Mislim da nije dovoljno reci da “statistika ukazuje da su velike koristi od uclanjena imale posebno nove clanice”. Autor bi nam mogao na primeru nekih od novih clanica pokazati da je to stvarno tako. Stvarnost je sasvim drugacija, kod nekih clanica se moze videti neki napredak (barem za sada) ali se zato neke clanice nalaze u stanju klinicke smrti (Letonija npr, nekada nazivana “sampionom tranzicije”). Koliko je meni poznato, ni jedna nova clanica nije dostigla visinu BDP-a iz 1989. godine, a ako i jeste – to je vise rezultat statisticke manipulacije u pogledu visine BDP-a nego stvarnog rasta. Kada se u obzir uzme i visina javnog duga, onda je situacija jos gora. Ono sto je najbitnije u svemu tome je sledece – u ni jednoj drzavi bivseg istocnog bloka zivotni standard nije dostigao nivo iz 1989. Naravno, sve to vazi samo za “prosek”, tj. “po glavi stanovnika” ali ako u racunicu uzmemo da je doslo do strahovite koncentracije kapitala, onda je jasno da velika vecina zivi jos losije nego sto to statiskika pokazuje, a veliki deo stanovnistva je na ivici gladi. Tu treba dodati i to da su neke zemlje vec u prvim godinama tranzicije prodale sve sto su imale (kao Madjarska npr.) a da prvih desetak godina skoro da i nisu zabelezili privredni rast. O Madjarskom dugu da i ne govorimo, oni su prakticno bankrotirali. Sve u svemu, treba se uzdrzati od odokativnih ocena “korisnosti od uclanjenja”.