Приметите да је ЊС патријарх српски Иринеј алудирао и на актуелну кризу, изазвану од стране ЊСС патријарха Вартоломеја: Њена је Глава Сâм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој.
Паметном доста.
Препоруке:
0
0
4
петак, 12 октобар 2018 12:59
с.ј @двојици изнад
Доста више ових бесмислених прича о Риму, било првом, другом или трећем, и злоупотребе Цркве у политичко-идеолошке или националне сврхе!
Рим је био центар развратне империје која је свирепо прогонила хришћане дуже од три века. То што је касније Други Рим постао престоница хришћанског Ромејског царства, ни на који начин не даје том Риму статус неког 'светог града' који заузима средишње место у нашој вери. Повлашћен статус који је ромејски цар имао у Цркви је био последица мешања царевог у Божје, и злоупотребе Цркве у политичке сврхе. То је нешто чему су се Свети Оци изричито противили.
Зато данашње понашање ЊСС патријарха Вартоломеја, и око њега окупљене новофанариотске клике, нема никакаве везе с неким трењем између Другог и Трећег Рима, већ с крајње неканонским и нехришћанским напорима истих да своју вољу наметну другима, а рекло би се, и чисто световним интересима Цариградске патријаршије и грчке државе. Неко им је очигледно нешто обећао.
Moskva je Treci Rim!!
Приметите да је ЊС патријарх српски Иринеј алудирао и на актуелну кризу, изазвану од стране ЊСС патријарха Вартоломеја: Њена је Глава Сâм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој.
Паметном доста.
Рим је био центар развратне империје која је свирепо прогонила хришћане дуже од три века. То што је касније Други Рим постао престоница хришћанског Ромејског царства, ни на који начин не даје том Риму статус неког 'светог града' који заузима средишње место у нашој вери. Повлашћен статус који је ромејски цар имао у Цркви је био последица мешања царевог у Божје, и злоупотребе Цркве у политичке сврхе. То је нешто чему су се Свети Оци изричито противили.
Зато данашње понашање ЊСС патријарха Вартоломеја, и око њега окупљене новофанариотске клике, нема никакаве везе с неким трењем између Другог и Трећег Рима, већ с крајње неканонским и нехришћанским напорима истих да своју вољу наметну другима, а рекло би се, и чисто световним интересима Цариградске патријаршије и грчке државе. Неко им је очигледно нешто обећао.