U ovom pitanju je najbolje ne zauzimati stranu i ne opredjeljivati se jer je pitanje što je kanonski a što ne kao i to da carigradska patrijaršija ima ili nema pravo dati autokefalnost. Ne može se procedura po kojoj su se u prošlosti dobivale autokefalnosti danas proglasiti nekanonskim. Odnosno zauzimati stav od prigode do prigode kako nam to odgovara. Nije ni dobro promatrati vaseljensku patrijaršiju kao nekog marginalca -kao kralja bez kraljevstva- kojeg možeš upotrijebiti kada nam odgovara i šutnuti kada nam ne koristi jer iako s okrnjenom moći ona je nasljednica slavne tradicije i znanja u upravljanju s pravoslavljem odnosno ne može se jedan duhovni centar urušiti u jednom vremenu i da neka većina ili glasna manjina određiva iz vremenitih potreba ko je novi centar ili koordinator. To bi bilo neozbiljno i predstavljalo bi svojevrstan prekid sa svojim identitetom. Ovdje treba smanjiti tenzije i pustiti vrijeme da se nađe neko pametno rješenje jer ovo je srljanje u raskol

Нема то никакве везе ни са кавим духовностима. Питање је хоће ли Српака и Бугарска црква поступити у свом интересу ( нарочито Српска ), пресудити по праву црквеном и по правди или ће се скулавичити пред моћи четвртог Рима - Вашингтона.