Кад год чујем ово јадно али добро плаћено ЕУ служинче, сетим се српског пуковника без ноге који изађе из воза на љубљанској станици новембра 1918 и на молбу представника градске општине окупи чету заробљеника - повратника, наоружа их у напуштеним КundK касарнама и полицијским станицама, и нареди запоседање положаја око града и даље, ка Сочи. И тада, кроз италијанске трупе које су већ пошле ка Љубљани са распалог фронта на Сочи прошири се вест: српска војска је у Љубљани! И стадоше Италијани пред ратним савезником и Победником коме се дивио цели слободољубиви свет, за подвиг и жртву, за одважност и витештво!
А сада, у освит предстојеће реконструкције расподеле моћи и утицаја, мораћемо да размислимо о праведним корекцијама историјских грешака и заблуда, па да негде можда подржимо Италијане по питању Истре, Копра, Порторожа, Далмације... И онда ћемо заиста морати да праведно проценимо сва пљуцкања по Србији, па и Мајино лупетање о "независној држави" Косово, тако нам Бог помогао!