Glass-Steagall Act je sistematski zaobilazen jos od ranih 80-ih, zbog sweep racuna. Tehnologija je omogucila zaobilazenje tog zakona i FED tu nije nista promjenio. Ukidanje tog zakona nije mnogo toga promjenilo.(1)
E sad o stvarnim faktorima koji su doveli do krize. Samo ste u prolazu spomenuli ekspanzivnu monetarnu politiku Grinspana, kojoj se Fridman protivio jer je kao monetarista bio za pravila a ne diskreciju. Medjutim, Dzon Tejlor je dokazao veoma jaku korelaciju izmedju ekspanzivne monetarne politike i velicine ovog zadnjeg balona, kako u Americi tako i u ostatku svijeta.(2) Dakle, da nije bilo ekspanzivne monetarne politike velicina balona bi bila daleko manja. Potpuno ste ignorisali ulogu firmi sponzorisanih od strane drzave Fannie Mae and Freddie i Community Reinvestment Act (CRA) koji su stimulisali hipoteke losijeg kvaliteta. Fannie i Freddie su kontrolisali oko 40% trzista subprime loans i oko polovine cijelog hipotekarnog trzisa koje je i dovelo do ove krize. Jednostavno ignorisati drzavno subvencionisanje u objasnjenju ove krize moze samo idolog koji je zainteresovan u propagiranje odredjenoig idoloskog stava. I da slazem se, komplikovanost finansijskog trzista I zaostajanje regulacije za inovacijama je takodje znacajan uzrok, medjutim bez ova dva gore spomenuta faktora kriza nikad ne bi dosegla ovolike razmjere.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 16 август 2009 22:39
Darth Vader
Vasa primjedba njegovoj tvrdnji da je FED produbio krizu, uopste ne dodiruje Fridmanovo objasnjenje. Obim spekulisanja nema direktne veze sa njegovom tvrdnjom da je FED produbio krizu. Vasa primjedba da je samo tokom dvije godine izmedju 22-29 broj banaka bio manji nego 1929, nema nikakve veze sa njegovim objasnjenjem. Kako to objasniti? Moze biti das u te godine 22 I 23 poslje krize iz 1921, tako da je trebalo vremena sistemu da se oporavi. Zasto su banke propale nakon sloma berze? Zbog panike…panika je dovela do bank runs i banke nisu bile u stanju da pretvore manje likvidne assete poput obveznica u kes kojim bi namirile potraznju za novcem. E tu je FED trebao da stampa novac i pomogne bankama da namire tu potraznju za novcem. FED je trebao da ispuni svoju ulogu lener of last resort, zbog cega je i stvoren 1913-e. Vi ovo samo spomenete u prolazu, medjutim to je glavni razlkog za slom cijelog bankarskog sistema. Vi ste gospodine njegov rad u ovom tekstu iskrivili da odgovara vasoj prici o deregulaciji. Te insinuacije da je on zahvaljujuci svojoj upornosti dosao do uticaja vam ne sluze na cast. Njegove teorije su dobile na uticaju ne zbog njegove upornosti, vec zbog kraha Kejnzijanizma tokom 1970-ih. Tada je doslo do stagflacije (i recesije i inflacija) i onda su se okrenuli njegovom monetarizmu da rijese tu krizu nakon cega je Amerika usla i najprosperitetniji dio svoje istorije, koji je trajao 25-30 godina i tokom kojeg je Amerika postala bogatija za oko 3 puta. Fridman se osvrtao na monetarnu politiku zato sto je mislio da je monetarna politika dovela do depresije…tezu koju vi ovde jednostavno niste ni dotakli. Jednostavno ste je odbacili nudeci argument koji nemaju nista sa njegovim objasnjenjem, koje niste citirali.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 16 август 2009 22:40
Darth Vader
Uh ne zna covjek gdje da pocne. Pocecu sa autorovim osvrtom na Fridmana. Naravno da prvi stav stoji. FED je restriktivnom monetarnom politikom smanjio obim novca za oko 30%, sto je dovelo do veoma velike deflacije. Deflacija je dovela do pada agregatne potraznje, jer su ljudi poceli zaradjivati, u sustini, interes na novac. Kad zaradjkuju interes na novac ljudi ne trose vec stede sto dovodi do pada potraznje. Ogroman pad agregatne potraznje je doveo do Velike Depresije i kraha realnog sektora ekonomije, jer kada je agregatna potraznja opala doslo je i do pada proizvodnje. Ako nema potraznje nece biti ni proizvodnje. To je i dovelo do nezaposlenosti od 25% i velikog pada u BDP-u. On ne tvrdi da je krah banaka doveo do kraha realne ekonomije, vec da je to ucinila deflacija, koju je FED mogao i morao zaustaviti i vratiti u nisku inflaciju, kao sto je to sada uradio Bernanke. Ovo je dobro utemeljena cinjenica sa kojom se svi vazniji monetarni ekonomisti, poput Lucasa, Mishkina, Taylora, Bernankea itd.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 17 август 2009 03:02
BB
Polemike koje se vode povodom tekuće krize predstavljaju oživljavanje ključnih kontroverzi makroekonomske teorije - pre svega suprotstavljanje kejnzijanizma i monetarizma. Medjutim, moguće je postaviti pitanje da li je posle pola veka ta matrica tumačenja –Kejnz vs. Fridman - još uvek delotvorna, ili su za globalizovanu ekonomiju neophodni novi instrumenti analize prilagodjeni radikalnim promena koje su nastale kao posledica globalizacije.
Naime, nacionalne budžetske politike više ne funkcionišu kao nekada. Instrumenti tih politika su u uslovima liberalizovane i globalizovane svetske ekonomije izgubili mnogo od svoje efikasnosti. Prema Kejnzu efektivna tražnja odredjuje nivo proizvodnje i nivo zaposlenosti. Otuda je najpoznatiji princip kejnzijanske politike državna intervencija usmerena na stimulisanje tražnje i politiku javnih radova. Medjutim, u uslovima globalizovane privrede i delocirane proizvodnje -stimulisanje tražnje bi moglo da ima za posledicu povećanje uvoza. Odnosno, kako je to formulisala francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard – stimulisanje tražnje u Francuskoj moglo bi da znači povećanje proizvodnje u Kini.
Za O. Radonjića: U srpskom posle „ikada“ mora da sledi glagol. Zato rečenica „Finansijski slom koji su doživele zapadne zemlje a posebno Sjedinjene Američke Države ... je po svojoj snazi intenzitetu, trajanju i rasprostranjenosti bio najrazorniji ikada“ treba da glasi: „Finansijski slom (1929) je po svojoj snazi, intenzitetu, trajanju i rasprostranjenosti bio... najrazorniji koji su ikada doživele zapadne zemlje, a posebno Sjedinjene Američke Države“.
Za Darth Vader: Diskrecija je osobina onoga koji čuva tajnu a diskreciono znači po sopstvenom nahodjenju. Zato rečenica „Fridman je kao monetarista bio za pravila a ne za diskreciju“, treba da glasi : „Fridman je kao monetarista bio za pravila a ne za diskreciono odlučivanje“.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 17 август 2009 13:21
Jasna Simonović
Ala je to sve komplikovano! Prosto mi koji nismo studirali ekonomiju da kažemo "Hvala Bogu" što nismo!
Svet je upao u finansijsku krizu zbog pohlepe bogatih i lenjosti siromašnih, zbog pakosti nesposobnih i ponosa sposobnih, zbog krađe tuđeg i nečuvanja svog, zbog ljubavi prema oružju i straha od Boga...Kejnz vs. Fridman!...Prosto od tog lavirinta da pobegneš u prvi ćošak i npr. odgledaš "Kramer vs Kramer"...
Lakše pronaći planetu koja "hoda" suprotnim pravcem, nego pronaći napisanu jednostavnu formulu za izlazak iz krize...A prava rešenja uvek su najprostija...Svakako ne ratna...Mi koji smo rat preživeli ni9kome na svetu to ne želimo više...
Mir svima, tj "Svet" svima...
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 17 август 2009 13:24
Jasna Simonović
I šteta što se tekstovi samo nekoliko autora "vrte" na engleskoj i ruskoj verziji ovoga sajta...Ostaće "svet" uskraćen za "srpsko" pero...
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 17 август 2009 13:49
nista novo
U proslosti su postojali robovlasnici, pa onda feudalci, a sada kapitalisti i uz njih uvek prateca vlastela. Zive da bi stvarali sebi sto vise viska da zadovolje svoje potrebe neumerenosti.
Mozda ih je sada teze prepoznati u tim odelima i ustirkanim kosuljama i dame sa" divnim " osmehom na licu ne trebe da nas zavaraju. Sve su maske iza kojih se kriju bezocne krvopije.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 17 август 2009 16:59
Dimitrije
Tekst je imao za cilj da utvrdi uzroke svetske krize ali se autor vise bavio analizom sporednih nego kljucnih momenata. Majka svih pitanja je – NOVAC. Sve, apsolutno sve, polazi od pouzdanosti-nepouzdanosti novca. Za stabilnost ekonomskog sistema od kjucne vaznosti je postojanje novca koga niko ne moze po svojoj volji stampati vec on mora imati PODLOGU. Tokom istorije zlato je bilo ta podloga koja je garantovala vrednost novca, ali nije neophodno da ta podloga bude zlato – mnogi drugi proizvodi mogu preuzeti tu ulogu. Problem danasnje civilizacije je nepostojanje realnog novca, tj. sada svetom vlada “fiat money”, novac iza koga ne stoji ni zlato, ni energenti, ni hrana, ni proizvodnja bilo kojih drugih realnih dobara - vec gola sila. Jedni isti ljudi su vlasnici: FED-a, desetine centralnih banaka u svetu, nekoliko stotina banaka, Svetske Banke, MMF-a, BIS-a, prakticno skoro svih finansijskih institucija, medija, raznih centara, organizacija, instituta, univerziteta, agencija itd. Problem sveta je u tome sto je dozvolio da 1000 ljudi prakticno kontrolise sve kljucne svetske poluge. Ova kriza nije nastala zato sto neko nije znao kako treba raditi vec zbog toga sto su krize najelegantniji nacin za ukrupnjavanje i koncentraciju kapitala i moci. Spekulacije i manipilacije su samo kolateralne pojave a ne uzrok. Naravno da FED zna da iza dolara ne stoji nista osim oruzja i sile, naravno da svi znaju da finansijski derivati ne mogu napraviti novu vrednost vec samo prikriti i zamagliti ceo proces pljacke, naravno da svi znaju da se ne moze imati zdrav sistem ako se bankama da vlast da kreiraju novac, naravno da su svi znali za balone i piramide kod “dot kom” kompanija, nekretnina, kreditnih kartica, poslovnog prostora, osiguravajucih fondova, penzionih fondova, investicionih fondova, banaka itd. Sve se to znalo ali se ipak tako radilo jer je im je to i bio cilj. Mozemo se mi smejati kada neko upotrebi rec “zavera” ali upravo ta rec objasnjava uzrok svetske krize.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 17 август 2009 17:39
BB
Postoji i jedno jednostavno objašnjenje krize - to je marksističko objašnjenje. U najkraćem ono glasi da nije u pitanju jedna od kriza kapitalizma već njegova terminalna kriza. Drugim rečima, ono što se sada zbiva nije uobičajena epizoda u funkcionisanju kapitalističkog sistema, već znak njegove definitivne istrošenosti. Dakle - kraj, bankrot, nema više. To mišljenje dele i mnogi poznati ekonomisti, sociolozi politikolozi nemarksističkog opredeljenja. Evo naslova nekoliko napisa na tu temu: Erik Hobsbaum,“ Socijalizam je propao. Kapitalizam je bankrotirao. Šta onda dolazi sledeće?“; Imanuel Valerstin, „Kapitalizam je došao do kraja“; Džejms Galbrajt, „Nema povratka na normalu. Zašto su ekonomska kriza i njeno rešenje teži nego što mislite“ ; Pol Žorion, „Kapitalizam je ušao u fazu samodestrukcije“; Vilijem Faf, “Globalni kapitalizam - samoubilačka verzija“.
E sad, zašto je kapitalizam kao sistem istrošen, to bi već zahtevalo malo složeniju analizu ali najkraće, i vrlo uopšteno rečeno, zato što je postao nesposoban da reši svoje osnovne protivrečnosti. Pokazatelj te istrošenosti je pad prosečne profitne stope. Prema jednoj računici, profitna stopa korporacija sa liste 500 najvećih, pala je sa 7,1 u periodi 1960-1969 na 1,3 u periodu 2000-2005. Počev od 80-ih godina načinjena su tri pokušaja da se te protivrečnosti reše, a tzv. finansijarizacija ekonomije je poslednji od ta tri pokušaja koji se, kao što vidimo, katastrofalno završio.
Ako se prihvati ovo jednostavno, marksističko objašnjenje, onda nažalost ne postoji ni jednostavno ni bezbolno rešenje.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 17 август 2009 18:02
Jasna Simonović
Dimitrije, Divno ste objasnila nama koji teško čitamo ovaj članak...hvala..
Ako su 1000 ljudi vlasnici svega i svačega, njima je onda mnogo teško! Em “vuku poluge” za sve nas, em brinu o svom krupnom kapitalu...Znate šta narod kaže: teško bez novca, još teže sa njim!
A i to da iza novca stoji zlato, to mi je glupo...Onda iza zlata isto treba da nešto stoji, na primer bižuterija! A iza dolara, kažete, stoji oružje i sila, a iza klirinškog? Mogu li stajati npr. besplatni lekovi?
Kakav neverovatan izraz sam sada naučila od vas: “finansijski derivati”...Da li ste to vi izmislili, ili se koristi u “ekonomiji”?
A zašto je svet to dozvolio, pitamo se? Sram ga bilo! Dozvolio da 1000 ljudi “radi” za ceo svet...pa “ni od čega” da im puni novčanike i otvara stotine kablovskih kanala i dovodi prijatelje do ispred nosa kroz kompjuter...A možda je i čista lenjost u pitanju...ko će u polje da gazduje, kad može u banku po prazan račun!
E pa, kako tu mi možemo da pomognemo? (Imamo li mi uopšte u tih 1000 nekog “svog”? Sem Billa Gejtsa!?)...Naravno kao pravni sledbenik SFRJ...
(Kako bi bilo da predložimo neki projekat, npr. “Kraj svetske zavere”?....Podloga: Neutralna Srbija, US...Šifre delatnosti: usitnjavanje krupnog kapitala do razumne veličine, zaustavljanje ratova na miran (svetski) način, tolerisanje među zavađenim narodima, besplatne lekcije iz inata, vicevi na 1000 načina, presek bogatstva i siromaštva u Evropi po stepenicama, razumevanje ruske duše kroz srce, jugoslovenske dogodovštine na Božji način, zdravstveni sistem sa pokrićem, evropski takt u ritmu balkanskog ora, srpsko-albanska boza u Svetskoj vladi, itd. Bez kraja i sa početkom prompt...HA!HA!)
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 17 август 2009 22:59
Dimitrije
Samo kratak odgovor za JS. Zlatna podloga nije “glupa” vec je perfektno resenje. Godisnja stopa rasta proizvodnje zlata je oko 3% sto je otprilike ekvivalent rasta realne privrede. Jedino sa stabilnim novcem mozemo imati stabilno ekonomsko okruzenje u kome se nikako ne bi mogli desavati “boom and bust” ciklusi niti mega-ciklusi kao onaj 1929 godine ili kao ovaj sada. Zlato je, pojedinacno gledano, najpogodniji proizvod za novcanu podlogu. Bolji od njega bi mogao biti samo jedan kompozitni indeks rasta grupe najvaznijih zivotnih i strateskih proizvoda. Jedina mana zlata kao novca je u tome sto je zlato pogodno za cuvanje (gomilanje bogatstva) sto bi dovodilo do pojava slicnih kontrakciji novcane mase u deflatornim ekonomijama. To jeste problem ali bi se mogli uvesti korektivni mehanizmi cime bi se dobio jedan zaista perfektan sistem (nista novog nema u tome jer je slican model predlagao i Kejnz). Od Bretton Wood-a finansijski sistem se zasnivao na zlatnoj podlozi i nije bilo nikakvih problema, problem se sastojao samo u tome sto su mocnicima bile vezane ruke i nisu mogli da manipulisu finansijskim sistemom. Amerika je kasnije odustala od zlatne podloge, a kada je De Gol pozeleo da zameni dolare za zlato – Ameri su mu rekli da to nije moguce. Od tog momenta pocinje “gradnja piramide” koja je uz manje zastoje trajala do 2008 godine, a sada smo svedoci njenog urusavanja. Naravno da nisam izmislio termin “finansijski derivati” vec oni zaista postoje (forwards, futures, options and swaps) i njima se trguje na berzi. Po izvestaju BIS-a svetska trgovina tim derivatima je dostigla nivo od preko 600 hiljada milijardi dolara sto je 10 puta vise od ukupnog svetskog GDP-a. Upravo zbog toga se i koristi izraz “kasino kapitalizam” jer ceo sistem neodoljivo podseca na kladionicu. Zbog ogranicenja od 2000 slova ne mogu da odgovorim na sva pitanja ali mogu da kazem: mi ne mozemo da sprecimo svetske tokove ali ne moramo ni sami sebe da satiremo, a upravo to rade “nase” vlasti.
Препоруке:
0
0
12
уторак, 18 август 2009 05:39
Jasna Simonović
DIMITRIJE, mnogo hvala, za nas koji smo laici u ekonomiji vaše objašnjenje je mnogo jasnije...
Meni je čudno npr. to što zlatna podloga stavlja u nepravedan položaj mnoge delove zemaljske kugle, jer ima mnogo istorijski nerešenih slučajeva po pitanju vlasništva zlata (veliki deo je npr.ukraden)...Pokušavajući da shvatim zašto su Ameri odbili "našu podlogu" i znači primenili kompozitni indeks rasta važnih proizvoda, na kome je znači nastala piramida, a koji je doveo do "finansijskih derivata" do bezumlja uslovno rečeno "virusnih partikula", svet prosto rečeno treba da "pomiri" kasino kapitalizam i neki ogoljeni socio-kamunizam i dovede u ravan normalnosti tj zajedničkog pozitivnog ekonomskog opstanka...E baš sam pametna! Vi ćete se ovom verovatno smejati pošto ste znalac ekonomije!
Šta mi tu možemo da uradimo do da pomognemo da se "kasino" dovede do "prizemnih delatnosti", a "poluge" do neke pravične vlasničke globalne ravnoteže, pa nek' poklanja ko kome hoće...kao u porodici..I ovo je sigurno nemoguće! Al' ako i mi, Srbija, ako nešto ne uradimo, ode "svet" dođavola..I mi sa njima...
.jpg)
E sad o stvarnim faktorima koji su doveli do krize. Samo ste u prolazu spomenuli ekspanzivnu monetarnu politiku Grinspana, kojoj se Fridman protivio jer je kao monetarista bio za pravila a ne diskreciju. Medjutim, Dzon Tejlor je dokazao veoma jaku korelaciju izmedju ekspanzivne monetarne politike i velicine ovog zadnjeg balona, kako u Americi tako i u ostatku svijeta.(2) Dakle, da nije bilo ekspanzivne monetarne politike velicina balona bi bila daleko manja. Potpuno ste ignorisali ulogu firmi sponzorisanih od strane drzave Fannie Mae and Freddie i Community Reinvestment Act (CRA) koji su stimulisali hipoteke losijeg kvaliteta. Fannie i Freddie su kontrolisali oko 40% trzista subprime loans i oko polovine cijelog hipotekarnog trzisa koje je i dovelo do ove krize. Jednostavno ignorisati drzavno subvencionisanje u objasnjenju ove krize moze samo idolog koji je zainteresovan u propagiranje odredjenoig idoloskog stava. I da slazem se, komplikovanost finansijskog trzista I zaostajanje regulacije za inovacijama je takodje znacajan uzrok, medjutim bez ova dva gore spomenuta faktora kriza nikad ne bi dosegla ovolike razmjere.
Naime, nacionalne budžetske politike više ne funkcionišu kao nekada. Instrumenti tih politika su u uslovima liberalizovane i globalizovane svetske ekonomije izgubili mnogo od svoje efikasnosti. Prema Kejnzu efektivna tražnja odredjuje nivo proizvodnje i nivo zaposlenosti. Otuda je najpoznatiji princip kejnzijanske politike državna intervencija usmerena na stimulisanje tražnje i politiku javnih radova. Medjutim, u uslovima globalizovane privrede i delocirane proizvodnje -stimulisanje tražnje bi moglo da ima za posledicu povećanje uvoza. Odnosno, kako je to formulisala francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard – stimulisanje tražnje u Francuskoj moglo bi da znači povećanje proizvodnje u Kini.
Za O. Radonjića: U srpskom posle „ikada“ mora da sledi glagol. Zato rečenica „Finansijski slom koji su doživele zapadne zemlje a posebno Sjedinjene Američke Države ... je po svojoj snazi intenzitetu, trajanju i rasprostranjenosti bio najrazorniji ikada“ treba da glasi: „Finansijski slom (1929) je po svojoj snazi, intenzitetu, trajanju i rasprostranjenosti bio... najrazorniji koji su ikada doživele zapadne zemlje, a posebno Sjedinjene Američke Države“.
Za Darth Vader: Diskrecija je osobina onoga koji čuva tajnu a diskreciono znači po sopstvenom nahodjenju. Zato rečenica „Fridman je kao monetarista bio za pravila a ne za diskreciju“, treba da glasi : „Fridman je kao monetarista bio za pravila a ne za diskreciono odlučivanje“.
Svet je upao u finansijsku krizu zbog pohlepe bogatih i lenjosti siromašnih, zbog pakosti nesposobnih i ponosa sposobnih, zbog krađe tuđeg i nečuvanja svog, zbog ljubavi prema oružju i straha od Boga...Kejnz vs. Fridman!...Prosto od tog lavirinta da pobegneš u prvi ćošak i npr. odgledaš "Kramer vs Kramer"...
Lakše pronaći planetu koja "hoda" suprotnim pravcem, nego pronaći napisanu jednostavnu formulu za izlazak iz krize...A prava rešenja uvek su najprostija...Svakako ne ratna...Mi koji smo rat preživeli ni9kome na svetu to ne želimo više...
Mir svima, tj "Svet" svima...
Mozda ih je sada teze prepoznati u tim odelima i ustirkanim kosuljama i dame sa" divnim " osmehom na licu ne trebe da nas zavaraju. Sve su maske iza kojih se kriju bezocne krvopije.
E sad, zašto je kapitalizam kao sistem istrošen, to bi već zahtevalo malo složeniju analizu ali najkraće, i vrlo uopšteno rečeno, zato što je postao nesposoban da reši svoje osnovne protivrečnosti. Pokazatelj te istrošenosti je pad prosečne profitne stope. Prema jednoj računici, profitna stopa korporacija sa liste 500 najvećih, pala je sa 7,1 u periodi 1960-1969 na 1,3 u periodu 2000-2005. Počev od 80-ih godina načinjena su tri pokušaja da se te protivrečnosti reše, a tzv. finansijarizacija ekonomije je poslednji od ta tri pokušaja koji se, kao što vidimo, katastrofalno završio.
Ako se prihvati ovo jednostavno, marksističko objašnjenje, onda nažalost ne postoji ni jednostavno ni bezbolno rešenje.
Ako su 1000 ljudi vlasnici svega i svačega, njima je onda mnogo teško! Em “vuku poluge” za sve nas, em brinu o svom krupnom kapitalu...Znate šta narod kaže: teško bez novca, još teže sa njim!
A i to da iza novca stoji zlato, to mi je glupo...Onda iza zlata isto treba da nešto stoji, na primer bižuterija! A iza dolara, kažete, stoji oružje i sila, a iza klirinškog? Mogu li stajati npr. besplatni lekovi?
Kakav neverovatan izraz sam sada naučila od vas: “finansijski derivati”...Da li ste to vi izmislili, ili se koristi u “ekonomiji”?
A zašto je svet to dozvolio, pitamo se? Sram ga bilo! Dozvolio da 1000 ljudi “radi” za ceo svet...pa “ni od čega” da im puni novčanike i otvara stotine kablovskih kanala i dovodi prijatelje do ispred nosa kroz kompjuter...A možda je i čista lenjost u pitanju...ko će u polje da gazduje, kad može u banku po prazan račun!
E pa, kako tu mi možemo da pomognemo? (Imamo li mi uopšte u tih 1000 nekog “svog”? Sem Billa Gejtsa!?)...Naravno kao pravni sledbenik SFRJ...
(Kako bi bilo da predložimo neki projekat, npr. “Kraj svetske zavere”?....Podloga: Neutralna Srbija, US...Šifre delatnosti: usitnjavanje krupnog kapitala do razumne veličine, zaustavljanje ratova na miran (svetski) način, tolerisanje među zavađenim narodima, besplatne lekcije iz inata, vicevi na 1000 načina, presek bogatstva i siromaštva u Evropi po stepenicama, razumevanje ruske duše kroz srce, jugoslovenske dogodovštine na Božji način, zdravstveni sistem sa pokrićem, evropski takt u ritmu balkanskog ora, srpsko-albanska boza u Svetskoj vladi, itd. Bez kraja i sa početkom prompt...HA!HA!)
Meni je čudno npr. to što zlatna podloga stavlja u nepravedan položaj mnoge delove zemaljske kugle, jer ima mnogo istorijski nerešenih slučajeva po pitanju vlasništva zlata (veliki deo je npr.ukraden)...Pokušavajući da shvatim zašto su Ameri odbili "našu podlogu" i znači primenili kompozitni indeks rasta važnih proizvoda, na kome je znači nastala piramida, a koji je doveo do "finansijskih derivata" do bezumlja uslovno rečeno "virusnih partikula", svet prosto rečeno treba da "pomiri" kasino kapitalizam i neki ogoljeni socio-kamunizam i dovede u ravan normalnosti tj zajedničkog pozitivnog ekonomskog opstanka...E baš sam pametna! Vi ćete se ovom verovatno smejati pošto ste znalac ekonomije!
Šta mi tu možemo da uradimo do da pomognemo da se "kasino" dovede do "prizemnih delatnosti", a "poluge" do neke pravične vlasničke globalne ravnoteže, pa nek' poklanja ko kome hoće...kao u porodici..I ovo je sigurno nemoguće! Al' ako i mi, Srbija, ako nešto ne uradimo, ode "svet" dođavola..I mi sa njima...