узели српски говорни језик за свој књижевни. Хрвати су до тада као матерњим језиком говорили чакавским и кајкавским (овај други је аутохтоно био крањски тј. словеначки). Дакле, консултујте самог Гаја (иначе Немца) од кога је позајмио књижевни језик за Хрвате. Иначе, Хрвати су уникатна нација у Европи јер званично по њиховим језикословцима (нпр. Могуш)говоре ТРИ матерња језика: чакавски, кајкавски и штокавски. Срби као и све друге природне етнонације користе само ЈЕДАН матерњи језик а то је штокавски. Успут, могли бисте да прочитате списе и Деркоса и Драшковића. О мегаломанији једног другог Немца, иначе великог Хрвата - Витезовића, неком другом приликом.

Дојадио сам сам себи, али изгледа да се друкчије не може. Опет, дакле, Тесла. Поштовани DŠ рече горе да су Срби, љубоморни због недостатка ренесансе и барока (ваљда онда и рококоа, бидермајера... нарочито овде код нас у негдањој Карловачкој митрополији!), приморани да краду - и то од Хрвата. Иако нисам поносан на та наша барокна и бидермајерска слепа црева, морам рећи да су нам као узор ту пре свега служили Швабе и Маџари, а да у то доба за Рвате нисмо ни знали, јер они комшије католици који су тада зборили језиком сличним нашим себе тим именом нису називали.
Хоћу рећи, ако је Тесла хрватски знанственик, да ли је и он говорио хрватским језиком? Да ли је његов отац, прота Милутин, такође говорио хрватски? А мати Ђука (Георгина), такође дете православног свештеника, рођена сестра владике Николаја Мандића? Да ли је и тај владика, пошто се родио на територији авнојевске Хрватске, био говорник хрватског језика? И тако даље, и тако ближе.
За Десницу се слажем да је хрватски књижевник, јер је цео живот провео на подручју поменуте данашње авнојевске Хрватске, али значи ли то да није српски? А по чему би се то његов језик разликовао од језика његовог земљака Матавуља, за којег вероватно не бисте баш рекли да је хрватски писац?
Шта тек да кажем за Ива Ћипика? Ако се декларисао као Србин, иако католик, где му припада језик?
Збрка!

@hroboatos
Како то да данас ти ваши Бошњани(чији би потомци требало да буду Муслимани из централне Босне) уопште не причају икавицом?

зар се не види из ове хрватско српске полемике (ДШ хробоштавећ "против" осталих)колико смо исти...каква страст за парцелизацијом, измишљањем и преувеличавањем разлика, својатањем заједничке баштине...шта је лоше по Србе уколико и Хрвати баштине и поносе се својим земљаком (Теслом, Десницом, Ћипиком, Григором Витезом о0миљеним песником мог детињства и сл) а шта по Хрвате што је Штросмајерова родна кућа уредно обележена и Петроварадинци (Новосађани) се поносе и њиме?..наравно лоше је то што се одмах побија "друга страна" заједничког - да су етнички Срби/Хрвати (Тесла православни Хрват Цинцарског порекла и сличне глупости)...слично је и са дубровачк0м културом - нису нам Хрвати криви што је МИ не баштинимо, а за сваку похвалу је што је они баштине и негују..ВЕЋИНА КОМЕНТАТОРА СЕ нпр. СЛОЖИЛА ДА СРБИ БАШ И НИСУ ИМАЛИ БАРОК - а истовремено наглашавају српски карактер Дубровника и Боке...па како је Гундулић Србин а Трипо Кокоља није?
и једни и други цитирају Вука и великане дубровника и Далмације од хуманизма до 20 века истргнуто из контекста..Њихова животна мисија је било конституисање ЈЕДНОГ моћног народа и стандардизација једног језика у циљу стварања стабилне државе и културе, а не међуплеменска надгорњавања..
узгред Југословество 20 века које неки овде величају је све супротно томе

Budući da je referencirani tekst mješavina mišljenja i podataka (i "podataka") iz hrpe područja, osvrnut ću se samo na neke. Ne da mi se ni raspisivati nekakve lingvističke rasprave, a koga zanima literatura (hrvatska) o tom pitanju, može potražiti djela Radoslava Katičića: "Novi jezikoslovni ogledi"; "Na kroatističkim raskrižjima"; zatim prvu knjigu edicije "Povijest hrvatskoga jezika"-
http://www.hrt.hr/index.php?id=76&tx_ttnews%5Btt_news%5D=40045&cHash=377b3cda2c ), te knjigu Zlatka Vincea: Putovima hrvatskoga književnoga jezika.

Njekoliko odmah vidljivih pogrješaka ili površnih tumačenja:

a)Jagić o Kašićevoj gramatici da je to navodno gramatika "srpskog narodnog jezika". Citat je točan, no Jagić je izvalio besmislicu, i to dok je bio profesor u Ruskome carstvu (Odesa, Petrograd) i predstavljao se kao "Srbin iz Varaždina" (Jagić je prošao bar 5 takvih metamorfoza, što dosta govori o njegovu karakteru). Kašićeva gramatika iz 1604. slovnica je čakavsko-štokavska, po opisu prikaz jezične mješavine koju nikada nitko nije govorio, nego je rani Kašićev pokušaj opisa idioma s kojim se susretao u životu i s kojima je odrastao. Ima i novoštokavske padeže, i čakavsku akcentuaciju, čakavski izostanak jotacije itd.

2) jezik u Hrvatskoj nije nazivan srpsko-hrvatskim ili slično. Hrvatski sabor jest 1861. (ne 1867.) predložio naziv "jugoslavenski", no taj je prijedlog kancelar Mažuranić prebrisao i napisao samo "hrvatski". To nije prošlo na Bečkom dvoru, pa je Sabor ostao bez službenoga naziva jezika do Hrvatsko-ugarske nagodbe 1868. i 1873., kad je jezik u Hrvatskoj i službeno nazvan- hrvatski.

Nije prvi put da se na NSPM-u, a to rade isključivo pojedinci kojima su iz ruke izbijeni svi argumenti, spominje časopis Antisemit.

Nikada čuo, ali pretpostavit ćemo da je to istina. Kakve veze ima Antisemit s velikom većinom hrvatskoga naroda? Toliko nas je malo da ne bismo mogli iskorijeniti ni pseću populaciju u Hrvatskoj, a kamoli ozbiljnije naštetiti nekomu narodu.

A ako ćemo o Židovima, onda se treba podsjetiti kako su završili Židovi u Nedićevoj državi. Govori li to išta o Srbima? Ništa, bolesnika ima na svim stranama, ali kada ste već mašili mača...

Nikad cuo? Neki su o staroj stampi na tom prostoru pisali u predratnim novinama (pre rata 1991). Znam ljude. A koja/cija je populacija iskorenjena nema smisla ovde diskutovati. Uostalom, nisam se latio maca, vec jednog slova, shesh, koje sigurno nismo pozajmili iz izvora o kojima pisete. Znaci: Taj, jedan argument stoji. Niste ga opovrgnuli.

O logorima necemo da me ne biste poducavali istoriji. Dovoljno to, pisuci o 'Nedicevom logoru' i ignorisuci 'radni logor' u NDH cine drugosrbijanski mediji i ovdasnji politicari. Zato Vi verovatno svoju zemlju smatrate slobodnom, a te medije i ljude u mojoj - pristojnim. A ja - ne.

Srbi i dalje po starom, ocekuju da svi okolo prihvatimo ucenje SANUa kako smo od njih potekli. Sada se pojavljuju argumetni tipa u Argentini kazu da govore spanski itd. Pa dobro ako cemo tako sto vi za sebe nebiste rijekli da je vas jezik crnogorski??? Narocito posto je Vuk Karadzic za osnovu srpskoga uzeo crnogorski...

FRANJO RAČKI O SRBIMA I SLOVENIMA

Najveći hrvatski povijesničar 19. stoljeća je bio dr. Franjo Rački. Rođen je u Fužinama 25. XII 1828. g. a umro u Zagrebu 13. II 1894. g. Evo šta on piše o poreklu Hrvata u svom čuvenom delu Povijest Slavena, na stanicama 6 i 7: «U početku nazivahu se Slaveni domaćim imenom SRBI, to jest rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali ih Vendima ili Vindima. Pod tim imenom zovu Slovene i Grci i Rimljani još od 7 stoljeća pre Hrista. Širenjem Rimskog Carstva, Rimljani dobivahu tačnije podatke o Vendima to jest Srbima, a kad je uništena stara Rimska država, nestade starog domaćeg imena SRB, kao obćenita svemu rodu, te se ono zadrža kod Polabskih i Južnih Srba.« Sve ovo dokazuje i pokazuje da su Srbi najstariji narod od svih Slovena i da je ime Srbin hiljade godina starije od imena Sloven. Ime Srbin citiraju povijesničari na hiljade godina pre Hrista, a ime Sloven je postalo tek u 5 veku posle Hrista.

Ovo tvrđenje hrvata Račkog potvrđuju i drugi znanstvenici. Čuveni čehoslovački povijesničar, Jan Dobrovski takođe tvrdi da su se svi Sloveni pre seoba nazivali grupnim imenom SRBI. Ruski naučnik Veltman je decidan da je u drevnim vremenima ime SRBIN bilo zajedničko svim Slovenima. Nemački etnograf Zering kaže da je prvo opšte ime svih Slovena bilo SERBLI, što znači ujedinjeni.

Господине Стивенсон, хвала на одговору. Коришћење латинице никакако ми се није уклапало у "идеологију" ваших заиста сјајних коментара. Чини ми се да наш национални идентитет ипак много више зависи од нас, него од њих. Хајде онда да им не петоколонашимо, па нек кошта шта кошта.

Evo malo izvoda iz danasnjih stampanih hrvatskih bajki:

Knjiga se zove "Croatia in the Early Middle Ages: A Cultural Survey"

Evo par citata:




/Sclavorum/ je dalje u tekstu preveden kao /Hrvatska/


Pa onda kaze:



Iako jasno kaze "Sclavica lingua" oni bezocno prevode "hrvatski jezik"?

I tako sve redom dok nisu ispisali 624 strana "croatistike"!

Ako su Hrvati zasto ih zovu Croati?

To je odlika samo podcinjenih naroda da se drugacije zovu na stranim jezicima!

Isto je sa Montenegrinima/Montenegrom - jos jedan pojam potcinjenih koji su prihvatili strani naziv!

Petrušin izgubio dodir sa stvarnošću!

"Hrvatska" je u mnogim jezicima "Croatia" zato jer je suglasnički skup "hrv" vrlo teško izgovoriti, osobito govornicima romanskih jezika. Usto mnogi od njih ne izgovaraju glas "h" i stoga je on "zamijenjen" s prihvatljivijim "k".

Hrvatsku u "originalu" zovu Letonci, Litavci, Estonci, Mađari, Turci te pripadnici slavenskih naroda.

Gospodin Nadrljanski opterećuje se tricama i kučinama...

Uopće me ne zanima Teslin jezik. Budući da je rođen u Hrvatskoj, ima pravo na hrvatsko državljanstvo i ja ga smatram hrvatskim znanstvenikom.

Tesla se nikada nije odrekao svoje hrvatske domovine i nikada nije podržavao velikosrpski koncept.

I da, Ivo Andrić bosanski je književnik. Za mene je potpuno nebitno je li Hrvat (a jest), je li pisao srpskim jezikom itd.

Ти се на ме срдиш, мили побратиме,
Велиш: Србин јеси, србско имаш име,
Твоји прадједови сви су Србљи били,
На Косову пољу модру крвцу лили,
А ти, њихов унук, за Србље, не мариш,
Већ се у Хрватсву покварену квариш!
Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако
И да ниесам војник, под тиском бих плако;
Ал овако знадеш, лаке су ми мисли,
И попуштам ондје, гдје би други стисли.
Изван ако хоћеш да се порвамо,
А ти седлај ноге, пак дојаши амо,
Установи мјесто, вриеме и другара,
Па ћемо разпачат, што нам срце пара,
А у циелом свиету нека спомен буде,
Да су до два брата били двије луде.

песма "Хрват или Србин" Петар Прерадовић

@Steva Nadrljanski

Pojmovi "ilirski" i hrvatski su istoznačnice u glavnini djela od 1400. do 1850. Tako naziv ilirski/slovinski/slovenski/hrvatski za jezik ili naciju rabe u svojim djelima Marko Marulić, Tituš Brezovački, Ivan Belostenec, Hanibal Lucić, Ivan Gundulić, Junije Palmotić, Vladislav Menčetić, Fran Krsto Frankopan, Petar Zrinski, Pavao Ritter Vitezović, Matija Divković, Bartol Kašić, Pavao Posilović, Ivan Bandulavić, Stjepan Margitić,..dakle umjetnički pisci, filolozi i vjerski pisci iz sadašnjih Dubrovnika, Splita, Ozlja, Hvara, Vareša, Glamoča, Jajca, Duvna, Senja, Zagreba, Krka, Čakovca, ...Ti su auktori dio hrvatske jezične i kulturne baštine.

Točno je da se pojam "ilirski" pojavljuje i u nekim srpskim djelima, te kao oznaka i za Srbe, no to je tek od 18. stoljeća, i tek nakon kontakta s ilirskim ideologemom nastalim u područjima pod ondašnjom upravom Venecije i Habsburga, te u koliko-toliko slobodnom Dubrovniku. Osnovana je ilirska kancelarija, taj naziv rabe ponekad i Raić, Đurađ Branković, Orfelin,.., no to nije izvorno imenovanje jezika i zemlje kakvo nalazimo kod hrvatskih pisaca još 1450, 1500, 1550, 1600, 1650,..

Što se tiče Karadžićeve reforme on nije ništa "ukrao" ni "uzeo", ali se koristio hrvatskom jezičnom baštinom (Kačić, Stulli,..) u svojoj stilizaciji jezika. No, pritom je imao jasno zacrtan smjer, pa tako u tom poslu nije bio ropski prepisivač nego kreativni oblikovatelj, pa je njegov jezični tip i- u nizu crta- produžetak prijašnje hrvatske pismenosti, a u drugom pak preoblikovanje srpske baštine i njegov izvoran prinos. O granicama ovoga ili onoga u njegovu djelu postoje studije Katičića, Nataše Bašić (V.K. između politike i jezikoslovlja), te drugih koji pokazuju da je taj odnos bio dinamičan i nejednoznačan- o fonetike do sintakse i stilistike.

@hroboat "Točno je da se pojam "ilirski" pojavljuje i u nekim srpskim djelima, te kao oznaka i za Srbe, no to je tek od 18. stoljeća, i tek nakon kontakta s ilirskim ideologemom nastalim u područjima pod ondašnjom upravom Venecije i Habsburga, te u koliko-toliko slobodnom Dubrovniku."
како су Срби дошли у контакт са идеологијом насталом у државама у којима су они чинили већину становништва (по свим пописима до пропасти истих) тек у 18. веку...тј. уочи пропасти две од те три државе
како неко може накднадно да "дође у контакт" са идејом у чијем стварању и прихватању је лично учествовао?...
Може лако - пројектуј садашњу ситуацију (када Срби на територији данашње Хрватске НЕ ПОСТОЈЕ) у прошлост, па ће документима упркос испасти да међу становницима Далмације, Боке и Дубровника није било Срба и да се ниједан католик није изјашњавао као Србин ...пре ће бити да је било обрнуто

одакле идеја да се у целом приморју уобичајено име за наш народ у целнини (а не заборавимо да су сви ти набројани великани радили и живели за конституисање ЈЕДНОГ моћног народа)Словини, Словени, Славени - користи у значењу Хрвата?.. тог од Дубровника јако удаљеног народа, како је рекао Маврто Орбини..зашто би неки Дубровачки госпар желео да се утопи у јако удаљени народ?

1. Tesla je američki izumitelj srpskoga podrijetla, kao što je Edison Amerikanac norveškoga porijekla.

2. Preradović je hrvatski pisac, i nije nikad bio srpski. Izvorno je pisao njemački, jer je svoj jezik (hrvatski, srpski) zaboravio tijekom školovanja, pa se u literaturi javio pjesmama na njemačkom, koje je onda Kukuljević prevodio na hrvatski, dok se Preradović nije "sviknuo" hrvatskomu (ne sa srpskoga, nego njemačkoga).

3. Mrkalj je srpski filolog koji nema veze s hrvatskom baštinom (za razliku od Vuka Karadžića), jedino je rođen u Hrvatskoj

4. još je nešto bilo, zaboravio sam

No, red je navesti njekoliko stvari koje srpska sredina-mislim- slabije zna jer ne prati hrvatsku literaturu o tom, a rekao bih da i nije baš zainteresirana jer se to kosi s ideološkim premisama


a) početci svjesnoga stvaranja općehrvatskoga jezičnoga standarda, pa i općejužnoslavenskoga, nalaze se u 16. stoljeću. Dvije su struje, pogleda li se unatrag, supostojale: po prvoj, općehrvatski jezik bi bio mješavina crkvenoslavenskoga i čakavsko-kajkavsko-štokavske spojevine. Začetnici su takovih pogleda hrvatski protestantski reformatori (Konzul Istranin, Dalmatin) oko 1550., sljedbenici Ozaljski krug Zrinskih i Frankopana (Frankopan, Belostenec, Ritter-Vitezović) oko 1670., a sustavni je oblik i konačni slom taj model doživio u Riječkoj školi i njezinom predvodniku Franu Kurelcu u 19. st. Po drugoj, općehrvatski, pa i opći južnoslavenski jezik, trebala bi biti vjerskim sadržajima i čakavštinom oplemenjena štokavština, a taj smjer počinje s protureformacijom, i daje djela (rječnike, gramatike, prijevod Biblije) u 17. st. (Kašić, Mikalja) i dalje, sve do pobjede Iliraca u 19. st. Prva je struja izgubila, druga pobijedila.

b) srpska je jezična situacija bitno drugačija, jer ako je kod Hrvata "problem" raslojenost po narječjima, kod Srba je rusificirani crkvenoslavenski jezik.

Procitajte sta kaze uvazeni hrvatski paleograf Josip Vrana u svom djelu Tko je Pisao najstarije Dubrovacke cirilske isprave*

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=21096

A sad probajte da nadjete na Google-u sto bolju kartu Ivana Lucica "Illyricum Hodiernum", koju je on radio 1666. u Amsterdanu, i pogledajte kuda se po tim granicama prostire Croatia: samo u predjelu Srpske Krajine do Zagreba do Istre; onda pogledajte u sred te Croatie pise toponim "Serb." - cak i tako male i jadne ima srpski toponim?!

A /Dalmacija/ se protire ... i prostire ... i prostire, a /Slavonia/ se prostire ... i prostire ... i prostire?

Idi bre begaj! :o))

@hroboatos
Срби нису имали проблема са русифицираним језиком јер се тим језиком нису ни користили барем вербално. Писањем се бавио мали круг писаца и црквењака све до 19. века. Тај узак круг људи је и хтео да се разликује од простог народа па је писао мешавином народног(српског) и црквеног језика. Та мешавина се звала славено-српски и није била ни на који начин систематизована већ је свако писао како је хтео а већ сам у претходним коментарима показао да се почетком 18. века већ почело писати и народним језиком(српским). Већина Срба тог времена није са тим имала никакав проблем пошто је била неписмена.

Добро је видети да неко износи аргументе, макар се когод с њима и не слагао...
Никако не могу да се убедим да су термини словински/илирски/хрватски апсолутни синоними. Биће да је то ретроактивна интерпретација на основу данашњег чињеничног стања: ако цео тај римокатолички књижевно-језички корпус Хрвати данас сматрају искључиво за своју „имовину“, онда то мора да је тако било одувек. Таква логика пати од очигледности конструкције. Упорно се запоставља и занемарује српски народни језички супстрат у штокавским говорима најмање до Цетине, идентичан нпр. дубровачком говору. Далеко од тога да се ради искључиво о утицају, ради се о најближем сродништву. Како се тумачи чињеница да је српски говор оног доба исти као наводни хрватски штокавски, а да је тај исти хрватски штокавски оног доба на огромној удаљености од остала два наречја (чакавског и кајкавског), као што је, уосталом, и данас? Језик по својој природи не може имати двоструко порекло: он мора имати своје исходиште у једном извору који се може идентификовати без обзира на сва каснија мешања и међуутицаје. „Штокавски хрватски“ оног времена сасвим се по свим својим границама утапа у српски (хоћу рећи – нема битну дистинктивну црту), који је исти на широком простору подалеко на исток од тих граница. Српска дијалектална раслојеност није ништа у односу на раслојеност хрватских наречја: немогуће је да таква три различита језичка подручја творе један те исти језик (сем ако се тако не договоримо). Преводилац нам не треба сад, као што нам није требао ни онда – а бојим се да хрватском ђаку из Ос(иј)ека и Чапљине за „Јудиту“ треба: не због вишеслојности израза, него због тога што различитост наречја за обичан свет готово има тежину различности језика. Свој народни говор Срби су свуда звали српски (за разлику од књижевног „словенског“), а зашто Хрвати свој зову трима (најмање) именима?!

Hrvatski tjednik Arena (na 54. stranici, broj 2541. iz kolovoza 2009. godine) donosi ulomke iz tajnoga dnevnika Nikole Tesle, što ga je priredio Petar Vučić, pravnik i doktor političkih znanosti, do kojega je došao uz pomoć pokojne hrvatske povjesničarke dr. Ljubice Štefan.

"Sretan sam što me Hrvati smatraju svojim jer su moji preci hrvatski koljenovići, Draginići iz Zadra. Kao hrvatski plemići, Draginići su došli u Liku u XiV. Stoljeću i tu ostali. U Liku su moji preci došli preko Novog Vinodola.

Preci moje majke, Kalinići, također su hrvatski plemići i oni su iz Novog Vinodola.

Moj pradjed stjecajem okolnosti morao je otići u Bosansku Krajinu – tamo se oženio s pravoslavnom djevojkom i prešao na pravoslavlje. On je imao isturene prednje zube pa ga je narod prozvao Teslom, prema alatki kojom se obrađuje drvo i otuda moje prezime Tesla.

Moj djed bio je časnik u ličkoj regimenti, a moj otac poravoslavni prota…»

Inače, u podacima o svim obiteljima iz Like nigdje nije pronađeno prezime Tesla. Bio je to nadimak jednog od Teslinih predaka koji se prezivao Draginić!

Žalim, braćo Srbi, ali Tesla je i hrvatski znanstvenik i hrvatskoga podrijetla!

Штовани DŠ, драго ми је да понекад приметите постављена питања, али ми је недраго што афектирате па се залећете у залеђе, илити офсајд.
Мило вам је да усвојите Теслу и НОБ (што бисте ви рекли - у недостатку садржаја), јер то нешто у белом свету значи; али није небитно ко је дигао устанак - јесу Срби, наши ђедови, али не због Тита (нису за њега још били ни чули, нити за какву капејот!), него што нијесу ћели лећети сви у јаме, па су повадили ко кочеве, ко виле, ко богами и леворе, да се бране од Павелића; а Тито је после наишао и покупио премију, на нашу жалост (то није био довољно да се не спале хрватски Смиљани, и у њима хрватска православна црква, у којој је крштен хрватски знанственик, а отац био хрватски православни поп). Да ли је ту био и још неки говорник илирског језика, размишљам... Дакле, у најмању руку тајминг вам не ваља (о суштини нећу). Мада су сви говорили хрватским језичким стандардом, никако се нису разумели.
Драго ми је да сте своју логику дотерали да крајњих граница па једног (не)обичног српског попа унапредили у хрватског часника; враг му баби, да не би личких и далматинских усташа, ко би још знао за њега!
П. С. Откуд је Душан Биланџић, Србин марксиста, највећи хрватски повјесничар?! И Стјепан Бабић највећи језикословац? Ја знам најмање пет већих...
П. П. С. Опет се лепо разговарамо без преводиоца. Канда су у праву они што кажу да су срб- и хрв- у ствари исти корен.

Дупло штовани DŠ, лепо просим, дајте се скоцкати! Заборавили сте тајни дневник Милутина Миланковића у којем овај тајно исповеда да је његов чукун-чукундеда због великосрпске агресије у 14. веку прешао у православље, али да није заборавио своје хрватско подријетло, него је у београдским подрумима тајно молио круницу и раноилирски Оченаш, док је за српску патријаршију спремао предлог календара; и тајне белешке вуковарског нобеловца Леополда Ружичке, где он доказује тајно хрватско хемијско подријетло еуропског пучанства диљем Франачке и Прусије, и очевидну погрјешку у свом презимену!

Ovdje se podkradaju čudne teze. Pa da ih razbristrimo činjenicama.

1. čakavska i štokavska narječja raznorodna su, a u srednjem razdoblju dijelom su istoga kulturnoga kruga, južnohravtskoga, u kojem sudjeluju Korčula, Hvar, Split, Dubrovnik, Kotor i još njeka mjesta. Čakavac Kašić s Paga kodificira taj zajednički jezik, čakavac Kanavelović s Korčule piše dubrovačkim tipom štokavštine, kao i Splićanin Kavanjin. Dubrovčani pak pišu miješano štokavsko-čakavski ( npr. zač, a ne zašto; brojni ikavizmi kojih je i Menčetića i 70%; čakavski i staroštokavski oblici cvitje i grozdje, bez štokavske jotacije; nema štokavskoga dočetnoga - o umjesto čakavskoga -l (misal, a ne misao; pisal, a ne pisao) nema /đ/ u poeziji (gospoje, a ne gospođe;-.). Taj je jedan kulturno i književni krug čakavsko-štokavski i ne haje ni pola posto za fantazije slavistike koje će se pojaviti 300 ili 400 godina kasnije. Štokavska narječja, srpska i muslimanska, onoga vrjemena, nemaju s njima veze jer se razlikuju i u gramatici, i rječniku, i stilistici, o pismu da ne govorimo. Govornici kosovsko-resavskoga ili zetsko-južnosandžačkoga jednostavno nemaju što s tim krugom Hvar- Korčula-Split-Dubrovnik, jer je njihov jezik, strukturno štokavski, nespojen s čakavskim (kao dubrovački), a u rječniku, frazeologiji, sintaksi.."pravoslavan" i "turski", što je i na razini razumijevanja jadranskim piscima teže razumljivo- da se i ne govori i nacionalno-kulturnome jedinstvu.

Druga je priča navodna naknadna inkorporacija hrvatske književnosti Juga u ostali dio. Ništa netočnije. Matija je Divković 1616. u frazeologiji i stilu slijedio dubrovačke uzore, bez kojih nije moguće razumijeti slavonski barok 18. st., kao ni pisce iz područja Siska, Senja, Karlovca (Krajačević, Andrijašević,..). Dubrovački je izraz nastajao pak na prijepisima glagoljskih i latiničkih lekcionara i misala iz Trogira, Senja, Splita, Zadra, Like i Krbave, Senja, ...

Jednostavno-i prije je 19. st. hrv. književnost imala jasan ocrt.

Јован Дучић је дефинитивно био у праву...оно о хрватској "храбрости"...Од аргумената преко "аргумената" дошли смо и до тајних дневника...Мислим, заиста...Тесла је баш тип човека који би писао тајне дневнике о свом хрватском podrijetlu...Мислим, то му је јели била опсесија...поред оноликих проналазака и идеја која се чак и са метафизиком граниче.А оно о Српству је говорио зато што се плашио за свој живот.Црна Рука, бато...

Gospodine Nadrljanski, držite se vi svojih jezikoslovaca i povjesničara jer ja sam ipak malo bolje upoznat sa situacijom u Hrvatskoj. Bilandžić (braća su mu bili su Marijan, Mate, Stipan, Frano i Josip) i Babić vrh su vrhova. Kada pročitate njihova djela, onda se javite.

Srbi jesu digli ustanak, ali bez mozga nijedan pokret ne bi uspio. Jugoslavenski je pokret otpora uspio jer je na čelu bio genijalac Josip Broz Tito. Hrvat. Ako smijem spomenuti…

Tesla je hrvatski znastvenik, ali moram priznati da nisam znao da je Teslin djed bio pop. Čuo sam da je to bio Nikolin otac. No čovjek uči dok je živ!

Г. DŠ, известан део примера вам није добар. Ако какав Бодул Дубровник (град словенизованих Романа) назива „хрватским“, то не значи да он и јесте такав, јер језичка разлика, у оно доба већа и значајнија од етничке (да не рекнем националне), сведочи да потрагу треба упутити на друкчији траг. И код нас су некад Солун сматрали српским градом, а да се српска држава дотле којим чудом проширила (као што се хрватска проширила на увек независни Дубровник), сад би и код нас било таквих „научника“ који би његову ромејску културу гледали искључиво као српску. Успели сте да напабирчите део кроатистичких доказа (нпр. за Марулићеве версе хрвацке сте оманули, тај језик са дубровачким нема везе), али је дубровачко „склавинство“ ужасан терет за такву идеју. Што се не зову Хрватима ако јесу Хрвати, и што језик упорно зову словинским?! Наравно да тада нема националне свести у данашњем смислу, али би било природно да га зову својим националним именом. Дубровник је на крају постао „хрвацки“, али то не значи да се сва његова култура може накнадно хрватити, нарочито језик, истоветан језику суседних Срба: ако тако размишљате, онда се хрватски говорио и у православном делу Херцеговине, и у целој данашњој Црној Гори, и у Западној Србији... Мада, таквом се закључку не бих после свега ни чудио.
Наравно, знам да нећу добити одговор на ово последње. Уосталом, немогуће је таквом логиком одговорити и на питање по чему се то тако круцијално разликује језик два суседна села у нпр. Херцеговини, једног српског, другог хрватског? По чему бисте закључили да један сељак говори српски, а други хрватски? То се може учинити само накнадном националном идентификацијом, али авај – то већ нема везе с науком.
Овако могу довека: где је круцијална разлика у говору „хрвацких“ Которана у односу на Грбљане и Паштровиће, а где на нпр. Никшићане? како се зна шта је хрватско? Не ли по томе што се данас неки пишу Хрватима? Но, то је далеко од науке.

По чему бисте закључили да један сељак говори српски, а други хрватски? То се може учинити само накнадном националном идентификацијом, али авај – то већ нема везе с науком.

Razlika u govorima Hrvata iz zapadne Hercegovine i Srba iz istočne Hercegovine lako je uočljiva, ali ja vam ne mogu pomoći ako ju vi ne primjećujete.

Evo vam izjave Vašeg omiljenoga pisca...

Ни један језик и ни један народ не би били ни народ ни језик када би се сводили на један дијалект и један изговор и спали на два слова и неколике речи. Језик је космос и све што је у космосу постоји и у језику. (Матија Бећковић)

I pitam se hoćete li i Kinezima braniti da se nazivaju Kinezima jer dijalekata je ondje "bezbroj"?

Dodao bih i da ja mogu sa Slovencima i Makedoncima razgovarati bez prevoditelja, stoga kako ne ću i sa braćom Srbima!

Bas mi vas je pomalo zao, posebno sad kad budete rasparcavali svoju tisucljetnu zbog uzetih kredita!

Koja su ono ostrva vec trazena od Italijana?

Bitno je da vi imate jednu crkvu i svakog sveca zovete svuda razlicito? :o))

Sveti Vlaho je bjese van Dubrovnika /Sveti Blazo/!? :o))

Inace je Vlaho srpski izgovor starog grckog imena /Vlasios/!

Sveti Juraj je kod Srba Sveti Đurađ - potrazite sakoliko ima Đura-đa u i oko Dubrovnika!

Kako se onda na hrvatskom zove dubrovacka porodica Đurđevic, ili mjesto Sveti Đurađ kod Dubrovnika, ili ostrvo u Boki Sveti Đurađ?
Imate li vi nekog Đurađa Brankovica, Đurađa Crnojevica, Đurđevica Taru, Đuricku rijeku, Đurđeve Stupove, Đuravce, Đuraskovice, Đurkovice, Đalovice, Đorđevice, Đurđevinu...?

Sta bi sa Svetim Jeronimom?

Zasto je Papa morao da preimenuje "Papinski hrvatski zavod Svetog Jeronima" u ILIRSKI Zavod Sv. Jeronima (Collegium Hieronymianum Illyricorum)?
Ko se to zalio?

Zasto je Sveti Đurađ kod trogira postao /Sucurac/?

Zasto je najljpsa pravoslavna crkva u Zadru Svete Trojice (saradjena 812.g.) (katolicki naziv je Sveti Donat) sluzila katolicima kao stala/ostava, a danas sluzi kao koncertna dvorana?
Morali ste je i okreciti da se ne vide predivne pravoslavne ikone?

Zasto se pravoslavna crkva Svetog Teodora kod Splita (1018.g.) danas zove Gospa od Zvonika?

Zasto se na Mljetu, Korculi, Hvaru, Shipanu ... zadrzao naziv Sveti Đurađ, a ne katolicki Sveti Juraj?

Koliko je ono Zadar mijenjao puta strane od 1096-1346?

S-E-D-A-M P-U-T-A, da bi zavrsio na kraju u ruke Venecije narednih trista godina, pa Austrije stotinjak, pa Francuza ne znam koliko....!

Kako to ako su Sloveni i vasi veliki i opasni zupani vladali tom oblascu?

Zasto je crkva Svete Trojice okruglog vizantijskog oblika gradnje, ako su tamo bili ti vasi zupani i kraljevi, koje je papa podrzavao i krstavao?
Zato sto zadarske zidine niko nije nikada probio do francuzi kad su kremnuli u 'krstashke ratove'!!