Да, и ја се питам шта би се десило да неко овде слави Сребреницу. Могу да замислим! Заправо, шта год да Срби славе, то је проблем. Није повезано са темом, али као што знамо ватерполисти, Милорад и Нађа су постали свјетски шампиони и наравно у Републици Српској се то прослављало читаву ноћ, као и увијек до сада. Међутим у Сарајеву проблем и паника. Зашто неко из Српске слави успјех "србијанског" (како они кажу) спорта. Па ето, зато! Наравно, немам потребу да им објашњавам, зато и нећу, али честитам шампионима још једном.

Проблем Олује, хрватских прослава и сличних ситуација је нешто чему ми не посвећујемо довољно пажње. Сјетимо се тога ових дана у години и послије ником ништа. Зашто се то питање не поставља сваки дан, зашто се о томе не говори у свим приликама. Ово сада је идеална ситуација која се, бојим се, никада више неће десити. Сада је требало искористити хрватске амбиције ка ЕУ и јасно поставити српско питање пред свим европским институцијама. Земља која не поштује међународне обавезе, које је сама преузела, не може да постане дио модерне, демократске Европе. Вратите станарска права, обезбиједите повратак, па идите у Европу. Србија је морала да ово јасно и гласно понавља сваки пут, јер то је прије свега интерес Србије која је читаву деценију првак Европе у избјеглицама. Интерес државе је да се Срби из Крајине врате кући. Да ли је Борис Тадић макар једном поставио ово питање колеги Месићу с обзиром да се врло често среће са њим. Мислим да није! Овај, Месић, са друге стране користи сваку прилику да оцрни Србе, те Србија треба да се одрекне Косова, те не треба да се мијеша у унутрашња питања БиХ... Чекај, Стипе, па то није твој проблем. Твој проблем је твоја земља и њени грађани српске националности које мораш да вратиш тамо одакле си их протјерао. То си, Стипе преузео на себе давно. Ред би био да то испоштујеш или од Европе нема ништа. Србијо, опамети се, укључи се, то је у твом интересу! Устани, давно си заспала, најдража наша!

Kad Vukadinoviće osumnjiči Druga Srbija za narušavanje dobrosusjedskih odnosa,ne treba žrtvovati i samo dio bilansa "Bljeska," odnosno Bobetkov "Genocid kao najljepša simfnija." Prvi se oglasio “Glas Amerike” koji je upozorio na skrivanje zlocina, pranjem krvavih asfaltnih puteva prema Okucanima, sto je asociralo na pranje krvavih ulica pekinskog trga Tjen-an-men. Kolona od preko 15000 Srba civila napadnuta na autoputu Zagreb-Beograd. Konacan broj zrtava nije obznanjena. Ali se zna dio istine. Naime, prvog dana operacije ubijeno je 283 gradjanina, od toga 57 zena, 9 djece. Medutim, ni nakon isteka osam godina od operacije “Bljesak” i napada na tzv.”Zasticenu zonu” nije otvorena istraga Haskog tribunala za ovaj zlocin. Kad je istraga otvorena, narodne sraže čvale su Bobetka na Pantovčaku dok nije skončao prirodnom smrću.Srbi su na tragu Mladiću...Živjelo Natovanje i evro-atlantske integracije!

Srbija je spavala i bila velikom vecinom, nezainteresovana za sudbinu preko-Drinskih/Savskih Srba.Jedino zaintersovani za vlast politicari su klackali izmedju podrzke i osude ( ili prepustanja na milost i nemilost krvnicima Srbskog naroda).
Sadasnja vlast je kritikovala Milosevica bilo da je pomagao ili nije pomagao taj narod , a on je pomagao taj narod samo zarad vlasti.
Malo je casnih primera koju su bili i ostali za pomoc Srbskom narodu peko Drine i Save( Cavoski ,Kostunica ,...)

Neka je vecna slava svim poginulim Srbima u Oluji, pa red je i setiti se domace stoke koja je tesko stradavala od zedji i gladi, tek otelenje teladi i ostalih mladuncadi. Bilo je i nesrecne stoke koja je ostala vezana u stalama i ziva spaljena.
Hrvatsku stize polako kazna, pa se' tisucljetni san" pretvara u nocnu moru.
U Srbiji se danas malo sta obavlja savesno i pravedno, pa nas ne cudi i njihovo secanje na Oluju. Ipak neko strazu cuva da nas vetar ne oduva.

Nesto me muci jos od 1995., a to je:
kako je moguce da su, u sred teritorije
koju su drzale jedinice Vojske
Republike Srpske (VRS), jedinice
ZNG i HVO uspele da se probiju do zaledja Knina i bitno pomognu padu RSK i etnickom ciscenju do koga je doslo neposredno posle toga. Da li je bilo nekog dogovora oko toga, ili VRS jednostavno nije bila u mogucnosti da pokrije i odbrani tu teritoriju?

Uz svo uvazavanje autora postavio bih nekoliko pitanja:
1. Kako to da postoji, po autoru i ne samo njemu, nerijeseno samo srpsko pitanje?
2. Gdje je konstitutivnost drugih naroda u danasnjoj Srbiji?
3.O kakvom to oslobadjanju Srebrenice i zaokruzivanju teritorijalne cjeline RS autor govori, kada je tek u Dejtonu definitivno odredjeno sta spada u koji entitet?

Mogu i ja jos vise zuci da izlijem.Zivela sam u Hrvatskoj i imam more podataka o njihovoj podlosti.Pridruzujem se komentarima i nadam da cu doziveti satisfakciju. Slazem se sa gospdinom Vukadinovicem ali je on za mene previse pomirljiv i blag.Posle svega sto sam dozivela (a mnogo manje od Krajisnika)za mene nema pomirenja.Nikad vise nista zajedno. Kulturno i ljubazno ako to zasluzuju i nista vise. Ko hoce da se izvinjava ,samo u licno ime!

Поштовани господине Вукадиновићу,

Ваш текст одише трговачким сентиментом непримереном теми, а поготово датуму. Тај исти сентимент нам је пола века разиграном бестијалношћу објашњавао еквивалентност усташког и четничког терора. Па смо се као одједном затекли у чуду када су са фазе А (поменуто изједначавање) прешли на фазу Б (историјски ревизионизам, негирање Јасеновца...). А таман смо се договорили...

Медијска окупација функционише као сат - ви као “меко лево крило“, добронамерно, из условног рефлекса, бавите се новим изједначавањима...

... док оно бестијално тврдо десно крило (Панчићи, Луковићи...) заговара потпуни нестанак срба у културном, историјском, а богами све чешће и у физичком смислу.

Простор између ова два пола великодушно је препуштен за демократску расправу широком пучанству (бирачком телу) под будним оком благонаклоних модератора.

Петог августа Срби не размишљају о “унапређењу добросуседских односа“.

Петог августа Срби не смишљају “конкретне предлоге о хрватском повлачењу тужбе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу“ као о “првом кораку и конкретној демонстрацији хрватске жеље за добрим српско-хрватским односима“.

Петог августа Срби не размишљају о “психолошом и симболичком добитку по српско-хрватске односе“.

Петог августа Срби се сећају својих мртвих.

Odgovor Bosancu - zemljače, konstitutivnost danas ne postoji samo u Federaciji BiH. Zapravo, tamo i nema ko da bude konstitutivan jer Srba nema uopšte. To su jasno pokazali poslednji lokalni izbori gdje Srbi nemaju nijednog poslanika u lokalnim parlamentima nijednog većeg grada u vašem "većem" entitetu. S druge strane u Republici Srpskoj imate čitave klubove poslanika u svim lokalnim parlamentima od Novog Grada do Trebinja. Popis nije potrebana. Lokalni izbori su sve rekli. Što se Srbije tiče, u njoj je na djelu najveći stepen poštovanja ljudskih prava u Evropi, to je jasno kao dan, svima koji žele da vide.

@N.I.SAD
Za moj racun, najveca nasa bijeda je, da nam se ne dozvoljava ni da kazemo istinu, tako da ne znamo ni ko je u stvari bio (i ostaje ) nas neprijatelj. Ne mozemo racunat ni na NSPM, gdje se cenzurise sve, kad se radi o produbljivanju svjesnosti Srba.
Samo jedan primjer. Svako zna da je Miloseviceva glava bila ucjenjena sa nekih pet milijona dolara. Ko je primio ove pare kad je Milosevic izrucen Hagu? O ovome se ne dozvoljava govorit ni na NSPM-u. Kadgod ovo pomenem, se me izbrise munjevito-"zabranjene ('fasisticke'?) misli". Zna se isto tako da je Ulemek uhapsio Milosevica, i da je Ulemek ubio Djindjica, ali sve ovo nema nikakve veze sa pet miliona dolara. Nastanjuje se svim silama (sa kolaboracijom NSPM-a) da se istina zakopa sto dublje. Savjetuje nam se skoro "manu militari", da gledamo samo u buducnost koja ce uvijek bit tako blistava, pod uslovom da zaboravimo sve sto se desilo.
George Santayana je vec poodavno rakao da "oni koji odbijaju da poznaju proslost, su osudjeni da je ponove".

Тако што је Радован Караџић ДАО Купрешку Пољану (на наговор С.Милошевића)..Хрватски тенкови су пролазили кроз Книн (на наше очи)2 мјесеца прије Олује...3а оне који не знају.. Притисак је био ВЕЛИКИ. Скоро као и данас...

За онога који се мени обратио:

Видех да и даље много Срба у Хрватској (не знам за РС) мисли да је Милошевић уствари насео Туђмановој превари, да је он издан, да није ништа крив... итд. Срећно вам било свима који тако мислите!

Само још једна "цртица", од мене "паметњаковића", па се искључујем из теме, до догодине:

1990. су Срби листом гласали за Ивицу Рачана, који је одмах после избора практично поклонио/прелио гласове ХДЗ-у. Па, за кога и за шта су онда гласали престрашени Срби? Опет су само мирно стали у ред пред јамом. Тужно.

Што су толики навалили да се миримо с Хрватима? Мазохизам, шта ли је? За тако нешто су потребне две стране. Није зрело и питање је да ли може сазрети без њиховог обрачуна с идејом која је до свега довела? А она има дубоко корење. Не може све то проћи и без нашег суочавања са властитим (не)делима. Када ће коначно Срби да науче да не журе и да одржавају дистанс?
Нисам сигуран да смо досад јасно рашчистили шта нам се због нас самих догодило и како поступати даље. Бежање од теме уништења Срба у Хрватској није само ствар трауме. Има ту и нечисте савести - неко је у коментару написао о егзодусу који је почео у Западној Славонији, заборављајући да је егзодус из градова у Хрватској кренуо још 1991. Нису ли Срби из градова били остављени на милост и немилост Туђману, а он то једва дочекао? Зашто се на годишњице пробоја коридора у Посавини, често не помене допринос бораца из Крајине? Још само једна ситница - на страни Пројекта Растко, коју радо посећујем, наћи ћете различите пројекте, али нема Пројекта Растко Хрватска, између Бања Луке и Словеније је празнина.
Хрватска ће успети у томе што је намерила тек ако Срби одлуче да забораве шта им се догодило. Све док се то не догоди можда има наде и за Хрвате и за истинско помирење.

Srbi i Hrvati imaju jako puno predrasuda jedni prema drugima, u Hrvatskoj postoje odredjeni krugovi koji sve srpsko vide kao velikosrpsko, dok je u Srbiji rasireno shvatanje da je sahovnica iskljucivo ustaska.
Inace za sve nesrece koje su nam se desile mozemo da budemo ljuti iskljucivo na sebe. Sta nam je uopste trebalo da pravimo Jugoslaviju? Iskrene opomene Zivojina Misica nisu uzimane u obzir, mnogo je primamljivije bilo postati kralj jedne od najvecih drzava u Evropi. U novoj drzavi je nesrpskim Jugoslovenima izgledalo kao da su u neravnopravnom polozaju a Srbima kao da ih drugi iskoriscavaju. Al meni je "genijalna" nasa nacionalna "elita" u vremenu pred sukob 90ih, ona je uporno dokazivala vekovnu, da ne kazem, tisucljetnu mrznju Hrvata prema Srbima, a istovremeno tvrdila kako su pravljenjem Jugoslavije Srbi uspesno resili svoje nacionalno pitanje. Pa kako to kada su usli u zajednicku drzavu sa tim serbhejterima? Tu malo sami sebi uskacu u usta... bilo je i onih koji su govorili da je pravljenje Jugoslavije bilo stetno i Srbima nepotrebno ali su se za sav glas zalagali za njen opstanak. Zasto se zalagati za ocuvanje neceg loseg to oni nisu znali...
Iz svega se moze zakljuciti da pravljenje Jugoslavije nije bilo potrebno kao sto je bio stetan pokusaj da se ona ocuva. Nasa vodjstvo je oba puta donelo pogresnu procenu.
Sto se tice slucaja kada su Srbi izgubili status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj i onih koji su to iskoristili kao razlog da nahuskaju Srbe valja reci da njima nije smetalo da prekrse ustav ukidajuci autonomiju Vojvodini i Kosovu. Daleko od toga da ja podrzavam autonomiju koju je predvidjao taj ustav, al samo hocu da kazem da su i Hrvati i Srbi imali razloga da budu nezadovoljni ustavom i da unesu izvesne izmene.
Na kraju o Vukovaru i Dubrovniku. Vukovar jeste nasa krivica i svaci posten Srbin se stidi te grozote, sa druge strane, za Dubrovnik je odgovorna gospoda iz Crne Gore koja je i danas tamo na vlasti...

Krajem 20 veka Hrvatska je konacno ostvarila vazan nacionalni cilj-gotovo etnicki cista drzava.Vazno je istaci da je pored 200 000 Srba koji su proterani 1995. g. ,jos 200 000 Srba proterano u periodu 1991-1995.Uglavnom je rec o tzv.Srbima.To je najvece etnicko ciscenje u Evropi posle II sv.rata.Vlasti u Beogradu nikada se nisu ozbiljno bavile ovim pitanjem, niti ga ozbiljno postavljali pred medjunarodnu zajednicu ili Vladu Hrvatske.To je i razumljivo jer bi to podrazumevalo ozbiljno bavljenje nacionalnom politikom sto bi bio presedan u modernoj srpskoj politici (od I srpskog ustanka pa nadalje).Nedostatak bilo kakvog oblika solidarnosti osobina je koja Srbe krasi pa zato ne treba da cudi da se jos uvek hiljade nesretnika koji su 1995.g. nasilno proterane nalaze u kolektivnim centrima u Srbiji.Potrebno je reci luconosama demokratije iz NVO da bi deo njihovog posla morao biti da poveca svesnost postojanja takvih kolektivnih centara i unesrecenih ljudi pa bili oni i Srbi.Bojim se da je zahvaljujuci sinergizmu dvaju politika- uspesne hrvatske i neuspesne srpske sudbina Srba u Hrvatskoj (kojima i sam pripadam) trajno zapecacena.